zoran

3. 111
BROJ 128
DŽEK SLEJD
NISRO FORUM OOUR MARKETPRINT

4. EDICIJA VESTERN ROMANA
SEJN
Broj 128
Glavni i odgovorni urednik
Slavko DRAGINCIC
Urednik
Zorka CIRIC
liiislov originala
Jack Slade
LOST IN IWEXICO
Recenzija
Miloš s m i c
Prevod i adaptacija
Miloš SIMIĆ
Lektor
Svetlana SIMUNOVIC
Tehnički urednik
Đorđe JOVANOVIC
Naslovna strana
Ferenc BARAT
Korektori
M agdolna KOI.ARS
Mariju BURANJ
Štam pa 3. I 1990.
Tržište 16. I 1990
lid a je 1 štampa NIÊRO „FORUM” — OOUR „M ARKETPRINT”,
Novi Sad, Vojvode Mišića br. 1. Glavni i odgovorni un'tliiik;
Slavko DRAGINCIC. Urednik: Zorka CiRiC. Naslov originala;
Jack Slade — LOST IN MEXICO.
Copyright: 197ii. by Towe Publications INC, prema ugovoi'u s«
OPA IZ Miniiena.
Sva prava se zadržavaju, uključujući prava r « reprodukuvanj«
l^.ijige u celini, ili delim ično, ili na bilo koji drugi m rin.
Godišnja pretplato za inostranstvo u stranoj valuti: Au.sltiju 83
ATS; Austrija 9,5 AUD; Francuska 40 FRF; Švedsku 4- SišK;
SR Nemaćka 13 DEM; Svajcar.ska 9,5 CHF; SA D.,7 U.SD, U|>late
slati na d«vizni račun: Vojvođanska banka, Osnovn;i bank,i Novi
Sad Ü570Ü-62Ü-219-1089 „Forum” Novi Sad, uz obavo/.iui iia/.naku:
Pretplata za „Sejn”.
Oslobođeno osnovnog poreza na promet, m išljenj»m l’olu'iijiiwkog
sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SA P VojvoUlive, br.
413-12/79. od 28. III 1979. godine.

5. Z bog zavodničkog v a tre n o g pogleda plesačice S ejn je od-
l u č i < j u a ¿ l u t i ' u i/. i u i c V u U e
igiiicica -iiiu jo oaiiiaii p iw ia i «jsniwiauW m u i>e. On j€
poć<x> ua svu-a. Oiui je ig raiu x iijitia ia zaiio^no sv ojim cixvmna
ivUKovuîui;
(JbLvx> m u je g ita ra isp a la iz ru k u . O stala je d a visi n a
njegovoin vrauu.
isp re d nj-ega fau sta ja li četvorica M eksikanaca. V isoki s n a ­
žn i m om ci! jr'oKuâau je ua se se ti ko ga je u d a rio n ek im ivi’a u u
p rea m eio m po giavi.
Za trenuuiK je zav lad ala tiiin a , a li je zatim o d je k n u o gro*
h o ta ii sm en. l'^eki M ekbiHanci su cikaii Kao oa su izgubili i-a-
zum . Odu-sevije-nje u n v aiiio sve. L ju d i u k rčm i su se tane-
ja ii i uüai-aii n o g am a po podu. C ak im se i ta ra sn a žen a p ri-
aru žila. Č etv orica ispi-ed n je g a su ponosno gledali unaoko.io.
Sejin je pokuàao d a ak in e g ita ru s a v rata . ï o n ije išlo bas
ta k o luko. 2/ena v a tre n ih o čiju m u je prižla i pom ogla m u.
V itKih nogu n avijenih u koienu, istu re n e zadnjice, s ta ja la je
o n a pored n je g a i tre sla se od sm eha.
S ejn je pričekam.) d a se sm eh m alo stiža. A o n d a je za­
v itlao gitai-u i bacio je jed n o m od četvoric'e u grudi.
Elo, kad mi ne d ate d a sv iram o nda sv iraj ti! — re ­
če on 1 o snicunu se.
N asiaki je v elika galam a, cika i p o d v iisk iv an je. N eki
M eksikanci su bacali sv u ja so m b rera u vazduh.
Covek sa g ita ro m je spustio p rste n a žice.
š e jn je podigao ruku.
— Je d n a tu ra pica za sve n a nioj raču n ! — v ik n u o je
on.
Ponovo je n a sta lo oduševljenje.
Č etvorica isp red n jeg a su se o k re n u li i kako izgleda im a­
li su da zahvale b andi ovu tu ru pića.
M eđutim , S ejn je već odavno bio odlučio da ih jo5 v ü e
razveseli. Bacio se napi'ed n a pod isp red četvorice m om aka, a
zatim m u n je v ito ustao.
P rv o g a je u d a rio tako snažno da je m om ak pao n a pod
zajed n o sa zgnječenom g itaro m u i-ukam a. Dok su se d ru g a
dvojica sn a ili &ejn ih je već obc/rio n a pod sn ažn im a p e rk a ti-
m a.
Č e tv rti je izvadio nož. S ejn je pošao p w m a njem u. C o ­
vek je uzm icao nazad pri čem u je ru šio stolice i stolove i oisji»
rao gosle. S tigao je do zida.
D va m la d a M eksinkanca k o ji su uspeli d a o sta n u n a evo -

6. jim stolicam a sk očili su na S ejn a. N jeg o v e pesiiicc su m v -
iiUi-C i Oiii :sa puL*u-S.
ivleKsiKajici ¿LI p'L>jai'ix: prem^i pozornici.
I b ejn j-e u o p iio j gu zvi z g ia u io jeu n u klupu na kojoj .u
pre Loga c ta e ia p etorica i p o ct’o da u d a ia uj<,>ui
irTaskaiiju i lom ljavi Kao da n ije bilo Kraja.
K .rem ar se uacio pieKO sanKa. tiie o je oLpozudi dii inl.ii'i
S ejn a u g ia v u punom oooom pica, iVieđuLun, S cjn jo k uijic-
Koni o k a to p rim etio. bag nuo se i m ah n u o kiupoin. 'liiiu- je
ociiiCio ceo saiiK od čač>a i Ooca. 1 k rčm a r j-e neblao.
M eksikanci su se daii u btksLvo, Vičući i cičući U’Cjilo .su
sen jo re i ¿enjoriLe p ie m a v ralu n a.
S ejn j3(’ p reteci m ahao klupom . P oslednjem ooveku bacKj
je k iupu u ieaa.
b e jn je bio o bliven znojem i teško je disao. Sarno iK'ko-
iiko g o stiju sedelo je za stolovim a. G ledali su u njegii kao u a
je neko čudovište.
M uzičari su pobegli. Os'tali su sam o in stru m en ti.
Ž ena sa tam n m i kovrd žam a sta ja la je na sredina pro.s-
to ra za ig ranje. O bavila je svoju d u g ačk u su k n ju o k o seoe i
bojažljivo gledala u S ejna. On je pridao p u ltu i uzeo tru b u .
— P a šta je sad a? — u p itao je on. — H ajd e n ajzad ne­
k a Se digne zavcsa. K ren u lo je.
O dsvirao je je d n u veselu m ek sikansku pesm u.
O na je stav ila p rste n a u sta i o sm eh n u la se.
S ejn je sv irao i m a h ao trubom .
l'am n o k o sa lepotica je p u stila da n je n a su k n ja padne,
p odigla ru k e iznad glave, zan jih ala k u k o v im a i počela da igra.
G osti koji su se već bili u p u tili p rem a v i'atim a su zasta­
li i v ratili se n a sv o ja m esta. O stali su se o k u p ili n a vratim a.
S ejn je sv ira o dalje. G raciozna zena je ig ra la sve brže i
brže. K akav raj za oko!
U krčm i je bilo sve viš.e ljudi. V ra tili su se i m uzikanti.
Sam o ona četvorica se n isu v ratili. N jih je S ejn brzo zabora­
vio.
V atren a žena je ig rala ta k o lepo da je lju d im a zastajao
dah. S taln o je g ledala u S ejn a požudnim pogledim a. Do ko-
le n a se sag in jala ispred n je g a ta k o da je on kroz razrez na
h aljin i m ogao da vidi i d iv i se n je n im g ru d im a koje su p o d rh ­
ta v a le prilikom ig ran ja.
L judi u krčm i su ap lau d irali. P onekad Š ejnu, ponekad
lepoj ženi.
K rčm ar je boiažljivo doneo S ejn u veliku čašu v in a i is­
cerio se.
G osti su o d u šev ljen o uzvikivali kada je on prihv<'itio ča­
šu. M uzikanti su p restali da sv iraju a i cm o k o sa devojka v at­
re n ih o čiju je p restala d a igra.
K ad a su se n a prostoi-u za ig ru pojavili parovi Sojn je
v ra tio tru b u n jen o m v lasnik u i prišiio šanku.
— Vi ste m oj gost, sen jo re! — rekao je krčm ar. S ipao
m u je piće.
C rnokosa devojk a se u p u tila sa p ro sto ra za igru i ulva-
tUa Seyna za ruku.

7. — T i si je d a n div an m om ak! — rek la je o n a odu šev lje­
no. —.bi uriiuar i Uii;^y »e n e bojia.
b e jn je ^ucivio ruivu n a n ju i p riv u i^ o je sebi. — To sam
ui'aai<j t'fcoe.
b u a ia j.e O'U areoe! N jen d isiiretan m iris je dospeo do n je -
govv^y ii-osa i odia je uzuaiuiuo.
— ii, Pago! — uoviK iiuia je o n a prek o šanlta. — J a ću
izaći aa se niu-o osvežuu.
¿iu ik ista je kiu iin u o gLavom. irnao je p u n e ru k e posla.
PoinixOVaut je nezn.^ S cju a po lica.
— 'ire ć a v ta ia Icvo — ¿«j-pnuia. je. — N em oj d a te če­
kam .
i'a v ra tim a je pogledala S ejn a zaljubljeno.
S tjn je bi'zo pocii'e voga krenuo za lijuiui.
'l'rcca v ra ta !
S im patičn a aev o jk a je u p rav o sk id ala bluzu.
Sejn ju je zagrlio.
S vuiiia je bluzu, bacila je u stra n u i o b av ila svoje ru k e
oko njegovog v rata.
N jeno oelo ttio bilo je o ro ie n o zncjem . G latk a koža i
b u jn e g m d i toliko su ga uzbudili d a n ije znao gde se nalazi.
D oveo JU je do K reveta i legao zajedno s njom .
S m ejaia se i gledala m u u oci. K ao a a je h te la da ga o p o ­
m ene da m u p re li n ek a opasnost. Ipak, bilo je već kasno.
iza njeg a se s tresk o m <j'iv.Qirlše vi'ata.
S ejn je m ogao jos sam o cia o k re n e glavu. P ri oskudnoj
svetiosci m ag ao je da raspozna saiiio likove.
To su bila o n a četvorica visokih m om aka. M eđutim , oni
n isu bili sam i. N ije m ogao da u tv rd i koliko ih im a. U svakom
slu čaju je d n o je bilo sigurno. Oni su se g u rali d a u đ u u m alu
p ro sto riju i p ii tom sm<.Laii je d a n drugoim.
N ije dugo čekao. D obio je u d a ra c u glavu i to je bio k ra j.
P odigli su ga i on se n ašao n a sre a ln i izm eđ u ,n jih .
U d arali su ga čim e god su stigli. P esnicam a, čizpiam a a
i n ek im p red m etim a iz p rostorije.
Ta prokleta žena!
— U zela m i je novac i n estala!
T o su bile poslednje reči k o je je izgovorio i o n d a m u se
zam utilo u glavi.
II
K ad a se osvestio iznad njeg a s.9 nalazilo lioe crno k.r;o
gar. T aj n itk o v se oerio kao sam i đavo. D akle, ip ak sam m o­
rao dosp'eti u sam pekao!
Ti p ro k leta k u rv in sine! — ciknuo je nitkov. — Jesi li
se izduvao?
Bio je to nek i polica iac. O čito je bio mješanac. S ig u rn o je
im ao u sv o jim žilam a i b e’.e k rv i i to se m oglo p rim e titi sa ­
m o po n ek im crta m a n je ro v o g lica. Eio je n eo b rijan , a n a
njegovoj glavi nalazila fe služb;;na kapa.
S ejn je ponovo zatvorio oči.

8. N alazio se u je d n o j ćeliji n a d rvenom Ipžiiju. Onn /'d vo­
lić a m om aka ¿u se oavetih a u u>me i.m j<? t>i>ju»»nLi i.i /« na.
— Još uveii je gUhU>? — u pitao je policiijac (x>ilni,L!i,iivo.
— O nda spavaj daije kak o bi ivoja ćula prniovo pr«>i,nllia.
T ebi će ta biti potrebno, hom bre. P opiti cty> .šank i
celu krčm u! A uz to nem aš n i p reb ijen e p are u il/.i'pul .Sv>' to
ée¿ m o rati da o d rad iš u i-udm ku olova Nem oj tla uobr.i/.a-
vaš da cemo te p re toga p u stili da um akneá p rtk o Hiajinx*.
V ra ta sa rešetkaana su se zaitvoriia. K ijuć okujiujo u
bravi.
Š ejn je o tv o rio oči.
U k ak v o j se to sm rd ljiv o j p ro sto riji našao? Sw> ji-. N ešto
k a o da ga je golicalo. A ub rzo m u je bilo josürw). T o .su biie
stenice. iVIilele su n a sve stran e.
P ro trlja o je svoj vrat.
N a n jem u se n alazila čvoruga veličine kok<xšijoR jjijeta.
N eko od tih k u čk in ih sinova ga je u d a rio tv rd im prcdint-Unii.
Sve zbog te p ro k lete žene! Z ašto ga je ta d ro lja tako gad­
n o n asam arila? M orala je sigurno znati da njeni udvćuaći ni­
su podnosili to d a ona im a veze sa nekim A m erik an ctm .
Š ejn je prešao p rek o g ran ice A rizone sa jednim tra n s­
portom o ru ž ja za p ristalice d em o k ratsk o g M eksika koji su
se po bunile p ro tiv d ik ta to ra D ijaza. Od H erm osilja su ih pr;i-
tiii d em o k rati i o ni su preuzeli tran.sport. Ceo p o d u h v at je
bio dobro isp lan iran i n ije bilo n ikakvih teškoća. To je xa
n je g a bilo veliko o lakšanje. Izvišio je ziid;ilak nekoliko nede-
Ija p re nego što je p lan iran o , S<‘jn K<ini Jahao kroz severni
M eksiko i u S iudad M eksiku p-osU-dnji p u t pr< kinuo p u to v a­
n je na m eksikanskoj te rito riji. Idućeg dana p rešao Je preko
tala.sa Rio G ran d e i n ašao se u Kl Pazu gde je želeo da se ja ­
vi Sedm oj brigadi.
Suinoe je već bacalo svoje zrak e kroz p ro 2x>re ispod k ro ­
vova. D akle, bio je to već idući dan.
K ao ag e n t S edm e b rig ad e n.še n ije im ao posla. P rem a
njegovom m išljenju nekolik'o M eksikanaca je uz pom oć te že­
n e uspelo da ga na.sam ari. Jer. u ovom delu M eksika A m eri­
kanci nisu viđeni baš k ao dragi gosti.
Začuli su se koraci.
Š ejn Je pogledao u v rata . P olicajac je ponovo ušao. U
ruci je držao činiju sa jelom . S lav io ju Je na drveni l<‘/a j po­
red Sejna.
— Tu im aš n ešto da jedeš — rek a o je on i i,sc(‘rio se. —
K ak o ti je sada? Da li je glava ponovo b istra?
MofTAak je n c?’o jed an teški rev o lv er za pojasom . V ra ta
su bila otv o ren a. Za S ejn a je to bilo jedno veliko i.skušenje.
Ipak. njepovo osećanje opasn o sti ga je o|xnni<"nulo da n išta
n e preduzim a.
Uzeo Je kašik u i počeo da kusa. K aša sa pilećim ' m esom .
— D obro sam — rekao je on. — A ko m e je optužio, krč-
m,ar?
— Da, i on!
S ejn je ray.v ukao lice.
— Z ar, i o n?
8

9. — I o stali k o je si izudarao. A n a ra v n o i d ev o jk a si
h teo da siiuj^ed.
S ejn u ju ispala k ašika iz ruke. — Plesačica?
— iL aig u rn o ne znaš ništa ¿ta se d alje dogodik»? ^ is­
cerio se po.icajac.
St--]!! je n astav io da jede,
— Sam o m i kaži koji je n itk o v ispraaaiio m oje dž©p<?ve?
— upit:wi je on.
— Ispraznio džepove! — vik n u o je policajac. S inejao se
zadovoljno. — Posle tv o je izjave o n i 6e te o dinah pusti-tj iiika
m ožeš da pkitiš.
— P otiiupiću tu braću.
— O ni traž e od tebe tri h iljad e dolara, i to ti nen>4 Š.
Š ejn je m irno jeo dalje.
— T u je neko ko želi da razgovaiTa s tobgoa — r e ^
lioajac.
Š ejn se trgao.
— N eni sen jo r K antero . S eb astijan K antero.
š e jn je jeo dalje. O dm ah nuo je glavom .
— Ne poznajem ga — reče on.
— M oraš čuti .šla će ti on kazati. Om je je d ii^ ooveic ko­
ji ti m ože pi.)moći.
O tuda, dakle duva v etar! O staje sam o j<?đ iz
kog pravca. O čigledno, nešto se spi-ema!
— R azgovaraću s njim — reče Sejn.
P olicajac se u p u tio prem a v ratim a.
— Senjore, deset m in u la ! '
Iza-sao je n ap o lje i ubrzo se pojavio nekidebeli, M eksi­
k an ac niskog rasta vrlo eleganluio odeven. S kinuoje ^T-mbre-
rp i pružio S ejnu ruku.
— S ebastijan K antero! Ja .s;un vaš p rija telj, m is t^ r . ..
— Sejn. Sedite, senjoie. P rija te lji sm eju da .sednu.
I>ebeljko se sm estio na drvenom krevetu.
— T raže od vas tri hiljad e dolara — rek a o je on, — U
tom slučaju će vas osloboditi. K oliko sam ja ČUio vi n e m ožete
da pkitite.
-— Od koga ste to čuli? — u p ita o je Sejn.
M eksikanac ga je zbunjeno gledao.
— Ziir to n ije tačno? — upitao je.
■— Da. ja ne m ogu da platim .
Dirbeli čovek .se iscerio.
— Mož.da bih ja m ogao da vam pom ognem ?
— P rih v a ta m ponudu. M eđutim , sve dtjk se U
ćeliji ja ne m ogu da nabavim novac.
— Pozajm icu vam tri luljade.
S ejn je pojeo poslednie o sta tk e hrane.
— R azm išljam . Ko bi bio tak o velikodušan 4^ pokloni
nekom t<jliki novi^c!
— Vi m ožete tih tri hiljad e d o lara da o d rad ite, m ister
S ejn e — objasni debeljko.
S ejn to n ije znao. M ogao je da podalje teleg ram U V a-
Sington i nekoliko dana k asn ije dobio hi novac. I v iie nego
što su tražili. A li on n ije h teo to da govori ovom čoveku.
9

10. — K akav je to posao? — u p ita on.
— To je iK akijiv posao.
— Fa n ara v n o — obni-ennuo se Šejn., — N tsain ni o6c.‘ki-
vao ua cu za tn tiu ja a e aa raa in i n ciio jeJn o siiiv n o
— Lukavi ste — im ejao se debeii ćovek,
— JViozda — odvrati Sejn.
— Da li traž ite neki posao? R adite U ne.ilo?
— Ne.
— O a čega o n d a živite?
— P ro o ijam se n ek ak o — o d v rati Sejn i osm eluui .-^o. —
Ig ra m poker, ponekad nađem neku ženu, a eto inui sUu:.ijt;va
oa sretn em nekog čoveka kao št-a ste vi.
M eksikanac se osm eim uo. Učiniio m u se da je sreo p ra­
vog čov'eka. P o tap šao je S ejna rukom p-o ram enu.
— P a to je aivno, m ister S ejne! — rekao je on. - - a n l i
sm o se u p ravom tren u tk u . Jer, ako ne m ožete da pl;itili' tn
h iljad e otići ćete u kam enolom , S u d ija u tom siučuju ncni:!
m iiošti. A dok vi tim radom n a k u p ile t n hiljad e ciolarii vi
ste već starac.
— V erujem vam , senjore. Ali, p ređ ite već jednom na
stv ar.
S en jo r K an tero je bio sprem an za đavolski posao. Izva­
dio je je d an p ap ir iz svoje tašne.
— M ene su u T eksasu p rev arili oko nasleoa. Zato hoću
da v ratim m ilo za drago. Ovo je ugovor, P laćaću vam h iljad u
d o lara m esečno. U govor vas obavezuje na šest meseci. Uz to
plaćam i prem ije. Od to g novca ćete moći lepo da živite.
S en jo r K ontero je u neo Š ejnovo im e u ugovor i pružao
m u p ap ir da potpiše.
— A šta ću ja da rad im ? — u p ita S ejn. — T re b a li da
u b ijem nekog koji je p rig ra b io nasledstvo?
D ebeljko se nasmeja^.>.
— Ne! — kazao je on. — K uda ste vi zabrazdili! U bist-
vo! M ist’er Sejne, želeo sam da vas zam olim za jed n u uslugu.
Vi ćete sada o d ja h a ti u T tk sa s i d o teraćete stoku. 2elim da
u p ro p astim tu bagru. To je sve. N aravno, s v am a će biti jos
m om aka.
Šej n ije želeo da p o stav lja n ep o tre b n a p itan ja. Jednos-
ta ’n o 6e uzeti novac ovom čoveku koji ga je u v u k ao u sve
to. A osim toga m ago bi i da m u v ra ti novac kad se nndo na
slobodi.
Z am islio se još m alo i potpisao.
— S vaka čast, m ister S ejne — o b rad o v ao so debeli M ek­
sik a n ac nošto je S ein potpisao. — Ti ćeš postati bogat čovek
k ada izvršite ta] zadatak.
S am o da se dom ognem slobode, pom isli Sejn. O nda ćeš ti
diibeli n itk o v e da m e nađeš sam o na m esccu.
Š ejn je ' ustao i k ren u o za M eksikancem prom.a vratim a.
T am o je, naravno, sta ja o policajac sa revolverom u ruci.
— Ti još n e m ožeš n ap o lje — rek ao je on i p^otapšao
Š ejn a po ram enu. — S tv ar m ora n a jp re prc’d sudiju. Ali, n e­
m oj se bojati. K roz dva sata ja ću lično doći po tebe.
On je ponovo izašao nap o lje i zaključao v rata.
10

11. D va sata ček an ja n e znače ništa. S ejn se v ratio ponovo
n a drveni k rev e t
Sam o da se dom ogne slobode! D ebelom M eksikancu će
leteti perje na sve stran e!
T ačno dva sata k asn ije policajac je o tv o rio v ra ta i ušao
u n u tra . M ahnuo je Š ejnu.
— Dođi. m učačo. Slobodan si. Im ao si sreće da naiđeš na
sen jo ra K antera.
S ejn je ustao, stavio je šešir n a glavu i u p u tio se p rem a
v ratim a.
— S en jo r K an te ro je, izgleda, vrlo u tic ajan čovek.
P rešao je preko p rag a i naježio se ilačunao je n a iz­
nenađenje, ah ne na ovakvo.
Ispred sobe gde su policajci držali stražu ugledao je crno-
kosog i te m p eram en tn u ženu. T c sigurno nije bilo slučajno.
Oni su došli da ga pozdrave.
R azbio se m e h u r od sapunice.
Z ar n ije on sedeo u ćeliji zato što je nav o d n o hteo da
je silu je?
P olicajac ga je g u rn u o n ap red i oni su m u pohitali u
zag rljaj.
— Ti u žasn i nitk o v i — u zd ah n u la je ona. — R azdvojiše
nas. Dođi, nadokn-adićem o tc.
U h v atila je S ejn a pod ru k u i pogledala u policajca.
— J e li sve u red u ? — u p ita la ie u m iljato. — M ožem o li
da idem o? M ogu li da povedem i njega?
— P a n arav n o , se n jo n ta A gedin! — rek ao je i pozdravig.
2en.a je povukla S ejna n a ulicu.
Agedin!. S ada je najzad saznao k ak a se o na zove.
■— S en jo r K an tero te očekuje ■— rek ls je ona nežno. —
Ali n a jp re idem o kod m ene. Ne m ožeš đa zam isliš koliko
sam te željno čekala.
S ejn je bio odluč-ic da odm ah od^ u hotel, sp ak u ie stv a­
ri i o.sedla ko n ja. Ipak.đavo m u n ije dao m ira On Jednostav­
no n ije odoleo čarim a lepe A gedin V ideo ju je kak^ ;sra a
sad a je zam išljao kake će ss osećati kada u svom n aru č ju
bude drž-ao n jen o v itk o telo.
B odega se nalazila sam o tri ulicp dalje K oristili su zad­
n ji ulaz i ubrao su se našli u n jen oj ;obi
Prozori su bili zatvoreni. Jed n a lam pa je širila crveno
svetio.
Bila je p ro sto lu da da se štc p re n ađ e na njetrovim širo­
kim grudim a. N je n r lepo lice ic gorelc. S ten ja la ie od zado­
v o ljstv a dok ju je nosio do kreveta.
T a žena je zaista bila živa v a tra . N ije s? o okajao sto 'e
k re n u o s njom M orao je da upotreb i svu svoju 'naffi.i đa
ugasi n jen u v atru .
S tra sn a i n eu m o rn a! K ada su ušli u sobu sunce je još
sijal'^ Sada je v^pć bila nroSl? nor^rvc
Tem n-^ram etna žena um orila i snavala i.o na ni'=‘'’'^v<T.m
krilu . I S ejna je bio u h v atio san.
11

12. K ada se p ro b u d io već je Isprpd n jeg a je Sučala
A ^edirt i gl'^dala ga svojim lepim očim a. P o lju b ila g« je.
— A se a jo r K antero? — upit-;ic je Š ejn veselo.
— Oh čeka — odgovorila je vragolasto.
N eko je lupao pe.snitx>m na vratim a.
— A gedin! — čuo se glas. — Z ar n e znate koliko je sa­
ti?
— N eka te đavo nosi! — v ik n u la je onia ne prekidajući
V att^nu igru ni za sekund.
N jih ala se sve dotle dok nije u zdahnula i svojim osm e-
hom pokazala S ejn u da više n e može.
—■ S enjor K an tero hoće da te vidi! — reče ona.
S ejn ju je u h v atio za ru k u i povukao je ponovo n «trag
U kre'et.
— Ispričaj m i šta se ovde događa?
N aslonila je la k to v e na njegove grudi.
— Taj sm rd ljiv k o im a i m ene u svojoj ruci. A ko bih te
opom ehula đa ga sc čuvaš onda bih se provela kao bos po 1r-
n ju . M eni je žao, Šejne, S tv arn o mi je žao. Ti nisi prvi koga
■sam nam am ila za njega, ali si prvi u koga sam se zaljubila.
Iskren o, kažem ti. Meni je ja.sno da te izvesno v rcm e neću
videti. Ali, m olim te. obećaj m i da ćeš se op et v ra titi!
— S to se teb e tiče sve sam razum eo — rek ao je Š ejn i
po lju b io je' u oko. — Ali, šta on od men<' očekuje?
— On trg u je stokom . O vde u M i'ksiku i onam o prek o u
T eksasu. Sada si ti dopao u on<' koji mu Ti i ostali
k ra d e te stoku sa paš.njaka. P onekad u Tek.‘^<teu a ponekad u
M eksiku.
— Š ta kažeš?
— On .-je tebe k u p io — rek la je. — Ti ,=i m u dužan tri
h iljad e dolara. Sam o, nem oj uobražiivati da će se tvoji dugo­
vi sm an jiv ati. Ti m om ci žive dobro, a on ih u p u ću je kak o se
to radi. Posle svake razbojničke ak cije ide u kockarnice i bor­
dele i on vas ponovo kupuje. ,'ko želiš da m e poslušaš, nešto
ću te posavetovati. Beži odavde kud te noge no.se! Sam o. m o­
raš biti brz, dragi. N jihova ru k a doseže daleko. A ak o me
n e poslušaS o n d a se nećem o videti n ik a d a više. O s im . . .
— Š ta?
“ O sim ako m ene povedeš sa sobom — reče ona.
— K ako uspeva da te zadrži ovde?
— M ene on ne drži — rekla je ofia i o d m ah n u la glii'v'om.
— Ja ostajem po svojoj volji dok m i se rio pruži pi'ilika da
zabodem nož u njegov de'beli trb u h . Moj b ra t jo iahao za
njega. R endžeri iz Tek.sasa su ga zgrabili. M eđutim , jasafrt
siguiTia da r* ij b ra t n ije n iita gov-'^-rio S igurno n i;'' ništa k a­
zao. K an tero mi je obećao da će ga izbaviti iz zatvora. Ali. on
ga je sam o nagovorio da ćuti. Možeš '/am isllti kako sam iie
osećala kada je došao kt>d m ene i saopšli-o mi da ie poku.iaj
o slo b ađ an ja im ao n ek e slabosti i da nijo uspeo. Znači, m oj
b m t n ije oslobođen. Sve sam e laži! T aj nitkov je podm ukao.
K ada sam to saznala n au m ila sam da ga nam am im u svoj
k rev et i da ga ubijem .
— I?
12

13. ~ I n išta! O n n e voli žene, Pobeći ćem o odavde. M ora­
m o sve dobro da p rip rem im c Idi n a jp re kod n jeg a kako bi
saznao šta on nam crava. On d eiuje takc ljubazno i tih e go­
vori, ali je o pasniji od kobre!
S ejn se sm ejao.
— A ti se toga ne bojiš?
O pet Ji* neko kuCao na vrata.
— A gedin! Akri sada ne iziiđete ja ću m u reći da ste
oelu noć proveli ziijedno!
— D olazim o! — d o v ik n u la je A gedin. — N em oj S€ toli­
ko uzbuđivati.
S ejn ju je isp u stio i2 n aru čja.
— D ođi, u sta n i — rekla je ona. — PagOi taj p rljav i kuč-
kin sin, u stan ju je da nas oda,
S ejn je ustao i o b u k ao se.
— G de on čeka?
— Tu blizu, sam o nekoliko kuća dalje. Mora.? m alo da
pogledaš To j€ veliki gazda. N e v red i ići kod policije. Sve ih
on drži u svojoj šaci.
Š ejn se osm ehnuo. Tog pasjeg sina će on udesiti. O pasao
jo pojas sa praznim revolverim a i stavio ^ešu' n a glavu.
A gedin je već bila sprem na. S edela je isp red ogiedala '
četk ala kosu.
— O dm ah ću, dragi — reče o n a i o sm ehnu se.
Š ejn je p rišao vratim a.
— Z ak lju čala sam — rek la je ona.
S ejn je o k ren u o k lju č u bravi.
R uralesi su st-ajali Ispred v rata.
Š ejn se trgao.
Je d an oficir je 6t;io isp red S ejn a sa tešk im revolveronl
u ruci.
— S vaki o tp o r ,je besm islen, m učačo — iso e n o =€ on.
S ejn je bio istog m išljenja. Da ,ic tc ta k o odm ah se vi-
delo,
A gedin ,je iza njega k rik n u la.
— S am o ti v rišti — rekao je o ficir D odrugljivo. G u rnuo
je Š ejn a u stran u — D ržite je! — n ared io je
L judi su protrčali pored o ficira i S ejn a U hvatili su Age-
din i bacili je n a krevet,
C etvorica ruralesa zgrabili su S ejna, .5tiivili m u lisicc n a
ruke i izgurali ga iz Dro^torije,
O ficir ,je vratio revolver u futrolu. ?iabado Kapu r», gla­
vi natrag i prišao k revetu . G ledao ie D ožudno u A gedin.
Šejn n ije video šta se dalie riog,?dil'^.
Na sve stran e je ?ve vrvelo od m ra ie sa U kući je bilo
wvo. O djek čiz^ima, p.sovke i n k a kac da su se spaiali u ie-
d an ’caini
Š ejn nije bio jedini uhapšeni. A sta ln e su dolazili i novi,
T m uškarci i žene. M eđu njim a ie bilo i A m erikanaca koje
Šejn n ik a d a ra n ije nije video Sve n jih su savladali u bo-
dc'gt
13

14. N a ulici se nalazilo oko sto konja. O prem a i csst.nlo n a la ­
zilo se u kolim a p okrivenim šator-skim krilom . I k o ćijaii su
bili ruralesi.
S a ulioe su te ra li zatvorenike.
K ada se S ejn pored dve m lade žene p ro g u rao naxad iza
n jih ugledao je nap o lju kak o S eb astijan K an tero ulazi u dvo­
rište sa ru raiesim a. I n a njegovim ru k am a nalazile .su se li-
eioe. Iza ru ra le sa su koračali dvojica teksaSkih rend/.crii.
T ek sada je S ejnu p uklo pred očim a!
R uralesi i teksaški rendžeri su se udružili d a zajedno
lik v id ira ju b andu S eb astijan a K an tera. L dopao im je šaka.
M eđutim , o-n se još uve.k nadao. Sa teksaškim rcnd/.erim a
je m ogao da razgovara. C ak i u slučaju da su na.šli ugovor
koji je potpisao u policijskoj stanici. To je bilo tek jučo. Z na­
či, n e m ože se pokre.nuti p o stu p ak pro tiv njega da je u čest­
vovao u razbojničkom n ap ad u . R uralesi m ožda neće ali te k ­
saški rendžeri će m u verovati.
V rućina je bila užasna. M ada su kola bila p rep u n a ru ­
ralesi su sta ln o dovodili nove ljude.
— N azad! — v ik ali su oni i g u rali ih k u n d acim a svojih
pušaka.
M eđu uh ap šen icim a je n astao m etež. S vako je h teo da
obezbedi sebi p ro sto ra da m ože da diše. D vadeset ih je bilo
iiiiu tra k ada su ru ralesi zatvorili v rata.
Devo od S ejn a sedela j(> jed n a m lada devojka od o tp rili­
k e osam naest godina. S desne stra n e nal;i/.io se n e k i sta ri
A m erikanac.
— N em oj toliko da se gur.'i.š — rek ao je starac.
S ejn se pom erio. Stiivio je svoju ruku n a ram e devoj-
k e i pokušao da j>oj n ap ra v i m esta k ak o o n a u toj vru ćin i
n e bi Dala u nesvest.
— Z ar nisi razum co šta sam rekao — režao je s ta ri A m e­
rik an ac. — T reb a li da ti stan em na nogu?
S ejn ga je pogledao.
— S m iri se. stari! — opom enuo ga je on. — Inače ćeš
ee ja k o brzo naći na podu i on d a će biti više m esta.
Covek ga je pogledao i ućutao.
— J e li sada bolje? — u p ita o je Š ejn devojku.
P ogledala ga je bojažljivo.
— Je ste — reče ona. — Ali, k u d a n as to vođe? J a n isam
n išta zgrešila.
— Da nisi bila zaposlena kod P aga?
—■Jesp.m, ali sam o kao služavka.
K ola su kren u la.
— E, sada sm o dobro p ro d rm an i — reluio je sta ri čo­
vek,
S ejn je slesao ram-enima.
— To su ru ralesi — o b jašn jav ao je sta ri A m erikanac. —
Da li si vid'^o? Oni su uhapsili i Kan+era. Sada n.am niko ži­
vi n a ovom svetu ne mož« nom oći, R uralesi su nas uhaosili
i kunili nas. To za n a ; znači už.p oko v rata . A ko ci ti ti .^tva-
ri? T ebe ran ije n ik ad a nisam video. Da li si ti neki od K an-
terovih ro v e re n ik a ?
— Može se reći da sam nešt« ta k o — odgovorio je S ejn
M

15. izbegavajući da kaže -pravü istinu. O krenuo se ponovo prem a
m ladoj M eksikanki.
— Bojim se — rt-će ona.
— Sm iri se! A kc nisi im ala n ik ak v e veze sa onim zbog
či'ga smo mi uhapšeni jn d a nem a čeda da se plašiš. Eto, ti
SI bila sam o služavka.
— P onekad sam . . . za n o v a c . . .
S ejn se n asm ejac i, pom ilovao je po kosi.
— To ne m oraš da im kažeš. Ti si služavka i n išta dru­
go. P onekad si bila u k rev etu sa m uškarcem ali to ie bilo sa­
m o zato što si tog ooveka voiela.
— M isliš da će uspeti?
— O stani p n tom ! — rek ao je on i pom islio n a Age­
din. Da i.i još uvek leži na k rev eiu : da b je m uče? Bic je
iju t zato što n ije m ogao n išta da učm i za nju,
D evojka je naslo n ila glavu na njegove grudi i zaspala.
— Sve će nas poubijati — kazao ié 5t,an čovek koji se
nalazio poredS ejna, — Vidiš li onog tam o poz.-idi? To je
A nselm o. To kopile je u b ijalo svako kc m u se nađe ispred
p u šk e M uškarce, žene, decu, Cak ,ie pucao i na kokoške ako
se n ađ u ispred njegovog konja. Taj k učkm sin tre b a da is­
p a šta za svoje grehove. Tc ću ja reći ru raiesim a. J a sam ja ­
h ao sam o za nasušni hleb.
— G adan soe — reče Šejn.
— M oram o pobeći — šap u tao je starac. — J a sam M u-
ligan. H enk M uligan, Ko si ti?
— Šejn.
— Što se tiče M eksikanaca nas dvojica ne tre b a da b ri­
n em o 0 tom e Sto će oni biti lju ti kad vide đa sm o u h v atili
m aglu. A ja n e želim da ostav im kosti ovde u M eksiku. H o­
ćem o li nas dvojica da postanem o drugovi i da jed an dru­
gom pom ažem o?
— M ožemo H? J a se slažem — rek ao jc Šejn, — Sto se
m en e tiče sprem an sam đa stavim ru k u u v a tru za teb e N a­
dam se đa ćeš i ti biti tak av .
P ogledao je oko sebe. O sim njega i H'=nka M uligana' sve
su o stalo bili M eksikanci. S tari i m ladi. M eđu njim a su se
n alazile i tri žene.
Bilo m u je d rag o štxD d ev o jk a pored njega spava.
— M eksikanci su su jev em i — šap u tac ie sta ri čovek, —
M oram o o b jasn iti ru ra iesim a da im am o veze sa dubovim a
S ijera M adre. Viđećeš da će odm ah podviti reo. V eruj mi.
Š ta ta j sta ri n itk o v n ije sve izb rb ljao ! S tisn u ti i oznojeni
n ije im bilo stalo ni do čega.
Š ejn je bacio pogled unaokolo. Te žene su sif^im o bile
p ro stitu tk e u krčm i, a m uškarci su v ero v a tn c iz K a n te rrv e
b an d e B ar ta k o se njem u činilo N iie bio tu sam o ta j A n­
selm o Svi oni su se znojili i hpzvoljno zurili u neku praz­
ninu.
Ne, ta k o lako S ejn n ije želeo da 'e p reda =Liđbini na
m ilost i nem ilost. Još uvek se n adao da ć<= moći da =e doiio-
vori sa teksa.škim rendžerim a. đa će sa oni razum«'ti zašto je
m orao da potpiše ta j u govor pošto m u drugo n išta n ije bilo
preostalo.
15

16. Da k aže đa je a g e n t Sedm e bi'igade to bi za nj<?ga bila
sm rtn a presuda. O sim toga Meksik-anci sigurno ni.su iVi čuli
Ba Sedm u brigadu i u p u cali bi ga p rc nego što uspe da im
o b ja sn i šta je to. B olje je da o stiaie n a onom e što jc p re t­
hodno zami.slio.
Možd,a će u sp eti da sve o b ja sn i nekom čoveku .sta sc do­
godilo.
Knc« uske, visoke razreze n a p la tn u p ro d irali su sunčevi
zraci u kola.
Išli su n a jp re p rem a ju g u , a o n d a su sk ren u li n a 7.;ip;id.
M ada je su nce zalazilo v ru ćin a u tom kavezu jo bila ne-
pod'hošljiva. V azduh n ije p ro d ira o u n u tra dovoljno i skoro
d a se više n ije m oglo da di.še. V ećina od d v ad eset ljudi ne­
p rija tn o je miri.sala. Isto tako i n jih o v a odeća. Bir tak o se
čimilo Š ejnu. Z ato m u je i bilo p rija tn o što devojka porod
n je g a m iriše na ljubičicu. N ije bila po njegovom ukusu. Bila
je m ršava, ali ona je ipak b ila žena. I o n je bio zadovoljan
itd se o n a nalazila pored njega.
P osle m nogo sati kola su .stala. Svi su podigli glavo kao
dA su sc probudili iz nekog dubokog sna, I d ev o jk a je tre p ­
ta la odim a. P ro b u d ila se.
— N alazim o se u H anosu — reče jed an od M eksikanaca,
Tu je stan ica ru ralesa.
O n i nekoliko d ru g ih m uškaraca su se p rek rstili.
D evojka s-e p riv ila uz S ejn a i počela dj> jrcit.
P om ilovao ju je po kosi.
N e boj se, m ala! —= rek a o je. ■— Sam o se m oraš d ržati
©nogA št^ sam ti .savetovar>.
Da! '— oKm<^hnuln se onji zjiln'alno.
Ć uli su se Uzvici i komanrU'. U brzo su se o tv o rila i v ra ta ;
R u ralesi su s ta ja li pored kola sa pu.škam a sprem nim za
pflljbu.
lila ^ te ! — v ik n u o je jed an od n jih . — N apred ! In a ­
če biće m etak a u telo!
L judi su d w ta b r/o izašli iz kola bez o bzira n a u m o r n ji­
hovih udoVa posle dugog putovanja.
Ceo tra n sp o rt sasto jao se od četvoro kola koja sU p ra ­
tili pedeSetorlca ru ra le sa na konjim a. S ad a su ru ralesi sjahali
i teffiH šu zaro b ljen ik e iz kol;',. P oredali su ih u dva r<'da.
N alazili su se u nekom zabačenom predelu u kr>ni(' su
p rem a nebu strčf^le visoke zgrtide za kam en. N ekoliko closr-li-
nii b ariika nalazilo se tu k o je su bile o g rađ en e zidom visine
ooveka.
DeV'ojka je d r/n la Šejnn, H enk M uligan takode.
S tali su u drugi red.
Iz zgrade kftrnenolom a iza.šlo je nekoliko viših oficira, Vo-
fln tt-an«W rta. neki k ap etan , pri.šao o štrim k orakom 1 ra.spor-
tira o D ukovniku.
Sein se o sv rn u o unaokolo, A gedin nisu poveli .sa .sobom!
Mor.’i dii su je neE*d<’ sak rili. L nnr'='dnikr nied e n iie bilo.
O fieiri SVI kor.!iertli n ao red na relu sa pukovm ikom Jed an
o ficir sa rangom k o m an d at i dva eoifeka u civilu koračali su
i'/'j ni-esa i nešto govorili. O čigledno da su im neki ođ b an d ita
bili poznati-
16

17. Puk<>vnik je porvAo nekoliko m u šk araca te prvog reda.
P rv i od njih bio je onaj A nseim o.
— ŠUi bi ovo treb a lo da znači? — upitah) je S ejn iie n k a
M uliaana.
S tarac je bio prebledeo. U njegovim očim a ogledao sc
slrali od sm rti. N ije m ogao đa kaže ni reči.
— Zbogom ! — p ro m rm ljao jc ć-ovek ispred Š ejn a i pre-
kr.sti'O se.
Ubr/xi posle toga m orao jc i š e jn da izađe napred.
P u k o v n ik je zastao. G ledao je S ejna i pitao ne.što m a­
jo ra koji se zatim o b ratio civilim a, a oni ?u pogledali paž­
ljivo u S ejna. Dugo su ga posm atrali. Se.in se tru d io da bude
što ravnodu-šniji. M eđutim , stajao je u slavu m irn e kako ne
bi uvredio pukovnika.
P u kovnik je sam o letim ično poglpdao st<irog A m erikan­
ca. K re n u o je d alje a njegovi pratioci su išli za njim .
H enk Mulig<in jo zatvorio oči i o d ah n u o s olakšanjem .
D vadeset ljudi, m eđu kojim a spnjor K an tero i dva A m e­
rikanca, bili su pozvani đa Ižađu iz reda. P u k o v n ik je n ared io
d a ih odm ah streljaju .
— Sve? — u p ita o je k o m andant.
— Sve! — ciknu pukovnik.
— S ada? — u p ita o je k om andant.
— S ada! — rik n u pukovnik.
O djeknule su kom ande. D vadeset liu đ i oterA no jc do !fi-
đa. T am o su m orali da sta n u u red sa licim a o k ren u tim ?i-
du. 21a to vrem e o d ređ en i su lju d i koji će pucati. Sve sS do­
godilo n ev e ro v atn o brz/->,
O djeknuli .su pucnji i svi su pali n a zem lju. K i^m andant
je išao od jednog do drugog upucanog ?oreka i tu i ta m e Og-
la.sio se njecrov rev o lv er da nekom p re k ra ti m uke
— Z aštiti m e! — stenjala je devojka. N jeno lepo lic^ bi­
lo je bledo kao k rp a a u očim a se oaleđao strah od sm rti.
S ejn je podigao ru k e k ak o bi m ogli đa m.u vide lisice na
rukam a.
R uke m lade devojke su d rh tale. S koro da je zaplakala.
— M olim tp — p rek lin iala je ona.
Ali S ejn n ije m ogao ni.šta đa ličini za nju.
R uralesi su izveli žene iz redova i odveli ih. M u.Skard m
m orali đa kren u za n jim a i p rek o dvori.šta .su sv! žurili u do-
di-um k am en e zgrade. Tam o su im <;kinute lisice i ruralec-;
ih zaključali u zatvorskim ćeliiam n. Oko dvanaest ljudi je
bilo u g u ran o u ćeliju.
IJ toj gn in i našli .su se Sejn i H enk M uligan 1 jo.« jedan
A m erikanac. IT.speli su n ek ak o dase sm este k ak o bi m ogli đa
sednu i oD niže noge.
Treći čovek zvao se K rej Lorn. Bio je Š ejnovih godina i
do.ši)o je iz iužnog Teksa,sa.
— D a li ste videli đa su ubili sen jo r K an te ra? — u p itao
je <->n i nam rštio se.
— P a nism o, v aljd a slepi! — frk n u o ie H enk M uligan.
— To ie bio jedini čovek koji ie m ogan d-T nam pom osne
— i-ekiio je T eksašanin. — S adasmo gotovi. A ko nas no
17

18. u b iju kao o n e ra n ije o n d a n am n e gin e o suda n a trid e set
godina p rin u d n o g ra d a u kam enolom u ili u ru d n ik u uglja.
— Š ejn i ja 6emo po'beći! — rek ao je H enk M uligan o d ­
lučnim glasom . — Mi n em am o šta da izgubim o. Z ar ne, Š ej­
ne?
. — Mi ćem o isk o ristiti našu šansu — o d v ratio je S ejn. —
A ko nam se uop šte ukaže.
— Je ste li se' osvrnuli i pogledali unaokolo? — u p itao je
K rej Lorn. — Visok zid i svu da stražari.
— B ar sm o se oslobodili tih p ro k letih lisica za ruk e! —
rek ao je H enk M uligan
— U m esto toga čučim o ovde u ovom kavezu — režao je
K rej Lorn besno.
— Uz to je do Rio G ran d e još sam o jed an m ačji .skok —
reče stari čovek m irno. — Da li je to tačno, S ejne?
Š ejn je ćutao. Da li će još nekog pozvati kao sv rd o k a?
D vapu t dnevno su im davali kašu od prosa. P onekad je
bila ja k o slana a ponekad zagorela. U hapšeni su se pom irili
sa sudbinom . Bilo im je ja sn o da k u v a r to n a m e m o radi.
U ostalom , i on je bio ru rales. Z nali su ga k ad a su svraćali
o v d e n a svojim razbojničkim pohodim a za se n jo r K an tera.
S ada su im se, izgleda, sv etili što su bili ta k o oholi.
L judi su razgo varali o tom e k ak o da se b ran e. P o što je
se n jo r K an te ro bio m rtav , hteli su svu kriv icu da p reb ace na
njega. K oliko je S ejn čuo oni su već prc'ko godinu d an a radili
za n jeg a i većina su od n jeg a dofcijali novac ili su bili n a te -
ran i da rad e za njega. S ada su ra/.mi.šljali o tom e kak o su je f­
tin o bili p ro d ati senjo.r K anteru .
D ani su prolazili. P ošto su lju d i bili g ladni svi razgovori
su se v rteli o ko hrane.
Ž ivot u podzem noj tam nici je po stao m učan. Bilo je sve
više svađe koje su se većinom zav ršav ale tučam a. ,
Sejn, H enk M uligan i K rej L orn su o stali jed an pored
drugog i ta k o p red sta v lja li je d n u celinu i n ik o se n ije usudio
da ih napadne.
D va sta rija M eksikanca su podlegli n ap o rim a pu to v an ja.
Je d an je u m ro uveče, a d ru g i se preselio n a on aj svet n^^ko-
lik o sati posle njeg a a da oni pored n jeg a to n isu n i prim e-
tili.
R uralesi .su u ju tru izneli m rtve.
I.iudi nisu tugovali. S ada će biti više m esta!
Sein je u toj p o lu tam i izgubio osećaj vrem ena.
Počela su saslu šanja. N aipr.? su n a redu bili M eksikanci
i od n iih se sam o svaki dru gi vraćao natrag.
S tre lia n ja su se v ršila u iu tru . L judi koji su se v raćali u
6eliie bili su osuđeni n a trid e set godina o rin u d n o g rađ a. Ali
oni su to p rih v atili kao pom ilovanie. Bili su glasni i veseli.
O stali su bili tih i i povučeni u sebe očekujući k ad a će biti
pozvani.
Sa četiri M-pk.sikanca u ćeliji su se nalazili još i tr i A m e­
rik a ’' ' ’^ koii su čekali n a red.
K rei Ijorn ie bio nrvi. N iie se vratio .
— S vaki d ru g i! T o se lako m oglo p rim etiti.
T ai d ru g i ovog p u ta n ije bio S ejn nego H enk M uligan.
in

19. — T rid eset godina! — rik n u o je on oduševljeno k ad a se
v ra tio u ćeliju. M eksikanci su skočili i zagrlili ga. Počeli su
da ig raju .
S'L-jii je m o rao da čeka.
Idućeg ju tr a odjeknuli su ponovo pucnji.
— K rej Lx>rn ■— rekao je M uligan i p rek rstio se.
D va sa ta ka.snije pozvali su Š ejna.
S k oro celu noć m u je H enk M uligan pričao o svom sas-
lii.^anju.
S ejn je bio sm islio n ešto drugo. K ao poslednji im ao je
ja k o nxalo šansi da izvuče živu glavu.
S aslu šan je i su đ en je bili su u jednoj velikoj d v o ran i n a
p rvom sp ratu .
S ejn je o d m ah p rim e tio da nem a n ijed n o g teksaškog
ren d žera i bio je razočaran.
Sa m eksikanskom zastavom iza leđa sedeo je jed an sta ri
k o m a n d an t iza stola p rek riv en o g zelenim platnom . Pored n je ­
ga je sedeo jed an policajac. Tum ač, k ak o m u je ispričao H enk
M uligan.
— Ti se zoveš S ejn — rek a o je k o m a n d a n t — D a li m e
razum eš ili treb a da se prevodi?
.— R azum em vas, sen jo r k o m an d an te — odgovorio je
S ejn n a španskom .
K o m an d an t je podigao pogled.
vŠejn je o d ah n u o k ad a je n a sitolu video u g o v o r koji je
potpisao u zatvoru sa sen jo r Ka.nterom .
— Sedi! — rekao ie ko m andant.
S ejn je seo sa šeširom u ruci.
— K oliko m eksikanskih pilića sd pojeo? — u p ita k o m an ­
d a n t i isceri se. — M islim n a u k rad en e. O sim toga, koliko sa
m ek.s'ikanskih d evojaka silovao?
S ejn je odn^ahnao glavom i u p erio p rst prem a ugovoru.
— P ro č ita jte datum , sen jor k om andante. Već drugog d a ­
n a o tk a d sam stigao u h ap sili su m e ruralesa. S ta sam m ogao
da učinim za nekoliko časova?
O sm ehnuo se i zabacio glavu nazad.
K o m an d an t se n ag n u o n ap red . K ucnuo je prsto m po ugo­
voru.
— N jega siigum o nisii potpisao dobrovoljno? — u p itao je
on.
— Izbila je tuča u krčm i. R adilo se o jednoj devojci. Sve
su to misilili K antero vi ljudi. Idućeg ju tra p ro b u d e sam se u
jednoj ćeliji policijske stanice u S iudad H uarezu. Bio sam op­
ljačkan. T reb alo je da platim tri hiljade dolara.
— I ti ih nisi im ao?
— N isam — reče S ejn. P re v rn u o je džepove. — O dakle
m i?
— A o n d a je došao sen jo r K an te ro i ponudio da plati za
tebe, zar n e?
— A ko potpišem ugovor i ia sam g a i potpisao. D va s a ­
ta k asn ije bio sam slobodan.
K o m an d an t ga je oosm atrao podi .^gljivo.
— S ta m isliš, koi.;ko sam ta k v ih priča čuo zad n jih dana?
Toliko često da ma j^ do g rla doalo. Vi sLe se dogovorili. Svi
a Sejn lit 19

20. jašu u istom sedlu. Ne izsjleda da nisi pam etan. Bio si u E3
P roveniru, Los Papa.oles'a, onam o u M arfi i O resiaiju kada
ste napaii ranćeve. ¿ a t-c< inxa svedoka.
— To ne može fciu! — odvraUio ie S ejn. — K ada se to
dogodilo?
K om andant m u i i pročitao datum e. Bilo je to sve pre
n ek o lik o nedeija i p re nekoliko meseci.,
S ein ]e od m ahnuo a'lavom.
— Bio sam u H erm osilju. P ro č ita jte ugovor. O b ratite
p ažn ju n a datum .
— H erm osiljo? Da, da. A šta si rad io u tom m estu?
— R adio sam n a jednoj hacijendi. J a se pom alo razu-
m em u stočarstvo.
S ta ,18 ta m o stvarno rad io n ije h teo da oda.
— Da te pom ilujem o?
— N el Zašto p onalovanje? J a nisam jah ao za K antora.
P re m a tom e treb a da m e oslobodite.
K om an d an t se i?rohotom sm ejao. P rid ru žio m u se i poli­
cajac a 1 stra ž a n iza Sejna.
— P om ilovanje le k ugla u čelo — rek ao je k o m andant,
—- D obićeš ie su tra rano u ju tru .
S ejn u je zastala knedla u grlu.
K o m andant je u /a o čekić koji se nalazio Ispred n jeg a 1
u d ario njim e po stolu.
— Ustani!
S ejn je ustao. N ose su m u bile teške kao olovo.
— P ošto si ti jedan nepopriivljivi pasiJ ain i p o ito m oraš
d a razm isliš o svojim .sram nim delim a . . ,
— O kojim s ra m rjm delim a. sen jo r k o m an d an te? — pre­
k id e ga visoki Sejn.
U očim a k o m an d an ta se-vnule siu m unje.
— . . . osu đ u jem te na pedeset godina prin u d n o g rada.
Pedeset godina! I r je bilo prvi p u t m eđu ljudim a u ć e ­
l i j i . U prkos tom e S ein se n iie bun io i podigao je ruke kada
je ušao u ćeliju.
— Pedeset godina, m ućačos! — viknuo ie on. O stao je
živ! N ije m u izrečena sm rtn a kazna.
O stalo ih je još D tam naest. Sejn. H enk M uligan i još šes­
n aest M eksikanaca.
S tanica ru ralesa nije bila pogodna za p rin u d an rad. Je ­
dan čitav eskadron i d voja kola bili su spremjvi da odvezu
k ažn jen ik e
Sejn se osvrnuo n a sve strane. Ali, n ijcd n o i’ trksaško«
ren d žera nigde n ije buo, G de li je A gedin? G de ie Ui m ala,
nežna dev^oika?
D eset ljudi m o rale je da se sm esti u jednim kolim a. Oni
su bili dobrx) raspoloženi.
— Svuda se peče hleb! — uzviknuo je H enk M uligan i
potap.šao S ejna po ram enu. — Ako budem^o m orah da rad i­
m o o n d a će n am ski.iuti lisiice sa ruku. A to ie vec n ekakav
p u t u slobodu. Sam o .le đavolski teško protuići tu stazu koja
će n as odvesti u život i cvetne livade.
O djednom ie Sein osetio da m u je taj sta ri čovek simpia-
tiččUl.
20

21. K ola su i.§la kroz g rad p rem a zapadu. P ra tio ih je topcrt
kopiki k onja pratilacit
D anim a se kolona kroUila p rem a zapadu. P u t ie vijugao
prek o serp e n tin a sv'e više i više p rem a obroncim a ogrom ne
plan in e S ijera M adre. P u t ie bio k>.š. Z atvorenici su se d rm a­
li ceo dan. Od izlaska do zala.ska sunca. Sada već niko nlst*
n ije "ovorio. G ledali su nem o u pokrivač kola i znojili se.
Ov'de je h ran a b ’l;i bolja nego u zatvoru stanice. N ije bi*
la nai'očito ob iln a aii su jeki bila ukusna. A ko je neko hteo
da napusti kola n a desetak m in u ta to m u je bilo dozvoljeno.
N arav n o uz strogu k-/ntrolu, B ekstvo iz tra n sp o rta je stv arn o
bilo nem oguće.
Č etrn aest d ana su ruralesi putovali sa zatvorenicim a.
K olona je najzad stala. Stigli ."»u ku d a su krenuli.
N ašli su se u jednom širokom kam enolom u. N a svim »b«
roncim a b rda nalazili su se zatvorenici koji s.u radili. M oglo
ih jo biti oko tri stotine. B ar ta k o ie procenio Sejn.
Loižor se nalazio u podnožju zapadnog o bronka. Tu su se
n alazile barke. Vi:^>ka o g rad a od b<x]ljikave žice o k ru živ ala je
ceo predeo. Ćulo se la ia n je pa.sa.
N ovodošli i>u m orali u d v^^trukim redovim a da p riđ u lo­
gorskoj kapiji.
I H enk M uligan se osv rn u o n a sve strane.
R azočarao se. S tane unaokok> bile su nesavladive. P rolaa
n a isto k u bio je ta k o uzan da bi jedva dvoja kola m ogla da
se m im oiđu. Narav.no, tu su bile i .straže.
— S ejne! -— d oviknuo je H enk M uligan k rešta v im gla»
som. — O davde ni ptica ne m ože d a pobegne.
I S ejn je tak o m islio. Ali, n ad u n e tre b a n ik ad a izgubdti.
— E, o n d a ćem o ti i ja biti prvi k o jim a je to u&pek),
H enk.
U očim a H enka M aiittana sevnula ie nada,
— Z ar ti stv arn o m isliš tako, S ejne? —■ u p ita on.
— Ono što sam rekao, rekao sam , H enk,
S tražari i nadzornici su bili u civilnom odelu. S ejn je oče­
kivao da su to vojnici ili policajci.
Je d an od uhapšenih M eksikanaca im je objasnio.
— Ovo je carntvo E1 P astorada. Sef stanice ru ralesa u H a­
nosu nas je prodao. S ada mi pripadam o njem u.
— K am en? — u p ita H enk M uligan. — C em u to? Pa tra n ­
sp o rt preko takvog p u ta nije m oguć!
M eksikanac se osm ehnuo.
— K am enje! — r^kao je on s podsm ehom , — To kam e­
nje uopšle n ije važno. Zlato, hom bres. Mi ovde u S ijera M adre
tražim o zlato za E1 P astorada,
Sejn se nam rštio. Z lato u' planini S ijera M adre! K oliko
p u ta je čuo o tom e! U poznao je m noge ljude, M eksikance i
A m erikance, koji su tražili zlato u gu d u ram a ove pla^-^ne.
N ije čuo da ga je neko pronašao.
— Z ar ovde ima zlata? — upitao je H enk M uligan vrteći
sum njivo glavom .
M eksikanac se nasm ejao.
— Može biti da ga im a — odgovorio je on. — E1 P asto ra-
do plaća život na visokoj noži službenicim a i oficirim a U p ro ­
21

22. vinciji. On je jako bogat čovek, a u stvari je « uverner. N je­
gova reč je zaki>n za ostale.
— Da li ti njega poznaješ? — u pitao je M uligan radozna­
lo. — K ako izgleda? K akav je to čovek?
— On nije čovek, on je đavo. S ada vam je jasno kako on
izgleda. Aii, sm irite se. O vde ga niko nikada nije video. Iz­
gleda da on živi na nekoj velikoj hacijendi kao kralj. Tako se
priča.
N jegove reči su bile p rek in u te je r se k ap ija otvorila.
Z atvorenici su k ren u li napred. S tra ža ri sa revolverim a u
rukam a, bičevim a i psim a zatvorili su ulaz uhapšenim lju d i­
m a. R uralesi su p rih v atili uhapšene. S kinula su im lisice sa
ru k u . Već sledeoeg tre n u tk a zatvorenici se više nisu nalazili
pod zaštitom države već su bili u carstv u pakla E1 P astorada.
— S lu šajte svi! — v iknuo je neki visoki m om ak. — Ja
se brinem za red u logoru. Ako neko pokuša da pobegne biće
u b ije n na licu m esta. Ko se ogreši o logorsku disciplinu biće
ubijen. Ko odbija da radi biće ubijen. Ko odbije da izvrši n a­
red b u svoga straž ara koji vodi b rig u nad n jim biće ubijen.
K o . . .
Ne sam o bekstvo, p ljačk a i svađa i ostalo se kažnjavalo
tak o što su zatv o ren ik e jedn o stavn o upucavali. N aravno, u b i­
ja li su ih i m otkam a, pogotovu ako neko od zatv o ren ik a uk­
rad e m a k ar i gram zlata.
Z atvorenici su slušali n am ršten a lica.
Posle toga su raspoređeni u p o jed in e kom ande. S tražari
su ih odveli u p ro sto rije gde će biti sm ešteni.
L judim a je bilo jasno da su dospeli u pakao. T rid eset go­
dina, pa to je večnost. Jed in o je S ejn im ao „p red n o st”. O n je
osuđen na pedeset godina.
Ž ivot teče dalje. V eć jed an sa t k asn ije su p rio n u li poslu
u odelim a osuđenika.
S ejn, H enk M uligan i čentvorica M eksikanaca nalazili su
se zajedno u jednoj grupi. N jihov n ad zo rn ik -ču v ar bio je čo­
v ek koji se zvao K ošta. N jegov pas se odazivao n a im e G on-
zales.
— Teško onom ko razgovara o n jem u a zaboravi njegovo
im e, tom e će p o d erati p>ola zadnjice — objasnio je K ošta. On
je bio suvonjav čovek pedesetih godina. N jegov pas je bio
v u čjak veličine čoveka.
Pas koji je stajao pored n jeg a škljocnuo je zubim a.
K ostina g ru p a m orala je da prenese jednu veliku kam enu
ploču preko doline. Z ajedno sa polugam a za razb ijan je kam ena,
k u k am a i čekićim a.
S ejn je g u rn u o jed n u polugu H enku u ru k e i uzeo veliki
čekić. U ostalom , H enk M uligan je već bio sta r čovek.
K opalo se i radilo od izlaska do zalaska sunca.
— Mi sm o ovde živi zakopani, S ejne — rekao je H enk
k ad a su posle večere legli na dv o struk i d rveni krevet. — IVIi
sm o zaista dospeli u pakao. Ne m ogu više da držim tu polugu
i da gledam kako ti tim teškim čekićem razb ijaš kam enje.
— N em oj tim e još da razb ijaš svoju glavu — odvratio
ta

23. je S ejn. — I iz p ak la postoje putevi. K ako bi đavo inače iz­
lazio i ulazio!
Noć je prošla brzo.
K ada je sunce na istoku prom olilo svoju žutu glavu zatvo­
renici su već bili na poslu. R adilo se na sve strane.
Jelo n ije bilo sasvim ograničeno ali n ije bilo dobro.
P edeset godina! S ejn n ije im ao nam eru da ostane n ijed n u
jedinu. Sve njegove m isli bile su o k ren u te p rem a bekstvu. N i­
šta ga drugo n ije zanim alo. B ekstvo m ože u sp eti sam o nekom
■snažnom čoveku. Bilo je po treb n o sam o da pogleda te lju d e
koji godinam a rad e ovde. Oni nikaico ne bi m ogli d a pobegnu
je r jednostavno n em aju snage za to.
S naga H enka M uligana je brzo slabila. Znači, m o ra se pre-
duzeti nešto što pre.
ni
U ju tru p re nego što k re n u na posao p reb ro jav a li su ih:
U veče isto tako kada se v ra te s posla. To v ečern je p re b ro ja v a ­
n je je tra ja lo duže pošto su i straž ari bili u m o rn i od dugog
dana.
S ejn je bio već če trn ae st d an a u logoru k a d a su se stra ­
žari p rilik o m večernjeg p re b ro ja v a n ja uzbudili.
Izgleda da su n ed o stajala dva čoveka.
S tra ža ri kao da nisu m ogli poverovati svojim očim a da je
to m oguće. B rojali su ponovo, U m eđ u v rem en u je b ro jao i
glavni n ad zo rn ik lično. Bio je to je d an snažan debeo čovek.
B ilo se već sm rklo k ad a je on poslednji p u t prošao kroz redo­
ve.
O stalo se p ri tom e. D vojica za tv o ren ik a su nestala.
Je d n a g ru p a stra ž a ra sa psim a se v ratila. Ti odbegli n it­
kovi su se m ogli sa k riti sam o negde izm eđu sten a. S tra ža ri n a
k ap iji su se kleli da nikog od za tv o ren ik a nisu propustili.
C elu noć su zatvorenici m orali tako da sto je u četiri reda.
U osvit zore stražai su se v ratili. Je d a n o5 n jih se gore
survao sa stene i nestao u provaliji. I dva psa su n esp retn o
u p ala u ru p e i polom ili noge. M orali su da ih u p u caju da im
p re k ra te m uke. Oni nisu doneli sam o m rtvog stra ž a ra i -upu­
cane pse, nego i odbegle zatvorenike. Bila su to dvojica M ek­
sikanaca koji su uspeli da sav lad aju vrhove na zapadu ali nisu
im ali snage da n astav e dalje.
S ta riji hom bre im ao je brkove i iscrpljeno koščato te ’').
D rugi sa bradom , m ršav i iscrpljen. O dm ah su ih s tre lja ''.
P rv o jed n o g a zatim drugog. N aravno, to se dogodilo p red oči­
m a svih o stalih zatvorenika.
D om čliovali su i k ren u li na posao.
H enk M uligan se naslonio na gvozdenu šipku.
— M ožda je to sudbina — rekao je on tužnim glasom . —
Mi ćemo ipak uspeti da um aknem o odavde, Sejne. Ne gubi
nadu. Sve će ovo za nas biti prošlost. Teška, n ap o rn a i m rač­
na. Ali, ipak će to biti prošlost!
Š ejn je prestao da radi.
23

24. — M oram o uspeti, H enk! — rekao je on. — P a dvojica su
dobro išli ali su n ap iav ili m nogo grešaKa.
ilenK; M uligan ga je zbunjeno gledao.
— M ora se to m nogo bolje p rip rem iti — reče S ejn. —
M ora se tačno znali gde i kako! I, kad se jednom nešto aogo-
vuri onda o d stu p a n ja nem a, p rija te lju moj.
H enk ga je gleaao.
— M isliš li da ćeš ti to bolje u ra d iti nego ona dvojica
ja d n ik a koje su upucali? — upita.
— M nogo bolje, sigurno! — o d v rati Sejn.
— H ej, vas dvojica tam o! — vik n u je d a n nadzornik. —
T reba li da pošaljem o G onzalesa!
S ejn je podigao čekić.
— G onzaies m ože m irno da čuči dalje. Mi n astav ljam o sa
radom .
U dario je snažno polugom i n ap rav io ru p u u steni. Podi­
gao je veliku kam enu ploču i p rev rn u o je. Ispod n je n ije bilo
zlata.
Z ajedno su odgurnuli sten u u stran u .
N adzornik je prišao sa svojim psom i zagledao tlo.
— N em a zlata! — rekao je Sejn.
— I ja to vidim ! — iirknuo je nadzornik. — K o p ajte d a ­
lje!
— To je besm isleno — reče S ejn. — O vde m i nećem o naći
zlato, senjor.
— Ti se razum eš u to?
S ejn se iscerio i pokazao čekićem uvis.
— Tam o gore — objasnio je on — gde se nalaze tri breze
je pesak koga je v etar naneo sa stena. Ispod njegam ožesigurno
da se nađe zlato. Ako se jed an deo p relije um oj džep, ja bih
pokušao.
Ako zatvorenici nađ u zlato onda i nadzornici d o b ijaju p re ­
m ije.
S ejn n ije m islio na to. Bilo m u je stalo do lakšeg posla.
N adzornik je pogledao breze.
, — N apred! — naredio je on. — P ođite svi za m nom !
Č etvorica M eksikanaca. Š ejn i H enk M uligan su kren u li
za njim . Svi su bili zadovoljni što će teške čekiće i gvozdene
šipke zam eniti lopatam a i asovim a.
K ada je pala p rv a breza tam o gde je bilo n jen o k o ren je
ukazalo se zlato. Čudo se dogodilo. O tkrili su zlatnu žilu.
— Coveče, S ejne! Tvoj nos! — viknuo Jenadzornik odu­
ševljeno. O palio je m etak u vazduh.
O dm ah je’ došla kom anda kopača zlata. To su bili o dabrani
i odgovorni zatvorenici. Kao m ravibacili su se oni na zlato.
N adzornik je dao S ejnu jed n u plavu m etalnu zvezdu.
— O dvedi g ru p u u k u h in ju i traži posebnu porciju. Vi
ste svi slobodni za danas!
Sojn je odveo lju d e u logor. N adzornik je ostao da vidi
koliko zlata će ljudi iskopati kako bi znao kolika će biti n je­
gova prem ija.
Ušli su u k u h in ju . S ejn je stavio m etaln u zvezdu n a sto.
L judi su m ogli da jedu koliko god su hteli.

25. — Ti si za E1 P asto rad a našao čitavo bogatstvo, S ejn e! —
k ukao je H enk M uligan kada -su nešto kabiiije ležali na drve­
nom ki'evelu. — A šla je ostalo nam a? P u n stom ak. M išta
više. A mogli smo svi da se obogatim o. Ti, ja i četvorica M ek­
sikanaca pa čak i nad/,ornik sa tom prokletom džukelom . Sve
će U) strp ati u džep taj nitkov E1 P aslorado, a nam a neće d ati
ni,n'(.lan grum en z;ata. Zašto si tom kurvinom sinu rekao da
s(' /.lato nalazi ispod breza? A ko si znao treb alo je da ćutiš
i da ¿uli m etal ostane tam o gde se i nalazio.
— P ričekaj, H enk — rekao je Š ejn sanjivo. — L aku noć.
Idućeg ju tra glavni nadzornik pozvao .ie S ejna kod sebe.
K ošta je stajao pored njega sa svojim p.som.
D ebeli čovek je gledao u Š ejna i sm eškao se.
— K ako si znao da se ispod breza nalazi zlato?
S ejn je razvukao lice u osm eh.
— H ajde, počni već jednom da pričaš! — kazao je K ošta.
— K ada je ono tam o zakopano ti nisi bio tu.
— Ne znam — odgovorio je S ejn, — Im am osećaj za to.
— K ako si s tim osećajem stigao ovam o? — upitao je
glavni nadzornik. — Ti si m ogao postati bogat čovek.
S ejn je slegao ram enim a.
— Taj osećaj se često ja v lja 'k o d m ene u živ o tu .' Jednom
u M ontani sarn se trgao i razm islio. O dlučio sam da tražim
zlato. Prošao sa unaokolo kada sam u daljin i otkrio jedno b r­
do. U n u trašn ji glas mi je rekao; „K reni onam o mladić"u!”
— I? — upitao je glavni nadzornik radoznalo.
— I)t>šao siim suviše kasno. D rugi su već bili tu i kopali
zlato. M ene su n ajurili.
— O nda si se olcanio toga da tražiš zlato? — u pitao je
K ošta radoznalo.
— K renuo sam d alje — objasnio je Sejn. — M eđutim , glas
se nije javio. T rudio sam se. ali ništa. Tek nekoliko nedelja
k asn ije zazujalo mi je u glavi. O dm ah sam znao. Zlato je u
blizini.
— I gde je bilo? — upitao je glavni nadzornik.
— U jedniim b u rd elju — objasnio je Sejn. — N alazilo se
n a gornjem sp ratu jedne kuće u S an ta Feu. U p rizem lju se
nalazila banka.
Iscerili su se obojica.
— U trezo!'u se nalazilo zlata za dvadeset hiljad a dolara
— rekao je Sejn.
— M ožda su oni tebi to pokazali sam o zato što si ih mo-
lio — rekao je glavni nadzornik.
— Ja sam to zlato uzeo — tvrdio je Šejn. — A uz to
sara uzeo i četrdeset hiljada u p apiru. Talco sam došao u M ek­
siko.
— To je sam o nos — rekao je K ošta. — Sve to m oram o
ispitati. M ožda i nije taćno.
— Videćem o — rekao je glavni nadzornik blagim glasom ,
— Zttsada si otflobodvsa rada. P ro đ i ovde kroz dolinu i poku­
23

26. šaj da čuješ glas koji će ti reći gđe se nalazi zlato. O dm ah ćeš
jav iti m eni.
N em a više napornog rada, a S ejn je sada m ogao slobodno
da se kreće! To svakako nije značilo da može da am akne iz
logora tako lako. P ri tom nije m islio sam o na sebe nego i
H enka M uligana kom e je teško padao rad u ovoj stenovitoj
kotlini sa ubitačnom klim om .
— Bolje bi bilo da uzm em ala t i da p retražim sten e —
rekao je Sejn. — J a ću odm ali ja v iti kad čujem glas i pro­
nađem zlato. Ali sam o onda kad budem sig u ran da sam ga pro­
našao.
— D aj m u ono što traži. K ošta!
— Posao bi mi olakšao jed an pom oćnik.
— Slažem se. Sam o ti nađi zlato. Možeš se pen jati i preko
ograde ali m oraš se ja v iti straž aru i da m u kažeš k ada ćeš
se vratiti.
— Sam o se po sebi razum e da će biti tako, senjore.
S ejn se v ratio u stro j. Svi su krenuli. O stali su sam o Sejn
i H enk M uligan.
— U hvatim o m aglu još danas, S ejne! — predložio je H enk.
-— Sejne, to je naša šansa.
— Sam o se ti sm iri, H enk — opom enuo ga je S ejn. — Po-
nećem o alat sa sobom . N ešto lako. Z atim ćemo p rotegnuti no­
ge i pokušati da ocenim o položaj.
Sa pijucim a i čekićim a prošli su oni zatim pored gom ile
lju d i koji su uporno kopali. _
S ejn nije preteriv ao . N ajp re je sa H enkom obišao ceo
u n u tra šn ji prostor sve do stražara. K ada je in teresov an je ču­
v ara reda popustilo seli su u senku pored jed n e stene.
— N ešto sam p osm atrao ceo dan, H en k — reče S ejn dok
je ostavljao alat. Ispružio je noge. — Iz ove k o tlin e ne može
se pobeći ako nem a bar dva ^dana prednosti. Ali, nem oguće
je postići tu prednost. M oram o da ih uverim o da tražim o zlato
izvan kotline.
— A kako ćeš to uspeti?
— Pogledaj onam o pravo prem a zapadu!
H enk M uligan je okrenuo glavu.
— Da, gledam — reče on. — S ta tam o im a? J a vidim
sam o stene i brda.
— S tena koja se nalazi baš ispred tvog nosa sa ravnim
vrhom ! V idiš li je?
— Da, vidim je. A li S ejne! D otle im a n ajm an je deset m i­
lja.
— K ad se traž i zlato onda n išta n ije daleko, zar ne? —
u p itao je Sejn i iscerio se.
H enk M uligan je podigao glavu.
— N ije važno — um irivao ga je S ejn. — Mi ćem o još dva,
tri dana da se m uvam o kroz kotlinu. Na taj način ćem o dobro
upoznati ovu oblast. To će biti jako korisno za nas.
H enk M uligan se češao po glavi. M eđutim , d alje n ije po­
stav ljao p itan ja. S ejn je našao zlato. Jed n o stav n o svojim no­
som. I sada se oni n enaoružani p en ju uz te stene dok ostali
zatvorenici m o raju da kopaju pod nadzorom svojih stražara.
B ila je to pred n o st o kojoj nije m ogao ni da sanja.

27. Posle sat v rem en a k ren u li su dalje. K ra tk o p re zalaska sunca
S ejn je k renuo dole. Udesio ie to tako đa sretn u K ostu sa nie-
govom grupom .
K ošta se iscerio i odm ah se videlo da ie n estrpliivo čekao
njihov dolazak. O čigledno ie bilo to da on očekuje k orist ako
nešto n jih dvojica pronađu. Bez obzira kako. On je izgleda
dobio posebnu naklonost glavnog nadzornika.
S ejn je ustao. O krenuo se na sve stran e i osm otrio oko­
linu. Z atim je m ahnuo Kosti da dođe m ale u stranu.
— Z nate šta. K ošta — šaputao ie on u D overeniu đa ostali
n e bi čuli. — Još dok sm o radili tam o gore na zapadnoj stran i
na kam enoj ploči osetio sam glas koji mi ie rekao da krenem
tam o.
K ošta je gledao u pravcu koji mu je pokazao S ein. T rep ­
tao je očima.
— Z lato? — upitao je on sa sum njom u očima.
S ejn je klim nuo glavom i još jednom pokazao rukom .
— Sedeo sam tam o gore čitav sat i posm atrao stenu na
zapadu.
— I? — upitao je K ošta nestrpliivo,
— Ako bih m ogao da odem odavde s nekim pom ilova­
njem onda će se čuti u n u trašn ji glas u m eni. Da li m e razu-
m ete?
— To ne m ože! — reče K ošta.
S ejn je slegao ram enim a. M ahnuo ie rukom M uliganu i
k ren u o s njim dalje.
— Hej, m isliš li da će on tak o lako n asesti? — upitao ie
M uligan.
— N adajm o se da će biti tako — rekao je Sein,
— Ti m isliš da ie on gram ziv i da nas tera da nađem o
zlato koie će on p rig rab iti?
— Po čem u se taj n asto jn ik razlikuje od nas? — pitao
se visoki Sejn. — A kc bolje razm islim o rn i su iste tak c iađni
kao i zatvorenici. Ako neko ođ niih ima šansu da oostane bo­
g ataš onda će n ajp re m orati da nanu=ti posao ovde K ako?
— N ajp re ti m oraš naći zlato, Sejne. A onda će ta j n it­
kov znati kako to ide dalje.
IV
K ošta ie uzeo kuku u ru ku Bp ? reči ie u
n adzornika. S ejnu je odm ah bilo jasno đaglavni nadzo rn ik
želi da prig rab i to zlato za sebe.
Već idućeg iu tra K ošta ie došao u b arak u i probudio S ei-
na p re vrem ena.
— Dođi — prošaputao ie on. — C eka te B aranka.
Sejn ie ustao i obukao čizme.
— O čem u se rad i? — u pitao ie on m ada ie već znao šta
će se dogoditi.
K ošta ie stavio pn 'iatelisk i svoiu ru k u na niegovo ram e.
— M alo ćemo Dogleđati stenu izbliza, .^eine
Sejn se okrenuo na drugu stran u i D cvuka- l''rn’’> qria za
ru k u
27

28. ~ Sam o ti, ne i on! — frk n u o ie K nsta.
— On je m oj odjek! — reče S ejn m irno. — U staj, H enk!
Brzo!
— S ta je sad a? — m rm ljao je H enk pospano.
— Nem oj m nogo da se raspituješ, nego požuri!
— K akav sad odjek? — upita K ošta. — B aran k a želi da
vidi sam o tebe.
— K ada sam pom islio da sc zlato nalazi ispod breza sta­
vio sam ruku na njegovoram e — pro šaputao je Sejn. — Z ar
niste to videli? A d a n a s ...
— D osta — p ro sik ta K ošta. O krenuo se unaokolo. Ljudi su
spavali kao zaklani. .— N eka. Ali da požuri.
— H ajde, H enk! — prošaputao je Sejn.
K renuli su .jedan za drugim i ubrzo su iza.šli iz barake.
K ošta ih je izveo iz logora. K apija se otvorila.
B aranka, glavni nadzornik stanovao je u najvećoj baraci.
K ošta je kucnuo i ušao s njim a u n u tra.
G lavni nadzornik jc sedeo za stolom . Bio je obučen. U
njegovom k rev etu je ležala neka žena. V idcla joj se sam o crna
kosa.
— A šta ovaj traži ovde? — u pitao je glavni nadzornik
I pokazao rukom na H enka M uligana.
— On je njegov odjek — odgovorio je K ošta. — Ja sam
to video. K ada je S ejn rekao da se zlato nalazi ispod breza
njegova ruka ,se nalazila na ram enu tog čoveka.
— Ne tako glasno — opom enuo ih je glavni nadzornik i
pogledao krevet gde se nalazila žena. Z atim je ustao i odm erio
H enka i S ejna od glave do pete.
— G las se još nije javio. Ali se javio osećaj kao onda u
M ontani — tvrdio je Sejn, — M oram da se približim m estu.
B aran k a se iscerio. S tavio je ru k e na leda i okrenuo se.
— O nda k ren ite na p u t — rekao je. — Ako nađ ete zlato
onda ćete biti slobodni ljudi. To vam ia obećavam .
— T rudiču se — u v erav ao ga je Sejn.
— To bih ti i savetovao, pasji sine — rekao ie B aranka
p rijateljsk i. — K ada ćeš osetiti zlato, kada se popneš na vrh
b rda ili će to biti ran ije? .
— Već znam ku d a tre b a da krenem — tvrdio je Sejn. M ishm ,
D akle, treb a sam o da pronađem m esto sa H enkom . M islim,
k ada on ide pored m ene . . .
— Meni nije važno kada će to biti — p rek id e ga Fiaran-
ka. — Sam o, držite se toga đa ćete ga pronaći!
S ejn je to obećao.
— K ošta! Povedi svoga psa i nestani sa ovim kučkinini
sinovim a.
Tim e su bili otpušteni.
K ošta je bio sve priprem io. Jed n a kola sa dve m azge n a­
lazila su se iza barake. K ošta se pobrinuo o (om e da tu bude
sav potrebni alat kao i hran a.
Sejn je seo na kola. pored psa. K ošta i Henli su seli na
kočijaševo sedište. Tam o se nalazila i K ostina puška. On iu je
uzeo i naredio H enku da uzm e uzde i bič.
H enku nije bilo potrebno da se kaže dvaput. K ola su od­
m ah kren ula. K ošta m u je pokazivao pravac.
28

29. S unce se pojavilo. S ejn je drem ao. P as pored njega je spa­
vao.
S ejn se trgao i ustao. Kola su iznenada stala. H enk M u­
ligan je bio obavio uzde 0|li0 K ostinog vrata i davio ga.
K ošta se očajnički branio i kada je osetio da ie na izm aku
snaga i da će se onesvestiti potegao ie revolver
M eđutim , Š ejn je već bio tu i istrgao m u oružje iz ruke.
K ošta ga je gledao raširen ih ženica. U njegovim očim a
jasn o se videlo da m oli za pomoć. Z atim je zatvorio oči i pao
n a klupu.
— Dosta je! — reče Sejn.
— S ta? — upita H enk kao da ne v eru je u ono što je čuo.
— J a ću ga ubiti! Z atim ćem c upucati psa i zakopaćem o ih.
S ejn je prišao i oslobodio KostU užeta koje m u ie stezalo
grlo.
— Nećem o našu slobodu p la titi iednim ubistvom — rekao
je on m irno. — To uopšte nije potrebno.
— K asnije ćeš se /bog toga p o k ajati — frk n u o - je H enk.
;— N e m ožem o stalno da straž arim o pored njega. O n će pobeći
i odaće nas. Cim se probudi n ap u jd aće svog psa na nas.
— Z naš li ti gde se mi nalazim o?
— Ne.
— Eto vidiš. Ali on zna. Veži ga pre nego što se probudi
iz nesvesti.
U kolim a se nalazilo jedno uže. S ejn m u je dobacio k lu p -
če. P as nije reagovao.
N ije napao ni onda kada su K ostu stavljali u kola.
S ejn je skočio do H enka i uzeo m u K ostinu pušku. Bio
je to jed an stari francuski m odel karab in a.
— Bolje nego ništa — sm ejao se on.
— Kod tebe ie i njegov revolver — reče H enk.
— R ekao sam, bolje išta negoništa, T eraj dalje!
H enk M uligan je uzeo uzde u ru k e i m azge su odm ah
krenule.
— A k u d a?
— Eto vidiš! To bi K dsta m o g a ' da nam kaže.
S ejn se osvrnuo unai^kolo. N adzornik ie polako dolazio
sebi. S ejn je sačekao da m-u >■:’ pogled razbistri
— Ž ac mi je. K ošta — rekao ie on. — G odinam a sam
učio i shvatio sam da se u kritičn im situacijam a m ora upot-
rebiti svake sredstvo.
— Ti si D"ludeo, S eine! Z nate li vi gde se mi nalazim o?
— d ah tao je K ošta besno.
— 2^ključićem o p ak t izm eđu sebe — reče S ejn. — Ti ćeš
nam a p okazati p u t do granice, a mi ćemo o stav iti u životu
tebe ' tvoga psa. Šta kažeš na to?
— S ta dakažem ? M orate se vratiti n atrag . Proći ćete po­
red logora E1 P astorad o. D rugog puta nem a.
H enk je hteo da zaustavi kola. Ipak, Sejn m u ie naredio
da vozi dalie. '
— U prav u si. K ošta, To ne ide! MorgS naći neki drugi
put. On ne m ora biti onaj najkraći. Mi se ne žurim o.
— Odveo bih vas u pakao! — ciknuo je K ošta — U pa­
kao!
29

30. — S ta sam ti rekao? — frk n u H enk M uligan. — T aj k u r­
vin sin će nam biti sam o te re t!
— Sam o polako. Pazi na p u t! — rekao je Sejn. Podigao
jepušk u i okrenuo cev p rem a K ostinoj glavi. — Predložio
sam ti ugovor. A ko ne p ristaješ onda kaži sam im am li razlo­
ga da te ostavim u životu?
K ošta je gledao u njega.
— M oram o da idem o na jug! — rekao je K ošta k reštavim
glasom .
S ejn je ostavio pušku iz ruke. S unce se nalazilo baš iznad
njih.
— Jesi li čuo H enk! Vozi dalje.
— G ladan sam ! — doviknuo je H enk.
S ejn je ustao i prebacio se prek o ograde kočijašcvog se-
dišta u kola.
— G onzaies, n ap ad n i! — ciknuo je K ošta.
S ejn je um akao dlakavom čudovištu na ta j način .*Sto je
skočio iz kola. L anac je sprečio životinju da skoči za njim .
Š ejn je pao na leđa.
H enk M uligan je zaustavio m azge i bičem počeo da tuče
psa koji je cviieo i pokušavao da izbegne udarce.
— P restani, H enk! — rikn u o je Sejn.
S ejn jo ustao, uzeo revolver u ru k u i prišao kolim a.
— K ošta, ako to još jednom pokušaš ja ću ga upucnti!
— Budi m iran, G onzalese — naredio je K ošta. — To je
m oj p rijatelj.
P as je legao i stavio n ju šk u izm eđu šapa.
H enk M uligan je poterao kola dalje.
— B aran k a će nam d ati četiri ili pet dana — rekao je
K ošta. — Ne želim m nogo zlata,. S ejne. Sam o je d an deo.
— N em a zlata — rekao je Š ejn. — To sam ja sam o izm i­
slio.
— B aran k a će sigurno p retp o stav iti da ću ja zajedno sa
vam a naći zlato i da ću odm agliti sa vam a u nepoznatom p ra v ­
cu — kazao je K ošta.
Pas je cvilio.
— To je jed an od razloga da nam pom ogneš — odvratio
je Sejn.
Vozili su se na jug. Orta stena je bila nekoliko m ilja ispred
n jih kada je sunce počelo da zalazi.
— N em oite đa više m učim o m azge! D osta je 7a danas!
— rekao je Sejn.
H enk je zaustavio kola. P ogledao je sa čežnjom u stenu.
— Z ar stv arn o tam o nem a zlata, S ejne?
Sejn ga je potapšao no ram enu.
N asm eiali su se. M eđutim , odjednom su se trgli. Ćuli su se
pucnii iz jed n e klisure.
N alazili su se u senci iedne stene. Z ato nije bilo potrebno
da se boie da će ih nekn otk riti.
— Liudi =u ka"^ vašk^ — rekao ie Henk, — Im a ih svu­
da. Cak ' u Siipfa M isl'o ‘^a’^ da smo mi ovde sam i.
Videli sJ ?est ’ahača. Jed an j'’ ia'iao napred. n ostali za
njim . R a7daliina ie iznosila pola m ilie, ITputili su se prem a pre-
d"lu koji je bio obrastao žbuniem . U.skoro su nestali.
30

31. — Tspregni m azije — reče S ejn — Z atim se pobrini o jelu.
S ejn je skinuo K ostu iz kola. Pom ogao m u je da sedne i
vezao ga čvrsto za zadnji točak.
P as je zavijao.
— I ti ćeš dobiti nešto da jedeš — reče Š ejn. O tvorio je
džak sa liranom i bacic psu parče pečenog m esa i kom ad hle-
ba.
Za vrem e jela su odvezaii Kostu.
— Vi ćete se k ajati zbog ovoga — rekao je K ošta žvaćući.
— R azm islite ponovo a svem u. O dvezaćete me. v ratićete mi
oružje i onda u ju tro rano idem o dc one stene. Tim e će siv ar
biti zaboravljena. Ja vam obećavam . B aranki neću reći n ijed n u
reč o ovome.
— Tam o preko nem a zlata — kazao je H enk. — Tc je
S ejn izm islio da bism o pobegli. Je li tako Š eine?
Š ejn klim nu glavom .
— Vi znate šta vas čeka! Bićete išibani. Ja sam već četiri
godine u logoru — bio ,ie odlučan K ošta. — Za to vrcm e nil<ome
nije uspelo da pobegne. M nogi su pokušali. S i oni sada leže
na groblju pored iogora sa razbijenim lobcinjam a.
— N aša pred n o st je dovoljno velika — iscerio se H enk. —
Oni ne m ogu da nas siignu, zar ne S ejne?
S ejn je sum njičavo klim nuo glavom .
— J a ne poznajem S ijeru — opom enuo ih je K ošta.
. — P a mi smo te sam o zato ostavili živog da nam pokažeš
put! Z ar ne. S ejne? — uzviknuo je H enk.
— Da!
Pojeli su svoje sledovanje. Pao je m rak. Posle večeri veza­
li su K ostu za kola. S ejn ie doveo psa i vezao ga na drugoj
strani.
— Hoćemo li držati straž u ? — up itao je H enk M uligan.
— N aravno!
— J a ću biti prvi?
— K ako ti želiš — odgovorio je Šejn.
H enk je preuzeo stražu , a Š ejn je legao u kola. Posle ponoći
H enk ga je probudio i on ga je sm enic. Pas je ustao i skočio na
njega k ad a je S ejn prolazio pored njega. G ledac je u žbunjeviti
predeo. O čekivao je da će ugledati logorsku v a tru konjanika.
Ali, nije video ništa. Izgleda da su iahači otišli dalje.
O dakle su došli i šta traže u ovoj n ep riiain o j. brdovitoj pus­
tin ji? Izgleda da se ipak u blizini nalazi neko ljudsko naselie.
A gde lju d i žive m ora biti i puta. S ein se odlučio da pita Ko.stu
u ju tru .
Noć je prošla. K ada je svanulo S ejn je čuo topot kopita. O d­
m ah je ustao i uzeo pušku. O djek je dolazio iz p ravca gde se
nalazio predeo sa žbunjem .
O bišao je kola. P as je takođe bio ustao i n ap reg n u to osluš­
kivao.
— Budi m iran, dečko! — opom enuo ga je S ejn tiho. P rišao
e i pom ilovao ga iza ušiju. — Sasvim m irno.
O djeknuli su uzvici. N eko je krik n u o
G onzaies je režao.
Košta se pokrenuo.
31

32. — N aredi psu da bude m iran — došapnuo m u je Sejn.
— D osta, senjor G onzalese! Da nisi pisnuo! — naredio je
K ošta tihim glasom .
Pas je odm ah prestao da reži. Ipak je budno gledao na sve
stran e i hteo je da se otm e sa lanca.
— M ir! — ciknuo je Šejn.
Jasn o je čuo neko šuštanje. N edaleko od njih je neko istr­
čao iz žbunja. Pas se uznem irio i u.spravio se na zad n je noge.
S ejn je raspoznao neki lik. Podigao je pušku i pošao nešto
napred.
Covek je išao pešice. Stao je k ad a je ugledao S ejna. H teo je
da se v rati i pobegne. M eđutim , prim etio je pušku u S ejnovim
ru k am a i podigao ruke uvis.
— Ko ste vi? — u p itao je S ejn,P olako m u je prilazio.
G onzaies je grizao lanac, ali nije dao ni glasa od sobo.
Sejn je pričekao. To n ije bio m u šk arac nego neka žena. P ri­
trča la je S en ju i obisnula m u se oko vrata.
— M olim vas, spasite m e, senjore — d ah tala je ona. — J a
sam P ilar P astorado. B andolerosi su m e oteli da bi mogli da
u ce n ju ju m oje j “oditelje.
Š ejn ju je obuhvatio oko stru k a. P okušavao Je đa preko
n je svojim očim a pro b ije tam u.
Cuo ih je. Š u štan je i topot kopita. D ovikivanja,
H enk se probudio.
— Š ejne, koga ti to ima.š? — u pitao je on sanjivo.
— P reži m azge! — pro šap u tao je S ejn, — O dm ah!
P ilar P asto rad o je d rh ta la od strah a. O na jc bila kreolka,
fen e bele rase koja je rođena u ovoj zem lji. S ejn jo ocenio da
im a 'o k o dvadeset godina. Im ala je prav iln o crte lica, badem aste,
ta m n e oči, m ali nos i sočne usne. P lak ala je. Jasn o sc videlo da
je očajna.
S ejn je s njom prišao kolim a. P as je skočio prem a njim a.
— N azad! — ciknu Š ejn tiho. — S k lan jaj se, do đavola!
P as je poslušao.
S ejn je pom ogao m ladoj P ilar da se popne u kola.
— S edite — rekao je on. — O dm ah krećem o.
O dvezao je K ostu. N adzornik nije rekao ništa. Sam o je pog­
ledao u njega. N aravno da m u je bilo jasno u kakvom gadnom
sosva su se našli.
K ćerka onog đavola, vlasnika ru d n ik a robova onnmo gore
n a spveru!
S ejn se osm ehnuo. B olju ribicu svakako nisu m ogli upe­
cati. O staje ,još sam o to da pobegnu sa lepom P ilar, / a bando-
lerose je ona p red sta v lja la pravi zlatni zalogaj i on jc dobro
znao da ti nitkovi neće tako lako da ga se odreknu.
Sada je Sejn spustio zaštitn u ogradu pozadi. Sve jo već bilo
sprem no za polazak.
— Da li sam ja dobro čuo, E1 P asto rad o ? N jegova su p ru g a?
— upitao je H enk,
T opot kopita se približavao.
S ejn je g u rnuo k arab in H enku u ruke,
— S k lan jaj je s oružjem ispod kola!
H enk je skočio. Z avukao se ispod rude.
S ejn je izvadio revolver.
32

33. — Dole glave! — viknuo je on.
Jahači su bili blizu. Sejn je jasno fuo pram'e izm orenih ko-
Tiia. Bile ih je tri jahača. T erali su konje p rem a kolim a. U m e­
đu v rem en u je dan najavio svoj dola7.ak i moglo ?e m nogo bolje
videti. O tkrili su tragove devojke i pošli su za njim a.
S ejn se bio sagnuo iza jednog kom ada stene.
K ada su bandolerosi stigli na dvadesetak k o rak a on se us­
pravio sa revolverom u ruci.
— S toj — viknuo je on.
N itkovi su držali puške u ru k a m a i k ad a su ga videli po^
digli su oružja.
Ipak. S ejn je bio brži. N jegov revolver se oglasio nekoliko
p u ta. a ispod kola je grm nuo karabin.
Kao grom om pogođeni pali su jahači sa k onja na zem lju.
K onji su nastavili da trče dalje. Š ejn je prišao band o lcro si-
m a. Sva tro jica bili sus m rtvi.
Sein se zam islio. P ucnji su se sigurno čuli daleko. Ali, osta­
li se nisu ni videli ni čuli.
Tri konja?
S ejn se okrenuo nazad.
H enk M uligan se već bio izvukao ispod kola Î držao je k(V
n je 7a uzde.
S ejn se sagnuo i uzeo revolvere b anđolerosim a. p retraž io
n jihove džepove da nađe m uniciju i pokupio puške.
— Da m enjam o! — reče H enk — U kolim a će nas brzo
srediti.
— N ajp re izvesno vrem e kolim a — kazao je Sejn. On ie
bacio revolvere i puške u kola i pom ogao H enku da veže k o n je
bandolerosa i onda se popeo s n ü m u kola.
M azge su krenule.
P o tera se n ije videla. M eđutim , ne m ora da bude da se ti
n itko'i neće pojaviti.
H enk ie stalno žestoko gonio m azge. S vanulo je. Sunce ie
n a istoku prom olilo svoju žutu glavu
— Š ejn se okrenuo nazad.
— Još uvek na jug. K ošta?
— Da. Sejne. Baš na jug. Ceo dan tako.
S ejn je p o sm atrao devojku. P ila r je bila neobične lepa. G le­
dala ga je bez reči.
— Sad još sam o da im am o sreće kod n ap lete — reče H enk.
— Imaćemo. ‘
— K oliko ćemo tražiti za n ju ?
S ejn je pogledao starca i iscerio se.
— Pa. našu slobodu! Ali. sada vozi. Ispruži nos n ap red I
pazi na put,
— Z naš li p u t do P asto rad o h acijen d e? — u pitao je on Kos­
tu.
— Da — iscerio sp M eksikanac. — Mi se nalazim o na putu ko­
ji vodi tam o. AH m oram o zaustaviti kola. sto m u grom ova.
Inače ćemo uskoro n ato v ariti sebi na v ra ’’ sve te bandolerose.
B anda im a pedeset ili šezdeset nitkova.
33

34. Taj predlog se i S ejnu uCinio razum nim .
— Z austavi! — naredio je on H enku.
Bili su prošli pet m ilja. Sunce se nalazilo u zenitu.
Š ejn i H enk su stavili K ostu na jed n u m azgu i vezali ga.
Na drugoj m azgi vezali su h ran u . Tu su sm estili i psa. D eset m i­
n u ta k asn ije ja h ali su dalje.
B andolerosi su bili bolje naoružani od P astoradovih n ad ­
zornika. U bisagam a su našli m nogo rfiunicije. Jed an revolver
i jednu ,.v in česlerk u ” dali su m ladoj P ilar koje je tv rd ila da
zna da ru k u je oružjem .
S ejna je brinulo to što o stav ljaju jasn e tragove. Ali, tu se
n ije moglo ništa. Izm eđu stena tlo je bilo peskovito. To se izm e-
nilo tek k asn ije kada su prešli planinsko sedlo i sišli u jednu
široku klisuru.
Sejn je pustio ostale da jašu dalje, a on je zaustavio konja
i potom se popeo na visoku stenu na južnoj strani odakle je
im ao dobar pregled i mogao je da vidi daleko. Gonioce nije
video.
U zjahao je k o n ja i brzo stigao ostale.
— K ošta m isli da ona zna ko sm o mi — rek ao je H enk na
engli'ckom . — Vidi se to po našim p rn jam a.
Sejn se iscerio.
— P a šta onda? N joj je svejedno da Ii su jc spasili zatvo­
renici. nadzornici njenog oca ili policajci.
— K ošta kaže. ako budem o vešti m ožem o dobiti dva m i-
liona. — rekao je H enk. — On zna kako mi taj novac m ožem o
da zgrabim o. Ako i njega uključim o u igru kao p a rtn e ra stv a r
će za nas biti lakša.
— I ti m u veruješ? — u pita S ejn.
— On to misli pošteno.
— N em oi se zav arav ati. H enk! T aj n itk o v n am erav a da
pov rati svoj dob ar ugled i da nas likvidira. Ti znaš kakvo nam
cveće cveta. Ja lično nem am a n am eru da budem sa h ra n jen sa
razbijenom lobaniom . N em oj slušati tog k u rv in o g sina!
H enk se narogušio.
— Baš zato što je k u rv in sin ja m u verujem — frk n u o je
on. — D va m iliona! Mi bism o napustili M eksiko kao bogati
ljudi.
— Da* m alo sačekam o! — od v ratio je S ejn. — K ošta, da
li smo na pravom p u tu ?
— Jesmo.
Jo š dok su se nalazili u klisuri sunce je zašlo. N astao je
sum rak.
Dospeli su na jednu m alu zarav an sa koje je visoka stena
štrcala u nebo. U podnožju stene su se zaustavili u nam cri da tu
prenoće.
S ejn je pom ogao m ladoj P ilar da sjaše.
— K ako vam je, sen jo rita? — upitao je on.
— H vala vam na svem u, senjor — osm ehnula se ona bo­
jažljivo.
34

35. — N em a na čem u. J a ne poznajem predeo. M oram đa se os­
lonim na K ostu, n adzornika vašeg oca. N as dvojica sm o zatvo­
renici.
— Znam .
— Mogli smo da savladam o n ad zo rn ik a 1 đa pobegnem o.
Z ato ja njem u ne verujem . P o znajete li vi ovu oblast?
— Ne. žao mi je.
— Ne treb a da vam bude žao.
Š ejn je rasedlao njenog konja. S tavio je sedlo pored stene
i P ila r ie sela na njega.
Pao je m rak. Posle večere S ejn je odvezao nadzornika.
— Tvoj p rijatelj je p am etn iji od tebe. S ejne — šaputao je
K ošta. — D va m iliona! Možemo dobiti i tri. J a poznajem P asto­
rada. O djahaću do njega i objasniću m u da nem a drugu šansu
da spasi devojku sem da m eni da dva m iliona. I veru j mi. on će
to učiniti. O n im a sam o nju. N em a ženu i nem a dru g e dece.
Sve što radi, rad i za nju. V am a sam ja potreban. Vi ne poznaje­
te put. Zao mi je. Ali. ako ne pristaneš, kad mi se pruži p rili­
ka ja ću uperiti revolver u tvoje grudi i l i . . .
— Ili? — u p ita S ejn radoznalo.
— Ili ću o d jah ati do b andolerosa i onda će oni svršiti po­
sao. Od toga vas dvojica nećete im ati ništa. Budi sig u ran u to.
D akle, odveži me.
— Ti to kao da m e u cen ju ješ? — osm ehnuo se Sejn.
— N em am drugog izbora.
S ejn je uzeo rev o lv er i naslonio ga n a n jegova usta.
K ošta je ćutao.
— P a? _ upitao je S ejn i v ratio revolver u futro lu.
H enk M uligan je preuzeo p rv u stražu. S ejn je legao da
spava.
D va m iliona! To n ije verovao ni sebi sam om .
N ije prošlo dugo vrem ena, a H enk je čučao pored K oste.
Š ap u tali su više od jednog sata.
K ada je H enk hteo da ga probudi dugo je stajao ispred nje­
ga. S ejn je već odavno držao rev o lv er u ruci.
N ajzad ga ie H enk M uligan g urnuo nogom.
— S ejne! — p ro šap u tao ie on, — Sada si ti na redu.
S ejn je ustao.
M uligan se o krenuo p rem a svom m estu. S ejn ga je u h v atio
za ruku.
— H enk!
— S ta je S ejne?
— H enk, to što se nalaziš ovde m oraš đa zahvališ m eni.
— Z nam , Sejne.
— O nda to nem oj zaboraviti.
_— S ejne, pa to bi stv arn o bio posao — rek ao ie H enk
k reštav im glasom , — Posao našeg života! Ne može se upored iti
sa onim što nam je ponudio sen jo r K an tero M orao bi da razgo­
v araš sa K ostom . Tu nem a nikakvog rizika.
— K ošta je hijena. H enk. Na k ra ju će ispasti tako đa je on
spasao devojku i da je uh v atio nas dvojicu odbeglih za tv o re­
nika, M ožda bi rekao i to da sm c nas dvt^iica hteli da u ce n ju -
jem o E! P asto rad a i da nas ie on u tomn sprečio, U tom slučaju
on će biti bogato nagrađen. A nam a će razb iti iobanje,
S Sejn 128 35

36. — Ne razumem te, S ejne. Pa on nam ie pokazao p u t! Mo­
žemo ga n aju riti zajedno sa njegovim dlakavim ćudovištrm . A
onda ćemo mi uzeti stvari u svoje sopstvene ruke. Sve dok je
devojka kod nas ne može ništa da se dogodi.
— H enk, ja lioću da stignem do Rio G rande i to mi jeje­
d in a želja. M ožda ćem o uspeti zato što je P ilar kod nas. S ače­
k aj da vidim o kako će se stvari d alje odviiati. R azm islićem o o
ta dva m iliona, ti i ja. Drži se onoga što sam ti rekao ja, a ne
ta hijena!
— A ko ti tako m isliš, Š ejne!
— J a tako m islim — rekao je S ejn i pustio njpflovu ruku.
H enk je nestao u tam i, a S ejn je preuzeo stražu.
K ada je počelo da sviće, izišao je na k raj kam ene zarav n i i
pogledao dole u klisuru.
N isu se nigde videli Ronioci, ali to m u je bilo sum njivo.
M ožda s ujahali nekim kraćim putem ?
To zna sam o K ošta!
S ejn je još jednom prešao pogledom na sve strane.
N igde sc n išta n ije kretalo. S am o je G onzaies ustao i m a­
hao repom . S ada je očigledno voleo S ejna, je r m u je ovaj ceo
dan davao hranu.
S ejn je prošao unaokolo, a onda se v ratio u kam p. O dvezao
je psa koji m u se zahvalio liznuvši m u ruku.
P as je cvilio. Od toga se p robudila P ilar P astorado. M eđu­
tim H enk M uligan je i d alje spavao. Š ejn se iznenadio kada je
p rim etio da je sta ri čovek bio zgrčen ispod svog ćebeta.
— G onzaies, n ap a d aj! — o djeknuo je K ostin glas iza nje­
ga.
S ejn je opsovao. V ideo je k ak o pas skače na n jrg a. Bio je
toliko iznenađen da je izgubio rav n o težu i pao n a leda.
P as je k ren u o prem a njegovom grlu ali je stao zato što se
S ejn nije micao.
K ostina senka se nadnela iznad njega, Špjn je m unjevito
skočio i naslonio m u cev revolvera na slepoočnicu,
— N azad, G onzalese — rekao je nitkov. — Ti si jed an jako
d ob ar pas.
Pas je čučnuo pored Sejna.
H enk M uligan je podigao ćebe. bacio ga u stran u i ustao,
— N išta se ne može dokazati. S ejne — reče on. — Sam o,
K ošta će ti dokazati da to m isli pošteno.
K ošta je držao rev o lv er uperen u Šejnovu glavu. R azoružao
ga je i p rim orao ga da legne na trb u h , H enk m u je vezno ruke
n a leđim a.
— Ovo jr sam o prolazno — rek ao je on. — Mi sm o sada
p artn e ri. Ti, K ošta i ja.
S ejn se n am rštio. Ali sada je već bilo ka.sno. K ako je sam o
m ogao da dozvoli da ga n ad m u d re ta dva lupeža!
H enk M uligan i K ošta vezali su ga p o trb u šk e na lođa jed ­
r e mazge. K ako će reagovati P ilar P asto rad o on nije m ogao vi­
deti.
U skoro 5U nastavili put. K ošta je jahao na čelu i držao uz­
de m azge na čijim leđim a se nalazio Sejn. P ilar i H enk su išli
za njim a zajedno sa drugom m azgom i senjor G onzalesom .
36

37. K renuli su sa rav n e sten e jednom širokom stazom kojom
su ubrzo stigli na p u t koji vodi na jug.
Ušli su u je d n u m alu, zelenu dolinu. Na obroncim a unaoko­
lo nalazilo se žbim je izm eđu koga je raslo visoko drveće. Bilo
je to idealno m esio za n ap ad i
N ije se dugo čekalo, a odjeknuo je p rasak pucnja. S ejn je
ugledao K osti som brero u travi.
N ije dugo oklevao. Već sledećeg tre n u tk a skliznuo je iz
sedla, pao i okrenuo se unaokolo. K onji su stali.
— Im am ih! — rik n u o je H enk iza njega. — G u b ite se
ili ću vas u p u c a ti!
Š ejn je zbog užeta teško m ogao d a okren e glavu nazad.
H enk i P ilar su sta ja li jedno pored drugo.
Ponovo su odjeknuli pucnji. S ta n čovek je želeo da do­
bije dva m iliona. N išia! Sam o olovo u telu. „V in česterk a” m u
je ispala iz ru k e i već sledećeg tre n u tk a je pao iz sedla kao
n ek a vreća peska. I on je ostao n ep o k retan .
N a licu lepo dev ojke ogledao se strah.
S ejn se radovao što je ležac p o trb u šk e na leđ im a m azge
je r bi se sigurno proveo kao K ošta i H enk da je ja h a o u sp rav ­
no.
Iznenada so na obroncim a levo i desno p rim e tilc k retan je.
S vuda .su se pojavili jahači. B andolerosi! To nije bilo teško da
se pogodi.
Sve su to bila m račn a lica. Biii su obučeni u rite i sam o
je poneki r>d njih im ao čizm e n a nogam jt. V ećina su bili bo­
si ili su im ali sand ale na nogam a.
P ilar P asto rad o je p o k u šala da pobegne. O šinula je bičem
k nja i k ren u la n atrag . Ali desetak jah ača su p oterali konje
u galop i p rik lještili su je. P ilar n ije im ala ni n a jm a n ju šan­
su.
Je d a n od jah ača jc prošao pored S ejn a i d o viknuo;
— Ti bedna svinjo! S ada si slobodan.
V idelo se po odeci da je Š ejn za tv o ren ik a i znalo se či­
ji je rob bio.
Sledeća dvojica su stali i svojim m ačctam a presekli uže
kojim je bio vezan. Š ejn je izgubio ravnotežu i pao na zem lju.
N itkovi su se cerili. Bili su to neki m ladi mom ci.
— S ta tražiš u trav i, hom bre? — u p itao je jed an od njih.
Š ejn je ustao i n avukao šešir n a glavu.
— H vala, m učačosi!
D esetak bandolerosa je pro jah alo sa P ilar P astorado. Os­
tali su im se pridružili. N eki od njih su stali pored K oste i H en­
ka. S kinuli su im čizm e i jak n e. Bez ikakvog obzira su p re t­
ražili n jihove džepove.
Je d an m ršav stari čovek obučen u e m c koZno odelo od
glave dc pete dojah ao je do Š ejna.
— Z atv o ren ik — objasnio m u je jedan m učačo. — N jega
su bili vezali kao neki džak na leđim a m azge. On m ože da
jaše dalje, zar ne?
S tarac je zaustavio konja. N aslonio je ru k e na rog sedla i
gledao u Š ejna.
— N a koliko godina su te osudili? — u pitao je i iscerio se.
37

38. — N a pedeset — odvratno je Sejn.
S la n čoveic je d odirnuo oood i,^o¿ šešira.
— ir'edeset ¿¡odina! —• cuuio t>e on. — O nda si U neki te­
žak k alib ar, gringu. i'ija ć k a banKc i pri lum si ubio biagajniK.a,
iuv m je lako.''
isejn je p o iv rd n o klim nuo glavom i iscerio se.
— O vim U poiiianjam siouuou i živoL — icCe stari čovek.
— D akle, beži uaavde!
— iio cu da aouem do granice, ali ne znam gde se nala-
eim .
b ta ra c je ok renuo konja.
— P ovediie ga sa nam a.
P o terao je konja. U sian su k ren u li za njim .
— Uzjasi i polazi! — viknuo je jed an sm ejući se.
Š ejn se osvrnuo unaokolo. Tu su ležali jos sam o H enk i Ko­
šta. iNjihove konje i psa su odveli bandolerosi. D akle, m orao se
zauovoijiti neoseulanom m azgom . S ejn se popeo na n jen a ieda
1 k ren u o za ostalim a. Ja n ali su iz aoline p rem a zapadu, i-'ilar
P asto rad o se nije nigde videia.
S ejn je poterao m azgu i sustigao dvojicu m lad ih bandole­
rosa.
— Do Rio G ran d e? Ali to je još daleko — rekao je je ­
d an kada se t>ejn probio m azgom izm eđu njih.
— To nije važno — odvratio je Š ejn. — Ali, kako ću iza­
ći iz ovih b rda? i
— Mi ćem c te O dvesti do puta.
D a Ii se to ja igram svojom sudbinom , pom islio je S ejn.
D a budem slobodan! i^a to i jesam . K ad bi ga zaista ovi m om ­
ci ocJveli do p u ta koji vodi do granice onda će im biti za­
hv alan .
Z ašto setoliko zabrinuo za su d b in u k ćerk e E1 P asto rad a ?
U ostalom , to se njega i ne tiče. K ošta i H enk su pali. M orao
je da m isli na svoju sopstvenu kožu.
Sunce je zalazilo kada su se bandolerosi zaustavili u jednom
m alom delu šum e pored stene. T u su sigurno hteli da provedu
noć.
Izm eđu drveća S ejn je ponovo video P ilar. O na je bila
stro g o čuvana i čučala je izm eđu onih koji su pazili na nju.
PU ar je podigla glavu i njih o v i pogledi su se sreli.
N ada je tin ja la u njenim očima.
B andolerosi su zapalili v a tru . S ejn je sjanao sa m azge i
p rišao v atri. Podelili su k u k u ru zn e pogače. Bilo je i vina. I
Š ejn je dobio svoj deo.
S tari čovek u kožnom odelu je bio vođa. K ada jc on go­
vorio svi ostali su ćutali, a k ad a se sm ejao svi ostali su se
sm ejali. Taj čovek se zvao E1 T ajger. To je Š ejn već saznao od
avojice m om aka s kojim a je jahao.
E1 T a jse r je n ajavio E1 P asto rad u borbu na život i sm rt.
E1 P asto rad o je bio je d an od n aju žasn ijih k rv o p ija koji su se
k retali širokim p ro stran stv im a M eksika. To je osetio i S ejn na
svojoj sopstvenoj koži. Tu stv arn o nije bilo m ilosti.
Znao je to Sejn, ali m u je bilo žao devojke.
38

39. ­
P oneki od m om aka je h teo đa jo j se približi, ali Ej T aj­
g er ih je vraćao strogim lečim a.
S ejn je legao ispod jednog d rv ela da spava. M eđutim ,
stah io se irzao i buciio se. IpaK, n ije postojalo n an a io m oguć­
nosti da P ila r um ak n e iz logora.
Ja h a č i su staln o kružili unaokolo.
Idućeg ju tr a k ad a su se bandolerosi sprem ali za polazak
je d a n m ucaco je prišao S ejnu.
Za v am a je k ren u la p o te ra n ad zo rn ik a iz kam enolom a
— šap n u o je on. — B a ra n k a lično predvodi gru p u . T reb a da
razm isliš kako d a se odvojiš od nas.
S ejn u je odm ah palo n a p am et da su m u oduzeli oružje i
d a n e m ože da se brani.
K ra tk o p re polaska m ladić m u je doneo rev o lv er i m u n i­
ciju.
T ako je S ejn ipak n astav io da jaše sa bandolerosim a na
m azgi bez sedla. K ra tk o p re zalaska su nca stali su d a logoru-
ju . Bio je to neki predeo po k riv en žbunjem . V oda je pozvao
S ejna.
— A ko ti se kod nas dopada, m ožeš ostati, gringo — ob
ja sn io m u jo on. — A ko te ip ak srce vuče kući onda idi. D r­
ži se p rav ac na istok. O nda ćeš p red zalazak sunca naići n a
p o štan sk i p u t koji vodi u E1 Sueko. Iz Kl S u ek a ide se d alje
p rem a sev eru do granice.
Š ejn se zahvalio. P om islio je n a devojku k o ja ga čeka s
one stra n e obale Rio G rande.
P ozdravio se sa vođom i onim a ko je je za ovo k ra tk o v re­
m e upoznao.
D o jah ao je do m esta n a kom e se n alazila P ilar. Č učala je
izm eđu četvorice bandolerosa. S ejn je upoznao sam o jednog.
Z vao se D ijego. S ejn m u je p ružio ru k u i izašao iz kam pa.
P ri tom n ije ni pogledao P ilar, a i ona je izbegavala da po­
gleda u njL'ga.
O djahao je n a istok p rem a p u tu . Ipak, đavo m u ne da
m ira! Z austavio je m azgu u jed n o j šum ici.
D obro je osm otrio teren . T akođe je video gde se nalaze
stra ž a ri bandolerosa.
P ošto je pao m rak v ratio se on pešice u logor. N ije m u
bilo teško da ga p ro n ađ e je r je logorska v a tra bila dob ar p u ­
tokaz. V eć p re lanca stra ž a ra legao je na zem lju i tak c se
četvoronoške u v ukao u kam p, a d a ga n ik c nije p n m e tic . Bila
je ponoć. Sam o oko v a tre je još u vek bile živo. T am e gdese
n alazila P ila r sa četvoricom ču v ara bilo je m račno. D vojica
E U spavali. D vojica su sedeli pored P ila r i razgovarali.
Š ejn Je dopuzio do n jih sa revolverom u ruci.
B andolerosi su razgovarali o životu n a jugu gde su bile
n jih o v e-k u će i porodice.
V atra se u m eđ u v rem en u skoro ugasila. O stao je jo3 je ­
dino dim koji je v etar raznosio kroz predeo.
B andolerosi su ućutali. K ao da ih je uh v atila čežnja za za­
vičajem ,
Š ejn je napao m unjevito. D vojica b udnih ču v ara bili su
savladani tako brzo da nisu uspeli ni glasa da puste od sebe.
Š ejn ih je pažljivo spustio na travu.
39

40. P ila r je bila bu d n a. U stala je. S ejn joj je stav io ru k u n a
u sta. b h v a lio ju je za ru k u i povukao je za so b jm .
— Z nala s a m 'd a ćeš se v ratiti, gringu -— re k la je ona ti­
ho k ad a su se u d aljili slo lin ak jard i.
S ta S ejn d a odgovori na to? N jegove m isli stalno su se
vraćale n a nju. Ali, ona je sig u rn o lo osetila onda k ad a su
se njinovi pogledi sreli.
S ejni je pom islio n a E1 Sueko. U tom g rad u je već bio.
T am o se nalazi je d n a velika policijska stanica. N ije m u ni na
k ra j pam eti palo d a m ogu i da ih p ra lc E1 T ajgerovi lju d i u
g rad u .
N ašao je prazn o m esto izm eđu straž ara. Iza p rve sten e on
je ustao. P ila r je učinila to isto.
— O dvešću te u E1 S ueko — rek ao je tiho. — O datle m o­
raš sam a da se snalaziš kako znaš i um eš.
P odigla se na p rste i p o lju b ila ga u usta.
— M oj otac će ti se zahvaliti zbog ovoga.
S ejn se osm ehnuo. U hvatio je P ilar za ru k u i br7.o k ren u o
6 njom . N ije im ao n am ere da m u se z a h v alju je taj čovek ko­
ga su kažnjenici u kam enoj kotlini nazivali đavolom . U ostalom ,
n ije m u ni bio važan. U E1 S u ek u on je p rak tičn o bio na g ra­
nici.
Ali, p rc nego što je stigao do m azge iza n jeg a su p rasn u li
pucnji. O djeknuli su uzvici.
B ekstvo P ila r P asto rad o je bilo otkriveno.
T rčali su kroz noć. S ejn je u h v atio m ladu P ila r i podigao
je n a m azgu. O dm ah je skočio i sm estio se iza nje. Ipak je
od m ah m orao da stane. C uc se top o t kopita. D olina kroz koju
je treb alo da prođe bila je uska. Jed v a oko sto tin a jard i. Noć
je bila m račna. M eđutim , izm eđu o b ro n ak a i ste n a m ogao se
razpoznati jahač.
P rem a o djeku kopita m oglo se rasp o zn ati da im a desetak
ban d o lero sa koji su ju rili p rem a p u tu tako brzo kao da ih
sam đavo goni.
Ti n itk o v i su ja h ali prem a p u tu . N ije Ii to znak da su
bili uvereni u to da je sam o gringo m ogao da odvede devoj-
k u iz kam pa?
P ilar se uplašeno naslonila na njegove široke grudi k a­
da su kon jan ici p ro jah ali pored šum ice. Ne sam o da su čuli
jahače, nego su ih videli. K ao senke p ro ju rili sU da bi što pre
stigli do puta.
D a li da k ren e za n jim a? U skoro će sv an u ti. Ti nitkovi
sigunnc rač u n aju na to da će ih negde ugledati.
N ije m u preostalo ništa drugo nego da potraži neki d ru ­
gi put.
O krenuo je m azgu na drugu stra n u i p o terao je kroz šu­
m u. S ada su se k retali uzbrdo. P ila r ga je p ritisk ala svojom
težinom i čvrsto se držala nogam a za njega da ne bi pali sa
leđa mazge.
On ju je obuhvatio rukom . Im ala je velike, čvrste grudi
a n je n a zadnjica je sve više p ritisk iv ala Š ejna. U zbudio se.
P red n jim a se ukazala neka stena. S ejn je ja h ao pored
40