Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

128413

266 views

Published on

književnost i jezik

Published in: Education
  • Login to see the comments

  • Be the first to like this

128413

  1. 1. Н А С Т А В А Радој е Симић (Београд) 0 ПАД ЕЖ Н ОЈ СИ Н ОН И М И ЈИ 1. Проблем синонимиј е, лексичке и грамах ичке Лингвисти се ник ако не слаж у око синонима. Неслагања су овде ипак друкчиј е природе од оних кој а се тичу теориј ског објашњења пој единих језичких пој ава: овде се поставља питање егзистенциј е. Синоними су речи једнакога или сличног значења. Тако гласи к ласична дефинициј а. Међутим, ако ј език по- стој и ради споразумевања међу људима, и ако разнолик ост ње- гових форми одговара слож ености спољашњег и унутрашњег света о коме ж елимо нешто рећи, — онда ј е тешк о схватити за- што долази до сувишних облика, до непотребног к омпликовања обличке системе преко граница кој е постављај у потребе кому- никациј е. Још отк ад ј е Аристотел изнео тврдњу да мноштво речи у језику постој и да обележ и мноштво ствари, не и обратно, — све до модерних и модернистичких учења о ј език у к ао систему, тео- ретичари су принуђени да прикриј у или покрену постој ање ви- ше речи у ј едном те истом систему за обележ авање идентичног садрж ај а. Разлог ј е прост: то се противи њихову поимању ј е- зика к ао хомогеног ј единства, система. Унутрашња разноврсност у тим оквирима обј ашњива ј е једино као хетерогеност, к ао последица генетичк ог плурализма, мултигенезе такорећи. Синоними би у том случај у били сведо- чанство да су у неки ј език почели продирати елементи других језика, да је створена у мањој или већој мери билингвална си- туациј а. Сам ј език се против тога бори уклањањем синонима, уз статистичку или семантичку, или пак регионалну диферен- циј ациј у. На тај се начин поново успоставља равнотеж а у си- стем у .
  2. 2. 52 К њиж евност и ј език То ј е у извесном смислу праволиниј ск о гледање на ј език , ар и с т о т ел о в ск о -еу к л и д о в с к о с х в ат ањ е п о п р и н ц и п у д в о в ал ен т н е логике. Мисао људска се већ из давних времена буни против оваквог обј ашњавања света. Још ј е гениј ални Хераклит увиђао да би се он усмрдео у сопственом миру, тај свет хомогених си- стема, да ниј е неких унутрашњих снага к ој е покрећу еволуциј у, разарај у устаљене односе и стварај у нове. В. фон Хумболт први се усудио да у хераклитовском духу изврши ревизиј у Аристотелова мишљења о речима и стварима: „реч ниј е замена за сам предмет " , „већ израз нашега властитог схватања о њему " . Различити припадници истога ј езичкога к о- лектива употребиће за исти предметни садрж ај различите ј езич- ке изразе, зависно од свог схватања о том садрж ај у . Отуда мо- гућност за егзистенцију више форми, више речи у ј едном језику, за ј едан садрж ај , могућност синонимиј е. Али у новој интерпретацији јавља се — додуше из сасвим других сфера — ј една нова клица сумње у постој ање синонима. Језик ј е израз индивидуалнога погледа на стварни садрж ај спо- разумевања. Језик ј е, према томе, и израз индивидуалнога ства- ралачког акта у процесу споразумевања. Нити ј е могуће у. том случај у утврдити некакво ј единствено „значење" пој единачне речи, нити ј е пак могуће упоредити две или више речи по зна- чењу. Препознај емо став радикалнго идеалистички усмерене „нео- лингвистике " : нема сиНонимиј е ј ер нема семантике. Значење ј е само научна фикциј а. •. r. •. Таква ј е судбина великих мисли и њихових протагониста: мали апологети преузимају скелет, упрошћено тумачење; велике идеј е преобраћај у се у њихову сопствеНу карикатуру. Али у ка- рикатури је обично само део истине. Тако ј е и са нашим про- блемом синонимиј е. Језички знак , реч или сл., обележ ава заиста и тренутни став н аш п р ем а п р едм ету сп ор азу м евањ а, али и дал ек о вш п е од тога. Он се уздиж е изнад к онкретног сплета околности у к ој ем ј е примењен, и успиње се до општиј ег смисла егзистенциј е. у оквирима читавог ј езичк ог к олек тива, у ширим временским и просторним оквирима. Славни Сосир ј е ово формулисао к ао надиндивидуалност ј езичк ог знака. Језички к олектив ј е ипак са- мо у идеалном смислу „ј едно " , „хомогена " целина. Јер људск о др у ш тв о вар и р а, п р ед ст авља н ех ом о ген у ц ели н у ч ак и к ад се искључи момент еволуциј е на временск ом фону. Та вариј ациј а С,синхрона " ) ј есте двој ака: хоризонтална и вертикална. Кад ка- ж ем „хоризонтална вариј ациј а " , мислим на све оне месне и ши- ре регионалне зај еднице, уж е ћелиј е ј едног већег к олектива што говори датим ј езиком. Разлик е су час мање, час веће, често врло приметне. Задиру у фонетску, лексичку, синтаксчику и фразео- лошку структуру ј езика. Општи „систем" ј авља се у том правцу
  3. 3. 0 падежној синонимији . . . 53 каа скуп неброј ених ситних и крупних вариј анти и прелива. Све то ипак се држ и у целини, чини „ј единствен ј език ". Различита изражајна средства у оквирима таквог „јединства" , ако слу - же за обележ авање идентичног предметног садрж ај а, свак ако заслуж уј у назив синонима. . . К ада к аж ем пак „вертик ална вари- јација " , мислим на разлике које се у ј езику ј ављају међу људи- ма што ж иве „на истом месту и у исто време". Године старости, искуство, степен образованости, порекло, врста занимања итд., — јесу само неки од момената кој и утичу на дубину познавања језнка као пратиоца мисли, и способност његове употребе у да- тој прилици. Тешко би се могла наћи два човека који ће на исти начин изразити неку мисао о стварном садрж ају, који ће — пре- ма томе — на исти начин употребити ј езичк а средства к ој а су у прпнципу свима зај едничка. И овде смо обавезни говорити о синонимиј и и синонимима. Ајхи говорећи о синонимиј и и синонимима из ове перспек- тиве, очигледно пред собом имамо ј езичка средства кој а су ме- ђусобно издиференцирана, те могу дати допунску информацију о социј алном или к ак вом другом к арак теристичном детаљу к од говорника, на једној страни, и који ће на саговорника будити емоционална, естетска или каква друга „пратећа осенчења" иска- за. Издиференцирана су стилистички. . . Па ипак , и ј една те иста личност акумулира не само оно што ј ој ј е неопходно за изрица- н>е сопствених мисли, већ и елементе к ој и се талож е „ј едни пре- ко других" и служе за „ј едно те исто". Синонимиј а се успоставља при сусрету еквивалентних ј езич- ких средстава у ј едном или вшие ј езичк их носилаца. 2. Синонимиј а и структурни слој еви ј езика К ад говоримо о синонимима, по правилу мислимо на лек - сичк и слој ј език а, и то на семантичку еквиваленциј у речи у си- стему. Мећутим, веруј ем да ј е читабцу већ могло пасти на памет да се о р еч и м а м о р а г о в о р и т и с а д в а асп ек т а : с а ас п ек т а њ и х о в а значења, тј . њихова семантичк ог садрж ај а у систему ; а исто та- ко са гледишта њихове употребне вредности, тј . могућности да обележ е к онкретни, боље рећи актуелни садрж ај у к онкретном акту споразумевања. Мож емо, дакле, разлик овати к онтек ст ну синонимију од системск е. Они к ој и тврде да ј е синонимиј а из- нимна пој ава у ј език у, на уму имај у ј език к ао систем. К онтек - стна синонимиј а ј е честа пој ава. Y стилистици и граматици опернше се термином перифра- за, перифрастички итд. Мисли се при том на двој аке могућности иск азивања нек ог садрж ај а: синтетичк им путем и описно, ана- литички. Синтак сичка, лексичка и морфолошк а средства, к ак о видимо, не чине увек једно другоме надградњу или подлогу, већ
  4. 4. 54 К њиж евност и ј език могу ступити и у међусобну конкуренциј у: брзонога срнаПсрна брзих ногу; наши високоцењени гостиП наши гости које високо ценимо; само добро радећи мож емо рачунати на напредак//само ако добро радимо, мож емо рачунати на напредак. Ни по свој ој унутрашњој грађи ј език ниј е „хомоген" си- стем. Пој едини структурни слој еви повезани су диј алектичком узај амношћу, а то значи да елементи једног слоја утичу на оне друге, међусобно се потискуј у или сл. Славни руски филолог В. Виноградов с правом ј е тврдио да ј е ј език систем система, ск уп разнородних и хетерофункционалних елемената способних да испуне све задатке к ој е пред њих поставља многострана, из- ванр едн о ги п к а и п о к р етљи в а љу дск а ми сао . 3. Падеж на синонимиј а Синонимиј а, како видимо, ниј е израз слабости система, већ напротив, његове слож ености, богатства, разноврсности његових форми. Српскохрватски падеж ни систем је врло богат формама, не толико на морфолошком плану колико у области употребе. Y тој сфери делују многи чиниоци, почев од морфолошких обе- леж ј а падеж них форми, преко предлошк о-падеж них спој ева до њихових комбинациј а са другим речима у тексту. Y оквирима свак ог од поменутих субсистема к ој и садеј ству- ј у у синтик си — односи су углавном доста ј асни. Y систему као целини ипак има велики број преплитања и семантичких прекла- пања, велики број синонима. Разгледаћемо прво шта у зај еднич- ки систем уносе пој едини елементи, падеж ни облици, предлошке р еч и , гл аг о л и . 1) Према мојим истраж ивањима, у систему српскохрват- ских падеж а делуј е низ морфолошких опозициј а: а) опозициј а номинатив-вокатив, опозициј а к ој а чини ди- стинкциј у између простог називања предмета, бића итд. Џелица, Мића, ветар итд.) и апострофирања њиховог Џелице, Мићо, ветре); б) опозициј а између простог називања предмета и назива- ња дела његова садрж ај а, супротстављеног целини; та опозициј а делуј е на линиј и номинатив-генитив-акузатив (номинативом се обележ ава неутрално именовање предмета, генитивом се озна- чава делимичност, акузативом пак потпуност његова садрж ај а); в) постој и и трећи низ дистиикциј а, к ој и ћемо назвати де- лимитативним, за разлик у од претходнога, к ој и се мож е назвати квантификативним (у питању ј е количина садрж ај а именице: Мама ј е купила крушке — Мама ј е купила крушака — К рушке леж е на столу); дативом ј е обележ ена неодређеност делимита- циј е (идем лекару, значи: лекар је гранична сфера кретања, али без обележавања граничне линиј е или тачке), инструментал обе-
  5. 5. О падеж ној синонимиј и 55 лежава делимично ограничење (Идем улицом, значи: улицом ј е ограничено кретање, али се оно мож е продуж ити, исп. К олона је прошла Коларчевом улицом и продуж ила преко Теразиј а), ло- кативом ј е означено потпуно ограничење: идем по граду, проше- тао сам по граду, људи станују у граду (без обзира на значење глагола, реченицом ј е означена радња к ој а се цела извршава у границама што их постављај у димензиј е предмета означеног име- ницом у локативу). 2) Предлошким речима израж авај у се ниј ансе односа к ој е онда специфик уј у падеж на значења. Те ниј ансе су разноврсне, али у свакој групи предлога доста ј асне, к ао пгго пок азуј у сле- дећи случај еви: од из с(а) н а у о п о над под пред међу за у з н и з к р о з 3) Глаголски вид, глаголск и род и друга лек сичк о-грама- тичка значења глаголск их речи у велик ој мери су повезана са могућностима к омбиновања глаголских речи и именских речи у овом или оном падеж ном облику. Од „других" лексичко-грама- тичких значења („аспект " ) посебно место има опозициј а мећу глаголима мировања (стативност) и глаголима кретања (курзив- ност). Y то ћемо се уверити порећењем следећих падеж но-пред- лошких спој ева и глаголских речи: из к уће трчати у кући отрчати у кућу седети под кућу прогрчати под кућом становати испод к уће спавати кроз к ућу прести Глаголи трчати и отрчати нпр. могу се комбиновати са из куће, у кућу, кроз кућу, али је тешко замислити реченицу у ко- јој би била употребљена комбинациј а ј едног од тих глагола и секвенце у кући ( *Трчи у кући осећамо к ао хиперкоректну рече- ницу неког Моравца). С друге стране, са спој евима у кући или под кућом лако се комбинуј у глаголи седети, становати, прести и сл. Сада су оне падеж не к онструк циј е к ој е су честе са глаго- лима кретања (трчати) — искључене. Овим смо начели питање мећусобних односа чланова раз- личитих субсистема. Већ раниј е смо к онстатовали да ту не вла- дају праволиниј ски геометриј ски зак они вић принципи диј алегс-
  6. 6. 56 Књижевност и ј език - гичке узај амности. Прво што на то улућуј е ј есте делимично од- суство ограничења у мећусобном к омбиновању падеж а, предло- га и других речи, овде глаголских. Узмимо нпр. испод куће, под кућу и под кућом. Друга два члана ове групе примера имају строго разграничеие могућности к омбинациј е: Отрчао ј е под ку- hy, према Седео ј е под кућом. Први члан, мећутим, показује го- тово подј еднак „афинитет" према ј едном и другом глаголу: Отр- чао ј е испод куће и Седео ј е испод куће. Примећујемо да где год изостај у ограиичења у дистрибуциј и, нема ни функционалних разлик а мећу к онструкциј ама, те се формирај у синонимни па- р о в и : (а) Мића ј е отрчао под кућу//испод куће (б) Мића ј е седео под кућом//испод куће 4. Типови семантичких неутрализациј а гсод падеж а Истраж иваћемо узроке кој и доводе до образовања сино- нимских парова мећу падеж има. 1) Услучај евима к ао: (а) Ти Котора ни видио ниси (б) Ти К отор ни видио ниси — могућност А/ Г (Котор/Котора) условљена ј е развој ем одричних к онструк циј а у српск охрватск ом ј езику и постепеном архаизациј ом тзв. словенск ог генитива (на широком простору иск аз под а звучи архаично). Директни обј ек т обележ ен значе- њем потпуног обухватања садрж ај а именице глаголск им садрж а- ј ем, потиск уј е значење негациј е као гранични случај делимич- ног обухватања. 2) Неутрализациј а Г/ И (с) типа: а) (а) Старац седе браде . • (б) старац са седом брадом б) (а) девој ка блистава осмеха (б) девој к а с блиставим осмехом - . li li — у ствари ј е последица могућег двој аког тумачења одно- са мећу елементима синтагме. Y примерима са генитивом иско- ришћена ј е способност. овога облика да уз именичке речи опи- сује^њихову особину, попут каквога описног придева (старац бе- ле браде — белобради старац). Y.конструкцији с инструмеНта- лом и предлогом „с" описано ј е друкчиј е схватање тих истих односа: к ао зај едница предмета од к ој их је ј едан нешто важ ниј и као предмет споразумевања од другога (старац — брада; девој -
  7. 7. О падеж ној синонимиј и 57 ка ■— осмех). Примећујемо да и једно и друго тумачење добро одговарај у стварном садржај у. Ради се, дакле, о „прелазном слу- чају " кој и се може тумачити на различите начине. 3) Навешћемо ј ош један случај са више могућих тумачења: (а) Затворено ради инвентара (б) Затворено због инвентара Неприј атно изненаћење кој е нам прирећују трговци фор- мулисано ј е двема конструк циј ама к ој е имај у примарно супрот- но значење: предлог ради описује циљ радње управног глагола, док због означава узрок . Инвентар логички претходи затвара- њу радње, и зато се мож е цео однос описати к онструк циј ом са због, дакле узрочном. Инвентар, мећутим, временски следи иза затварања радње, те се зато мож е описати и к онструк циј ом за циљ, с предлогом ради. 4) Конструк циј е: (а) Идем лекару (б) Идем к од лекара — так оће су синонимне ј ер описују идентичан стварни са- држ ај . Y првом примеру употребљен ј е датив без предлога да опише к ак о ће се кретање зауставити у месту где ј е лек ар. Дру- гом реченицом израж ен је тај исти однос као близина, помоћу предлога код и генитива. 5) Навешћемо ј ош и примере: (а) Његова кућа била ј е над самим путем (б) Његова кућа била ј е изнад самог пуга Првобитно ј е мировање на одрећеном простору на већој ви си н и од о н о г а ш т о зн ач и и м ен и ц а — р езер в и сан о з а к о н ст р у к - циј у са предлогом над и инструменталом. Форма са предлогом изнад и генитивом обележ ава у првој инстанци место са кој ег отпочиње к ретање (то ј е у складу са општим аблативним значе- њем предлошк о-генитивних синтагми). Па ипак , наше ј езичко осећање се не буни против формациј е к акву смо навели под (б). То ј е знак да се употребно поље генитивске конструкциј е ш и р и н а р ач у н и н стр у м ен т ал а . Мож емо навести и већи број других синонимских парова. Они пок азују да су узроци формирања синонима доста разно- врсни, али да ј е последица увек иста: образовање парних к он- струк циј а са идентичним садрж ај ем.
  8. 8. 58 К њиж евиост и ј език 5. Методолошке могућности за обраду падеж них синонима 5.1. Дескриптивна и трансформативна метода Y настави ј езика ио правилу се примењује дескрипција. Ученицима се скреће паж ња на неку пој аву у тексту или говору, та се пој ава описуј е итд. Затим долази фаза репродук циј е и при- мене знања. Ученици се обучавај у да сами опишу дату пој аву, затим да ј е откриј у у ј езику, и на крај у се од њих захтева да ј е примењују у сопственом говору (уколико је таква глотодидак- тичка припрема потребна; упор. нпр. наставу падеж а за децу северозападне и ј угоисточне Србиј е; код првих ј е потребна само лингводидак тичк а настава, к од других ј е пак недовољна ј ер по правилу нису у могућности да одмах примене стечено знање). Такав поступак применљив ј е нпр. у обради морфологиј е падеж а, или пак морфосинтаксе. Ученици прво науче структуру генитива, датива итд., обучавај у се да издвој е падеж не наставке, предлоге или синтак сичк е позициј е к ој е могу заузимати пој едини падеж ни облици. На основу тога покушавај у да у тек сту иденти- фикуј у падеж не облике или синтаксичке конструкциј е с овим или оним падеж ом . Задатак мож е гласити нпр.: отк рити све обј екте у тексту; пронаћи облик генитива и описати његову слу- ж бу итд. На основу спољашњих елемената (морфолошк их или морфосинтаксичких) ученик уочава сличност и разлике мећу об- лицима и к онструк циј ама. Так ав поступак применљив ј е у тек- сту управо зато што се нај чешћи случај еви понављај у на блиск ом одстој ању . К ак о поступити са синонимним к онструкциј ама? Процес анализе текста не би се могао ослонити на неке спољаш ње елементе из простог разлога што ј е овде спољаш њи идентитет управо иск ључен : на првом месту ј е ј еднак ост са- држ ај а. За ученика ће истраж ивање семантичких ек вивалената у тексту бити претеж ак задатак . Чак и за наставник а. . . Уверићемо се прегледом следећег тек ста са врло ј едноставним односима у о с н о в и : СТОЛИ Ц Е Столице су данас биле друкчиј е размештене. Обично су стај але око стола као на свечаној сесиј и, ј едан ред уза зид, други окренут лећима улазу, а ј една од њих чело стола к ао да одрж ава ред. Днас ј е само ј една била к рај зида. Две се удобно сместиле при прозору, и приј атно ћаск ају. Неко- лико их ј е без реда стај ало по соби, а „надзорник " , одгур- нут, леж ао ј е над самим степениш тем што води у подрум. Савршен неред.
  9. 9. О падежној синонимији 59 • Само двеЈсонструкциј е могли бисмо евентуално упоредити, са евентуалном могућношћу да доћемо до закључка о ј еднакости садрж ај а: (а) Данас ј есамо једна била крај зида (б) . . .један ред уза зид. . . Отк уда то? Y школск им условима ове пој аве ј е могуће истраж ивати је- дино у оптималним условима. За синониме такви су услови зами- сливи при истоветном к онтк есту. Y нашим примерима к онтек ст јеразличит, и односи су тиме помућени. Шта ј е к онтек ст? Ак о су пред нама два иск аза к ој е треба упоредити, претпостављамо њихова два дела: (а) део који испитуј емо, (б) део који остај е ван наше анализе. Део исказа под (б) ј е контекст за испитивану појаву. Мож емо, према томе, претпоставити следећу ситуациј у : (а) Данас је само једна била крај зида (б) Данас је само једна била уза зид Интересуј у нас конструкције крај зида и уза зид. Њихови односи су ј асни, ј ер остатак исказа (а) и исказа (б), дакле кон- текст, остаје неизмењен: Данас ј е само једна била. . . Схематски ово мож емо представити ј едноставном скицом: к рај зида Данас је само једна била у з а з и д Два тек ста кој и би задовољавали овај основни услов за испитивање синонима тешко ј е наћи. Да ће се наћи ј единствен текст у којем се такве конструкције понављају на блиском одсто- јању, сасвим ј е невероватно. Али поглед на нашу скицу подсећа нас на извесне друкчиј е могућности. Исказ (а) разликуј е се од исказа (б) оним крај зида (у односу на уза зид). Ако, дакле, у исказу (а) конструкцију крај зида з а м ен и м о конструкциј ом уза зид, исказ (а) се м ењ а и постај е иск аз (б). Рећи ћемо: супституциј ом крај зида/ / уза зид постиж емо морфосинтаксичку промену (а) —» (б). Та ј е промена позната у лингвистици под називом т р а н с ф о р м а ц и ј а. Трансформациј е и супституциј е у ствари су одрећени експе- риментални поступци. Ти су поступци препоручљиви к ак о у истраж ивачк ом процесу так о и у лингводидактици, у настави ј е- зика. Пок ушаћемо да то демонстрирамо на граћи падеж них си- н о н и м а .
  10. 10. 60 К њиж евност и ј език 5.2. Примена трансформативне методе у обради п ад еж н их си н о н им а Поучени горњим разлагањем мож емо сада експериментално приступити ономе другом примеру к ој и смо покушали деск рип- циј ом приредити овоме са столицама: . ј едан ред уза зид —■. (уза зид/ / крај зида) —> ј едан ред крај зида Супституциј ом уза зид/ / крај зида извршили смо трансфор- мациј у ј едан ред уза зид —> ј едан ред крај зида. Важ но ј е упамтити да наше трансформациј е морај у задо- вољити ј едан услов: да садрж ај иск аза остане неизмењен. То ј е други ек сперимент помоћу к ој ега се испитуј е синонимност суп- ституисаних конструкциј а. Према томе: ако се методом транс- формациј е одрж ава идентитет садрж ај а исказа, супституисане к онструк циј е су синонимне. Обрада падеж них синонима мож е се организовати у три фазе: припрема, дискусиј а, закључци. а) Припрема Y овој фази врши се облик и експериментална обрада ј е- зичке грађе. Нај боље ј е одабрати известан тек ст, анализирати га (можда при обнављању градива о падеж има) утврђивањем врсте и значења падеж них к онструк циј а. Затим долази истраж ивање трансформационих могућности. Ово ћемо последње демонстри- р ат и н а н аш ем т ек ст у : (1) Обично су стај але око стола/ / крај стола/ / поред стола (2) . . . к ао на свечаној сесиј и/ / при свечаној сесиј и/ / код свечане сесиј е (3) . . . окренут лећима улазу/ / ка улазу/ / према улазу (4) . . . а ј една од њих чело стола/ / уврх стола (5) Две су се удобно сместиле npu прозору/ / поред npo- зорај ј до прозора/ / код прозора/ / уз прозор (6) Неколико их ј е без реда/ / у нереду стај ало. . . (7) Неколик о их ј е. . . стај ало no соби/ / у соби (8) . . . леж ао ј е над самим степеништем/ / изнад самог сте- п е н и ш т а (9) . . што води у подрум/ / према подруму/ / до подрума Овакву, или ј ош разноврсниј у слик у добили бисмо ако би- см о у чениц им а дали за задатак да сам ост ал но , и ли у з н аш у п о- моћ, истраже трансформационе могућности падежних конструк- циј а у нашем тексту .
  11. 11. О падеж ној синонимиј и 6 1 б) Дискусиј а " • •' ' Y диск усиј и су нај важ ниј а два питања: прво ј е питање ис- правности трансформациј а, друго ј е провера исправноста пој еди- них к онструкциј а. Овде нећемо репродук овати читав поступак већ ћемо дати модел за ј едан и други тест. (1) Y дискусиј и о исправности трансформациј а врло ј е зна- чајно проверити синонимност полазних и новодобијених кон- струкциј а. Семантичка диференциј ација мећу њима. мож е на- стати из два разлога: због неслагања у лексичком саставу полазне и трансформиране структуре; или због неслагања у граматичком њиховом садрж ај у . Овде се не мож емо упуштати у потања раз- матрања. Пок азаћемо само на примерима ј едног и другог ни- в о а к а к о с е м о г у о т к р и т и н ес л а га њ а . : i . . .. (а) Y примеру (6) супституисане су конструкције без реда и у нереду. Неслагање на синтак сичком плану ј е очигледно: пред- лог без означава изузимање, а у у апстрактној ефери може обе- леж и ти . сам о н еш то су пр отн о од тога — у к љу ч еност у н ек и м е- диј , у неку сферу и сл. Предметна квази синонимиј а настај е услед комплементарног односа мећу лексемама ред и неред: не- гациј а не доноси семантичк и елемент кој и унек олико одговара значењу предлога без. Предлог у доноси нешто ново, чега у кон- струкииј и без реда није било. И то ј е тај диференциј ални еле- мент. Y заплетеним односима ипак примећуј емо да ј е нај зна- чај ниј а сметња настала због лексичке разлике на линиј и ред — неред. ~- . :•":.' •••-•• •: (б) Y примеру (1) претпостављена ј е једнакост око—крај— —поред (стола). Примећуј емо да то „и јесте и ниј е" тачно. То јест, да је тачно у извесној мери. Та „мера" тиче се блискости значења трију предлога: сви они обележ авају близину. Али сва- ки од њих то чини „на свој начин " : предлог крај не инсистира на могућности протезања, као поред, или обухватања са више од ј едне стране — к ао ок о. (в) Y примеру (9) коинцидирају конструкције у подрум, према подруму и до подрума. Акузатив, датив и генитив са разли- читим предлозима. Генитивом са до обележ ава се растој ање до одређеног предмета, датив и предлог према означавај у циљ кре- тања, док се акузативом и предлогом у упућуј е на место завршет- ка к ретања у унутрашњости. Ак узативна и генитивна к онструк - циј а дај у прецизниј у слику лок алних релациј а од дативск е, али пошто се и оне мећусобно разликуј у у начину прецизирања, ни мећу њима нема потпуне семантичк е еквиваленције. (2) Y расправи о исправности падеж них конструкциј а мо- рамо се послуж ити нормативним приручницима, наравно. Нек е конструкциј е су доста честе на субстандардним нивоима изра- ж авања — нису прихваћене са гледишта к њиж евној езичк ог узу-
  12. 12. 62 К њиж евност и ј език са, те их тако и морамо вредновати. Мећу нашим примерима имамо ј едан так ав случај . ¥ трансформацији (2) дали смо три могућности: на свеча- ној сесиј и/ / при при свечаној сесиј и/ / код свечане сесиј е. И по- р ед р азл и к е у осн овн ом зн ач ењ у п р ед ло га н а и п р и , у сп ост ављен ј е предметни идентитет двеј у к онструк циј а ј ер именица сесија има апстрак тно значење, недимензионираног ј е к арак тера њен садрж ај . С те стране и предлог код с генитивом обележ ава истоврсне апстрактне релациј е, и ту се трансформациј ама нема шта при- говорити. Приговор ј е друге природе, и то врло битан: предлог код у српскохрватском књижевном језику не треба употребља- в ат и у з и м ен и ц у п р о ц есу ал н о г зн ач ењ а т и п а п и са њ е, ч и т а њ е, цртање итд. па и седница, сесија итд. Због тога треба и овај ч лан си н они м ск ог низа одстр ани ти к ао н еи спр аваб . в) Закључци Зак ључни део часа о синонимиј и падеж а не мора имати било каквих специфичних пој единости у односу на сваки други час. Стога се овде не морамо задрж авати на томе. Пре мислим да ј е потребно закључити нашу дискусиј у. Трансформативна ме- тода применљива ј е у настави само уколико ј е наставник добро припремљен за обраду ј езичких тема. Провера семантиЧке и/ или функ ционалне ек виваленциј е падеж них синтагми захтева добро познавање граће. Одбир ненормативних обрта и њихово одстра- њење спада већ у тананости к ој е захтевај у дубље залаж ење у проблеме. Још ј е понај теж е упустити се у стилистичк а ниј ан- с и р а њ а . . .

×