Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.
  • Login to see the comments

  • Be the first to like this

128413

  1. 1. Н А С Т А В А Радој е Симић (Београд) 0 ПАД ЕЖ Н ОЈ СИ Н ОН И М И ЈИ 1. Проблем синонимиј е, лексичке и грамах ичке Лингвисти се ник ако не слаж у око синонима. Неслагања су овде ипак друкчиј е природе од оних кој а се тичу теориј ског објашњења пој единих језичких пој ава: овде се поставља питање егзистенциј е. Синоними су речи једнакога или сличног значења. Тако гласи к ласична дефинициј а. Међутим, ако ј език по- стој и ради споразумевања међу људима, и ако разнолик ост ње- гових форми одговара слож ености спољашњег и унутрашњег света о коме ж елимо нешто рећи, — онда ј е тешк о схватити за- што долази до сувишних облика, до непотребног к омпликовања обличке системе преко граница кој е постављај у потребе кому- никациј е. Још отк ад ј е Аристотел изнео тврдњу да мноштво речи у језику постој и да обележ и мноштво ствари, не и обратно, — све до модерних и модернистичких учења о ј език у к ао систему, тео- ретичари су принуђени да прикриј у или покрену постој ање ви- ше речи у ј едном те истом систему за обележ авање идентичног садрж ај а. Разлог ј е прост: то се противи њихову поимању ј е- зика к ао хомогеног ј единства, система. Унутрашња разноврсност у тим оквирима обј ашњива ј е једино као хетерогеност, к ао последица генетичк ог плурализма, мултигенезе такорећи. Синоними би у том случај у били сведо- чанство да су у неки ј език почели продирати елементи других језика, да је створена у мањој или већој мери билингвална си- туациј а. Сам ј език се против тога бори уклањањем синонима, уз статистичку или семантичку, или пак регионалну диферен- циј ациј у. На тај се начин поново успоставља равнотеж а у си- стем у .
  2. 2. 52 К њиж евност и ј език То ј е у извесном смислу праволиниј ск о гледање на ј език , ар и с т о т ел о в ск о -еу к л и д о в с к о с х в ат ањ е п о п р и н ц и п у д в о в ал ен т н е логике. Мисао људска се већ из давних времена буни против оваквог обј ашњавања света. Још ј е гениј ални Хераклит увиђао да би се он усмрдео у сопственом миру, тај свет хомогених си- стема, да ниј е неких унутрашњих снага к ој е покрећу еволуциј у, разарај у устаљене односе и стварај у нове. В. фон Хумболт први се усудио да у хераклитовском духу изврши ревизиј у Аристотелова мишљења о речима и стварима: „реч ниј е замена за сам предмет " , „већ израз нашега властитог схватања о њему " . Различити припадници истога ј езичкога к о- лектива употребиће за исти предметни садрж ај различите ј езич- ке изразе, зависно од свог схватања о том садрж ај у . Отуда мо- гућност за егзистенцију више форми, више речи у ј едном језику, за ј едан садрж ај , могућност синонимиј е. Али у новој интерпретацији јавља се — додуше из сасвим других сфера — ј една нова клица сумње у постој ање синонима. Језик ј е израз индивидуалнога погледа на стварни садрж ај спо- разумевања. Језик ј е, према томе, и израз индивидуалнога ства- ралачког акта у процесу споразумевања. Нити ј е могуће у. том случај у утврдити некакво ј единствено „значење" пој единачне речи, нити ј е пак могуће упоредити две или више речи по зна- чењу. Препознај емо став радикалнго идеалистички усмерене „нео- лингвистике " : нема сиНонимиј е ј ер нема семантике. Значење ј е само научна фикциј а. •. r. •. Таква ј е судбина великих мисли и њихових протагониста: мали апологети преузимају скелет, упрошћено тумачење; велике идеј е преобраћај у се у њихову сопствеНу карикатуру. Али у ка- рикатури је обично само део истине. Тако ј е и са нашим про- блемом синонимиј е. Језички знак , реч или сл., обележ ава заиста и тренутни став н аш п р ем а п р едм ету сп ор азу м евањ а, али и дал ек о вш п е од тога. Он се уздиж е изнад к онкретног сплета околности у к ој ем ј е примењен, и успиње се до општиј ег смисла егзистенциј е. у оквирима читавог ј езичк ог к олек тива, у ширим временским и просторним оквирима. Славни Сосир ј е ово формулисао к ао надиндивидуалност ј езичк ог знака. Језички к олектив ј е ипак са- мо у идеалном смислу „ј едно " , „хомогена " целина. Јер људск о др у ш тв о вар и р а, п р ед ст авља н ех ом о ген у ц ели н у ч ак и к ад се искључи момент еволуциј е на временск ом фону. Та вариј ациј а С,синхрона " ) ј есте двој ака: хоризонтална и вертикална. Кад ка- ж ем „хоризонтална вариј ациј а " , мислим на све оне месне и ши- ре регионалне зај еднице, уж е ћелиј е ј едног већег к олектива што говори датим ј езиком. Разлик е су час мање, час веће, често врло приметне. Задиру у фонетску, лексичку, синтаксчику и фразео- лошку структуру ј езика. Општи „систем" ј авља се у том правцу
  3. 3. 0 падежној синонимији . . . 53 каа скуп неброј ених ситних и крупних вариј анти и прелива. Све то ипак се држ и у целини, чини „ј единствен ј език ". Различита изражајна средства у оквирима таквог „јединства" , ако слу - же за обележ авање идентичног предметног садрж ај а, свак ако заслуж уј у назив синонима. . . К ада к аж ем пак „вертик ална вари- јација " , мислим на разлике које се у ј езику ј ављају међу људи- ма што ж иве „на истом месту и у исто време". Године старости, искуство, степен образованости, порекло, врста занимања итд., — јесу само неки од момената кој и утичу на дубину познавања језнка као пратиоца мисли, и способност његове употребе у да- тој прилици. Тешко би се могла наћи два човека који ће на исти начин изразити неку мисао о стварном садрж ају, који ће — пре- ма томе — на исти начин употребити ј езичк а средства к ој а су у прпнципу свима зај едничка. И овде смо обавезни говорити о синонимиј и и синонимима. Ајхи говорећи о синонимиј и и синонимима из ове перспек- тиве, очигледно пред собом имамо ј езичка средства кој а су ме- ђусобно издиференцирана, те могу дати допунску информацију о социј алном или к ак вом другом к арак теристичном детаљу к од говорника, на једној страни, и који ће на саговорника будити емоционална, естетска или каква друга „пратећа осенчења" иска- за. Издиференцирана су стилистички. . . Па ипак , и ј една те иста личност акумулира не само оно што ј ој ј е неопходно за изрица- н>е сопствених мисли, већ и елементе к ој и се талож е „ј едни пре- ко других" и служе за „ј едно те исто". Синонимиј а се успоставља при сусрету еквивалентних ј езич- ких средстава у ј едном или вшие ј езичк их носилаца. 2. Синонимиј а и структурни слој еви ј езика К ад говоримо о синонимима, по правилу мислимо на лек - сичк и слој ј език а, и то на семантичку еквиваленциј у речи у си- стему. Мећутим, веруј ем да ј е читабцу већ могло пасти на памет да се о р еч и м а м о р а г о в о р и т и с а д в а асп ек т а : с а ас п ек т а њ и х о в а значења, тј . њихова семантичк ог садрж ај а у систему ; а исто та- ко са гледишта њихове употребне вредности, тј . могућности да обележ е к онкретни, боље рећи актуелни садрж ај у к онкретном акту споразумевања. Мож емо, дакле, разлик овати к онтек ст ну синонимију од системск е. Они к ој и тврде да ј е синонимиј а из- нимна пој ава у ј език у, на уму имај у ј език к ао систем. К онтек - стна синонимиј а ј е честа пој ава. Y стилистици и граматици опернше се термином перифра- за, перифрастички итд. Мисли се при том на двој аке могућности иск азивања нек ог садрж ај а: синтетичк им путем и описно, ана- литички. Синтак сичка, лексичка и морфолошк а средства, к ак о видимо, не чине увек једно другоме надградњу или подлогу, већ
  4. 4. 54 К њиж евност и ј език могу ступити и у међусобну конкуренциј у: брзонога срнаПсрна брзих ногу; наши високоцењени гостиП наши гости које високо ценимо; само добро радећи мож емо рачунати на напредак//само ако добро радимо, мож емо рачунати на напредак. Ни по свој ој унутрашњој грађи ј език ниј е „хомоген" си- стем. Пој едини структурни слој еви повезани су диј алектичком узај амношћу, а то значи да елементи једног слоја утичу на оне друге, међусобно се потискуј у или сл. Славни руски филолог В. Виноградов с правом ј е тврдио да ј е ј език систем система, ск уп разнородних и хетерофункционалних елемената способних да испуне све задатке к ој е пред њих поставља многострана, из- ванр едн о ги п к а и п о к р етљи в а љу дск а ми сао . 3. Падеж на синонимиј а Синонимиј а, како видимо, ниј е израз слабости система, већ напротив, његове слож ености, богатства, разноврсности његових форми. Српскохрватски падеж ни систем је врло богат формама, не толико на морфолошком плану колико у области употребе. Y тој сфери делују многи чиниоци, почев од морфолошких обе- леж ј а падеж них форми, преко предлошк о-падеж них спој ева до њихових комбинациј а са другим речима у тексту. Y оквирима свак ог од поменутих субсистема к ој и садеј ству- ј у у синтик си — односи су углавном доста ј асни. Y систему као целини ипак има велики број преплитања и семантичких прекла- пања, велики број синонима. Разгледаћемо прво шта у зај еднич- ки систем уносе пој едини елементи, падеж ни облици, предлошке р еч и , гл аг о л и . 1) Према мојим истраж ивањима, у систему српскохрват- ских падеж а делуј е низ морфолошких опозициј а: а) опозициј а номинатив-вокатив, опозициј а к ој а чини ди- стинкциј у између простог називања предмета, бића итд. Џелица, Мића, ветар итд.) и апострофирања њиховог Џелице, Мићо, ветре); б) опозициј а између простог називања предмета и назива- ња дела његова садрж ај а, супротстављеног целини; та опозициј а делуј е на линиј и номинатив-генитив-акузатив (номинативом се обележ ава неутрално именовање предмета, генитивом се озна- чава делимичност, акузативом пак потпуност његова садрж ај а); в) постој и и трећи низ дистиикциј а, к ој и ћемо назвати де- лимитативним, за разлик у од претходнога, к ој и се мож е назвати квантификативним (у питању ј е количина садрж ај а именице: Мама ј е купила крушке — Мама ј е купила крушака — К рушке леж е на столу); дативом ј е обележ ена неодређеност делимита- циј е (идем лекару, значи: лекар је гранична сфера кретања, али без обележавања граничне линиј е или тачке), инструментал обе-
  5. 5. О падеж ној синонимиј и 55 лежава делимично ограничење (Идем улицом, значи: улицом ј е ограничено кретање, али се оно мож е продуж ити, исп. К олона је прошла Коларчевом улицом и продуж ила преко Теразиј а), ло- кативом ј е означено потпуно ограничење: идем по граду, проше- тао сам по граду, људи станују у граду (без обзира на значење глагола, реченицом ј е означена радња к ој а се цела извршава у границама што их постављај у димензиј е предмета означеног име- ницом у локативу). 2) Предлошким речима израж авај у се ниј ансе односа к ој е онда специфик уј у падеж на значења. Те ниј ансе су разноврсне, али у свакој групи предлога доста ј асне, к ао пгго пок азуј у сле- дећи случај еви: од из с(а) н а у о п о над под пред међу за у з н и з к р о з 3) Глаголски вид, глаголск и род и друга лек сичк о-грама- тичка значења глаголск их речи у велик ој мери су повезана са могућностима к омбиновања глаголских речи и именских речи у овом или оном падеж ном облику. Од „других" лексичко-грама- тичких значења („аспект " ) посебно место има опозициј а мећу глаголима мировања (стативност) и глаголима кретања (курзив- ност). Y то ћемо се уверити порећењем следећих падеж но-пред- лошких спој ева и глаголских речи: из к уће трчати у кући отрчати у кућу седети под кућу прогрчати под кућом становати испод к уће спавати кроз к ућу прести Глаголи трчати и отрчати нпр. могу се комбиновати са из куће, у кућу, кроз кућу, али је тешко замислити реченицу у ко- јој би била употребљена комбинациј а ј едног од тих глагола и секвенце у кући ( *Трчи у кући осећамо к ао хиперкоректну рече- ницу неког Моравца). С друге стране, са спој евима у кући или под кућом лако се комбинуј у глаголи седети, становати, прести и сл. Сада су оне падеж не к онструк циј е к ој е су честе са глаго- лима кретања (трчати) — искључене. Овим смо начели питање мећусобних односа чланова раз- личитих субсистема. Већ раниј е смо к онстатовали да ту не вла- дају праволиниј ски геометриј ски зак они вић принципи диј алегс-
  6. 6. 56 Књижевност и ј език - гичке узај амности. Прво што на то улућуј е ј есте делимично од- суство ограничења у мећусобном к омбиновању падеж а, предло- га и других речи, овде глаголских. Узмимо нпр. испод куће, под кућу и под кућом. Друга два члана ове групе примера имају строго разграничеие могућности к омбинациј е: Отрчао ј е под ку- hy, према Седео ј е под кућом. Први члан, мећутим, показује го- тово подј еднак „афинитет" према ј едном и другом глаголу: Отр- чао ј е испод куће и Седео ј е испод куће. Примећујемо да где год изостај у ограиичења у дистрибуциј и, нема ни функционалних разлик а мећу к онструкциј ама, те се формирај у синонимни па- р о в и : (а) Мића ј е отрчао под кућу//испод куће (б) Мића ј е седео под кућом//испод куће 4. Типови семантичких неутрализациј а гсод падеж а Истраж иваћемо узроке кој и доводе до образовања сино- нимских парова мећу падеж има. 1) Услучај евима к ао: (а) Ти Котора ни видио ниси (б) Ти К отор ни видио ниси — могућност А/ Г (Котор/Котора) условљена ј е развој ем одричних к онструк циј а у српск охрватск ом ј езику и постепеном архаизациј ом тзв. словенск ог генитива (на широком простору иск аз под а звучи архаично). Директни обј ек т обележ ен значе- њем потпуног обухватања садрж ај а именице глаголск им садрж а- ј ем, потиск уј е значење негациј е као гранични случај делимич- ног обухватања. 2) Неутрализациј а Г/ И (с) типа: а) (а) Старац седе браде . • (б) старац са седом брадом б) (а) девој ка блистава осмеха (б) девој к а с блиставим осмехом - . li li — у ствари ј е последица могућег двој аког тумачења одно- са мећу елементима синтагме. Y примерима са генитивом иско- ришћена ј е способност. овога облика да уз именичке речи опи- сује^њихову особину, попут каквога описног придева (старац бе- ле браде — белобради старац). Y.конструкцији с инструмеНта- лом и предлогом „с" описано ј е друкчиј е схватање тих истих односа: к ао зај едница предмета од к ој их је ј едан нешто важ ниј и као предмет споразумевања од другога (старац — брада; девој -
  7. 7. О падеж ној синонимиј и 57 ка ■— осмех). Примећујемо да и једно и друго тумачење добро одговарај у стварном садржај у. Ради се, дакле, о „прелазном слу- чају " кој и се може тумачити на различите начине. 3) Навешћемо ј ош један случај са више могућих тумачења: (а) Затворено ради инвентара (б) Затворено због инвентара Неприј атно изненаћење кој е нам прирећују трговци фор- мулисано ј е двема конструк циј ама к ој е имај у примарно супрот- но значење: предлог ради описује циљ радње управног глагола, док због означава узрок . Инвентар логички претходи затвара- њу радње, и зато се мож е цео однос описати к онструк циј ом са због, дакле узрочном. Инвентар, мећутим, временски следи иза затварања радње, те се зато мож е описати и к онструк циј ом за циљ, с предлогом ради. 4) Конструк циј е: (а) Идем лекару (б) Идем к од лекара — так оће су синонимне ј ер описују идентичан стварни са- држ ај . Y првом примеру употребљен ј е датив без предлога да опише к ак о ће се кретање зауставити у месту где ј е лек ар. Дру- гом реченицом израж ен је тај исти однос као близина, помоћу предлога код и генитива. 5) Навешћемо ј ош и примере: (а) Његова кућа била ј е над самим путем (б) Његова кућа била ј е изнад самог пуга Првобитно ј е мировање на одрећеном простору на већој ви си н и од о н о г а ш т о зн ач и и м ен и ц а — р езер в и сан о з а к о н ст р у к - циј у са предлогом над и инструменталом. Форма са предлогом изнад и генитивом обележ ава у првој инстанци место са кој ег отпочиње к ретање (то ј е у складу са општим аблативним значе- њем предлошк о-генитивних синтагми). Па ипак , наше ј езичко осећање се не буни против формациј е к акву смо навели под (б). То ј е знак да се употребно поље генитивске конструкциј е ш и р и н а р ач у н и н стр у м ен т ал а . Мож емо навести и већи број других синонимских парова. Они пок азују да су узроци формирања синонима доста разно- врсни, али да ј е последица увек иста: образовање парних к он- струк циј а са идентичним садрж ај ем.
  8. 8. 58 К њиж евиост и ј език 5. Методолошке могућности за обраду падеж них синонима 5.1. Дескриптивна и трансформативна метода Y настави ј езика ио правилу се примењује дескрипција. Ученицима се скреће паж ња на неку пој аву у тексту или говору, та се пој ава описуј е итд. Затим долази фаза репродук циј е и при- мене знања. Ученици се обучавај у да сами опишу дату пој аву, затим да ј е откриј у у ј езику, и на крај у се од њих захтева да ј е примењују у сопственом говору (уколико је таква глотодидак- тичка припрема потребна; упор. нпр. наставу падеж а за децу северозападне и ј угоисточне Србиј е; код првих ј е потребна само лингводидак тичк а настава, к од других ј е пак недовољна ј ер по правилу нису у могућности да одмах примене стечено знање). Такав поступак применљив ј е нпр. у обради морфологиј е падеж а, или пак морфосинтаксе. Ученици прво науче структуру генитива, датива итд., обучавај у се да издвој е падеж не наставке, предлоге или синтак сичк е позициј е к ој е могу заузимати пој едини падеж ни облици. На основу тога покушавај у да у тек сту иденти- фикуј у падеж не облике или синтаксичке конструкциј е с овим или оним падеж ом . Задатак мож е гласити нпр.: отк рити све обј екте у тексту; пронаћи облик генитива и описати његову слу- ж бу итд. На основу спољашњих елемената (морфолошк их или морфосинтаксичких) ученик уочава сличност и разлике мећу об- лицима и к онструк циј ама. Так ав поступак применљив ј е у тек- сту управо зато што се нај чешћи случај еви понављај у на блиск ом одстој ању . К ак о поступити са синонимним к онструкциј ама? Процес анализе текста не би се могао ослонити на неке спољаш ње елементе из простог разлога што ј е овде спољаш њи идентитет управо иск ључен : на првом месту ј е ј еднак ост са- држ ај а. За ученика ће истраж ивање семантичких ек вивалената у тексту бити претеж ак задатак . Чак и за наставник а. . . Уверићемо се прегледом следећег тек ста са врло ј едноставним односима у о с н о в и : СТОЛИ Ц Е Столице су данас биле друкчиј е размештене. Обично су стај але око стола као на свечаној сесиј и, ј едан ред уза зид, други окренут лећима улазу, а ј една од њих чело стола к ао да одрж ава ред. Днас ј е само ј една била к рај зида. Две се удобно сместиле при прозору, и приј атно ћаск ају. Неко- лико их ј е без реда стај ало по соби, а „надзорник " , одгур- нут, леж ао ј е над самим степениш тем што води у подрум. Савршен неред.
  9. 9. О падежној синонимији 59 • Само двеЈсонструкциј е могли бисмо евентуално упоредити, са евентуалном могућношћу да доћемо до закључка о ј еднакости садрж ај а: (а) Данас ј есамо једна била крај зида (б) . . .један ред уза зид. . . Отк уда то? Y школск им условима ове пој аве ј е могуће истраж ивати је- дино у оптималним условима. За синониме такви су услови зами- сливи при истоветном к онтк есту. Y нашим примерима к онтек ст јеразличит, и односи су тиме помућени. Шта ј е к онтек ст? Ак о су пред нама два иск аза к ој е треба упоредити, претпостављамо њихова два дела: (а) део који испитуј емо, (б) део који остај е ван наше анализе. Део исказа под (б) ј е контекст за испитивану појаву. Мож емо, према томе, претпоставити следећу ситуациј у : (а) Данас је само једна била крај зида (б) Данас је само једна била уза зид Интересуј у нас конструкције крај зида и уза зид. Њихови односи су ј асни, ј ер остатак исказа (а) и исказа (б), дакле кон- текст, остаје неизмењен: Данас ј е само једна била. . . Схематски ово мож емо представити ј едноставном скицом: к рај зида Данас је само једна била у з а з и д Два тек ста кој и би задовољавали овај основни услов за испитивање синонима тешко ј е наћи. Да ће се наћи ј единствен текст у којем се такве конструкције понављају на блиском одсто- јању, сасвим ј е невероватно. Али поглед на нашу скицу подсећа нас на извесне друкчиј е могућности. Исказ (а) разликуј е се од исказа (б) оним крај зида (у односу на уза зид). Ако, дакле, у исказу (а) конструкцију крај зида з а м ен и м о конструкциј ом уза зид, исказ (а) се м ењ а и постај е иск аз (б). Рећи ћемо: супституциј ом крај зида/ / уза зид постиж емо морфосинтаксичку промену (а) —» (б). Та ј е промена позната у лингвистици под називом т р а н с ф о р м а ц и ј а. Трансформациј е и супституциј е у ствари су одрећени експе- риментални поступци. Ти су поступци препоручљиви к ак о у истраж ивачк ом процесу так о и у лингводидактици, у настави ј е- зика. Пок ушаћемо да то демонстрирамо на граћи падеж них си- н о н и м а .
  10. 10. 60 К њиж евност и ј език 5.2. Примена трансформативне методе у обради п ад еж н их си н о н им а Поучени горњим разлагањем мож емо сада експериментално приступити ономе другом примеру к ој и смо покушали деск рип- циј ом приредити овоме са столицама: . ј едан ред уза зид —■. (уза зид/ / крај зида) —> ј едан ред крај зида Супституциј ом уза зид/ / крај зида извршили смо трансфор- мациј у ј едан ред уза зид —> ј едан ред крај зида. Важ но ј е упамтити да наше трансформациј е морај у задо- вољити ј едан услов: да садрж ај иск аза остане неизмењен. То ј е други ек сперимент помоћу к ој ега се испитуј е синонимност суп- ституисаних конструкциј а. Према томе: ако се методом транс- формациј е одрж ава идентитет садрж ај а исказа, супституисане к онструк циј е су синонимне. Обрада падеж них синонима мож е се организовати у три фазе: припрема, дискусиј а, закључци. а) Припрема Y овој фази врши се облик и експериментална обрада ј е- зичке грађе. Нај боље ј е одабрати известан тек ст, анализирати га (можда при обнављању градива о падеж има) утврђивањем врсте и значења падеж них к онструк циј а. Затим долази истраж ивање трансформационих могућности. Ово ћемо последње демонстри- р ат и н а н аш ем т ек ст у : (1) Обично су стај але око стола/ / крај стола/ / поред стола (2) . . . к ао на свечаној сесиј и/ / при свечаној сесиј и/ / код свечане сесиј е (3) . . . окренут лећима улазу/ / ка улазу/ / према улазу (4) . . . а ј една од њих чело стола/ / уврх стола (5) Две су се удобно сместиле npu прозору/ / поред npo- зорај ј до прозора/ / код прозора/ / уз прозор (6) Неколико их ј е без реда/ / у нереду стај ало. . . (7) Неколик о их ј е. . . стај ало no соби/ / у соби (8) . . . леж ао ј е над самим степеништем/ / изнад самог сте- п е н и ш т а (9) . . што води у подрум/ / према подруму/ / до подрума Овакву, или ј ош разноврсниј у слик у добили бисмо ако би- см о у чениц им а дали за задатак да сам ост ал но , и ли у з н аш у п о- моћ, истраже трансформационе могућности падежних конструк- циј а у нашем тексту .
  11. 11. О падеж ној синонимиј и 6 1 б) Дискусиј а " • •' ' Y диск усиј и су нај важ ниј а два питања: прво ј е питање ис- правности трансформациј а, друго ј е провера исправноста пој еди- них к онструкциј а. Овде нећемо репродук овати читав поступак већ ћемо дати модел за ј едан и други тест. (1) Y дискусиј и о исправности трансформациј а врло ј е зна- чајно проверити синонимност полазних и новодобијених кон- струкциј а. Семантичка диференциј ација мећу њима. мож е на- стати из два разлога: због неслагања у лексичком саставу полазне и трансформиране структуре; или због неслагања у граматичком њиховом садрж ај у . Овде се не мож емо упуштати у потања раз- матрања. Пок азаћемо само на примерима ј едног и другог ни- в о а к а к о с е м о г у о т к р и т и н ес л а га њ а . : i . . .. (а) Y примеру (6) супституисане су конструкције без реда и у нереду. Неслагање на синтак сичком плану ј е очигледно: пред- лог без означава изузимање, а у у апстрактној ефери може обе- леж и ти . сам о н еш то су пр отн о од тога — у к љу ч еност у н ек и м е- диј , у неку сферу и сл. Предметна квази синонимиј а настај е услед комплементарног односа мећу лексемама ред и неред: не- гациј а не доноси семантичк и елемент кој и унек олико одговара значењу предлога без. Предлог у доноси нешто ново, чега у кон- струкииј и без реда није било. И то ј е тај диференциј ални еле- мент. Y заплетеним односима ипак примећуј емо да ј е нај зна- чај ниј а сметња настала због лексичке разлике на линиј и ред — неред. ~- . :•":.' •••-•• •: (б) Y примеру (1) претпостављена ј е једнакост око—крај— —поред (стола). Примећуј емо да то „и јесте и ниј е" тачно. То јест, да је тачно у извесној мери. Та „мера" тиче се блискости значења трију предлога: сви они обележ авају близину. Али сва- ки од њих то чини „на свој начин " : предлог крај не инсистира на могућности протезања, као поред, или обухватања са више од ј едне стране — к ао ок о. (в) Y примеру (9) коинцидирају конструкције у подрум, према подруму и до подрума. Акузатив, датив и генитив са разли- читим предлозима. Генитивом са до обележ ава се растој ање до одређеног предмета, датив и предлог према означавај у циљ кре- тања, док се акузативом и предлогом у упућуј е на место завршет- ка к ретања у унутрашњости. Ак узативна и генитивна к онструк - циј а дај у прецизниј у слику лок алних релациј а од дативск е, али пошто се и оне мећусобно разликуј у у начину прецизирања, ни мећу њима нема потпуне семантичк е еквиваленције. (2) Y расправи о исправности падеж них конструкциј а мо- рамо се послуж ити нормативним приручницима, наравно. Нек е конструкциј е су доста честе на субстандардним нивоима изра- ж авања — нису прихваћене са гледишта к њиж евној езичк ог узу-
  12. 12. 62 К њиж евност и ј език са, те их тако и морамо вредновати. Мећу нашим примерима имамо ј едан так ав случај . ¥ трансформацији (2) дали смо три могућности: на свеча- ној сесиј и/ / при при свечаној сесиј и/ / код свечане сесиј е. И по- р ед р азл и к е у осн овн ом зн ач ењ у п р ед ло га н а и п р и , у сп ост ављен ј е предметни идентитет двеј у к онструк циј а ј ер именица сесија има апстрак тно значење, недимензионираног ј е к арак тера њен садрж ај . С те стране и предлог код с генитивом обележ ава истоврсне апстрактне релациј е, и ту се трансформациј ама нема шта при- говорити. Приговор ј е друге природе, и то врло битан: предлог код у српскохрватском књижевном језику не треба употребља- в ат и у з и м ен и ц у п р о ц есу ал н о г зн ач ењ а т и п а п и са њ е, ч и т а њ е, цртање итд. па и седница, сесија итд. Због тога треба и овај ч лан си н они м ск ог низа одстр ани ти к ао н еи спр аваб . в) Закључци Зак ључни део часа о синонимиј и падеж а не мора имати било каквих специфичних пој единости у односу на сваки други час. Стога се овде не морамо задрж авати на томе. Пре мислим да ј е потребно закључити нашу дискусиј у. Трансформативна ме- тода применљива ј е у настави само уколико ј е наставник добро припремљен за обраду ј езичких тема. Провера семантиЧке и/ или функ ционалне ек виваленциј е падеж них синтагми захтева добро познавање граће. Одбир ненормативних обрта и њихово одстра- њење спада већ у тананости к ој е захтевај у дубље залаж ење у проблеме. Још ј е понај теж е упустити се у стилистичк а ниј ан- с и р а њ а . . .

×