4. EDICIJA VESTERN ROM ANA
S e j n
Broj: 37
Glavni i ođigovomi uredndk:
Svetozar TOMlC
Urednik;
Zorlca CIRIC
Naslov originaila;
Jack Slade
T H E S A V A G E G U N
Recenzija;
Tomislav KETIG
Prevod i adaptacija:
Tomislav ICETIG
Lektor:
Zoa-ka CIRIC
Tehnički urednik:
Ferenc B A R A T
Naislo.vna siU-ana:
Ferenc B A R A X
Korektori:
Erika K O C ig - H O R V A T
Vilma B E K E R - G A C e S A
Margit H O R V A T - H A R A N G O Z O
Štampa; 7. V I 1982.
Tržište; 16. V I 1982.
Izdaje i StaiTipa N Ig R O F O R U M — O O U R M A R K E T P R IN T . Novi
Sad, Vojvode Mišića 1. Glavni i odgovornu urednik; SvetO'zar T O M IC .
Urednik: Zorika CiRiC. Naslov oiriginada: Jack Slade — T H E S A V A G E
G U N . Copyright; 1976. by Towe Publications INC, prema ugovoru
sa G P A iiz Minhena.
O-slofoodenio osnovnog poreza na promet, mišljenjem Poikrajinskog
sekretajrijata za obrazovanje, nauku i kulturu S A P Vojvodine broj
413-12/79, od 28. II 1979. godine.
5. Sejn je čuo pucnje joS pre viSe od pola časa. Njegove slut
nje !su se O'bistiinile ka,da se između praisnjavih brežuljaka s oS-
kuidmom vegetacijom uBdigao ka nebu oblak dima, i kada su se
malo kasni,je na širo-kom plaivetndlu pojavile prve kruižeće tač-
kice,
Neko-l'i'ko milja ispred njega, mora da siu pomoivo udarili
Apači. Indija.nci su bili, doduše, ..uimireni”, kako se to nazivalo
opštepri.ihvaćen‘iim službenim jezikom, ali uvek je poinovO doila-
zilo do krvavih razračuma.vainja. Vreme još dugo neće zaceliti
sve rane.
Visoki Zapaidinjalc se nige žurio. lomako bi sitiigao prekasno,
§to je znao po'uzdano. Apači uvek temeljito obave .stvar. I ako
Seijm ne 'bi pazio, moglo bi mu se dogoditi da d njegoiv skaltp us
koro visi o pojasu nekog ratnika.
Ipak, nastavio je da jaše relati'vno pravom liiniioitn ka me-
situ odakle se uzdiizao oblak dima, MogaiO je da načini luk oko
toig mesita da bi se osiiguirao, ali, to nije bio njegov inačitn postu
panja. On je Uivek više voleo da uičiini sasvim suprotoo od onoga
što bi se od čoveka moglo lo.gi6no očekivati.
Trgao se malo kad je začuo kriik. Bio je to divlji, Ijuti'ti krik,
koji je iisto tako naglo zam¡uikao kao što se i začuo. Bio je to
glas jedne žene.
Potpuno opušteno, jahao je Zapadnjak dalje kroz usek. a
zatim je krenuo uz uzvišicu. Isiprva nije morao da se plaši da
će, biti opažen, jer je prašina utišavala topot kopita njegovog
snažnoig sivca.
Na polo-vini uzvišice sjaha. Bilo je to mesto o'braslo suivim
šibliiem, gde je mo.^ao da ostaivi siivca. S puškom u ruci nastavio
je da se penje uzvišicom.
Malo kasnije, našao se na vrhu i pogledao niz sledeču pa-
cltou. UgledaiO je dimeće ostatke jedne spaljene brvnare u senci
tri čvornovata drveta. Sredinom padine, kroz suncem sipalj&nu
travu vijugalo je Isušeno ko.rito potoka. Kri'lo jedne sruš"ine vet-
renjače d'izalo se ka'^ mrtvački prst u vreli vazdijh popcdreva.
Ali, sive je to Sej'n opazio brajičkom oka. Njegova pažinija
bila je uismerena ña Indijance, koji su se nalazili u bliaiiai spar-
lj«ine brvnaie.
6. S £ J W * ir*
BiHi su Apači. Šestorica ratoika, tela namazanoig maš6u, goli
đo pajasa i u kožnim pantaloinama s rogltama. Cima kosa padala
im je preko mišićavih ramena. Orlova pera su se šarenila, dok su
se Apaiči kretali i razgoivaraili međusotoo, gestiikuiMiraijnaći pri
tpan.
Malo po stramii, ležalo j^e pet inepoimičinih ipriilika. Tri Apača
i đva belca. Prokleto visak d^mak u kr.vi za jedimu b ^ n u ča-
trlijiu, poimiisli Zapadinjak. To je pokaziivailo samo da se o-vde
mnogo više inalazilo u igri. N;i Apači ne bi u svoijoj naržnjii išli
totiiko daleko da za relativno jeftin trij'Uimf rizikujiu život. Mo-
gM, su oruu d'vog'iieu belaca u koliihi i ,na drugi inačim sredSiti. Nj:i-
bová asobiina bila je da Uitroše omciliko vremena koliko moira¡i!u>.
Zbog kakvog razloga siu se tolilko žurili?
Sada Sej'n poaiovo začu toritk žene. Još uivek mije mogao da
jie vidi. Apači 9U je pokrivali. Verovatno je ležala, čvnsito veza
na, dameđu njiiih.
Jedain od Apača se saže i krik žene naglo lumuče.
Seijin se još držao poivuičeno. Joiš miu nije bilo sasvim jaisno
kako da se u ovoj prilici pomaša. Naravno, mogao je odtaoah iz
pozadine da ñapadme. Bio je iauze'tao brz, 'iimao je siguiran zak
lon i mogao j« svu šestoiricu Ind-igamaca da smaikne s mogu, pre
nego áto prvi od mjiiih uoipšte dođe u priiiikiu da pwsiteigne svojtu
praštam puišku.
^Ali, SeJin se mije tako boirio. On je mjrzeo poidlmiutelost. Ako
je 'ikaiko bilo moguće, o.n se oitvoreno postavljao pirema protiv
niku. Oči u oči, to je bio Seijmoiv stil boiribe,
Cuidio se samo zašto Apači joiš misu počela da mxiče zairob-
lijeniou.
Sta su nameraivali s mjjom?
Za nijeiga je postojao samo jedan siiguiran odgoivor na to pi-
tairjóe: želeli su da doanaij'ti nešto od nje.
Apaic, kojli se malopre bio sagmuio, ponovo se ispravio. Os
tali koraikniuise malo u sihramu, i SeiJin prvi puit ugleda tu ženu.
N'a sto pedeset koraka rastojanja miije maravmo mogao da rasipo--
Z)na pojediiniosti, ali, za njega nije bilo niikafave ismiminje da se
radi o lepoij ženi.
Nosila je svetlu bluau i iimala crmu, dugu kosu. Bila je a te-
smo priipijemim jaha.ćiim pamitalomama.
Apač joj je okrenuo ruke na leđa i guirao je pred sotoom
ka jedinoim drvetu.
— Puisti jnel — vikala je žena. — Ti, prokleta bitango, tre
balo bi te ...
Ostatak se pretvoiri u mrmljanje. Telo joj se iskrivi, a omda
Monu na kolena, dok je Indijanac udario nogom.
Ostali se razdragano nasmejaše, kad je nastavila da puai
7. ★★★Š E J N ★★★
ka drvetu. Kada je htela da zastane, Apač, koji je vodio, zadao
joj je nov udarac ncigom.
Ovaj put je iposljušala, i nitje se uisiudiQa ponovo da se odiu-
pre. Pred samim dirvetom, Apač jioj glasno nešto naredi, i otna
klonu., os'taj'Ući zgrčena đa leži.
Apač se naže nad njom i zgrabi je levom rukom za gustu
koisu. Suiroivim trzajem poivuiče je nagore. Žena kriknu, U des
nici Indijanca biesi’iu nož.
Do đavola! Hoće li on to da je naživo skalpitra? U svakoim
Slučaju., tako je izgledalo. '
Šejn krenu. Niko ga nije primetio dok je tanuipnim koracima
silazio niz prašnjavu padinu.
U tom trenutku, stavio je Apač vrh svog velikog noža n>a
grlo žene. Njene oči se razrcigačiše od straha. Otvorila je usta,
ali, nikakav glas nije prelazio preko njenih usana koje eu dirh-
tale.
Apač je bio krupan, mišićav tip, visine neobi&ne za ovo
pleme. Sve u avemu, podsećao je više na Sij‘uksa ili Čejema i*
seve-rnih pTeriija.
Rekao je nešto zarotolljenici, ali, Sejn još uvek nije mogao
da razabere reci, jer je bio predaleko.
— Ne! — kriknu žena. — Ja ne znam ništa. Ja ti ne m'Og'U
ništa odati. Pusti me konačno na mirtu!
— Na miru? — uizvikmu Apač grleno, a ostali se nasmejase
podiruiglj'itvo. — Naravno da ćemo te ostaviti na miru. Ali, tek
onda kad budemo gotovi s tobom.
Ženin pogled skrenu sa njega i ostalih i ianenada otkri
Sejna. Oči joj se još više raširiše. Izrae neverice poka^sa joij se
na licu, pomešan sa tragom očajničke nade.
Sejn je bio udaljen od grupe još dobrih dvadeset koiraka.
Apa.ei nasluitiše opasnost i oisvrtoše se. Svi podigoše, sitare
puške jednometke i htedoše da pucaju. Ali, nisiu stigli.
Visoki Zapadinjak je stajao s ,,vinčesterkom” oslonjenom o
kuk. Dva pucnja prasnuše tako brzo jedan za drugim, da au
odjeknuli kao jedan.
O n d a zavlada tiširia.
Visoki Apač, koji je držao ženu u svojoj vlasti, nije makao
oštricu noža sa grla zarobljenice. Samo je preko ramena pogle
dao u pridošlicu.
Dvojica ratnika viiše nisu držala puške u rukama. BMi siu
ranjeni, i zgrčeno su .stajali tamo. SejnoiV napad se tako mu
njevito obrušio na njih, da su i ostaili smatrali mudrijim da
OiS'tanu miia-ni.
Za Sajna je to bio no>vi dokaz za to da se ovde nije radilo
ni o kEikvon krvoločna] hoirdi, već o Ij'uidima koji su imali pired
očima određeni cilj.
9. ★★★S £ J W ★★★
Sejin se isceri.
— Pitaj njega, ledi! — reče nemamo. — Tvoij život zavisi
jedino i samo od njega. Ja sam učinio sve što sam .mogao.
Iznenada je visoki Apač. reagovao tako kako Žapadanjak
više nije očekivao. Skicmio je oštriou sa ženiinog vrata i korak-
nuo nazad.
— Dobro, Veliki Glasniče Munje. Pobedio si. Uzmi je sa
soibom. Pripada ti.
Zena se pomače i posirćuići pođe ka SejiKU»
— Os'tani gde si! — nareidi Zapadinjak. — Ovde prvo imora
joá inešto da se ra.SčiBiti.
Stala je kao prikovana i za,gledala se u njega.
Visoki apetSki voda se nasme-ši.
— Ti si rniuidar, Glasin¿oe Munje. Ti miisMš na sve. Ali, ti ne
moraš više damas da se plašiš. Ne od mene i mojih ratnika. Mi
smo odlluičiii da od'Uistanemo... ZaSto li ste vi, belci, uvek .samo
tako inepoverljiivi! MOigu to da ti kažem, Glasniče Munje. Vi ne
verujete drugim Ijiiiidima, jer ne verujete ni u vašu sopstvenu
reć. To je to. Ali, meni možeš da veruiješ, beli čoveče. Crni Ja-
.■jiireb j'Oiš do danas niije prekirSio svo.i'U reč.
Rekao je to sa pumo ponosa, i Sejm oibori cev „viinčesterke.”
Bio je voljan da polilomi ve.ru rečima Crnog Jastreba, iako ga je
joiš ispunjavalo neko .neodrfedeno osećanje oepavere^nja.
Viisoki Apač zagleda se Zapadinjaku u oči i onda sivečaiiio
podiže ruku.
— Ja ću sada od.jaliaiti sa svo'jiim ratnićiima, Glasnice M u
nje.'Ali. mi ćemo se pcincvo videti. Ja to taono znam.
Izgovoirivži to., cm se okrete. Pet m^niuita kasniije napuS'tio je
sa ratnicima doii.nu. Tri m.rt)vaca pomeli su sa soibom. Ležali su
poiprečke na leđima .neosedlaniih poinája.
Zena priđe Seijmu i C0ta¡de pred njim da stoji. U njenim
kruiD'niim O'Sima video se izraz neveirice i čuiđenja.
Ja sve to ne ra.zumom! — procedi uzbuđeno. — Šest
krvoločniih đavola povlači se pred jedinim jedinim čovekom.
Tako nešto još nisam do'živela. Ti pasji sinovi iizgleda imaj'U
veliki respekt pred vama. Kako to., mister? Vi ste sa crveno-
ko'šcima govorili na njihovom jeziku. Je li bilo nešte što nijs
trebalo da čujem? Ko ste vi uopšte? Kako ste došli ovamo?
Njena blizina ie bila privlačna. Iz nje je zračilo nešto oča-
ravaijiuće, ali, go>mila uzbuđenih •pitanja išla je Zapađnjaikiu na
živce.
Ipak on Oidvrati sa prividiniim mirom.
— Ja sam Sejn. A ti?
— Ronda Magins — odvraíila je otežući. — Zao mi je,
Sejne. AH, sve ovo ... Ražnomećete to.
10. 'k'k'k S E JN-kir*
— A ova dvojica, tamo? — Sejn pogleda ka mrtvacima, —
Je li jedan od njih tvoj suprug?
— Ne. Bili smo na proiazu. Od Lo'rdsberga. Cilj nam je
bio Peredajz. To treba da je neko malo gnezdo u Ciriikava br
dima. Hoćeš li me O'dvesti do tamo-, Šejne?
Neverovatno koliko se promenila u toku jednoig minuta.
Glas joj je zvučao hladno, poslovno i nekako proračunato. U
S&jmu se ro>di neki opominjući osećaj, ali, kada je ponoivo po
gledao ženu, ta slutnja je bila kao rukom odnesena.
Uvek je to tako' bilo s njim. Zene su bile njegova veldika
slabost. Jedna tačka u kojoj si ga mogao pogoditi. Ipak, na sre
ću, veoima malo Ijiudi je to znalo.
— Čekaj' otvde, Ronda — promrmljao je. — Hoću da do
vedem mog konja. On stoji tamo iza uzvi-šice.
Ne čekajući odigo'vor, krenuo je. Randa Magims pođe za
njiim.
— Čekaj, Sejne! Ovde više neću ni jedan jedini minut da
ostanem sa.ma! — povikala je i u sledećem trenutku ga stiigla.
— Kaiko ho'ćeš — progunđao je. — Ali, od Crnog Jastreba
danas zaista više ne moraš da se plašiš. Ili miu možda ne ve-
nuješ?
^— Ja ne znam. Ja ...
— Sta su zapravo Apači hteli oid vas? — upita Zapadinjaik
kao uizgred. — Zašto su vas napali?
— Nemam blagoig pojma — odivrati ona uižuirbano. — Ug
ledali smo kolibu i hteli smo da se odmoirimo. Bilo je podne
d đavolski vruće. Biile su nam potrebne voda i hladovima. Iz
nenada su se po>javili ti đavoli. Stigli simo još samo da se u
krajnjoj nevolji -povučemo u kolibu. Ali to nam, kao što si vi
deo, niije korisitilo,
— Zar je zgrada bila nenaseljena?
'— Pa naravno. Sve je biilo u neredu i pumo prašine. Ni
traga da tu neko živi.
Said je Sejn kbnaično znao da žena masno laže. Da miu je
rekla da je u kolitoi bilo i drugiih Ijiudi možda bi jiOfl još i po-
veonovao.
— I oni su vas tako prosto napali? Bez uipoizoirenja? Ne tra--
žeoi niišta od vas?
Ona uverljivo klimnu glavom.
— Da, tako je bilo. Jednostavno au nas tako napali ti pro
kleti nitkovi.
— Da — promrmlja Sejn zamišljeno. — To se uvek panovo
tako događa. Jednostavno, ne mO'gu da zaborave svoju mržnju.
Njega je u stvari interesovalo mnogo više. i -rado bi posta
11. ★★★S e j n ★★★
vio gomilu pitanja. Ali, znao je da bi to bilo uzaludno. Ova že
na bi rekla samo ono što hoće da kaže. .
U Šejnu se probudilo interesovanje. Pomislio je na posled-
nje reči poglavice Crnog Jastreba i kao da je slutio da je opet
stao na minu koja će jadnom eksplodirati.
Uprkos tome, nije hteo da povuče nogu. U tom pogledu
bio je kao tizar ili druga zverka. Kada mu prodre u nozdrva
određeni miriis, moTa da ga dalje prati.
Osetio je kako ga je Ronda nekoliko puta zarnišljeno pogle
dala sa strsne. Sada su se spuštali padinom ka ko^nju.
— Šejne — promrmlja žena odsutno,, kada su se zausta
vili kraj sivca — odjednom kao da m^i je nešto sinulo. Negde
već mora da sam čula za tvoje ime.
— To niije isključeno — odvrati on nemarno.
— Ne samo uzgred — nastavi Ronda. — U nekoj sasvim
određenoj vezi, miislim... Ah, sad sam s.e setila! „Vels Fargo!”
Je li tako, Šejne? Ti si čovek koji se s njima sukobljava. Mirno
mi reci istinu!
On iuize uiz'de sivca i povede ga uz kosimu. Ronda ponovo kre
nu upoa-edo s njim.
— Šejne! Ža.r mi ne vemješ?
— Ne -podsećam se ra.do na neprijatne priče.
Nije je pogledao, ali, osetio je kako se osmehnula.
—■Pa, dobro. No razgovarajmo više o tome.
Ćuteći su prešli preko uzvišice i ponovo počeli da se spušta
ju suprotnom padinom. Leši-hari su kružili sve niže. Kraj dr
venog pojiila pred 'vetrenjaičom, stajali su konji na kojima su
Ronda i njeni pratioci bili došli.
Sejn je i dalje razmišljao o lapoj ženi, ali, nije došao ni do
kaikvoig zaikljiućka. Njih su gonili zbog određenog razloga. Ali,
zbo'g kojeg? Iz kojeg razloga je ona zaista s obojicom muškaraca,
kojli su saida bili mrtvi, jahala u brda?
I zbog kog razloga su ih Apači napali?
Sve to nije uopšte ličilo na uobičajeni prepad. Izgledalo- je
bliže istini da su .njih troje Indijanci progonili. Onda su u ovoj
naipuštenoj kolibi našli privremenio utočište, ali su ubrzo bili
savladani.
C m i Jastreb, visoki Apač, bio je sve samo ne glupak. On
je bio bez suimnije hladnokrvan i proračunat čovek i Sejn se
ponovo seti njagovih reči: „Videćemo se ponovo. Ja to tačno
znaim.”
Stigli su do sipaljcne koliibe. Balvani su se dimili i još ža
rili. Tu i tamio buknuo bi plamen. Sejn priđe mrtvacima i od
vuče ii)h jedinog za drugim u jamu među stenaima i trnoviJtiim
žbunjem. Nije morao da im pretraži džepove, jer su se za to
Aipači već ipobrinjufl.1.
12. 'k ^H rS E ^N ir irir
Bonda Magins ga j« praitila.
— Po'kopaćeš iih, znači — p;ri(raetila je.
— Moigla bi da ml pomoigrteš! — od^eče Zaipadnjak ne-
Ijubazino. — Hajde, po'krićeano ih kamae^nijeim. To je sve što jioš
za njih možemo učiniti.
Radili sm ćiuiteći dok nisu prekriti mrtvace stenjem. Onda
priđoše vetren'jači gde su kcwiji stajali aboirene glaive kraj su-
vog vaioiva.
— Hoćeš M me odvesiti u Peredajz? — uipita Ronda tiho.
On se nasmeši.
— Ja još inijedniii lepu ženu nisam ostavio u nevolji, Romda.
Stajala je na pola koraka od njega i oseti kako se u
njemu rađa želja za njom.
Romda priimeti to i podruiglijivo se osmehnu.
— Ja sam za to da odjašimo, Sejne. Na ovom mestu ne ;
b'iih volela diuže da se zadržavam.
Šejm se savlada, ne dozvoljavajiući da se primeti kal«> je
Ij'Uit.
Nekoliko minuta kasnije kremdi su. Oba orsedlana konja
Rondinih mrtvih pratilaca poveli .su za .soibom.
— Jedno me kod tebe naročito čudi — primeti žena,
— Tako? A .žta to?
— Ne postavljaš nikakva pitamja, Sejme. Zar zaista nisi
uopšte lijiuiboipiitljiiv? Zar nećeš da z.naš šta tražim, u Peredaj'zu?
On ravnodušno sleže ramenima.
— Zašto? U ovoj zemlji ee čovek prokleto brzo odvikne od
Tadoznaiih pitanja. Svako tireba da ide svojim putem. Ja sam na
putu ka severu, U Peredajiau se neću zadržati duiže nego što je
neophodno.
— Cak i ka.d bih te ja za to zamoldila? — upita ona zavod-
iij'ivo,
PonOiVo Sejn oseti dah opasne hladnoće, koja je zračila od
te tajanstvene, žene. Ali, možda je baá to bilo ono što ga je
uzbuiđivalo.
— Ima doivoljmo druigih mu'Skaraca kuji bi se za ženu kao
Sto si ti dali iseći u komade. Ti možeS na svaki prst da ih imaš
deset ako hoće.*!.
— Da, ako hoću ■— Oidvrati Rom,da zamišljano. — Ali. ja
veruijem da si ti jedim pravi za mane. Peale svega što^sam ma
lo pre doiživela. Ja mogu da ti učinim dobnu ponudu, Sejme, Ili
ti novac nije potreban?
— Ja m.Qigu sam sebi pomoći — odvratio je, iako pri tom
nije sa«vim govorio istimu. Zapravo se dosta istrošio i iinansije
rri'u ni.su bile u najboiljem stanj'U. Ali, želeo je da ie draži, ispi
tuje. Trebalo je konačno da položi svoje karte na sto.
10
13. •k'k'k S E J N'kk-k
Sauno, ona je igrala avoijiu ulogu.. Kao đa j« već daiviK) pro
zrela njegove misli.
Pa doibro — oidivrat'i. — Onda 6u morati sebi naići .nekog
drugog muškarca. Me m-ogu nikoga da prisilim da biiide srećasa.
---Srećan? — promrmlja Sejm, ameškajouči se.
Ona uzvrati podrugljiiivim osmejfccira.
— Ti si m'Uidar momak, Sejne. I stalno pakušavaiS da neSto
od mene saznaš. Ali, iz mene nećeš ništa izvući. Zato se oka>ni
toga.
Njemu se i ne pomakoše crte .na liou.
— Znao sa.m od početka da si ti jedna hladnokrvna beštija
— odvrati. — Zaista je za meme sreća da nisam naseo na tvoj^u
ponuidu.
— Hladna? — nasmeja se Eonda. — Ledena, Sejne? Ti ćeS
se još čuditi, dragi moj, jako čuditi.
— Sačekaj — odvrati Zapadnjak mirno. — Mene u svakom
slučajiu. nećeš uhvatiti u .svoj'U mrežu.
— Tako nešto i ne nameiravam.
Sejn oćuta. Njegov bes je rastao, Najrađe bi ovu iprokletu
mačku zgrabio, položio je preko kolena i isprašio joj zadnjicu.
Ali, to ga ne bi nikuda odvelo.
Niije mu preostalo ništa drugo nego da sačeka. Bio je za
ista veoma rado'znao. S druge strane, goivorio je sebi, ta ga se
priča 'UOipšite ne tiče.
Možda zaista neće ostati u Peredaj'au duže netgo što je po-
trebnO'. Ukoiliko' uioipSte tamo stjigne.
II
. Sledećeg prepoidneva uigledali ¡su sa jedne uzvišice gradić
pod sobom. PeredajK je bio neka vrsta središne tačke u jeidnoij
prostranoj dolini, koja je. daleko na severu bila oivičena- viso
kim stenama. Žuta traka puta vodila je sa zeipada ka grad'U
i gubila se na istoku u naiagled beskonačinom prosbranstiV'U ou-
stoig, blago zaitalaisainoig liraja. Druigi kci’jski putevi i konjske
staze slivali su se avezdasto u Pergidajzu, što ¡se odavde, sa visi
ne, lepo m;Oglo videti.
Oboje zaiuisitaviše konije. Neko vreme siu ćuteći grleidali pre
ma dole, dok Ronda nije s očevidnim olakšanjem odahnula i re
kla tibo.
— Peredaij'Z. K onačno smo na cilju.
Sejn se preko vo^Ije osmehnu. Peiredajz, Rsj!
Do đavola sa tom roči. Kada su simoć načinili lo>goir da pre
noće, bio je mišljenja da je to prilika da i drui^e fcvaliteite te
zaigo.netne žene upozna. Zeleo je da posle toil.ikcg naporaog pu
ti
14. ir'k 'k S E 'JN 'k 'k 'k
ta bude usrećen jednim malim rajem, kojii je takva rasna žena
zaista abećaivaia.
Ali, udario je na tivrd -granit i to ga je ponovo podsetilo na
pradavnu miudrost d.a čavek niiiiada ne treba prerano da u ne
što bude uiveren, ili da se raduje načemu. Najičešće ispadne sa
svim druifcčije nego što je sebi predstavljao.
Raj! •
Ta đavotoka mačka oibećavala je svojim očima i svoijim
iiismaina raj, a kad je hteo samo malo da oilc.uisi od slatkog voća,
povlačila se munjevito u svoj oklop.
Ipak, u njemu nije biilo ni traga ljutnje kad je pomišljao na
proteklo veče'. Čak je bio i dobre volje.
Ona ga odmeri iskosa.
— I ti zaiista hoćeš da ideš, da,lije, Sejne?
— Mislim tako.
Pustio je svO'g sivca da pono<vo krene i ni'lje opazio malScioz-
ni osmejak lepe žene. Nije ni slutio šta se iza njenO)g lepog čel^
dešava.
'Da je to znao, odjahao bi dalje, ne 'zadiržavaj'Uići se uopšte u
^aj-u..”
Jer ,,Rag” će se za njega pretvoiritii u pakao!
U ženiniim miislima'zamka je već bila iagrađena'. Nj-ein plan
bio je savršen; u svakom sdučajui, ona je taiko mislila. A do
danas, Romda Maniing nikada nije pogrešiila. Posedoivala je iiziu-
zebno fini oisećaj za miisili i osećanja drugiih ljudi. I zato je znala
da se u Sejniu krije više ivatre nego što je bio spreman da po
kaže.
Sada SIU jahali blagoim, kamenitom niizibrdicoim. Po®vnida je
raisloi žbunje meslovite i ostalo 'puistiinijsko bilije. Bila j.e to škrta
zemlja pod užarenim suncem. Velika ravnica samo je u središtu
Kudiia malo prijateljskija ii^gled. Tamo je bilo pojeđinačniiih gpui-
pa dipveća i šiiroka, jedinolična zelena traka zeimil!j!iišta s obe
strane potoka, koji je vijugao raivnicom.
Sa zapada je tutn.Vnla ka gradu poetanisika koičiUa, utvijena u
guisiti oblak prašime. Tcipot koipita, izmešan sa tandrkanij'em toč-
kova ziviučao je kao neka daleka grmljavina.
Između kuća gradića pojavi se jedan jahač i luipoiiti se pra
vo ka Sejnu i Rondi.
— Izigleda kao da dolazi da nas potzidlraivi — progunđa Zac
padnjak.
— Priipremi svoje pnical'jke, Sejine — reče žena.— Imaun
nekakvo smeišno osećanje.
Seijn poseže i za revolveroan i za „viničesteirkom.”
— Ti mi izgledaš kao prava crna vaštica — primeti otežu
ći. — Kako se na pola milje rastojanja može opaziti šta neki čo
vek namerava?
15. •k'k'k Š E J N •k'k'k
— Bujdi spreman! — ptrosikta Romda. — Sasvkn je m&giiće
da nas vretoa,
Jaha« se priiMižavao. Nakratko je iščezao iza jedinog pre-
■voja, a Oinda se ponoivo po‘javi u vidnom polju..
Naismejao se s olaikšainjem kad je prepo'znao Roindu, ,
— Roinda! — povika.- — Ja sam se već uplašio da ti se
nešto dotgodiio... Kako je bilo u Lordsbergu? Jesi li pratnju
iz ...
Umuče uisred'reči. Izgledalo je da je tek sada opazio Za
padnjaka.
— -Hej! Ko je sad to? Gde -si ostavila Rajana i Viintersa?
— On se zoive Sejm — objasni žena mirno-. — Ne uzbuđuj
se, Campe! Ja moram mai«go da mu zahvailim. O'n mi je spasao
život.
Okreniuila se ka Zaipadnj-akiu.
— Ovo je Camp Magins, moj muž.
Sejinovo l'ice ostade ntepomično. Oba muškarca s>u se fiksi-
raJa međuisotono, i posle izvesmog vremena, pojavio se jedva
prlimetan osmejak na ustima Campa Maginsa, koja su bila uok-
viTena paižTijiivo podsečein-om 'bradom.
— Hej, Seijine — reče.
Sejm od;gov0iri blaigim kimamij-em glavom. Nije rekao ništa,
aiK -mu niSta wiije .ni promaklo.
Taj Camp Magins m>u se nije doipadao. Tipove takve vrste
je dfflvoljjno doibro poznavao. Oni bi izdali najboljeg prijatelja,
aiko bi time 'iavuklii nekakvu dobit.
Takait je bio i taj Majginis. Na to bi Sejm mogao da se kladi
u svakom trenuitkiu. Njega mije mogao da zavara osmejak čo-
vaka naspram nj-eiga, ma koliko se Magims trudio.
Bio je to tilp kockara. Viitak, negovandih ruku, sa teškim
„feoltom” za poikaiziivainje o bediru i „deringerom” za pucanje pod
miškom. Sa takvim tipom čoivek mora imati oči i na leđinna,
ako one žeB da dožiivi -neko neugo-dno ianenađenje.
Camp Magins pomovo pogleda u Romdu.
— iNiije narooio raizgovomlljiiv tvo'j novi prijatelj.
Romda Maigins uvuče d-orajiu usm'u i dumu prezrivo vazduh
kroz znilbe.
— O n laiiije m-oij priiij-ateilij.
Magins milje insistirao dalje na tog sitvari. ' .
— Gde su ositaili Rajan i Vinters?
— Mrtvi su.
Rekla je to nemarno, kao da govori o svakodnevnim stvari
ma. To što oba njetna pratioca nisiU iviše među živima izgleda da
je se nije ni najimanje dojmilo.
— Kako se to desilo? — iipita Camp uzbuđeno. .
13
16. •k'k'k S E J N •k'k'k
— Apači — odvrati Romda, slegauvli ramenima. — Ispri*
ča6u ti kasnioe sve, Campe. Kada budemo sami.
Pokreto«! glaive pokaza lía Zapadnjaku.
— Htela saon iinače da ga pri/vučem na našu stranu, ali, on
nije zainteiresovan. Izgleda da ima dovoljno novca.
Camp Magi.ns se cerio.
— To moira svako sam da zrna. Nikoga ne možeš teirati ka
sopstvenoj sreći.
Šaj-n više miije obraćao pažnju na njih dvoje. Pojahao je je
dnostavno dalge i ostavio osedlane koinje poginulih za sobom.
. — Hej, Sejne! — povika Romda za njim. — Nemoj biti tako
uvredljiv! Čekaj malo! Ti si zaslužio nagradu.
— Hteo sa.m»ionako u ovom praivou —-odvrati Zapadnjak
suvo, gledajući pri tom i dalje unapred. — Ne briniite se za me
ne. A što se ti'če nagrade, možete je dati nekoim ubogom đavolu
kojli je u većoj nuždi nego ja.
Začuo je bi'zi topot. Ronda Magins ga sustiže i pojaha uj>o-
rado s njim.
— Sta je s tobom, Sejne? Zar zaista hoćeš da ode§ odavde?
Gledao je nepomičnog lica put napred.
— lagledam ti li ja kao neko ko pravi glupe viceve?
Rornda Magins stisnu usne i zaćuta.
Ali ostala je kraj njega. Po t0'p0.tu koipita, Sejn je utvrdio
da ih Caimip s oba preostala konja prati.
— Ronda! — povika Cannip promuklo. — Sta j'oS pričaš s
njim? On je za nas sahranjen, to je jasno!
Ona očevidno nije pridavala važnosti onome što govoeri nj«n
muž.
— Pristani, Sejne! — šaputala je. — Radi se o čitavom bo
gatstvu. U igri je zlato vredno najmanje milion dolara... Zato
jaš jednom jako dobro razmislil Bilo bi šteta ako bih morala
da se Odrakinem tvoje pomoći.
Šejn se i da.lje držao uadraano, iako mu je to padalo teško.
Milion u zlatu!
To Je bio đaivoliski primaralljiiv zalogaj.
— Ja stanujem u „Mekintoš” hotelu — nastavi Ronda. —
Ako ti se svidi, može.š me posetiti.
Sejn nije stigao da odgovori. U meiđuvrememu im se prik
ljučio Camp Magiins. Njegovo bledo kockarako lice je potam-
nelo. rsgleda da ga je ščapaila yaibomora, iako sa sigurnošću
nije mogao da čuje Rondine reči.
Nije rekao ništa, ali u njegovim očima čitalo se sive.
Sejn se smeškao pred sebe.
A Ronda je ćuitala.
Tako su se pirbliižLli prvim kućama gradića. Sastojao se od
Široke, od zapada k a .istoku iadtužene glavne ulice i nekoliko
14
17. 'k-k-k SBJNir- k*
Uiskih, prašnjavih sporednih, a u srediStu grada bio je veliki
trg sa drvećem koje je bacalo hlad i jednim đermom.
Pred jedinom kućom u glavnoj ulici okuipila se goaaila l|vidL
•KrjicI i gadne psovke leteli svi tamo-amo.
Kada se trojka približila na pedesetak kbraka od tog mesta,
otvo.rila su se vrata kuće. Na ulici se začu graja. .
— Obesite ih! Do đavola s njima!
Dvojiou su isterali na piočniJc. Zatvorenike., Ritrfse su im
bile vezane na leđima.
Iza njih pojavi se krupan, bradati muškarac širokih rastiena.
On podiže obe ruke, zahtevajiući tišinu.
— Ljudi Peredajza! — povika dubokim glasom. — Ne U3-
buđuj'te se više! Kerli Džems Faradej i Bret Henesi dobiće ono
što S'U i zaslUižili, naime konopđc. To je upravo odlmčeno. Je®te
li zadovoljni presudom?
Glasno odobravanje bilo je odgovor.
Obojica zatvorenika oborili su glave. Na njiihovim licima se
ugasila sva nada. Već sada su kandidati smrti izgleidali viëe mrt
vi nego živi.
Brado.nja ponovo podiže ruku i odmah ponovo zavlada ti
šina. .Na svoj patetični način on povika; obraćajući se osuđeni
cima.
— Imaš li još nešto da kažeš Kerli Džemis Faradeje? Ili ti,
. Brete Hemesi? Onda učinite to sada. Kasnije nećete više imati
prilike za to. Dakle?
Nijedan od osuđenika ne reče ni reči. Dobro su znali da
nema nikakvog smisla boriti Se rečima protiv siudbine.
— Onda dobro! — grmnu glas bradonje. — Odvedite ih!
Gomila pred kućom se razdvoji. Osuđenici su bili doterani
na središte trga. Pod duigačkom gra.nom jadnog drveta visile su
dve omče u nepomičnom vaz;diuhu.
Sejn je tražio pogledoin šerifa ili maršala. AM, bliža miu' je
bila misao da se ovde radi pre o zakonu linča nego o iizvršeinjiu
presude jednog redovnog suda.
— Sta su ona dvojica skrivila? — okrete se ka Rondi i
Campu Maginsu. — Zar vi ovde nemate zveadonosca, koji vodi
stvari?
Camp Magins se isceri i istovremno sleže ramenima.
— Verujem da su ta dvojica pokušala da kradu konje. A
možda su i samo malo pri pokeru varali. Ali, kakvu t.o-"ulo-gu
igra! U Peredajau skoro svake seAmice nekoga vešaju. Pri tome
Elijas Pembrouk se uopšte ne cifra. On će osuditi rađe jednoa
previše nego jednog premalo.
— Je ii to onaj ornobradi? — raspitivao se Za.'t>adnja.i<-
— On glavom i bradom — cerio se Camp. — Elijas Pem-
bro<uk, sudija po sopstvenoj milosti i ispičutura kakvu ne mo-
15
18. ic'k'kŠE'JNiirir'k
ini zaunislitL Pazi se pi«id njim ako misliš điuiže da se zadržiš
u gradiu. Jedina pogrešna reč može biti doivoljna da zapadneš
kod njega u nemilost. Covek mu na.ilakše može'postati prijatelj
ako ga do grla napuni viskiijem. Do dugmeta na okovratniku,
Sejne.
— Je li oin, potaijini gazda oivde? — uipita Sejn.
. Magins smejući se, oidonabinu mkom.
-tr.-Nije baš tako. Pojavio se ovde pre nepumu godinu da
na. Prvo su ga svi držali za propovednika. Doklatio še oidmaJi
po svom dolasku pred stepenice „OkoiLljo” krčme i najavio
božji sud. Slučaj je hteo da se još istog časa dogodila pucnjava.
Jedan čovek bio je ustreljen s leđa, a počiinioca su uJivatiili. Nije
bilo šerifa ni maršala u gradu i Ijiudi su se raspravljali šta tre
ba da urade s ubicoim. Tada se Eli.jais Pembrouk poiniudio za su-
diijiu. Citirao je tuce biblijskili izreka i objasnio ukratko da je
na Istoikii studirao pravo i da poseduje doivolaino znanja. Niko
nije video razlog da mu se ne poveruje, tim pre što će time sva
odgovornost pasti na Pembrokova pleća. Kratko i jasno, Sajne.
Od toga dana je taj neobičan tip sudija u Peredajzu. Tako nešto
je za većinu postala dobrodošla proimeina u odnosu na jednolič
nost prošlih dana.
Šajn zamišljeno kliimnu glavo'm. Pogledao je ponovo ka dr-
Vetii i video da su obojica podignuta na bazen za kišnieu, koji
je stajao pod drvetom i da iim je namaknuta oimča na vrat...
Zavladala je duboka tišina. Onda se začuše dva krika koja
odmah umu.koše.
Gomila je zurila u obešene. Ali, insfcoiro već prvi posmatrači
krenuše i razidoše se po krčmama. Noirmalan žiivot mogao je
ponovo da počne, ukoliko bi čoivelc stanje u ovom gradu uopšte
mogao da nazoive normalnim.
Sejn pojaha dalje ne brinući se više o Rondi i Campu. Malo
dalje uz ulicu otkri on štalu za iznajmljivamje. Kraj štalskih
vrata džonjao je na klupi sedokasi covek, pušeći lulu. Imao je
najmanje šezdeset godina i Sejnu se učini da je na njegoivom
naboranom, suvom liou otkrio^ osmejak.
Ustao je kad je Zapadnjak sjahao.
—^Ja sam Arči — predstavi se neupitan. — Za peit dolara
na dan, konj će kod mene biti najbolje negovan.
■ Šejn p&sagnju u džep na .pantalonama, izvadi metalni novac
od deset dolara i dobaci ga Arčiju.
Arči zaidoivoiljno zviznu kroiz zube.
— Hej, ovo se može nazvati galantnim. Za čitava diva dana
tunapred. Tako .nešto se ne događa svaki dan. Ostajete li duže?
— Još ne znam tačno.
— Hoćete li da prihvatite jedan savet, mister? —-upiita Arči
tiiho.
16
19. ★★★ S E J A/★★★
— Zašto ne? — promiraiilda Zapadnjak. — Dolbar savet joS
nikoine tiiiij'eškodio.
— Ovad grad je pakleno gineado — naistavi Arči piriguišeaio.
— Ouvajite se, stranče. Malopre ste sami videli kako brzo čovek
može da stigne na vešala... U ^red da dodam, KeorilJi Džeims Fa-
radej i Bret Henesi misu buli nikaikvl anđedii, ali, taikaiv torad nifi«!
i^aiski/žiii. Uli isrte vi možda netkada čuM da su nekoga ziboe ivaoranja
na kaffitama oibesiili?
— Ja sam već i gore sfbvari diožiiveo — odvrati Se^n. — J« M
to m e što ste Meill da mi ikažette, Aff^i?
Anči se protegilli i počeša se po potiljjftouL
— Rađe ćtu to zadržati za sebe — pa-oigimđa. — Balge je ta
ko. Meme se ceia sitvair ionaiko ne ti6e. Ja ianam svoijiu štaiiu i t®
mi je dovolljlno. Aiko me budem zabadao soos u stvari dlru@iih Igi»'
zadii<žai6u glavu na ramaruma.
Uzeo je Sedlaoivog kon^a za luciid« i pKureo SSivotiilnoia ka, ulaoM
a £taiiiu.
Dok je sa siivceiai neistaijiaio u |>ođiuitami Stale, boo ga je Seja
ioi ikaiko kaže.
— Video saon kaiko ste došli zagedioo sa Boandoen M agua n
graiđ. ČJuivaijlte se te žene. Ona je đavo.
To je bdio sive što je Sean čuo. Ratzmiisirio je još kirartlko o to
me da li da iponese sa sotbom i pujšikni,ali se piredoaniisiiii». Biio j«
ei®uimo boJije ne izazivati prevelilkiu paižmaiu.
Dok je koiratčao fuiioom, opaaaio je na staprortmog strami „Me-
Iđaitoš" hoteil o kom« miu je Roinda pniičala. Ponovo ga uihvaiti
^doga dok je miislio na n(jui, AM, om odlbacdi te misOa, ]|jlu(teći M
na eamog sebe. Romida je biia lodaita žena. A Seda se oi(i« pet
ljao lu tuđe živote. To niifje bio mjegov srtiL
Osetio je glad i žeđ. Već danima nije jeo čestitfju hiraniu. M a
hom suivi hleb i suivo meso. Jednom je pojeo i kumića koji mu
je s'lučaijino n^atrčao na puit. To je bii!.a jediina promena u ogego-
voon osikuidnom jeloviuiteu..
USao je u krčami „Okoitilljo.” Jedina tabla desno od poiki-
vSsoikih dvokriilmiih vrata oglašavala je da čovek može ovde iiz-
vi-sno u podne da jede. Kad bi saimo poda od toga Sto je obe
ćavano bilo tačno, čavek bi siguinno mogao da biide zadoivolgan.
Oko jednog stola u diiu dugačke ferčme opazi Segm neko
kretanje. Ronda Magiinss mu mabniu. BMa je sama.
N e oklevaij'ući, pr.išao je njemotm stO'Lu. Lepa žena načini do-
maćiinski gest rukom i visoki Zajpadinjak sede nasip«-am nje.
— Gde je Camp?
— Ima još nešto da obavi. Lefpo je od tebe .šito hoćeš da ml
praviš društvO', Ssjne.
Izazovno se smeškala. Pune ussne su joj bile vlažne i svet-
S S«(|a 317 U
20. ★★★Š E J N ★★★
lucale su. Besprekorni beli zubi presijavali su jog se kao da su
od s.lo>novače.
— Jesi li još jedin-O'in razmiAslio o moim predlogu? — uipMa
ga. — Treiba da ostaneš, Sejine. Mi odgoivar'amo jedno diruigoim.
Ja ti nisam pričala nikakve barjike. Zaisla se radi o go-niili nov
ca. Imaš šansu da postaneš bogat čavek.
áejin se smeákao nemarno. *
— Noivac je đubre. Izlazim da kraj s oinim što imaim. O če
mu su stvarno radi?
— O zlaitu. Zlatu za milio« dolara. Ali, ti nisi zainteiresoivain,
Sejne. Pi'ičajmo zato o nečem di-uigom. Ja óu i bez tebe to O'ba-
viti.
Crnpurasti meksički ko.n0ibar priđe i upiita Sejina šta želi.
Sejn naruči pivo i viski. I meksički stek sa biiberoim koji. mu je
konobar toiplo prepoiručio.
— Ti si već zaslužio .nagradu — reče Renda kad se konobar
poinovo Urdaijio. — Hiljadu doilara. Smatraš li to odgovaraj'ućiii'n?
Ili tvoj poidjvilg vredi više?
— Za.drži svoje dcJare! —• odvrati hladno Zápaidjijak. —
Lij'U'dski život ne može se naplatiiti noivcam.
Osmeihnula se.
— Ti si tako prokleto poinosan, mlad'iiću moj. Pripadaš li ti
nekom dotoroitvoirnom udružanju? Ili si zaista toliko iimiućan da ti
moji dolari ne znače ništa?
Sejn S'leže ramenima.
— Biće da je jedno od ta dva — promrmlja. — Opredeli
se za ono što ti je milije.
Izgledalo je kao da hoće nešto da kaže, ali se onda iznenada
zagledala kraj njega u vrata. Izgledala je uplašena.
Sejn oseti iznemadinu proimenu. U kremi je poistalo mirnije.
Sejinov instinkt signalizii.i‘ao je oipaanosi. Neko je ii^leda zuirio u
njegova leđa.
Naizgled je ostao o-puišteno da sedi, gledajući samo u ženu
naspram seibe. Njene o-či bile su raizrogačene. Usne su joj lako
podirht^ivale. Počela je da diše brže i nekako prigušeno. Ruka
jfoj se zgrčila oiko male čaše sa vimom, kao da hoće da je zdrobi.
. — Sta je? — upiita je Zapadnjak.
Cuitala je, kao da nije bila u stanju da išta prevali preko
usana. Okupljene goste kao da je uhvatila neka neobjašnjiva na
petost. Svi su gledali u muškarca koji je uipravo ušao i zastao
kraj vrata.
Muškarac je držao puwku o kuku. Prst mu je leižao na O 'b a -
raču. Bila je to moderna „viinčesterka' sa petnaest metaka u ma-
gacinu. Oružje se sijalo i izgledalo vrlo negovano-. Niego-v vla
snik nije. Bio je to jedan od najdivljijih tipova koje je Sejn ikada
video. Od njega kao da je tekla ledena struja siuirovosti po pro
13
21. ★★★ S E J W ^ ^ 'A '
storiji. Zbun brade prekrijvao mu je lice. Na odelu od
videle su se mrlge tervi. VijU(gavi. ažiijaik vukao mu se preko ce
log ćela.
Co'vek se isceri. Cev rijegave „vimčesterke” bila je uperena
ka Zapadnjaku. Sluc&jnost ili namera?
Sejn ga iiije poznavao i ni'kada ga ranije nije video. Aid,
taj ti'p kao da je auirio baš u njeiga. Ili u Ro<nidu Magins.
To se niije moglo taono utvrd'i'ti. Tek sdedeći minuti trefoalo
bi da daj'U odgo-vor.
Usne tajanstvenog čoveka se razroakoše i pokazaše se snaž
ni, konjski zuibi među kovrdžavim dlakama brade.
— Ovde sam, lodi — reče grlenim glasom i činilo se da go
vori kao .<iđijanac.
Roinda Magins se nasmešila na siiliu.
— Šta hO'ćeš, Carli?
Covek pođe napred.
Cev njegove puške i dalje je bila uperena u Zapadinjak»
i ženu. Korak od njihovoig stola on zastade.
— Dala si da me pozovu — reče. — I ja sam tu. Ili saini
nešto poigrešio? Možda poruka O'd tebe, nije bila prava?
—>U mediuivreimeniu se sive sredilo — odvrati Roinda i neho
tice uizdiiiiuići. — Više mi nije po'trebna tvoga pomoć. Možeš da
ideš, Cairli. Ja sam sama sredila stvar.
Carlijeve oči se suziáe. Videlo se da mu u srcu kipi straáaa
ginev. Očigledno mu jie bilo teško da se oibuiadava.
— Onjda doibro, ledi — reče poi.ile kraće pauize nekako teško
i nespretno.. — Onda ja panovo idem. Ali, to mi se naročito ne
dopada. Ne volim da se sa minom postuipa kao sa nakom bu
dalom. Zapamti to za ubuduće.
Skide Sivoj pogled sa Ronde i upiilji se u Zapadnjaka.
— Ti si Sej'n, zar ne — zabrunda. — U brdima sam sreo
Crnog Jastreba. On mi je ispričao šta se dogodilo. Posle svega
što sam u ’međuvremenu saznao, vidim da si se upleo u jedaa
smrtoinosni posao^ Otvori četvoire oiči, mister! Upozoravam te.
Šejn se nasmeši.
— Brini se ti o svojim poslovima, Carli! — odvrati suvo.
— Ni ja se ne mešaim u tvoje stvari. Jesam li bio dovoiljno ja
san?
Došljak klimnu mirno glavom.
— Hteo sam samo da te upozorim, Sejne. Sta ćeš ,s tim
upo'zorenjem početi to je tvoja stvar.
Tek sad je oborio cev piiáke i okrenuo se. Bez poadrava ot-
korača pomovo ka vraitima. Tek kad se našao na ulici popusti
napreg.mu.tost u krčmi. Ponovo poče žamorenje glasova. Krafl
šanka nasmeja se jedan gost nekako s odakšanjem.
Sejm pogleda Romdu.
19
22. ★★★Š E J N ★★★
— Ko je taj Carli?
— Apač-Carli. Zar još nisi čuo za njega? On je usamljenik.
Zivi negde u brdima sa dve skvo. Priča se da je oidrastao međa
Apačima. Otuda mu i to ime. Pre jedno poia godine četiri
stranca so se s njim posvađala u krčmi. BWi su revoiveraši i
mislili s¡u da će se larko poigrati s njim.. Posle ta^a smo dvo'jicu
o.d njih morali sahraniti,. Sto^se tiče ostale dvojice, Doik je imao
miUike da ih ponoivo osovi na noge. Zbog to.ga se niifco ne usur-
đuje da ga napadne otvoreno.
— Sta si hteila od njeiga?
— NiiSta naročito. Htela sam da ga zamolim za jednu uslu
gu. Ali, to je u međuvremeniu sređeno. On i nije pravi čovek za
maje planove.
— Izgledao je prilično lij'uit — primeti Zapadnjak.
— Moiglo bi se tako reći — klimnula je glavom. — Carli je
prokleto pomosa.n muškarac. Moigla sam mu ponoiditi i novac,
ali, to bi bila teška gre&ka. Tako nev^to on bi smateao wrediom.
Konobar doinese piće koje je Zapadnjak nanučio, Sejnova
radoznalost tražila je odgovor na mno.ga pitanja. Ali, on se uz
držao. Nije Meo toj ženi da načini zadovoljstvo da pravi budalu
od sebe. Do đavola sa ćelom tom tajanstvenom cinbusijadiCHiiI
Canxp Magiins 'Uiđe i pridruži im se za stolom.
— Malo pre je Apač-Carli bio oivde — isipiri)ča mu Ronda. —
Rekla sam nvu da nam više nije postraban.
— I?
— Bio je jako Ijiuit što sam ga oteraJa.
I Camp Magins se nalj'Utio.
— To ti je ibila velika greSka! — prosikta. — Muškarca kao
Sto je Cairli ne treba nepotrebno uizaiujavati. Moiglo bi biti jako
opasno steći njega za nepnijateilja.
Ronda mirno odimabnu rujkoim.
— Doitle to neće oitići, Campe. Mi stojimo tik .preid dđjem,
to ti znaš isto tako dobro kao i ja. Za nekoliiko sedirnSbca sve će
mo obaviti.
— Nadajmo se — promrmlja Camp. Poigleda iskosa Zapad
njaka pa nastavi. — Jesi li m;u još jednom učimila ipomiadu.
Ronda?
— Nije zagrizao — obavesiti ga žena. — To je náfigov pelx.
Camp Magins se isceri.
— Ti si jedna neobična ptičica, Šejne. Takvog kao što si ti
još nisam sreo. Zar te ne uizbuđuje po'misao na takvu goimiiu
dolara?
— Ces'to — progunđa Zapadnjak. — Ali, prethodno moram
da izračunam svoje šanse. Do sada niste učinili ništa, više od
nekoliko nejasnih nagoveštaja, a to nije dovoljno da bi u meni
probudilo interesovanje za saradnjiu.
23. ■ic'k'k S E J N -k-kir
Ronda se nasmeja poluglasno. Zvučalo je to podpuiglj'iivo.
— Kakvom me ti to budaloim, smatraš, Sejne? — uipiita le
deno. — Ja držim svcijiu ponudiu oitvoirenom. Možeš da sarađu-
ješ, ali, to je đavoJsiki vruća stvar. Svi možemo pri tom vrlo
brzo da izgubimo glave. Ukoiiko hoćeš da saraduiješ, saznaćeš
sve pojedinosti kada dođe pravi trenutak. Časna reč, Sejne, me
ni je potreban čovek tvojih kvaliiteta. Ako bi nam ti pomogao,
time bi nam sivima bilo mnogo pomoženo. Zar nećeš to još je
danput da propustiš kroiz glaivu?
Mefcsički koinobar stiže s jelom. Sejm proiba jako zaíiinjeni
siteik i poto.nu zatiim u ćutaruje. Ženina poniuida ga je mamila,
ali ga je njegoiv iinistiinkit uipozoiravao. Imao je nepogrešiiv oeečaj
da bi tu sam‘0 prebrzo isipekao prste.
S vremena na vreme bi brzim pogledom prešao preko že
ninog lica. U rtjenim kruipnim očima ugnezdiio se vrebajući po
gled pusiti'njske zimije, hladan i nemilosrdan. Taj ijzraz . n'Lje
mogla da prijkrije ni njena lapota, pa čaik ni njem zavodnički os-
mej.aik.
Sejin zaHj'uiSi da sačeka još malo. Možda će vilo brzo na
pustiti grad i oidjaihati dalje. Ta žena ga je, isitiina, uizlbuđivala,
ali, s druge strane, on nije pripadao muSkarcima koji se penju
u krevet u kome nemajiu .^ta da traže. A Ronda Maiginis je izgle
dala prcikleto vema svom mužu. To je već uiz puit diokazala,
kada je kampovala u diivljiini sam'a sa Zaipadmjakom.
Nasmešiila mu se. I ponovo je ionao osećaj da gleda u oči
jedine zmije.
in
Posle obeda, Ronda i Camp Magins napustiže krčmu. Zena
je bila umorna i rekla da hoće malo da prilegne. Camip je pošao
za njom, uidelivši Sajinu samo mrzoivoljan naklon.
Sejn priđe šanku i naruči sebi viski. Dok je srkutao piće, iz
nenada se u krčmi pojavi Apač-Carli. Bradonja stade kraj Za
padnjaka i naruči takođe čašicu.
S viskijem u ruci o'krete se Zapadnjaku.
— Daću ti jedan dobar savet, Sejne — reče tako tiiho da ga
niiko sem Zapadnjaka nije mogao čiiti. — Sklanjaj prste'od te
žene. Ona ni,šta ne valja. Svakom muškarcu do sada dónela je
nesreću.
— Ona me ne interesuje — odvrati Sejn tvrdoglavo.
Apač-Caiii se isceri i njegov pogled se zari u Zapadnjaikove
u
oči
24. ic id r Š E J N-kic-k
— Ti lažeš samog sebe, hombre. Ali, mene ne možeš zava
rati. Ja iimam dobar oisećaj za to šta se dešava u srcima drugih.
Ti želiš tu ženu, ja to .tačno znam. I koliko goid te je dosad
odbijala, to te je raspaljrvalo još više. Ali, ja te uipo>zoraivaim na
nju. Najbolje je da napustiš .grad što možeš brže. Onda ćeš imati
Šansu da ostaneš živ.
Iz avo'g čudnog čoiveka strugao je dah sim-rti. A u OiSima mu
je goirela divlja, sažižuća vatra.
— Meni nije potrebna dadilja — procedi Zapadnjak. —
Zato me sa tvojim prokletim savetima ostaivi već jednom na
miru, Carli. Ja sam anam šta je dobro za m en e... I zašto ti
mene uopšite otpominjeiš? Imaš li nekog interesa za to da ne za
badam avo4 nos u tu stvar?
Apač-Carli sleže raimemima.
— Lako je mOiguće, Sej.ne. Ja sam ti rekao sve šta je bilo
da se kaže. Sada moiraš sam da potražiš svojiu sreću.
Ispraznio je čašu u jednom gutljaju,, bacio noiv-čić na me-
singanu ploču šanka i otkoračao ka izlazu. Zapadnjak takođe
plati i izađe Lz krčme. Pred njom je stajao nekoliko minuta na
vrelom suncu, a onda krenuo. Njegov cilj bio je ,.Mekintoš” ho
tel koji je ležao malo niz ulicu. Dok je prolazio pored štale za
kmajmlnvanje, Arči mu mahnu.
— Sta je?
— Pregledao sam potkoiviice na sivou. Potrebne eu mu noive.
Mogu to da obavim za vas.
— U reda, Arči. Lepo je što miisliš na to. Vidi da do s?utra
ujutru bude sve u redu.
— Mož“te se osloniti na miene.
Sejn krenu dalje, i nošto kasnije kroči u predvo^rje hotela.
Iza pulta, recepcioner podiže sanjivo glavu i pogleda u pridoš-
liou.
— Sve je zaMzeto — reče, cereći se, ali u sledećem trenutku
se uozbilji i U'VUče nevoljno glavu u ramena. Žurno poseže ka
pregradi s kljiučevima, skide jedan sa drvene ploće u,z koji je
bila priivezana pložica s brojem. Jedan pogled u Zapadnjakove
oči bio mu je dovoljan da skroz promenl mišliienje.
— Ima li ovde i kupatilo? — upita Šejn mi.rno.
— Naravno, ser. Ja ću sve srediti. Za pola časa. Kupaitilo se
nalazi u malom aneksu sa zadnje strane hoitela.
Šejn uze ključ i pope se zavojitim drvenim stepeništem.
Gore, u polumiračnom hoiđniku dođe miu u susret Camp Magins.
Obučen u tamno kao kockair, ovaj načas zastade.
— Znači, ostajete? — uipita ga kao uzgred.
Šejn se nasmeši.
— Ne treba da gajite nikakve nade, Magiiise. U vaše sedlo
se ne penjem.
25. 'k'k'k S E J N-k'k'k
Kockar inaöiini ptrearivi izraz,
— Ni ja nemam nikakvog ¡interesa za vas, Segtne — pffoce-
di. — Ta fiiksina ideij,a je lu Ronidiinoo óutpí teaisla. A šta -oina sebi
jednoan uvrti u glavu, mara neodil'oän.o i da sprovede. Sasvim
je zadavaloavaijiiiće od vas što hoćete đa se doáiite po strani
Sejne.
Posle tili reči ode bez pazidrava. Söjin stade pred vcaibionaa
na kojima je bila broflka „šest” i ude u svojiu sobu. Bila je to
jednostavno inamešteina prostoa-ija. Uza;n,i krevet i dtve klimav«
.stolice predstavljali su ceo nameátaj. Na zidiu su se naiaaile dv«
kuike o koje je čovek miogao da obeisi odeóu.
Sejn se baci na krevet i zatvori oči, Osećao zadowlijstfva
prostruja miu telom. Biio je zaiista ieipo ponovo ležati tui praivom
krevetu.
Ali, niije miu biilo suđeno da se odmara dlu/že. Hanenaida se od
snažnog udarca o.tvoriiše vratta. Jed'na prLlijka posrim preiko .pra
ga. Mladić, čije je lice bi/lo iskriivijieno ti balniu grimaisu, a oči
neprirodno razrogačene, samo se s ,mukom još održavao aa no
gama.
U jedinom skoku Sejn je xisitao i inašaio se kraj milajđića. Zgir«-
bio ga je dok j-eavaij već padao i dovukao ga da ležaja.
— Šeijine! — dahtao je mladić. — Tebe samo nebo šaljie...
šejn je bia premeražen. Paanavao je mladića. Bio je to Tom
Ñamara, siin jednog «jiogoivog starog prijatelja.
Sejn ga pažljivo privede kre'etu i položi ga potribuSke.
Izimeđu Tomo'Vih lopatica virila je dräka noža.
Tom je ležao dišući teško-. Bol je rastrzao njegoivo teio.
Stalno je poliiuSavao da se uspravi kao da se time borio proiir
balo^va. Šake je zario u prekriivač.
— Miitino, Tfiime — i^roimirmlja Zapadinjak. — Ostani da le
ži« mimno kolika god može-š. Pokušaj da se opustiš. To je vaižno!
Blagim pritiBikoim spusti o.n mladićeva ramena. Stenjainije
ramjemiika pretvari se u otegnut,a ječa.nje. ,
Se-ijin uze svOj bcivi-nož i energično raiseče Tomavu jaknu i
koSuljiu, kako bi oslobodio ranu. Odmah je uvideo da je tu po
trebna poimoć leka-ra. Sam nije magao da uiöini mnogo.
— Treniutak, Tome — reče. — Odmah ću se vratiti.
Potrčao je napolje i zakljiučao vrata za sobom. Dole u holu
video se ssmo sanjivi recepcioineir za pultom. On mrzovoljno po
diže pa'iled. ^
— Kupatila još nije ...
všejin ga prekide.
— To Je sađ neva.žino! Brzo, stani na noge i dovedi dokto
ra! Hitno je, čuješ li?
Službeciiik preko volje izađe iza pulta. Šejnov pogled mu je
savetavao da ne postaivlja suvišna pitanja.
23
26. 'k'k'k Š E J N -k'k'k
— Đavo će te odneti ako za pet m'iinuta ne budeš ovde sa
dako-m! — zareža Šegn. — Radi se o žiivo'bu üi smrti. Reci mu
to! U mojoj soibi leži rainjanilt.
Službenik otrča. Sej;n se ponovo pope i vrati u sobu.
Mladić je ležao tamo i još uvek stenjao i ječao. Telo mu se
trzalo od bo'lova. Seijin bi m u rado pomogao, aJi to je u ovom
trenutku bilo auviiše oipaismo. Rađe je čekao lekara.
— Ko je to učinio, Tome? — upita i ipokuša tiime da mla-
diióu malo odvrati pažnjui.
— Ne znam — prcsteinja Toim. — Upravo sam izašao iz
svoje soibe kada se to doigodilo. U prvom trenutku nisam ose
tio bol. Kida sam se tada okreinuo, viideo sam još samo jedimu
BCiniku u bliiziini sitepeniiSta. To je sve.
— Ti, dakle, staniUiješ u hotelu?
— Da, dvotja vrata dalje. Soba broij deset. Opazio sam te
kad si sa Romdam Magimis dolazio u grad. Kasniije sam te video
kad si ulazio u hotel. Upravo sam hteo da te pobražiim. Samo
što sam izašao u hodin'ik kad se to dogodilo... Kako iagleda,
Sejne? Imam li šanse?
Govoirio je laganij i Jsiprekidano. Govor m'U je priičiinjavao
veliki napor, a S'igianno i boil. Ali, on se držao izuzetno hrabro.
— Poslao sam po lekara — odgovori Zapadinjak. — Ako taj
čovek nešto simera, moirače te zaisita ponovo napasti. Summjaš li
u nekoig poisebno, Tome?
— Da, ja ...
Po.novo to uižaisino stenjanje. Nije bio u stamjiu dalje da go--
voiri. Bol je bio jiači od njegove volje.
Otvorila SIU se vrata i vitak, sedokos muSkarac poijavi se na
pragu. Iza njega se ipoijaivi receipcioner i sa veliikom radoanalošću
pogleda ka rainjeniku.
— Gubi se! — obraiti miu se Sejm. — Ti inišita niiSi video«!
Jasno? Nikome ni reč o tome!
Recepcionar snažno kliimu.u glavom, zagrcmu se i iizguibi. Le
kar je odmah prišao krevetu i nagnuo se ka rainjenikiu. Na nje
govom liou se n'ije moglo proínitati šta misli o Tomioivom sitanjoi.
Posle kratke pretrage, o'tvori on svoju trbušasbu tOinbu, po
loži instrumente na belu maramu, koju je raširio kraj Toma na
ivici kreveta. Iznenada zgraibi tešku dnšlsu noža i brzim i snaž
nim trzajem iizvuče oš'triiou iz mladićevog tela.
Tom se uspravi i drhtavi krik razleiže se u sobi.
— Držite ga ovrsito! — obrati se Dok Šejrau. — Važno je
da leži potpuno mirno.
Zapadnjak priitiisnu rukama Tom ova ramena koija siu drhta
la i poče da mu govori umiruijiuće reči, dok je lekar obrađivao
ranu.
Tomovo ječaaije bivalo je sive tiše. Gubiitak krvi ga je tako
27. oslabio da mu se zaimagllila svest. Uskoro je ležao potpuno mir
no.
—■Kakvi ;su izgledi, doibtore? — upita Sejm tiho.
Lekar sleže ramenima.
— Učinio sam što je bilo u mojoj moći. Sada možemo sa>-
mo da se nadamo. Važnije od svega je da leži mirno. Bilo bi
dobro da se sledećih časova neko nalazi kraj njega.
Sajn klimnu glaivom.
— Ja ću se za to pobrinuti, doktore.
Lekar poikupi svoje iinstrumeinite, spaiko>va ih i reče raivno-
dušno.
— To staje dvadeset dolara, mister. Za kaenitje konsulitaciae
pripada mi joiš deset dolara svaki put.
Sej.n mu dade pedeset.
— Uzimite ovo kao akontaciju, doktore. Ukoliko bude još
potrebno, ja sam tu.
Lekar simešeći se uze novac.
— Tako brzo čoiveika retko plaćaju — priimeti. — Voleo biJti
da me češće po-zivaijtu lyudi vaše vi'ste.
Rekaivši to, izađe iz sobe.
Zapadnjak uze stolicu i sede kraj kreveta, kako bi onesveé-
ćenog mladića držao na oku.
Jedva da je prošlo pet minuta kaid se vrata pooiovo o’tvori-
še. Jed'na u tamno obučena priilika pokaza se u ofeviiru vrata.
Lice mu je bilo. prekriiveino cm om maskom. U desiniei je držao
revolver.
I opalio je odmah.
Sejn je reagovao napojimlij'iivo brzo. Bacio se u stranoi sa sto
lice i još u letu potegao „remington” iz futrole. Ugledao je ble-
sak iz cevi napadača i osetio vreli dah metka kojd je prozujao
!tik iznad njega.
Odtaaah zatim povuikao je obarač. Uz grmljavinu njegovog
revolvera opazio je kako se nepoznati zgrčio i kao da ga je pro-
drmala neka nevidlijiiva dlžiinovisika šaika. Posmuo je unazad klo-
niulih ruku. Pucao je i dalje, ali, meci više nisu mogli nikome
da naSkode. Zairivaii su se pred vrhove njegoivih čizama u pod,
diok se napadač ofíloniio o dovratak.
Zurio je razrogačenih očijiu u Zapadinjaka, sa neVericom
i očajanjem. Nije mogao da shvati da je poheđen. A pri tom,
sve šanse su bile na njetgovoj strainl Prvi je pucao, a i faktor
iznenađenja išao je njemiu u prilog. Uprkos tome, nije uspeo
da smakme Šejna.
P«lako, beskonačno polako, kil'Í2aiu u stranu. Telo mu se
upola okrete, ramena zgrčiše, a ruke počeše da traže oslonac.
Tako je pao u hodnik i ostao da leži postrance, stenju«
2S
28. ★★★ S E J N -k'k'k
díváje. Snažni traađ& protresaM su inu telo, a u mci je još uiveik
držao jjspraižngeni „/koiltt.”
Toim Natmadra se ispraivi na krevetu, jekmiivišL Puonji su ga
proibuid'iii iiz nesvesti Seon m u po>loži ruike na ratmeaia i sačeka
»ve dak mladić niije ponovo ležao (miTno.
U hodniibu je postalo živo. Nekoliiko muškairaca i žena ok
ružilo je uimiiruéqg maskiranog revoiliveraáa. Neko je poiviikao za
lekara. Druigi je procedio psoivtou. Začu se glasan povik jedne
žene.
— Sta se samo događa u ovom prokletom gradu? Postoje
11 ovde samo još simrtni udarci i ubistva?
Sejin izađe, naže se nad ustreljenim i strže mu masku sa
lica.
Okolo postade tiho kad se svi zagledaše u ¡bledo lice u kome
jadiva da je još bilo života.
— Ko ti je dao nalog? — Uipirta Sejn grubo. — Zašto si ovo
rizilkovao?
Usne muiSkarca se pomaikoše i ofoirmiiše re6i koje Sejn nije
mogao da razume. Saignuo .se joiš niže, prislonivši uho tik U2
usta uimirutćeg, kome je preostalo još samo nekoliko minuta
života.
— Magins! — razabrao je Sajn neijasno. — On mi je obe
ćao hiljadu dolara. Do đavola s njima ... do đavola sa . . .
Začulo se još samo krkljanje. Coivek više nije iimao snage da
govori dalje. Bio je na kraju S'vog puita.
— Zašto? — upiita Zapadnjak ali, mije više dobio odigovoa:.
Napadač je još jeidva-ditsao.
Sejn se uspravi. Oko sebe je viideo samo beeizraizina lica i
oči u kojima je bilo samo odbojnosti.
— Poznaje li ga ko? — upita.
— To je Tod Kenon — reče nefko uabuiđeno. — Dobar pri
jatelj Elijasa Pembrouika, sudiije. Naijbolge nestanite, mister.
Inače će vam se dogoduti ono što se prepodne dogodiilo onoj
dvojici, koji su oibešeni. Prihvatite moij savet. Isplati se.
Sajin se Ijiutrau. Takav savat dainas nije čuo po prvi put. U
ovom gradu je vladao j-ako nezidrav vazduh.
Začuše se koraci kako se vuiku uz stepenište. Više ljudi po
javilo se u hodniku. Lstovrameno se na drugotj strani pOijavi
Roinda Magins.
— Šejne! — povika ona uplašeno, baciivši pogled na mrt
vaca.— Sta to treba da znači?
Sejn je samo pogleda. Ne reče ni reči. Bio je ubeđen u to
da ta prokleta veStica tačno ana šta se dogodilo. Nije ga mogla
obmanuti.
I ijiud'i koji .9u se popeli stepeništem s'tiigli su do grupe koja
je okružavala mrtvaca.
26
29. o
ie^ie S E J N -k'k'k
Jedan od njih bio je Elijas Pembrouk, bradati sudija po s ~
pstverioij miilosti. Neoibičan čovek koji je ovde obavljao služba
koja mu nikako mije pripadala.
Nepomičnog lica pogleda Pembrouk u mrtvaca. Onda podi
že oči ka Zapadnjaku.
— Sta imate da kažete u svoj’u odteamu? — upita ga bla
go. Ali, Sejin se nije dao prevajriti. Dovoljno mu je bito da po
gleda bradonjiine oči, pa da shvati šta se zbiva u njemu.
— Bila je nužna odbrana — uzvrati. — Covek je jurnuo u
mojiu s-oibu i hteo da me ustreli.
—-Iz kakivog razloga?
Šeijn s.leže ramenima.
— Poij'ma nemam, ser — odvrati sa neskriveino«m ironijom,
oslovljavajiuići Pembrouka sa „ser.” — Bio sa«i napadnuit. To je
sve.
Eliijae PemibrO'Uik se smeSkao ciinično.
— Imate li svedoke?
— Ne. , '
— Onida ću morati da vais zatvorim. Vi ste pod sumnjom za
ubistvo, mister, Kafeo je imače vaše ime?
Pre nego što je ¿>ejn mogao da odgov'ori, javila se Ronda
Magins:
— Ja sam videla šta se dogodilo — reče hladno. — Upravo
saan stiuipila u hodmiik kad je Tod Kenon upao u sobu mister
Sejna. D.rž»o je uperen revolver u ruci i opalio čim je otvorio
vrata.
Elijas Perobi'ouik nabra čelo. U njegovim svetliim očima
podavio se upitan, nepoverljiiv iizraz.
— Sejo? — promrmlga zamišljeno. To ime sam čuo već
puita. Imali site sreću, Šejme. Jer, ne vidim nikakvog razl’oga da
ne poverujiem izjavi sivedokinje.
Kratko mataniu irukom i dvojica muškaraca podigoše mrtvaca
i odvukoše ga ka stepeništu.
Pembrouk ponovo upravi svoj pogled ka Zapadnjaku.
—-Imate li uoi/te pojma zaáto je Kenon pokušao da vas
ubije?
Sejtn zavrte gHavotm.
— Na to piitanje sam vam već od,govorio — odvrati mirno.
— Ja saim toig čoveka sada prvi put u svom životu video.
— On je još nešto rekao pre nego što je izdahnuo — prime
ti jedan od oikupljenih. — To sa.m tačno video.
Zaipadnjak dobaci čoveku mračan po,gled.
— Jeiste li áta čuli, mister? — upita ga obeshrabnujuće.
— Ne, to nisam. A li...
Sejn se nasmeši.
— Ni sa mnom nije bilo dsrukčige — procedi. — Ja (S»m ta-
27
30. •k'kirSEJN'k'k'k
kode viideo kako Kenon miiče usmama. Ali, nisam uspeo ni jedno
jedino slovo da razumem.
Načinio, je poluokret ka vratima svoje sabe i poloižio desnu
ruku na kvaku. Pogled mu se za trenutak ukrstio s Roindinim,
i on opazi da joj se u uglovima usana iskrao sme-šak.
Sta se zapravo događa s to.m ženom? Kakve se misH roje za
njenim lepim čelom?
Šejm je pomoivo uporedi sa amijom. Nije mogao da se o<trese
tog jezovitog, neprijatnog osećanja. Ta žena je zaista veštica.
Sam đavo.
Ali, šta planira? Zaáto stailno po^kušava đa ga zainteresuje
za svoije namere?
Neprim etoo joj kliminu ^avoim , odSkrinu vrata i hrzo kl'izou
U svoju sobu.
Na krevetu .je Tom Ñamara ležao isto tako mimo kao i ra
nije. Disanje mu je bilo slabo. Okrenuo je giaivu malo u stranu,
tako da .se videlo njegoivo bledo lice.
Po šumovima koji su spo'lja doipiradi, Zapadinjak zaključi da
eu se ijiudi razilaziH i udaljavali. Još kratko su se čuli .prigušeni
glásovi, a oinđa je poinovo zavladala tišima.
Sejn priđe proizoru i potgleđa do-le na glaivnai uliou. S istoka
dopirala je mukla tutnjava do njegcivih ušiju. Kada je okrenuo
glavu u tom pravcu ugledao je oblatk pra.5ine iz kojeg se us
koro iizdvoij'io O'bris jednoig šestoiprega koji je vukao poštansku
kočijiu. Teška kola kotrljala su se ka gradu i desetak minuta
kasnije zaustavila su se pred depoom ,,Vels Fargoa.”
Među putnicima;, kofll su izašli iz kočije, nalazila se i jedna
mlada, cmokosa žena u tamnoplavom putnom kostimu,. Dok su
ostali putnici ušli u zgradu stamice da bi se, kao što je bilo uobi
čajeno, okrepili, žena je ostala da stcuji pred koičiij'am, četkajući
da joj pratilac vozara spusti mali kofer i jedniu jako naipunijenu
platnenu torbu. Osmehnula se čoiveku koji joj je pomogao, uzela'
oba prtljaga sa začuđujućom lakoćom i prešla preko prašnjave
ulice.
Na s^uprotnoij strani ¡podavi se iiz senke naiStreSnice jiedan
m'Uiškarac i priđe mladoj ženi. Bio je to Camjp Magins. Dod.iimjuo
je prstima obod svoig crnog stetsona u znak pozdrava i rekao
joj nešto. Onda načini pokret kao da hoće da pose;gne za nje
nim prtljagom i da joj pom-oigne.
Žena odgovori nešto i zavrte odfbiljaj'uće (glavom. Camip M a
gins sleže ramenima i načini uvređeno lice. Izgleda da reči koje
mu je uputila dama nisu bile baš na(ro,či'to prijateljske.
Ne oibraćajući više pažnju na Maginsa, žena nastavi put.
Stigla je do hotela i onda se izgoibila iz Zapadnjakovog vidnog
poilja.
On se ofcrete ka krevetu i pogleda onesveSćenoig Toma Na-
31. "k'k'k S e j n ★★★
maru. Misli su mu se ponovo zabavile Rondom i tim kockar
skim tipom Campom. Njegovo ime je Tod Kenon pomenuo pre
nego što je zauvek sklopio oči. A Tod Kenon je bio jedan od
najboljih prijatelja samozvanoig suđije Elijasa Pembrouka.
Ronda — Camp Magins — Elijas Pembro'uk — Tom Ñama
ra. Sasvim sigurno je postojala međusobna veza. Sejn je bio si
guran u tu svoj'u sluitnjiu. Lanac događaja morao je da ima neku
logičnu unutrašnju vezu. Toliko mnogo slučajnosti odjednom
nije se moglo dogoditi. To je jegnostavno bilo nemoguće.
Mladić se pomače na krevetu.
— Lusi'! — promuca negde iz pod'svesti. — Lusi, g»de si?
Reči su bile dosta nerazgovetne. Teško je diisao., a onda je po
novo uobličio neke reči. Šejn poverova da čuje ime „Magims”,
ali, to je mogla biti i greška.
Sledeće reči bile su jasnije;
— Zlato... bože moj, zlato! Ono ne pripada vama! Otac je
to lično rekao! Vi nemate nikakvog prava na to. Ono ipak pri
pada ...
Ponovo to nerazumljivo mrmljanje. Tomovo disanje se po
jača. Puls mu postade mirniji.
Neko zakuca na vrata.
Sejn se odmače malo O'd kreveta i uze revolver u ruikiu. Ia
ko ovaj put nije računao sa neprijatnim Lzinenađenjem, niije više
želeo nikakav rizik.
— Napred! — povika. i
Vrata se polako otvoriše. Na pragu se ukazala mlada žena,
koja je malopre sišla s kočije.
Zagledala se u krevet, a onda uplašeno kriknula.
— Tom e!... Tome ..,
Ne obazirući se na Zapadnjaka, po.trčala je ka krevetu i pa^
la tamo na kolena. Drhćućim rukama čvrsto se uhvatila za ivicu
kreveta i približila usne kao kreč bledom licu ranjenika.
— Ostavite ga da spava, mis — umeša se Šejn blago. — Po
trebno m u je jako mnogo mira. Lekar je tako narediO'.
Ona lagano okrete glaiVU i pogleda preko ramena visokog
Zapadnjaka. U očima su joj avetilucale suze.
— Ko . .. ko ste vi? — proišapuita prigušeno.
— Zovem se Sejn. Tom je moj stari prijatelj. Mi se već du
go poznajemo. ^ ^
— Ja sam Luisi Kent — predstavi se ona uzbuđeno. — Ja
sam Tomova verenica ... Sta se dotgoidiloi, mister Sejne? Ko je
to učinio? Oh, bože! Potp>uno sam slomljena. Kako je sa Tomom?
Sta je rekao lekar?
Šejn joj se osmehniu umiruj'uće.
— Izvući će se. Tom je jaka priroda. Ja sam ubeđem u to
da neće umreti.
Í9
32. Ht-kir S e j n ★★★
— Znate li ko je to Uicimio?
On zaivrte ozbiljno glavoaxi.
— Ja uOipšte niišta ne anam, Lusi. AH, možda biste mi vi
moigli oidigoivoiriti na inekoliko pitanoa. Je li Tom imao neprija
telja? Je li došao u Peredagiz iiz nekog otdređenog razloga?
Snažno je klimn'Uila glavom i on opazi kao da nešto hoiće da
kaže. U poslednjem trenutlku se predo-mislila.
— Ja ne znam — prošapu/ta. — Ne bih još ništa o tome da
govorim. Moram prvo da anam šta misli Tom.
— Raaumem — priimeti Zapadnjak mirno. — Vi mi ne ve-
rujete i to je potpuno ispravno sa vaše -taftke gledišta, Lusi,
Radi se o zlatu, zar ne? O velikom boigatetvu, ako ne greSim.
“A vi ste veé toliko razočairanja doiživeli, da više niikom žiivom
nećete da veruijete. Jesam li u pravu?
Polako je kiiminula glavoim.
— Da, radi se o ^latu. Otkud to znate?
— Tom je malopre govoirio u snu. — Prećutao je da je ne
Sto saanao i od Ronde. — Ostaiviću vas sada samu s nsjim, Luisi.
Stavate rezu ina vraita kada odem. I ne otivarajte nikome osim
meni. Tom je još uivek u velikoj opasnosti.
Okrenuo se ka vratima.
i— Kuda idete, Sejne? — uipiita ga devojka uznujarao.
— Hoću nekiim Ijuidiima da postavim još inekoliko pitanja.
Sačekajte ovde dok se ne vratim.
Zatim izađe iz sobe. Zastao je na čas napolj'U u hodnika,
dok nije čuo da je devojtka sitavila reau. Kada je hteo da krene,
otvorila su se jedna druga vrata. Romda Magins pojavi se u hod-
Oiku.
— Šejne! — zovnu ga tiho. — Dođi na reč-dve!
On poiđe ka njoj a ona korakmu natraške u svoj'u sobu. Pri
tom načini jedan rečit i zavodljiv pokret rukom.
Sejm ostade da sitoji u hodniku. ;
— Šta je? — Uipita odmah.
Mačkaisto se osimehnula. ^
— Poznaješ li Toma Namaru, 5e(jtne?
— Samo površno — lagao je. — Davno je bilo to kad sam
ga sreo. Zašto želiš to da znaš?
— Možda me to iintereauje. Jesi li u međ-utvremeniu još malo
razmislio o mojoj ponudi?
— Nisam za to jotš imao vremena.
Još uiveik se smeškala, iako je on priličmo girubo i odfbojmo
razgovarao s njom. To kao da joj luopšte niije smetalo niti činilo
nekakav utisak na nj^u. Prelazila je preko toga sa začuđuoiućom
miirnoćoim.
— Uskoro ćeš mi pripadati — reče samouwereno. — Možeš
biti siguram u to. Hoćeš li da^skilopimo opkladu?
SO
33. ★★★S E J N 'k'k'ir
— A uilO'g?
— Ja ulažem .sebe samu. Sta nudiiš ti? Í
— Niišta! — odvrati om hladno. — Sad moram da idem.
— Viidećemo se pomoivo, Šejne — promrmlja Ronda. —
Vrlo skoiro', mister. I primi uz put jedan dobar savet od mene.
Ako upadneš u opasnost, bióu uvek za tebe tu. Ne zaboravi to.
Samo je kratko klimnuo glavom i udailjio se. Ova žena ma
je uvek postavljala noive zaigometke. Sada mu je postalo jasno
da ona po svaku cenu hoće da ga pridobije za sivoj poduhvat.
Ali, o ćemu se sitvarno radi? Kakav je to plan smiisliJa?
Izlazeći iz hotela bio je zadubljen u miisli. Ali. brzo se vra
tio u stvairnoet kad ga je zdeisna osloivio jedam glas.
— Helo, Šejm.e!, Ovo je pravo iianenađ&nje!
Zapadnjak se polako okrete ka ornome ko ga je oslovio. Bio
je to niladić od dvadeset god’ima, plavo.kos kao i Tom Ñamara,
I uoipšte, poisedovao je veliku sličnost s onim koji je ležao u
Šejmovoj hotelskoj sobi.
— Robert Ñamara — prenerazi se Zapadnjak. — Zar je
ovde ugo'voren porodični sastana.k?
Sada je Robert Ñamara bio iiznemađen.
— Kako si došao na to? — uipita.
— Susreo sam se s Tomomi — objasmi Sejn. — Nije mu bal
jako dobro. Leži u ho.telu. Doeta ga je teško doikacido. Njegova
veremica Lusi je s njim.
Robert Ñamara poblede.
— Šta se dogodilo, Sejme?
— Neko je hteo da ga simakne nožem. AH, ispalo je da je
tvoij brat imao sreće.
— Prokletstvo! — procedi Tomo'V brat. — Nešto tako sam
već i očekivao. I bojao se. Ti prokleti lešimari nas ovde proga
njaju kao đavoli.
— Možeš li mi to malo bliže objasnijti? — upita Šejn. — Ja
se krećem kao u gustoj magli. Sta se ovde zapravo odigrava?
— Mnogo toga — poče Robert. — Radi se o ...
Ali, ni ovaj puit Se-jn nije uspeo da sazna o čemu je reč.
Pomoivo su ga omieli.
Sa tri strane priibližavaJi su se Ifludi.' Jedam od prvih koji
se poijavio bio je o.pet samoevani sudi.ja Elijas Pembrouk. Kraj
njega Je koračao Camp Maigims. Svi do jedinog, držali su''‘puške
ili revolvere u ruci.
— Držite se po strani, Sejme! — reče PembrOiUik. — To je
fffcvar koja vas se ne tiče. Nama je stalo samo do O'VOig momka.
Do Roberta Namiare, Njega ćemio uhapsiti. Vi se ne morate ni
najmanje bojati, Šejme.
Zapadmoak je u sebi bio potpuno hladan. Uvideo je opasnost
31
34. irk 'k Š E JN 'k 'k iir
xa Roberta Namaira i nehoitice se setio dtóiwlijiaí.a ptrepođme kad
su dva uboga đavola bila obešena.
Iz neik'Oig raaloga. Meli su da ácepaiju tog mfladića, a Serjn je
Bliuitio uizrok.
Naizgled miratn, naonio je koraik naizad. I kretao se tako
da se u sledeicean treimiiljku .našao leđiima prema pročelrjiu boitela,
kako bi imao preigled cele si'taaciáe.
Ali, pridošlijce shivatiiše mjegovu namaru. Sest tamniih cevi
uperiše se u njega, a Camip Magiins reče hladno.
— Sudija te je 'Uipozoirio, Sejme. Ne pokušavaj, dakle niSta
Sto nam se ne bi dapalo. U roku od dve sekutnide bio bi mrtav
čovek. Budi racsuman, miister!
Sej« je'sitaijao mirno i prezirivo gledao u cevi piužaka i re-
uroilvera.
Jedan od lljnjudi priđe sa sitraine Rotoertu Namari i iizviui6e ima
Jk'Olit” iiz futrole.
Mladić je bio bled. Lice miu se iskrivilo od straha. Na žeiiu
m u se pojaviše graške zinoija.
— Tebi je konopac siguran, Ñamara — reče Caamp Magihs
hladno. — Pođi s nama da to abavimo. I saveituijeim ti đa budeš
ra.auman. Inače ćeš doživeti pakao na zemilji pre pakla pod zem
ljom.
— Sejme! — promuica plavokosi mladič. — Sejme, ja ...
— Zao mi je. Robe — odvrati Zapadirnjak hladino. — Ne ve-
ruijem da mogu još nešto za tebe da uičiniim. Padnesi ovo mimo,
mladiću!
— Vrlo dobro, Sejine — cerio se Caimp Mag'ies. — Uimež da
se ponašaš. Tako mi se već više dopadaš.
Mahnu rukom i dvoj'ica uzeše Roberta Namamu u stredinio.
Mladić je bio kao tigar. Snaržnim trzajem iSfiupa se i htode viču
ći da poitrči.
Bilo je to uzalud. Odmakao je samo nekoiliko koiraka, a on
da su ga okriužili kao divilji čopor vukova. Nekoliiko sekundi
kasnije, ležao je u žutoj prašini glarvne ulice. Bio je beiz svesitL
Dvojica ga zgrabiše za ruke i adviuikoše ga odavde.
Camp cereći se pogleda Zapadnjaka.
— Samo ovako možeš O'Vde doživeti sitarofrt, mister — reče
mu u tamno odeveni kockar. — Razumeo sam da si konačno
shvatio na čijoj strani je najbolje .da stojiš.
— Ukapiirao sam — odvirati Zapaidlnjak hladmo. — Bilo bi
đavolski lepo od tebe kada bi mi sve «bjasinio malo pobliže. Sta
te to košta?
— To zavisi samo od tebe — procedi Camp. — Moga žena
ti je već to objasnila. Možeš sarađivati s nama. Naša ponuda
još Uivek vredi. Ali, pojeidiinositi ćeš saanati tek kad dođe vreme.
Šejm vide kako su mladića odvukli u istu kuću iz koje siu
S2
35. •Anír* S E J W
preipodne izvukli Kerlija Džemsa Faradeja i Breta Henesija da
bi iih o.besi'li.
Ro'beirta Naimaru je čekaia ista siudlbina. Još ovoga dana,
aiko. Seij'n nije grešio.
Nešto se protiv toga mara uiciniti. Bilo šta. U Sejmoivoo glavi
uoibl'iičio se jedan mraičan zaklijiuičak.
Jedinostavino, niije mogao da učijni ništa. To j-e bilo jasno.
IV
Padalo je veče, i siun-ce je tonulo iza oštrih vrho'va brda na
zaipadu. Jahači gu doilazili u grad i vezivali komje za preSke pred
krčmama. Vladala je normalna atmosfera jednog grada ui sto-
čanskom kraju, i niko nije otoraćao pažrujia na to da će poddvo
jedan čovek biti osudeti na smrt. Tako nešto izgleda u Peredajjau
ndije bilo ništa izuzeitrio.
Šeijin izađe iz ho'tela i pornoivo .pomásiM na svoij prepodnevni
doživdij.aij, kada su ona dvoijica bila oijpešena. Se'tio se i reći
Campa Maginsa da je samozvaini suiđija Eli(jas Peimbro.uik veoma
široke ruke u smrtnim preis-udama,
Tcim Ñamara je još uivek bio bez sivesti, a Luisi Keret je i da
lje ćutala né pričajući niáta što bi Sejnu pomogla da shvati o
čemu se radi.
A i on nije zapitkivao dalje. Jednom će i tako sve sa
znati. U to je bio čvrsto, uiveren. Morao je da ima samo dovoQá>no
strpljenja.
Prošao je poired neštO' uivučene kuće u kotjiu siu odivukli mila-
dića. Bio je siiguiran da upravo pripremajjiu oipbuianiou piroitiv
njega, i ako ¡se nikakvo čuido ne dogodi, iniSta i niiko. Roberta Ña
mara ne može spasti vešala.
Niko?
Šejin pomiisili na Ejiba Namaru, starog trapera. Fre dve go-
diie ga je video poslediniji put. Izgledalo miu je to ka>o čitaiva
večnost.
Šta se događalo sa starim EJjibom?
Da li je još uoipšte žiiv?
Dosada nijedan od injegO'Vih sinoiva nije stigao da Zapad
njaku odgovori na ovo i još mnoga druga prtainja. On je ipak
siutiiO i.zvesinu vezu, alii, pravo stanje sifcvari mogao je da sazna
tek kada bude sa j.ednim od braće razgo'varao.
Hteo je u krčmu „Oko.tiil,jo.” Prvo mu je bio potreban jedam
viski. A onda će tamo pokuršati da razgovara za šankom s lju
dima. Samo tako je mogao da skuipi nove utiske i polako stek-
ne pravu sliku o o'vom gradu.
Bio je udaljen još dvadesetak koiraka &d krčme „Okot'i'ljo”
s Seja 37 33
36. 'k'k'k S E J N-kic-k
kada je pred sobom iznenada ugledao A.pač-Cariiija. Bradonja je
istupio iz duiboke senke jedne nastrešnice i ozbiljno pogledao
Zapadnjaka.
— Hoceá da se zauzmeš za Ñamara mladiće, Sejne. Jesam li
u pravu? — upi/a ga grlénim glasom.
Sej.n sleže ram,enima.
— Sta te se to tiče? — odvrati hladno. — Ja sam za to da
se svako brine sam o svojim stvarima.
— Ne tiče me se — složi se Apač-Carli. — U međuvremenu
si već suviše duboko zagazio u to. Ja sam ti savetovao da se
izgubiš. Ali, ceniim da jé za tako što sada prekasno.
— O Čemu se ovde radi? — upita Zapadnjak.
— Radi se o zlatu. Mnogi su iza toga. Ali, iznad svih ta
prokleta zlaitina mačka Ronda Ma.gins. Ona će iići i preko leševa,
da bi postigla sivoj cilj. Ne upuštaj se s tom ženom ni u šta,
Šejne. To ti sada kažem po drugi put. Ona je do sada svakom
muškarcu dónela nesreću. Mnogi je proklinjvu. Ta žena je de
mon.
— Ali, ti hoćeš da radiš za nju?
Apač-Carli klimnu glavom.
— Tako je. Ali, ja za to imam sasvim poseban razlog. Ti
ćeš to razuimeti kad budeš znao više.
Sej.n oseti kako su ga odjednom zgra.bili bes i nestrpljenje.
Ceo svet mu se prikazivao samo u slutnjama. Niko nije bio
spreman nešto određeno da kaže. Od toga je polako počeo da
ludi.
Bradonja se cerio značajno.
— Vidim šta se u tebi događa, Sejne — prom:rmlja. — Slu
tim takođe šta nameravaš. I mo-gu ti samo jedno reći: nećeš biti
sam kada stvari krenu ...
Još dok je izgovarao poislednje reči okrete se i i'zg'ubi br-
ziim, tihim koracima u tami koja je u međuvremenu postala još
guSća pod nastrešnicima i između kuća.
Suince je zašlo..
Šejn se ponovo uputi ka krčmi. Pod na.strešnicom na ulazu
bile su upaljene svetiljke. Kroz vrata su promakla nekolicina pi
janih i derući se teturala se ka suprotnoj strani ulice po pra
šini.
Onda Zapadnjak začu glasan krik.
— Šejne! Poimozi ml! Hoće da me o.bese!
Bio je to glas Roberta Ñamare i mladić se očGiVidno nala
zio' u najtvećoj nevolji. Šejn nije računao s tim da će tako br
zo hteti da ga smaknu. Zbog toga se ni an sam nije nafočito
žurio.
Sada je bilo krajnje vreme da preduzme nešto.
Naizgled ravnodušno okrenuo se i krenuo ka gru;pi Ijiiufí
34
37. koja se okupila pred kućom iiz boje su upravo izguraJi Roberta
Naimaru.
Bila su ukupno sedmorica među kojima se u sredini nala
zio mladić. Ruke su mu vezali na leđima. Iza njega, S'tajao j«
Camip Maigiins. Na pločniku se na.laiziio Elijas Peanbrouk i demon
ski se cerio kroz gustu bradu.
Svi su okrenuli oči ka Zapadojaksu. Lampa je bledo osve^t-
Ijavala njihova lica.
Camp Magiins počeo je čak da se ceri, kadii se Segin prib
ližio i stao na iiekoliko koraka pred njim.
— No, šta je, Sejne? Imaš li nešto protiv da ovo kopile
malko obesimo?
Šejn zavrte glavom.
— Zašto bih imao nešto protiv? — upita suvo.
I tada je iznenada već držao svoj teški „remington” u rucL
Cev je bila uperena u Elijasa Pembrouka.
Lažni sudiija je pobledeo. Lice mu se trzalo izdajnički.
— Sejne! Šta, do đavola, to treba da znači?
— Pustite ga na slobodu! — objasmi Zapadnjak hladno, -j-
Hajde, izdaj takvu naredbu, Pe>mbrouk, ili ćeš bi'ti prvi koji će
dobiti kuglu u trbuh.
— Vi ste sišli s uma! — dahtao je Pembrodk.
Sejin sleže rameniima.
— Moguće, Pembrouk. Ipak, vorujeoi da bi hteo da pro-
živiš još komadić svog bednog života. Daikle?
Zategao je oroz palcem. Kažiprst mu je ležao na o>baraču.
Lice mu je bilo odlučno.
Ljudi oko Robe'rta Ñamare stajali su kao skamenjeni. Ruke
su položili na drške svojih revolvera, ali, još se niko nije usu
dio da potegne oružje.
Vaziduh je bio pun baruta. Plamičak je bio dovoljan da Sive
eksplodira. I tada bi Šejn bio izgubljen.
— Ti si jedna luda, Sejne — reče Camip Magins. — Sta Ü
imaš od toga?
Sej'n je i dalje gledao samo u Elijasa Pembrouka. Kao da
uopšte nije čuo šta mu Camp Magins govori.
— Sta je, Pembrouk? — upita o-štro. — Odluči se. Nemam
više mnogo strpljenja.
Sudija se zagronu.
Posle nekoliko beskomaonih sekundi kliannu om žustro gla
vom.
— Pustite ga da beži! — reče uzrujano. — Možemo i ka
snije ponovo pokupiti to kopile.
Jedan od pratilaca iizvuče nož iz kanije za poijasoim. Dva
brza pokreta i mladić je bio oslobođen veza.
Se(jin je brzion koiracima priskočio Pembrouku i pritisnuo mu
35
38. -kieir S E J N ififie
cev revolvera iizmeđu lopatiica. Brado^nja je imao inuike da za
drži kantroilu nad soboim.
— Bezi u sigurnost, mladiću! — abra<ti se Sejoi Robertu Na-
mari. — Uzmi konja i nestani!
;— A šta će se dogoditi s mojim bratom? — viknu Robert.
— Ne moraš o tome da se brineš. Zasad ću ja ostati u gradu.
Robert Ñamara oklevaj'uéi krenu. Posle nekoliko koraka
poče da trči i nestade u tami.
Sejn je ostao* da stoji iza samozvanog Sudije, držeći ga
i dalje revolverom u šahu. Camp Magins i ostali bili su
ispunjeni grozničavim nemirom. Prvi radoznalci su se pojavili
i s izvesnog rastojanja čudili se neobičnoj sceni. Na licima
im se čitalo beskrajno čuđenje.
Nisu mogli ništa da shvate. Jedan jedini čovek držao je
u šahu tipove koji su do malopre bili gospodari Peredajza. To
je biia prava senzacija.
Camp Magins poče iznenada da se ceri.
— Uskoro ćeš završiti sa svojom mudrolijom, Sejne —
primeti podrugljivo. — Hoćeš li ovde da pustiš korenje?
— Time ti ne moraš da razbijaš glavu — uzvrati mu na-
merno Zapadnjak. — Još sam ja na potezu, i tako 6e da
ostane neko vreme. Samo strpljenja, Maginse. Četvrt časa još
se možeš uzdržati po mojoj proceni.
Od štale za iznajmljivanje začu se njiskanje konja, a od
mah zatim topot kopita koji se udaljavao brzo.
Robert Ñamara napustio je grad i nestao u noći. Sudija
se ODrezno pomače i povuče šakom po znojem orošenom čelu.
Šejn j.e upravo razmišljao o svom sledećem koraku. Neko
vreme moraće još da drži sudiju u šahu, kako bi mladić ste
kao dovoljnu prednost.
Ali šta će biti zatim?
Camp Magins je, sa svojom primedbom bio u pravu.
Jednom će situacija morati da se izmeni, a dotle se Šejn mo
rao postarati da se dokopa povoljne pozicije.
A1!, to nije bilo uopšte jednostavno.
Minuti su se vukli sa neshvatljivom sporošću. Napetost
u glavnoj ulici je ra.sla. Kad bi sad neko od ljudi izqubio
živce i povukao revolver, nastao bi pakao, I tada bi Zapadnjak
izgubio ovu smrtonosnu isru.
Iznenada se to dogodilo.
— Proklet da si, Sejne! — viknu neko promuklo, U sle
dećem trenutku blesnu cev revolvera i uz. prasak revolvera
oseti Zapadnjak vreli dah jednog metka koji prosvira tik kraj
njegovog desnog uha.
Elijas PemiarO'uk grmnu psovku, ali, to ovu divlju gomilu
S6
39. 'k'k'k S e j n ★★★
nije više moglo zadržati. Sada više nisu imali obzira ni prema
njemu koji je do malopre bio njihov gazda.
Ali, i Sejn je delovao. Na svoj način.
Neki drugi čovek umesto Šejna bi u ovoj panici ostvario
pretnju i Pembrouku uputio metak u leđa da bar zadovolji
svoju žeđ za osvetom.
Sejn nije mislio na osvetu. Bila je to stvar koja za njega
nije imala nikakve vrednosti.
Delovao je hladno i promišljeno. Za ubistvo ndje bio
zainteresovan. A šta bi bio drugo pucanj u sudiju?
Snažnim skokom baci se on unazad i ustremi se ka tam
nom procepu između kuća. Zagrmeše pucnji. Meci su zviždali
pored njega. Bilo je pravo čudo da ga nijedan nije pogodio.
Došavši do ugla zgrade, on načas zastade i opali u bandite
koji su ga gonili. Prasak njegovih „koltova” mešao se sa kri
cima pogođenih. Ostali jurnuše nazad i potražiše zaklon.
Kratak predah za Šejna. '
On potrča dalje i u trku napuni ponovo revolver. U du
gim skokovima stigao je do začelja kuće. Proguta ga duboka
tama. U njegovoj blizini zalaja pas Ijutito, ali se držao na
pristojnom, odstojanju od visokog Zapadnjaka.
Posvuda su se orili krici kroz noć, do.k se Sejn dalje
povlačio duž začelja kuća,
U magnovenju se odluči i krenu tilevo. U tora pravcu,
ležao ie hotel. Obuzela ga je maglovita pomisao: Ronda M a
gins, Zar mu nije rekla da treba da pomisli na nju ako mu
zapreti opasnost?
Ljudi će ga posvuda tražiti i sva moguća skrovišta
pretr,nžiti. Ali, neće u sobi lepe žene.
Stigao je do začelja Me'kintoS hotela. Na bl'edoj svetlosti
zvezda onazio ie otvoreni prozor. Iz ie strujao kuhinjski
miris, N ° oklevaiuči. on se uspe. Okruživala ga je tama.
Posle nekoliko trenutaka oči su mu se navikle. Ugledao j'e
neiasne obr’^ie ognjišta i kredenaca, kliznno beši’mno ka vra
tima. našav.ši se odjednom u jedva osvetljenom hodniku.
Brzo pođe udesno. DoSgo Je do iednog usVost
koje je vodilo na sprat, ,o<-’crn,o u hodnik Između hotelskih soba
i pr’bližio se vriitima sq brojem četrnaest.
Vrata niF” Hla zf!k1iu"’fina. s'ihe stajala je Ronda
M a g in s i sm eškala se np svoj zmijski nač'n.
— Slutila, sam to, Sejne — rekla je predući. — Znala
sam da ćeš doći.
ulici se Dojačf'fnia ga1'»Tna. T'i i tam o, prasnuo bi p u
cam' O n d a 911 se opet čulij glapna dozivanja'.
Sudeći po buci, ceo grad se -upTistio u lov na vi.'i'^kn» "t-o.
40. ★★★sejw
padnjaka. Želeli su da ga obese. Ljudi su u svom gnevu
tražili žrtvu.
Sejnu nije bilo teško da se prenese u misli i osećanja tih
ljudi. Elijas Pembrouk, sudija po sopstvenoj milosti, bio je za
sve njih, ili bar za većinu idol. Borac za slobodu 1 red. Covek
koji se sa svim skitnicaraa nemilosrdno obračunavao i brinuo
se za prosto neprirodan mir.' To što njegovi metodi nisu imali
skoro ničeg zajedničkog sa pravom i zakonom, jedva da je
koga uznemiravalo. Poziv na brzu i smrtonosnu pravdu dobro
odjekuje u niasi.
Ko se u to kolo nije hvatao, zavr.šavao je na vešalima!
Takvo raspoloženje se brzo i zarazno širi.
Sejn je bio siguran da bi ga odmah obesili ako bi ga se
dokopali.
Sada je, međutim, bio na mestu gde niko nije ni .slutio
da je. Bar još ne.
Nasmešio se ženi.
— Obično imamnešto -protiv toga kad nekoga hoće da
ubiju — reče. — To je protiv mojih principa.
— To je tako zanimljivo — uzvrati žena podrugljivo. —>
Nisam imala pojma da si ti čovek sa principima, Šejne.
— Najčešće;
Izraz mu je bio tvrd. Osmejak na njegovom licu se
odmah ugasio.
— Pređimo na stvar, Sejne! Hoćeš li da mi se pridružiš?
— Moram znati o čemu se radi.
— O zlatu. Rekla sam ti već
— Tačnije! — zatraži Zapadnjak.
— Staro indijansko blago — objssni Ronda. — Ejb Ña
mara ga je pre nekog vremena otkrio. Mi srao' to slučajno
saznali. To je neka vrsta indijanskog svetilišta. Zovu ga
„Manituovo imanje”. Radi se o zlatu od naimanje milion dolara.
— Zanimljivo — promrmlja Zapadnjak.
Najzad je shvatio sve. Podsetio se na reči Crnog .lastreba,
velikog Apača. Pomislio je i na sve ostalo Sto je doživeo.
— Postoji plan — nastavi žena. — Samo još jedna ma
lenkost nam nedostaje da ga ostvarimo. Ti treba da se po-
brineš za nju, Sejne.
Cutao je. Spolja se čuo glas Elijasa Pembrouka.
— Hiljadu dolara za Sejnovu, glavu! Hiljadu dolara onome
ko mi to kopile položi mrtvo pred noge!
2en.a se osmehnu.
— Tvoja vrednost raste, Sejne — reče. — I sam si čuo.
Đn će još povećati sumu. U stvari, ti nemaš šanse da umakneš.
Kad je tako, onda mi se priključi.
3«
41. ★★★S E J N 'k'k'k
Načinila je značajnu pauzu. Sejn je pogleda u oči i po
novo Je bio očaran njenom hladnom ali zanosnom lejx5tom.
Zeleo je tu ženu. Po svaku cenu. Više nije mislio ni na
kakvu oipasnost niti na upoizOirenja koja je čuo poslednjih časova.
Još uvek je držao revolver u ruci. Iz hodnika se začuSe
glasovi i koraci.
— Možda je u hotelu! — povika neko. — Treba sve sobe
da pretražimo.
Ronda Magins žustro mahnu rukom.
— Stani kraj ormara, Sejne! Sve ostalo možeš meni pre
pustiti. Ja ću to već obaviti.
Sejn bešumno kliznu na mesto koje mu je žena pokazala.
Sada je stajao levo, kraj velikog garderobnog ormara i tek
sad je opazio koliko je ova soba komfornija od 'One koju je
on iznajmio.
Vrata se otvoriše. Neko je koraknuo u sobu.
— Sve u redu, draga?
Sejn prepozna glas Campa Maginsa.
— On nije ovde — odgovori Ronda. — Moraš n’egde
drugde da tražiš, Campe.
Covek nestade i zatvori vrata za sobom. Sejn se pojavi
iza ormara.
Ova žena mu je stalno zadavala nove zagonetke. Zašto
ganije izdala? Zašto se nije držala svoga muža?
Ponovo mu se nasme.šila.
— Video si kakva je Camp budr.la — reče hladno, — Ni
šta nije primetio. Dokoz za to da mu mozak višene radi
dobro. Morao je jednostavno da oseti da u sobi nešto nije u
redu. U
Okrenula mu se le'^ima i pr’Sla prozoru. Za trenutak se
zaglerlala na vilicu. Onda je raovukla gajtan desno od prozora
i papirp'Jta žf>1užina se spustila,
— Sadn P''ko smetati — reče i dalje okrp'nuta
lefi'ma. — Foću li kažem š+a se zapravo odigrava. ’T'i si
jedini rtiuš''arac koji još možp da mi pomogne, Sejne. Znam
to o'l čss^ kad, Pi me sna^iao od Aoača.
Podia'la je ruke, potliajući oko svoje haljine.
]STq bnrlniku SI’ Se još uvek čuli koraci i trlasovi. je
i dal^° Hr/Jio r“vr>lvpr na gotovs. Ako sfe nešto neočekivano
dogo''!’, boriće se do kr^ia.
Krniiir-Vom oVn *^i'iimetio je kako žena počinje, polako da se
izvlači >7 svnip ode''^,
— Jv'Tpni više m'ie T>otr<>han — rekl^ ie tiho — On
^.'■’ ''*’'’1 ''■na=nost 73 mene, Seine, Ti morn^ rni
ga ukloniš s puta. To je i za tebe i za mene jedina šansa.
38
42. Nije odgovorio. Sta je sa tom ženom? Šta ona zapravo
hoće od njega?
— Ti poanajetš zemlju, Sejne — nastavila je ulaguijući sa.
— Ti umes da ae ophodiš s Apačim a. I ti si prijatelj braće
Ñam ara. Zbog toga si ti pravi muškarac za mene. Ubij
C am pa Maginsa, Šejne! Ubij ga! iVToraš to da učiniš, Sejne! Z a
mene. K a d a to uradiš, ispuriiću ti svaku želju.
Visoki Zapadnjak obori lagano revolver. U trenu je zabo
ravio na sve opasnosti kada je ugledao zanosno telo žene u
svoj njegovoj lepo ti.
Sledećeg trenutka je spoznao kakvu je, užasnu, smrtonosnu
grešku počinio.
Suviše se zaneo Rondinom lepotom.
Ponovo su se otvorila vrata sobe. K a o vetar, uleteo je
C a m p Magins i zatvorio vrata za sobom.
U ruci je držao revolver, a prst m u je bio na obaraču.
Bio je u prednosti u odnosu na Zapadnjaka, koji je oborio
ruku s oružjem. Pre nego što bi ga on podigao, C am p bi pucao.
Stvari su za Zapadnjaka stajale jako loše.
Skoro da više nije imao nikakve šan.sc. Život m u je visio
o koncu.
— Sada te im am , Sejne — procedí kockar, a đavolski
osimejaik-mju je igrao na us.nama. Ti si se jasno postavio protiv
nas. Zbog toga nam stojiš na putu. A k o bismo te ostavili u
životu, predstavljao bi opasnost za nas.
Šejn je spolja izgledao miran i opušten.
— K a k o si došao na to da sam ovde, Cam pe? — UDÍtao
j'e da dobije malo u vrem enu i protivnika zamaje. — Je li
tt Ronda dala neki znak? **
Umesto Cam pa odgovori žena.
__ Ti si po?rešio, Sejne. Iz svog skrovišta niši mogao da
vidiš kad .sam dala C a m p u znak. I nisi mogao da čuješ kako
sam m u nešto đošaphula pre nego Sto je izašao iz sobe. Ipak
sam te onda namerno bila sklonila,
— • To neka sam đavo razume — procedi Zapadnjak.
Ronda se nasmeši podrugljivo.
— M ožda ćeš i ti. Sve zavi.si od tebe, S e jn e . , . No, nije
ti jasno? Ti si ipak pametan m om ak. Misli malo oštrije!
Nejasna slutnja rodi se u Zapadnjaku. O v a đavolska
veštica izrrleda da je još opakija i prevejanija nego što je
dosad mislio.
O n a je svojim zagonetnim rečima samo jedno mislila.
Nešto sasvim određeno.
Ronda je namerno i svesno pustila da dođe do ovog su
sreta. Ona je bila kraljica koja je želela da pronađe najboljeg
43. 'k'k'k Š E J N -k'k'k
muškarca za svoj poduhvat. A to će biti onaj kojd će preži
vati predstojeću borbu.
Camp Magins je bio isto toliko iznenađen kao i Zapad-
noak.
— Đavo da te nosi, Romda! — prasnuo je. — Hoćeš li
možda još i da ga ostaviš u životu? Ne, to ja neću dopusti
ti. Ja ću se pobrinuti za to da on završi na vešalkna.. .
Predaj se, Šejne! Ili ću te iz mesita uistreliti, ovde, u sobi!
Zapadnjak nije ni mislio na to da se pre.da. Radije će um-
reiti u otvorenoj bo>rbi nego završiti na dželatskom konopcu.!
— Pokušaj^ Campe! — procedi i pomače se neipogmljivo
brzo. '
Campov revolver grmnu. Šejn opazi blesak cevi i oseti
vreli dah metka desno od svoje glave.
Delić sekunde kasnije, prasrnu i njegovo oružje.
I tada je sve bilo gotovo.
Camp Magins niije imao snage za drugi pucanj. Polako
se srušio na kolena, zatim pao unapred i ispružio se licem
prema podu.
Barutni diim širio se po sobi. Žena priđe brzo prozoru
i širom ga otvori da bi izašao dim.
— Tako ti je to, amigo — reče hladno. — Sada pripa»-
daš meni, Šejne. Nadam se da ćeš biti raauman ... ^
Sejn uopšte nije bio iznenađen. Nešto slično je i oče
kivao. Izgledalo je kao da ga ova mačka konačno ima u
kandžama. ^
Napolju, na hodniku, ponovo postade bučno. Ouli su
se koraci i dozivanja.
— Gde se pucalo?
— Ko je bio to?
— Mora da je bilo u jednoj od soba!
— Potražite svuda! Ne izostavite nijednu sobu!
Naredbe je izdavao Elijas Pembrouk. Ćulo se udairanje
viratima. Koraci se zausitaviše pred Ronidinom sobom.
—• Misis Magins! Je li kod vas sve u redu?
Ona se nasmeja.
— Sta ne hi trebalo da bude u redu, ljudi?
— Zar niste čuii puionje? Negde u hotelu se pucalo.
Zbog toga smo mislili...
— Ovde je sve u redu — prekide oaia žustro čoveka.
— A sada -me molim vas ostavite na miru! Upravo sam s«
sfcimuila i htela da legnem!
41
44. i c k * S E J N k'k'k
— Molkn, molim, miéis Magims. Oproisfóte na uanemi^
ravanjiu.
Konaci se uidailjiše. Roinida Magiins baoi kratak poigled
bez sažaljenja na svog nepoimiónioig miuža. Onda podirže
pogled ka Šejnu i načini koirak napred, dok svetjlo lamtpe
nije obasjalo potpuno njenO' saivrSeno tele.
Smeškala se zavodmičlki, kao da je već zaboravilia da je
Zapadnjak pre nekoMiko miftuta ubio njienog soipsitvenog
muža.
Sejn je gruibo zgrabi za ramena, tako da je zaječala.
— Prokleta mačko! — zareža. — Sta si time mislila?
— To već zinaš, dragi moj — prela je. — O tome ćemo
sada razgovarati sasvim otvoreno. Ja te imam u ruci, Sejne.
Ti ćeš moa-ati ili da se za mene boriš ili da umTeš. Naravno,
odluka je na tebi. I dalje. Ali, verutjem da ćeš biti raciborit.
Sejn mračno klimnu glavom.
— Znam zaklj'učak. Ako ne budem sarađivao, smateniućeš
mé. Ali, šta će druigi na to da kažu? Elijas Pembrouk i nge-
gova divlja rulja. Oni sigurno neće baš. tako jednostavno
prihvatiti Campovu s.mrt,
SmeSkala se nadmoćno i siuroivo.
— Ti iizgleda još nisi sasvim shvatio sive okoilnosti, ami
go. U oivom gradu postoji samo jedino biće na čiiji zviž
duk svi igraj'u. To sam ja, Sejne. Ja sam kraljica ovde, veli
ka gospodarica, kojoj sivi leže pod no.gama. Ja ću Elijasa
Pembrouka poizvati k sebi i sve m;u oibijasniti. Ti ne treba
ni naoimamje da se brineš, Sejne. Sve će progutati pesak. Za
nekoliko dana niko više neće pričati o Camipiu.
BiSa je zaista jedna od inajihladnijih i naijiužasniijlih žena
koje je- sireo. Ali, i jedna od na.jlepših. Bila je biće koje
istovremeno pripada i raju i palolu.
— U rediu — reče Zapadnjak suvo, — Na tvoijoj sam
strani. Pod jednim uelovom.
— A on glasi?
— Tom Ñamara. I, naravno, njegova verenica Lusi, kofja
je j'uče popodne stigla. Želim da oboje budu ostavljeni na
miru. Slažeš li se s tim?
Još uvek je držao čvrsto.. Blizina njenog nagog tela či
nila je da njegov prvobitni gnev splaisme.
— Njih dvo'je me naročito ne interesuju — oidivraiti
Ronda nekako meko. — To je bio Campoiv luđački ook.u.ša'j
da ubije Toma Namaru, On je uvrteo sebi u .iilavu fiks-ide-
jn da su braća Na.mara velika opasmoist za nas, Htela sam
da ga uverim u suprotno, ali, to jedno>stavno nije išlo u
njegovu glavu.
42
46. HHrir S E J N irirk
Neko zakuca na vrata.
1 — Ja sam, Ronda — javi se Eliijais Pemlbrouik.
—' U redu. Uđi, Elíjase!
Samozvaini sudiia polako fcro6i preko pratga i u sledećem
trenutku ukoči se kao statua.
Niegoiv pogled ie lutao između Ronde, Seđna i mrtvaca.
■ Zagronuo se zbumjeno i .počeo d a miuica:
— Ronda! To ... to ie... Sta to treba da znači? Ovde leži
Camp. Ja mora da sam poludeo. Je li ovo san. Ronda? Jer i a . ..
U m u k ao je, vrteći glavom.
Ronda mu brzo priđe i zatvori vrata.
— Umiri se. Elíjase — reče ubedljivo. — Nisam mogla to
da sprečim. Sve se dogodilo užasno brzo. Cariup ie bio van sebe
kad je ovde otkrio Šejna.
Uzela ga ie pod ruku i uz blag pritisak povela ka komodi.
Tamo mu je utisnula čašu s viskiiem u ruku.
— Popii prvo malo, Elijaise! — reče i poče da uliva bra-
donji viski kao da ie voda. On, međutim, požudno uze bocu i
prinese ie usnama., Bila ie to žeđ drevne pijanice.
Pošto ie ispraznio bocu do-pola, on kloniu na ivicu kreveita.
Vrteći glavom zurio je u mrtvaca i duboko uzdisao.
— Šta sad, Ronda? Bez Campa smo gotoivi. Miiisliš H možda
s njim da sarađuijieš? — upita i pri tom glavom pokaza ka Za
padni afcu.
— Tako ie, Elijase — odvrati žena uverljiivo. — Ja sam
već bila na putu da s njim postignem sporazum, kad ie Camp
upao. Camp mi nije dao ni da dođem do reči. Počeo ie odmah
da puca. Šta ie Šejnu drugo ostalo nego da uzvrati? Bila ie to
nužna odbrana. Elijase! Je li jasno?
Pembrouk ponovo uzdahnu i klimnuu pobeđeno glavom.
— Kako ti kažeš. Ronda... I kako treba dalje da ide?
Ljudi će od nas očokivati nekakvo obiašnienie.
Ona se nasmeja podrugliivo.
— U takvim stvarima ti do sada ioš nisi zakazao — pri-
metila je. — Ti si do danas za sve našao otoraizloženje. Reci je
dnostavno liudima da si u međuvremenu utvrdio Sejnovu ne-
dužnost. Isipričaj im ida je kod mene bio na jednom tajnom za
datku i da se u međiuvremenu legitimisao pred tobom. To će s
tvoje strane biti dovoljno. Ostalo će liudi u svoioi mašti do
graditi. Jaisno?
Bradonja ponovo poče da se ceri. Ispio ie ioš iedan dobar
ffutljai iz boce. a onda ustao.
— Možeš se osloniti na mene. Ronda. Ja ću liudima ser-
virarfci na sto prarvu priču. Iako ioš ne znam sasvim tačno kako
će stvari ići dalje. Ali, koliko te poznajem, sigurno si pri ovom
potezu u pravu.
44
