1. Односи међу појмовима

2. Односи међу појмовима






С обзиром на истоветности и разлике у обиму и
садржају појмови се налазе у одређеним односима:
иденитет (истоветност)
еквиполенција (истозначност)
интерференција (делимично преклапање)
супер- и субординација (надређеност и одређеност)
координација (узајамна одређеност)
специјални случајеви:

а) контрарне (супротне) и

б) контрадикторне (противречне) координације


контрадикција
диспаратност (неупоредивост)

3. Иденитет
Идентитет је истоветност садржаја и
обима два појма
 атомос = недељив
 а3 = а x а x а
B
A
B

4. Еквиполенција
 Појмови ће бити еквиполентни
ако им је
садржај различит али обим истоветан
(различитим садржајем упућујемо на исте
објекте).
 „Планета Венера“ и „Звезда Вечерњача".
A
A
B

5. Интерференција


Интерференција је однос два појма који се
разликују по садржају и делимично по обиму.
Један део обима им се преклапа, тј. имају неке
заједничке чланове обима.
„Грк “ и „филозоф” (сваки Грк не мора бити
филозоф, а и обрнуто; ипак, има их који су и
једно и друго)
A
AB

6. Суперординација (надређеност)
и субординација (подређеност)
 Однос појмова код
кога надређени или
родни појам
(генерички) целим
својим садржајем
“укључен” у
подређени или врсни
(специфични), док је
са обимом случај
обрнут.
врста (специес)
род (генус)

7. Координација (саодређивање)
Појмови који имају
заједнички надређени
појам (врсте истог рода):
Део садржаја им је
ВОЋЕ
истоветан (то је онај део
који чини садржај
надређеног, а силази у род (генус)
све подређене).
Неистоветни део садржаја
зове се врсна разлика
(differentia specifica).
Збир њихових обима даје
целокупни обим
надређеног појма. Обими
координираних појмова
КРУШКА
морају бити јасно
разграничени.
врста (специес)
ЈАБУКА
ВИШЊА
Г
В
М
A
Б
ДУЊА

8. Контрарно-координирани појмови
Супротност
садржинских
карактеристика
подређених појмова
која није
искључујућа;
оваква супротност
није могућа у свим
случајевима
координације, већ
само кад се својства
из садржаја могу
одредити с обзиром
на крајности.
ДОМАЋЕ
ЖИВОТИЊЕ
ПАС
МАЧКА

9. Контрадикторно-координирани појмови
ГЕНИЈАЛАН
Њихове садржинске
карактеристике се
потпуно искључују;
имају заједнички
надређени појам, а
збир њихових обима у
потпуности исцрпљује
обим надређеног
појма.

10. Контрадикторни појмови
без координације
не-студент
(све друго што
није студент,
ма шта то
било)
студент
Потпуно узајамно
искључивање
карактеристика
садржаја.
Збиром својих
обима исцрпљују
целокупни
универзум појмова.

11. Диспаратност
Диспаратност (неупоредивост) је
однос појмова који немају ништа
заједничко ни по обиму ни по садржају.

12. I Вежбања 1/5
А књига из школске библиотеке
A
Б уџбеник из наше школске библиотеке
В књига из наше школске библиотеке?
B
C
1. Колико односа граде наведени појмови?
2. Прикажи те односе дијаграмом!
3. Који су то односи (навести назив и објаснити)?

13. I Вежбања 2/5
Навести три
карактеристике садржаја
појма трамвај:
1.
______________________
2.
______________________
3.
______________________
трамвај

14. I Вежбања 3/5
Где спада тај појам по:
а) ________________
1. предмету мисли б) ________________
2. садржају
а) ________________
б) ________________
3. обиму?
а) ___________________
б) ________________

15. I Вежбања 4/5
Навести пример једног
појма који му је
надређен
(суперординиран) и два
саодређена појма (са
којима је координиран)!
?
трамвај
?
?

16. I Вежбања 5/5
Нејасни су појмови чији…
_________________________
_________________________
Пример:
_________________________
Неразговетни су појмови
чији…
_________________________
_________________________
Пример:
_________________________
Укратко
објаснити по
чему
разликујемо
нејасне и
неразговетне
појмове и
навести
пример за
сваки!

17. II Вежбања
1. Навести три члана обима појма: књига из
наше школске библиотеке!
2. У каквом се међусобном односу налазе сва
та четири појма? Објаснити и приказати
дијаграмом те односе!
3. Којој врсти појмова припадају по предмету
мисли и по садржају?
4. Квантификуј два од претходно наведених
појма тако да један постане универзалан, а
други партикуларан!
5. Одредити и примером објаснити однос
појмова које називамо апстрактним и
конкретним!

18. Вежбања 3/3
1. Колико односа граде појмови: антипатичан,
симпатичан, несимпатичан? Који су то односи
(објаснити и приказати дијаграмом)?
2. Навести три карактеристике садржаја
појма „На Дрини ћуприја”.
3. Где сврстати дотични појам по предмету
мисли, садржају и обиму?
4. Навести пример једног појма који му је
надређен (суперординиран)!
5. Укратко објаснити које појмове називамо
хомологичким и дати један пример!

19. ученик
ученик
основац
студент
основац
средњо
школац
студент

20. ученик
нестудент
студент