SlideShare a Scribd company logo

Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet

•
•
zoran radovic
zoran radovic

zoran

Internet
1 of 99
Download to read offline
JWTF,*SAD205"S,Sva) BROJ 46 CENA 300 DINARA PAKLE
Derek Finegan PAKLENI KVARTET
SERIJA Borila ke veštine NIN A Naslov romana: PAKLENI KVARTET Autor: Derek Finegan Glavni i odgovorni urednik: Mirjana Šterijevski Urednik: Borivoje Loši Recenzija: Slobodan Luki Lektor: Mirjana Šterijevski Korektor: Branka ojbaši Slog i štampa: „Litopapir“ - ak 1987. DEN PRESS ____________________________________________________________________________ NIN A BROJ 46 – MART 1987. GOD. – Cena 300 dinara. Izdaje NIRO De je novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevi a 4. Telefoni: (032) 712- 247 lokal 28, uredništvo, i 714-250 prodaja. Teleks 13731. Izdava ki savet: An elka Milojkovi (predsednik), Milica Bogojevi , Ljiljana Jeremi , Vera Smreki , An elko Vidosavljevi , Dragica Mi ovi , Miroslav Jokovi , Miladin Markovi , Nada Maksimovi , Ružica Vukašinovi , Vesna Jelesijevi , Gojko Štulovi , Svetlana Mijatovi . Broj teku eg ra una kod SDK u Gornjem Milanovcu: 61320-603-1263. Devizni ra un kod Beobanke u Beogradu: 60811-620-16-257310-03292. Štampa: „Litopapir“ - ak.
Derek Finegan PAKLENI KVARTET Aerodrom u Atlanti, Džordži- ja, bio je neuobičajeno tih. Ili možda pobičajeno tih za ovo doba godine, svejedno. Stotinsik. pultnika i onih koji su nekoga pratili ili čekali raširilo se po velikom restoranu ili šetkalo prostranim mermernim holom čiji su glomaiznd stubovi bez mnogo uspeha dočaravali neka dašnji sjaj juga Amerike. Telefon na šalteru informaci ja zazvoni, i previše našminka­ na plavuša umornih očiju i uve le kože podiže slušalicu navi­ knutim pokretom. — Atlanta aerodrom, izvoli­ te? — Recite mi... glas iz sluša lice bio je prigušen, nesiguran u sebe. — Da li će avion iz Da lasa stići na vreme? — Da. Za tačno sedam minu ■ta, gospodine. — Znam, ali... ova magla, mislim... — Nemojte se brinuti, upra­ vo je potvrđeno da stiže na vreme. Magla mu nimalo neće smetati, gospodine. Spustivši slušalicu, plavuša zavrte glavom okrećući se de vojci koja je zamišljeno prou­ čavala svoj lik u minijaturnom ogledalu za susednim šalterom. ■— Onaj isti — reče. — Već treći puit pita za poslednjih dva desert, minuta. — Verovatno čeka ljubavnicu — sieže druga devojka rameni ma. — Ili je plaćeni ubica ko­ ji treba da sačeka nekog od pu tnika... — Prokletstvo, Šarlin, tvoj humor je iz daha u dan sve go
4 BORILAČKE. VESTINE 46 ri. Plaćeni ubica? Kakva ide­ ja! — Zašto? Misliš da nema plaćenih uhica u Atlamti, dušo? Čoveka koji je svega dvade­ setak jardi dalje stajao zaklo­ njen providnom školjkom tele foneke govornice to pitanje ni­ je zabrinjavalo. On je isuviše dobro znao da u Atlanti ima plaćenih ubica. I da jedan od njih upravo u ovom trenutku šetka unaoko­ lo zavirujući ljudima u lica. Tražeći njega... Ne usuđujući se da se okrene on nasumce odabra jedan broj praveći se da nešto govori u slušalicu. Drugom rukom bri­ sao je lice već potpuno vlaž­ nom maramicom. Uiprkos klima uređaju njemu je bilo pretopio u holu aerodromske zgrade... Da pođe u toalet i umije se? Ili jednostavno ostane u nekoj od kabina? Još sedam minuita, rekla je ona devojka.. . ima li vremena? Ili će «¡hica pre toga stići do njega? >Ne, mora ostati ovde. Blizi­ na ljudi jedina je njegova šan­ sa. Ma kako drski bili Manca- novi revolveraši, ipak se neće usuditi da ga ubiju pred deset Mi .petnaest sveđoika. Skinuvši drhtavom rukom cr ne uaočari sa lica, ¡on pokuša da ukloni znoj koji mu se sa ćela slivao u oči. Kratka veo­ ma crna kosa bila je već goto­ vo sasvim mokra, ali njegovo žućkasto, lice pokazivalo je ma lo od osećanja koja su ga niz- dirala. »Prokletstvo«, mislio je, »dre balo je da poslušam kada su mi govorili da Džordžija nije mesto za čoveka čije su oči ko­ se, a koža žuta... pa makar on bio Amerikanac treće geiun ac, je. .. i čovek koji je za ovu ze miju prolio svoju krv u pro­ kletom Vijetnamu!« Još pet minujta. Nagnut nad slušalicu, on krajičkom* oka o- pazi čoveka u kišnom man+>1;> sa elegantnim šeširom na glavi kako tobože neizainteresovano proučava hol sa ograde sitepeni šta. »To je on«, pomisli zaplašeni Kinez, grčeći usne. Pnsti desne ruke na trenutak doitakoše ee- l.iik revolvera zataknutog za o- pasač pantadona ispod zakopča ne jakne. B.io hi dovoljan je­ dan korak udesno i unazad pa da se nađe na mestu odakle bi ga mogao skinuti jednim met­ kom. Samo što oni nikada ne idu sami, podseti Kinez sebe, ođmi čući prste od lepljive drške o- ružja. Tu negd« je 1 drugi, mo­
BORILAČKE VEŠTINE 46 5 žđa i treći ubica. Ne, morao je biti strpljiv... Melodičan zvuk razlože se holom, prenuvši ljude u nje­ mu. — Avioni i/, San Framciska i Dalasa upravo «.leće — objavi ravnodušni žondki glas. — Pu­ tnici iz San Fnunciiska i Dala­ sa izaći će na izlaz C. Ponav­ ljam. .. Odloživši slušalicu na mcsto, Kinez obrisa vlažne dlanove o nogavice pantaJoma. Njegovo li ce, ni staro ni .mlado, kao što to kod Kineza često biva, dobi izraz Jedene maske, još jedan znak ii joigovog uzbuđenja. Covek koji je motrio na hol sada je okrenuo leđa i oslonio i?e na ogradu, gurnuvši ruke du boko u džepove mantila. Pog­ led mu je bio uperen prema iz­ lazu C, na kojem će se za 'koji trenutak pojaviti prvi putnici iz aviona. »Ne smeim gore«, pomisli Ki­ nez. Zavučena u jaiknu, desna ruka bešuimno je otkočila piš­ tolj. »Ositaću ovde, a -kada čo- vek iz San Francisika naiđe, on da mu moram nekako dati znak da...« — Izvuci ruku iz te jakne, Fonig — reče neko tiho iza nje­ ga. — Vrlo polako i vrlo opre ztio, Džonatane... Kao iznenadni blesak u noći, pred očima Kineza pro'lete sli­ ka: on grabi oružje i hitro se okreće, svestan da će ga metak iz već uperenog pištolja pogo­ diti u telo, ali ima, ima vreme na da i sam uzvrati vrelim olovom i da donese smrt ono­ me koji ga je napao .i... Ne! ' Njegova ukroćena ramena re zignirano se opustiše. Ruke mu, međutim, nisu drhtale kada ih je oprezno odmakao od lola. »Još sve nije gotovo, gospo­ do«, pomisli s gorčinom. »Još sve nije gotovo. .. preko u ’Na- ffiu i Džcni Li Fon.g naučio je poneki tr-iik... ali za to još u- vek ima vremena... .ima vre­ mena. . . Jer, od svega je naj­ lakše glupo umreti. ..« — Tako — nastavi glais iza njega, prigušujući srneh, nad­ moćni i&rnoh čoveka naviklog da ga se drugi plaše. — Dobar si ti dečko, Džonatane. S'ada po­ đi polako uz stepenice i misli na pištolj u mom džepu. Znaš li zašto idemo gore? Još uvek nepomičan, Kinez odmahnu glavom. Naravno da je znao zašto ga vode prema izlazu C, ali neka bude proklet ako to prizna jednom od Manca novih ubica.. . — Pokazaćeš -nam tog mom­ ka koji stiže iz Friška da ti po mogne, Džonatane. Jaisno?
BORILAČKE VEŠTINE 46 »Što duže ovde ostanemo, čo vek iz San Franeiiska ima više izgleda da se izvuče«, mislio je Fong. »Oni još ne znaju kako on izigleda, a i ako ga ¡po ne­ čemu prepoznaju, ne može ilh biti gore više od dvojice... Pre — Ne — reče tiho, lagano se okrećući licem čoveku iza se­ be. — To ne! Tanke usne visokog čovieika preplanulog lica i užasno hlad nih ' očiju razvukoše sef u os- — Hajde, Džoni — reče on s prezirom. — Vrlo dobro znaš da postoji hiljadu načina da te nateram da progovoriš. — Znam, ali ne za minuit ili dva, Džekoibse. A dotle će čo- vek otići odavde. — Gle, ti znaš moje ime? Bo lje će biti da ga što pre zabora vis, Džoni Fong, jer... (Mali Kinez se iispravi, upiru­ ći se da dostigne visinu čove­ ka gotovo stopu višeg od nje­ ga. — Šta ćeš mi učinifti, Džeko- bse? Ubiti me? Čoveee, pa sm­ rt je jedna od dve stvari koje želim više od svega na svetu! Samo što ti nemaš dovoljno ma šte da to shvatiš, proklet bio! Lice revolveraša ostade ne­ pokretno. — Još uvek postoji i ta dru­ ga stvar, zar ne? — Da. Inače bismo i ti i ja bili mrtvi već pet minuta, Dže- faolbse... — Pođi gore, proklet bio! — prosikta Džekobs. — Hajde! — Ne. Na trenutak .pogled revolve­ raša izguibi uobičajenu sigurn­ ost i on se ugrize za usnu, osvr ćući se oko sebe. Pod visokim svodom odjekivali su glasovi i bat koralka dok se hol lagano ispunjavao putnicima iz tek pri đošlog aviona. Gore, na stepe ništu, drugi revolveraš đavao je očajničke znake Džekobsu ko ji je tiho psovao za sebe, »Još malo«, reče Fong u se­ bi. »Minut ili dva, ne više...« — Pođi, prokleto žuto kopile! — procedi Džekobs gmevno kr­ oz zube. — Pođi, ili ću te zgazi ti kao zmiju! Na trenutak ravnodušni pog­ led Kineza odluta prema stepe ništu i zadrža se na krupnom mladiću u farmerkama i krat­ koj kožnoj jakni. Grubo, ali si mpatično lice, duga plava ko- »To je on«, zaključi Fong sa sigurnošću. »Potpuno odgovara Dilenijevom opl«u. Samo... Di- leni nije rekao da će doći sa đevojkom!«
BORILAČKE VESTINE 46 7 Krhka đevojka niskog rasta koja je silazila niz stepenice pored svog krupnog prijatelja, činila se još manjom pod -tere­ tom torbe od grubog platna, na lik jednoj od onih torbi, u koji­ ma se nose štapovi za golf. U njenim kosim očima i sjajnoj crnoj kosi oštro Fongovo oko otkri tragove Istoka. »Japanka«, pomisli. »Ali...« — Dakle, Fong? — siktao je čovek .pred njim. — Govori, ko — Ne budi glup, Džeikobse — Medo se osmehnu Kinez. — Ti vrlo dobro znaš da mi na ovom'mestu ne možeš ništa... a ono što ćeš mi učiniti kasni­ je, negrie drugde, nema više nikakvog značaja... Pogled revolveraša bio je u- prt negde iznad njegove glave. U uskim prorezima očiju zasve tlucao je trijumf. Stežući zube, Fong se naglo okrete. Đevojka sa torbom zastala je, nemamo oslonjena o jedan od stubova, ali je njen ,pratilac, onaj krupni plavokosi mladić, prilazio sa osmehom na licu. — Ne! — zaurla Fong, gra­ beći dršku svog pištolja. — O- vo je zamka! Natrag! Znao je, znao je sa ledenom sigurnošću iskusnog borca da je Džekobs mnogo brži od nje­ ga, ne samo zato što su njego­ vi prsti već stisnuti oko drške oružja u džepu mantila, ali po slednji izlaz još uveik mu je bio otvoren. Poslednje zadovoljstvo, bolje reći. Ako već mora da umre, onda će sa sobom povesiti u smrt i jednog od Mancanovih ubica! Cev njegovog pištolja još je bila uprta prema podu kada je Džekobs istrgao oružje iz dže­ pa i podigao ga prema njego­ vom trbuhu, šireći usne u os- meh trijumfa. Koža oko očiju mu se nabrala u očekivanju pra ska i oblaika dima koji će do- neti smrt čoveku ispred cevi. A onda... Nešto je prohujalo nad Fon- govom glavom i on se isntinkti vno prignuo, buljeći širom otvo renim očima u prizor pred so­ bom. Dugo, vitko telo čoveka obu­ čenog u sportsku odeću, učinilo mu se, stiglo je kroz vazduh brzinom nadzvučnog aviona. Ši reći u letu ruke, nepoznati je spleo noge oko Džekobsovog vrata, povlačeći ga unazad svo
BORILAČKE VEŠTINE 46 jom težinom i silinom svog za- Fomg otvori usta da viikne, upozori nepoznatog na oružje u ruci revolveraša, ali nepotre bno upozorenje ionako bi sti­ glo prekasno. Dočekujući se me ko na opružene ruke, napadač se iiskrete čitavim telom i ne­ što zvučno krenu u Džekobso- vom vratu. Olabavivši stisak nogu delić sekunde pre nego što će Dželko bsova leđa dotaći pod, nepozna ti se odbaci rukama od glatkog mermera i načini pun obrtaj u vaizđuhu. Fong zatvori uista. Ono što se odigralo je neverovatno, ravno najvećim dostignućima artista iz najboljih kineskih cirkusa, bez obzira što cilj ovde nije bio zabava publike, već ubija­ nje. Ali, taj čovek... Nepoznati, visok i vitak, kra tke crne kose i preplanulog li ca sa kojeg su' sevala dva kao čelik hladna olka, dugim sko­ kom već se stvorio pored nje­ ga. Fong oseti kako ga jedna sna žna ruka vuče u stranu i baca na zid. — Hej! — zausti da se pobu ni, ali njegov glas priguši pra­ sak pištolja i zvižduk metaka odbijenih od glatkog mermera na mestu gde se samo delić se kunde ranije nalazilo njegovo telo. Tri ili četiri žene vrisnuše istovremeno. Fongov pogled za stade na čoveku u uniformi ae rodromsfcog obezbeđenja koji se sa komičnom sporošću okre­ tao prema mestu sa kojeg su doprli pucnji. - Gde...? Onoga kome je želeo da se obraiti, već nije bilo kraj nje­ ga. Oslanjajući se leđima o zid, sa pištoljem u ruci, Fong dugim pogledom pređe preko prizora pred sobom. Zaklonjena za štab, crnokosa devojka je suženim očima, na­ izgled savršeno mimo, pratila svaki pokret u holu, Njen kru pni prijatelj je dugim skokovi­ ma napredovao uz stepenice, ne mareći za hice koje je sa vrha prema njemu ispaljivao čovek u kišnom mantilu, gree- ći lice na svaki pucanj. Treći, -onaj koji mu je trenu talk ranije spasao život, tako- đe je bio u ¡pokretu. Trčao je tako brzo između situbova i iz nenađenih,ljudi koji su mu se hitro uklanjali sa puta da je Fong imao teškoća da ga prati pogledom. Prokletstvo, kuda sada žuri, Velika staklen» vrata na su­ protnom kraju hola odbijala su sevtlosit, ali Fong ipak nasluti
BORILAČKE VEŠTINE 46 pokrete iza njih. Dogodilo se ono čega se i bojao: Mancano je na aerodrom poslao čitavu go­ milu svojih revolveraša, odlu­ čan da jednom zauveik raščisti sa pretnjom po imenu Džona- ian Li Fong. Kao dobro uvežban .plesni par, dvojica ljudi, takođe odeve ni u duge kišne mantile i sa šeširima matučenim na oči, po- moliše se kroz vrata, preteći uperenim revolverima. Stežući zube, Fong ispali hi­ tac u. njihovom pravcu, svesitan da su predaleko za siguran po gođak. Ipak, to će ih dekonce- nIrisati. naterati možda da po­ traže zaklon i tako dati priliku nepoznatom da se uikloni isp­ red njihovih cevi. Oba revolveraša uzvratiše va tru istovremeno i Fong odsko­ či unazad do zida, osluškujući tako poiznato zviždanje metaka oko svoje glave. Prkoseći opa­ snosti, još jednom je podigao ruku sa oružjem. Iako su Fongovi hici ostavili zvezdaste tragove na staklenim vratima, nijedan od dvojice re volveraša nije reagovao na to. Shvatajući sa užasom da je isp raznio šaržer ne zabeleživši ni­ jedan pogodak, Fong se prilju­ bi uza zid, prateći razrogače- nim očima prizor ispred sebe. Glasno psujući, IVIancanovi ljudi su zasipali mecima pokret nu traku kojom su prema nji­ ma lagano klizili delovi prtlja­ ga putnika koji su se spremati na sledeći avion. — Šita rade, prokleti bili? — procedi Fong kroz stisnute zu­ be. — Šta se ovde, do đavola, Jedan veliki kofer naglo se podiže sa transportne trake u vaszduh i Fong tek tada shvati da su ga pokrenule zgrčene no ge čoveka opruženog između pojedinih komada prtljaga. Kao izbačen iz katapulta, kofer od­ baci bližeg revolveraša do sta klenih vrata koja popustiše pod težinom i udarom i sručiše se na pod razbacujući unaokolo oštre komade stakla. — Mister Fong! — do ušiju mu dopre tih ženski glas. — Idemo! Moramo se ukloniti oda Kao prikovan za mesto, Fong je gledao kako vitka prilika ne poznatog čoveka munjevitom brzinom preOeće rastojanje iz­ među trake i drugog Mancano- vog revolveraša. Ovaj je ustu­ knuo samo korak i podigao o- ružje sa obe ruke pred lice, ci ljajući u trbuh protivniku ‘koji je leteo na njega. — Ne! — dreknu Fong, odba cujući od sebe nežnu ruJku koja
10 BORILAČKE VESTINE 46 ga je vukla prema izlazu. — Ne, moram ubiti to- prokleto gangsterske kopile! Samo čudo moglo je skrenu ti ispaljeni metak sa njegove putanje... Ili ukloniti cilj sa te iste pu tanje,' svejedno. Fong trijumfalno kriknu, jer se čudo ipak dogodilo. Onaj ko ji je malo ranije spasao njegov život i ubio Džekobsa ostao je nepovređen, prignuvši se goto­ vo do samog poda i propuštaju ći metak iznad svoje glave. Kada se uspravio, bio je na korak od iznenađenog strelca. A u rukama, Fong vide, našao mu se dug, oštar komad stakla koje je u krhotinama ležalo u- naokolo. Kratak zamah desnom rukom koji s lakoćom zaobiđe ruku po dignutu kao štit. Vrh stakla bez otpora prodre u meki vrat čoveka, kidajući na svom putu žile zategnute krikom. Zalivajući svojom krvlju pro stor čitave jarđe unaokolo, Ma ncanov čovek se dva puta obrte u mestu, stežući rukama povire đeni vrat, pre nego što se sru­ čio na tle, koprcajući se u so- patvenoj krvi i komadima sta­ kla koje je pucalo pod njego­ vom težinom. — Misiter Fong! Brzo! Kao da se budi iz sna, Fo­ ng skrete pogled prema ogro­ mnim crnim očima devojke. — Da — reče kročivši pre­ ma njoj. — Trebalo bi ,da... — Ne mrdaj! — histerično dreknu neko iza njega. — Ni pokreta! Odskočivši ponovo unazad, Fong shvati da povik čoveka iz aerodromskog obezlbeđenja nije upućen njemu, već plavo­ kosom džinu na vrhu stepeni­ ca. On je stajao dižući nad gla voim telo jednog od Mancano- vih revolveraša i gledao nani­ že, ¡kao da osluškuje krik uža­ sa koji je dopirao iz grudi čo­ veka. Lupajući čizmama o pod, po licajac protrča pored Fonga i ne pogledavši: ga. Njegovo oruž je je bilo upereno naviše, oči iskolačene, zubi stisnuti. Hitra kao munja, devojka na čini kraitak, lak korak i zamah- nu rukom. Iako se činilo da je jedva dotakla vrat policajca, ovaj se sruši na pod spuštaju­ ći oružje, verovatno i ne shva- tajući šta ga je to pogodilo. ¡Plavokosi džin na stepenica­ ma prodorno kriknu. Bio je to krik trijumfa sa kojim je pro- pratio telo izbačeno iz njegovih ruku. Fong okrete glavu od razbi­ jene llobanje oko koje se brzo,
BORILAČKE VESTINE 46 11 strašno brzo širila lokva krvi i nečeg 'sivkastog. .. — Zašto? — promuca Kinez. — Zašto... — Idemo — reče devojka do hvatajući ga za truiku. — Poli­ cajac nije mrtav, do đavola! Idemo pre nego što nais prisi­ lite da ubijemo nekoga iko to ne zaslužuje! I sklonite već je­ dnom taj pištolj! Mcrećući glavu da bi još je­ dnom pogledao za sobom, Fong potrča prema .izlazu za devoj- kom. Uz tihi uizdah pneumaiti- ke vrata se automatski otvoriše pred njima i ioni izleteše na prostor pred zgradom, vlažan i siv od magle. — Imate li kola? Gde lsu? Fong pređe rukom preko če la. Buljeći u njegov pištolj, je dan. debeljko je 'hitro uzmicao unazad, ostavljajući na vlaž­ nom asfaltu torbu od skupe ko — Kola, rnister Fong! Gde — Da, kola... ovuda! Kao grogiranom bokseru, Ki nezu ise na trenutak vrati film događaja od poslednjih nekoli­ ko minuta i on sa užasom sh­ vati da ovo što je video nika­ ko ne znači kraj njegovim mu­ kama. Naprotiv... Kada dozna šta se dogodilo njegovim revolverašima, Man- cano će. .. aili to sada nije važ no, treba otići, što pre otići odavde! Sevrdajući oko parkiranih au tomobila, i dalje sa pšitoljim u ruci, Fong pritrča potpuno no­ vom »fordovom« kamionetu. — Ja ću! — devojka mu go­ tovo oteže ključeve iz ruke. — I sklonite nekud taj pištolj, mi ster Fong! .Sklonite ga! Vrativši pištolj za pojas, Fo­ ng dopusti da ga devojka 'od­ gurne do suprotnih vrata kami oneita. Nije se pobunio čak ni kada je ona, nimalo nežno, ak­ tivirala motor i pod velikim gasom krenula između vozila prema ulazu u zgradu. Zakočila je tako naglo da je čelom gotovo lupio o vetrobr- an. Otvorio je usta da nešto op suje, ali ni iza to nije imao vre mena. Poslednjih pet minuta, rezignirano shvati, događaji su se odvijali u tako brzom tem­ pu da on jednostavno više ni­ je mogao da ih sledi... Vraita na njegovoj strani na­ glo se otvoriše da propuste dži novsko telo plavokosog mladića. Pre nego što su se ponovo za­ tvorila, kamionet podskoči i ustremi se prema izlazu sa ae­ rodroma. — Zdravo! — reče plavokosi sa širokim osmehom na licu. — Ja sam Tabasko Pit, iz San
12 BORILAČKE VESTINE 46 Franciska. Pretpostavljam da si ti taj Forag o kome mi je Di- leni govorio? — Kuda, mister Fong? — ■mimo upita devojka kada su izašli na traku koja je pove­ zivala aerodrom sa gradom. — U grad ili negđe drugde? Fong u uskom prostoru ne­ kako uspe da obriše sveži zn­ oj sa čela. — Ne znam — reče, poku­ šavajući da se asmehne. — Za ista ne znam... vidite, svi mo­ ji planovi svodili su Se ma to da nekako preživim do časa ka da vi... kada Pit stigne iz San Franciska. — Stvar izgleda još gadnije nego što mi je Stiv Di leni ispričao. Pitanje je sme- mo li sada uopšte u grad? — Ne verujem... Maneano... šef onih ufoica sa aerodroma veoma je moćan. Čim dozna šta se dogodilo, požilriće da mi smrisi konce. Za njega je to sada već pitanje prestiža, znate. — Veoma dobro — Pit kli­ mam glavom gledajući u de- vojku. — Sumiko? — Moramo ¡u grad — odvra­ ti devojka tiho. — Jedini na­ čin da se nađemo sa Leslijem. — Da, zaboravio sam — od­ mahnu plavokosi glavom. — Zao mi je, Fong, moramo da retsikiramo. Naš prijatelj, mis­ lim da si ga video, još uvek je na aerodromu. Atlanta nije velika kao San Francisko, ali je još uvek đavolski velika ako tražiš jednog čoveka za koga ne znaš gde je! — Mislim da rizik nije pre­ veliki— biledo se osmehnu Ki- ness. — Moj stan je poslednje mesto gde će me Maneano tra­ žiti. .. pod uslovom da se os­ lobodimo ovih kola. Izaći ćemo nekoliko blo­ kova ranije, a kamionet osta­ viti u nekoj garaži. U redu? — Potpuno — Fong se ok­ rete đevojci. — Oprostite, ali vaše ime maločas... vi ste Ja­ panka? — Samo delimično — lice devojke bilo je mirno, oči upr­ te u put pred njima, gotovo prazan. — Nadam se da se ne ljuti­ te što sam i nju poveo, Fong — reče Tabasko Pit. — Ta ma la ima mozga koliko ti i ja za­ jedno, a ume da se snađe i u tvrdim situacijama, znaš. — Video sam već. .. Među­ tim, vaš prijatelj Lesli, je li tako... Još uvek ne verujem onome što sam video sopst- venim očima!
BORILAČKE VEŠTINE 46 13 — Da. to se često događa ka da je Lesli u aikciji — nasme- ja se Pit. — Poznajem ga go­ dinama i još uvele ne znam do­ kle odista dosegu njegove mo­ ći. Međutim, on ine voli da se o tome previše govori, ražume­ te, Fong. Bolje će bili da mi u glavnim crtama isipričate šta se to događa u veseloj staroj Atlanti kada me je moj drug iz vojake S/tiv Dileni pozvao reman .na sva iznenađenja? Fong udahnu vazduh. — Stiv i vi bili ste zajedno u vojsci? Vijetnam? — Aha. Uostalom, čitav svet bio je u Vijetnamu, zar ne? I vi, Fong? — Da, mada pred sam kraj — Ali je tada bilo i najga- dnije, Stiv mi je pričao. Ja sam imao sreće da me povuku mnogo ranije... — Znam. 1 mislio sam da... ali nije važno. Tabaslko Pit i devojka se kra tko pogledaše. — Mislili ste da ste time po­ stali pravi Amerikanac, miister Fong, zar ne? — reče devojka. — Sa svim pravima građani­ na, bez obzira na boju vaše kože. I verovatno ste kasno sh vatili da je Jug još uvek Jug. — Bilo je i toga — klimnu Kinez glavom sa gorkim os- mehoiin na licu. — Ono, među­ tim, što se dogodilo prošlog meseca nije imalo mnogo ve­ ze sa mojom rasom. Bio je' to čist reket i jedino je možda ce ■na za njihovu »zaštitu« bih: nešto viša zato što nisam belac. -- Čime se zapravo bavite, Fong? Restoran? Perionica? —- Jedina dva zanimanja za Kineze, je li? Ne, nečim što je malo opasnije, ali zato donosi mnogo više novca. Imam radi­ onicu za izradu raketa za va­ tromete. .. — Pa i ito priliči Kinezu — osmehnu se devojka. Kinezi su i pronašli barut, zar ne? — Da. Sreća za mene je u tome što je moj deda, pre ne­ go što je došao u Ameriku ra­ dio isti posao na dvoru nekog mandarina u južnoj Kini. I što je tajnu zanata premeo mom ocu, a ovaj meni. — A vi? Fong odmahnu glavom, ste­ žući usne. — Ja nemam dece, gospođi­ ce. Ni žene. Umrla je prošle godine. A moju kći Mirelu ubi­ li su Mamcanovi ljudi pre se- — Žao mi je, Fong — de- vojika hitrim pokretom dotače
14 BORILAČKE VESTINE 46 njegovu šalku. — Zaista mi je — Da.. . ali... — Platiće to oni, druže — promuklo reče Tabasko Pit. — I te kako će platiti. .. — Ponekad se zapitam da li |e ©sveta ono što treba da uči­ nim.. Ponekad__ — Ne govori tako — Pit ga obgrli oko uskih ramena. — Ne smeš zaboraviti da to nije samo osveta za smrit tvoje ma­ le, Fong, već i nešto mnogo va žnije. I krupnije, do đavola! Te propalice će nastaviti tako i dalje ako im niko ne stane na put. Pomisli samo na sve one devojčice koje će još ubi­ ti, na porodice koje će uniš­ titi! — Da, mislio sam i o tome. Ali... — Ništa »ali« — čvrsto reče plavokosi džin. — Nastavi svo ju priču... a'li najpre reci Su- miko kuda sada da idemo. To je Atlanta, a? Lepo me,sto... — Da, ali samo spolja. Pro­ dužite još tri bloka ovom uli­ com, gospođice, a onda skre­ nite desno i naviše. Moja kuća je među onima koje se vide na bregu. Radionica je odmah iza nje. — Dovoljno daleko, nadam se — osmehnu se Pit. — Ti momci neće birati sredstva da nas unište. Jedna jedina iskra bila bi dovoljna da nas sve di­ gne u vazduh, a? — Da. Jednom su i pokušali. Tada je... tada je i Mirela st­ radala. .. — Aha. Nastavi, Fong. Sada još manje žalim onog tipa ko­ ga sam učio da leti tamo na onim stepenicama! — Rekao sam vam kako je počelo: došla su dva uiglađena tipa i objasnila mi kako je moj posao veoma nezgodan i opa­ san i kako nekoj budali jednog dana može pasti na pamet da i moju radionicu i mene dig­ ne u vazduh. Oni su spremni da me štite, naravno, i da mi garantuju sigurnost i tako to... pod uslovom da svakog mese- ca dajem po osam stotina do­ lara, u gotovu, čoveku koji će specijalno dolaziti određenog dana u mesecu. — Osam stotina. To i nije taiko mnogo... — Nije, ali sam ja znao nji­ hov stil. Za šest mseeci to bi. bilo hiljadu, za godinu dana hi ijadu i dvesta i tako dalje. Re­ kao sam im »ne« i javio poli­ ciji. Pit se kratko nasrneja. — Znam! — uzdahnu Fong. — Sada i ja znam... uzeli su mi podatke i ljubazno obećali da će učiniti sve što mogu. Ni­
BORILAČKE VEŠTINE 46 15 sam došao ni do vrata stani­ ce, a dežurni narednik je har- tiju sa mojom izjavom bacio u koš. Đuibre... nije se potrudio ni da to sakrije... — Misliš li da bi banda mo gla dugo tako da radi kada ne­ ki policajci ne bi imali svoj procenat — reče Tabasko. — Stara priča, Fong. Šta su uči­ nili kada si ih odbio? Počele su pretnje? — Otprilike. Telefon je ne­ prestano zvonio, nalazio sam probušene gume na kamione­ tu, sumnjivi tipovi muvali su se oko kuće... — A onda su ona dva mo­ mka došla još jednom, je. li tako? — Baš tako. Ovoga puta mno go drskiji. A i cena je bila po­ većana, hiljadu dolara meseč- no. Ironično su rekli da se ri­ zik povećava iiz dana u dan. Pokazao sam im vrata još je- dom, iako sam već tada osetio strah. Možda bih i pristao na njihove uslove ili otišao u ne­ ki drugi grad, da ni'je slučaj­ no naišao Stiv Dileni. — Dobri stari Sitiv. Uvek že­ ljan gužve! — nasrneja se Ta­ basko. — Da — Fong je zamišlje­ no gledao napred, iako njego­ ve oči nisu viđele gotovo niš­ ta od gradske gužve. — Pobe- sneo je kada je čuo šta se do­ gađa. Preselio se kod mene, tvr deći da će on lično srediti ti­ pove koji učenjuju poštene lju­ de. Naoružali smo se dobro, i — Oni su znali da je Stiv kod tebe? — Verovatno. .. — Fong se trže, kao da se budi iz sna. — U sleđećoj ulici skrenite levo, gospođice, i opet naviše. Da, u prvu levo. .. Morali su znati, Stiv se i nije nešto posebno krio. — Trebalo je da se sakrije — progunđa Tabasko Pit. — Prokletstvo, oni su ga morali poznavati... sigurno su posla- ]i čitavu ekipu umesto jednog ili dvoijice ljudi? — Ne znam koliko ih je bi­ lo — Fong obori glavu, — Ja sam video samo dvojicu... Upa li su kod mene u radionicu i isterali me napolje, a onda je jedan od njih ubacio ručnu bo­ mbu unutra, dok me je drugi držao na nišanu. — Prokletstvo! — procedi Ta basko. — I onda? — Dogodilo se nešto smeš- no: bomba nije eksplodirala — Fong zavrte glavom. — Hteli su da pobesne, časna reč. A1 onda je Stiv .izleteo iz kuće i počeo da urla. — Nije pucao?
BORILAČKE VESTINE 46 — Ne. Mislim da se nadao kako će zaplašiti ta dva beđ- nika, ali su oni bili brži... St­ iv 'je... — Šta? ! Nije valjda...? — Da, Pite. Umro je u bol­ nici, svega sat pošto smo ga tamo preneli. Imao je matak u — Prokletstvo! Prokletstvo! Prokletstvo! — od snažnog uda i'ca pesnicom, lim vrata se vi­ dno ulubi. — Da li je tada i vaša kći stradala, Fong? — upita de- vojka, skrećući kamionet u po­ kazanu ulicu. — Ne. Poigrešio sam što ni­ sam otišao posle Stivove smr­ ti. Dva dana kasnije jedna ko­ la naletsla su na nju dok je izlazila iz škole. Vozač nije uh vaćen. .. i verovatno neće ni­ kada ni biti uhvaćen... Poli­ cija je tvrdila da je to koinci­ dencija, ali ja.. . — Naravno da nije bila ko­ incidencija, Fong — reče Ta- baisiko Pit stežući zube. — Ona dva tipa su,se izvukla? — Samo jedan. Stiv je us­ peo da sredi drugoga pre ne­ go što je pao. — Kada ti je, onda, rekao da se možeš obratiti meni ako ti zatreba pomoć? — Dan pred smrt. Čudno, kao da je rpedosećao, a? »Slu­ šaj, Džomi«, — rekao mi je, »žao mi je što ovde nije moj ortak iz Vijetnama, Tabasko Piit. On je pravi momak za ovakve gužve. Čuj, zapisi nje­ govu adresu u San Francisku, važi?« Nije rekao zašto, ali sa.m je zapisao. I poslao ti tolagrarn onoga dana kada je Mirela umr­ la. . . — 2ao mi je što nisam mo­ gao ranije da dođem, Džoni. .. nemaš ništa protiv da te i ja tako zovem, a? U neku ruiku, mi smo sada ortaci kao Stiv i ti. .. — Naravno. Samo da ti za­ vršim priču, jer uskoro stiže­ mo; nekako su uhvatili teleg­ ram kojim mi javljaš kada do­ laziš. Čekali su na aerodromu, kao što znaš. .. a ostalo... pa, valjda si to do sada shvatio? — Jesam. I to veoma dobro. Mancano kažeš, a? Vrlo dobro, zapamtio sam to ime. Gang.s- ter, je li tali«)? — Za sve, sem za lokalnu policiju. Znaš već kako to iz­ gleda. — Isuviše dobro, dečko, isu- više dobro. Kao i sve drugo, i naklonost poliitičara i policije je roba koja ima svoju cenu. Tvoja je sve dok možeš da je plaćaš, ali kada ostaneš bez lo ve, onda... Ovo je tvoja kući­ ca, Džoni?
BORILAČKE VEŠTINE 46 17 Fong nije ni podigao glavu kada se kamionet zaustavio. — Da — reče. — Nekada najlepše mesto na svetu za me ne, a sada... predvorje pak­ la. Ili nešto mnogo gore.. . Pre nego što je izašao iz ka mioneta, Tabasko Pit osmotri okolinu, a onda upitno pogleda u devojiku. Ona jedva primeit- no klimnu glavom. — Lepo mesto, Džoni — re­ če on tiho zastavši pored Ki­ neza. — Imaš divan pogled na grad, a kućica... Obraisla bujnim puzavicama, kuća se uzdizala nad njima na strmom obronku koji je omo­ gućio graditelju da ispod te­ rase ostavi veliki prostor za garažu. Ćak i sada, po maglo­ vitom danu, bilo je to mesto koje je mamilo Ijupkošću i to­ plinom doma. — Nećemo unutra — Fong zadrža Piita rukom. — Okolo, do radionice. — Zbog čega, boga mu? — Radionicu je mnogo lak­ še ¡braniti. — On je u ripavu, Pite — re če đevojlka. — Idemo. Ponesi Leslijeve stvari. — Ah, da — Fong se trže. — Vaš prijatelj... umeće da nađe ovo mesto? — Za njega ti ne brini — osmehnu se Tabasko. — Taj bi se snašao i na Mesecu, veruj mi. Ah, sada shvatam šta. si hteo da kažeš! Iza kuće, okružene travnja­ kom kroz koji se pružala samo strma betonska staza za vozi­ la, obronak se nađnosio nad crveni krov. U njegovom ka­ menom licu bila su ugrađena jaka drvena vrata, okovana če­ ličnim šipkama, sa otvorima ko ji su najviše podšećali na pu- skarmce. — Prava tvrđava! — zado­ voljno reče Tabasko. — Ova vrata može probiti samo bazu­ ka! Još ako si obezbedio do­ bru ventilaciju, hranu i vodu, možemo unutra ostati i dani- — Dobra ventilcaija je prvi uslov za rad sa barutom — os mehmu se Fong prilazeći vra­ tima. — I hrane i vode ima unutra, ali mesto nije baš zgo dno za dugu opsadu. Mene je uvek više pođsećalo na mišo- iovku, znaš... Boga mu! — Šta je sad? — brzina ko­ jom je Pit zauzeo stav za bo­ rbu, bila je gotovo nevero- vatna.
BORILAČKE VESTINE 46 — Natrag! — prošaputa Fo­ ng. — Natrag! — Šta se dogodilo? Je li ne­ ko unutra? — Da... vrata su otključa­ na! Prokletstvo, ko bi to mo­ gao.. . Hej! Tih, jedva čujan zvižduk do pre kroz jedan od otvora u vratima. Široko se osmehnuv- ši, Pit položi Fongu ruku na — U redu je, ortak — reče. — To je samo, Les. Hajdemo unutra! — A li... kako je mogao? Moj ključ... — Za tog momka nijedna brava nije problem. U najgo­ rem slučaju, provalio bi ova vrata, ako mu je baš jako sta lo da uđe. Hajde, samo napred, sve je u redu! I pored toga, Fong je oprez­ no odškrinuo vrata i najpre za virio unutra pre nego što ih je širom otvorio, propuštajući Su milko ispred sebe. Pit je ostao poslednji, iskoristivši priliku da još jednom pogleda okolinu. Unutrašnjost nevelike prosto rije bila je oisvetljena dugim trakama neonskih cevi po tava nici i zidovima. Prostor od ne­ kih dvadesetak jarđi završavac se novim pregradnim zidom od kamena sa nešto manjim dr­ venim vratima. Dve duge teizge od drveita, pi saći sto ispunjen papirima u jednom uglu, telefon na zidu. To je bilo sve. Sem čoveka koji je mirno seđeo za stolom i gledao u njih. — Zatvori vrata, Pite — re­ če on mirno, dubokim, mužev­ nim glasom. — Ne mora ćela Atlanta vddeti da sam ja ov- de. — Les! — usikliknu Pit ve­ selo, — Kako si, do đavola, sti gao pre nas? — Taksijem. Taj vaš kami­ onet nije naročito brz, mister Fong. Uspravljajući se, Lesli pruži ruku Kinezu. '— Moje ime je Eidridž — reče jednostavno. — Lesli EII- dridiž. Pit i ja smo prijatelji godinama i često pomažemo je dan d r u g o m .i prijateljima, bilo da su moji ili Pitovi. U redu? — Potpuno — osmehnu se Kineiz, snažno stežući šaku ko­ ja se našlk u njegovoj. — Ia­ ko priznajem da ne shvatam ljude koji, poput vas, Pita i naše ljupke prijateljice, stavlja ju svoje živote na kocku kako bi pomogli potpuno nepoznat­ om čovefcu. — Ni meni to nije uvek ja­ sno, ali je to sada sporedno.
BORILAČKE VEŠTINE 46 19 Da li su vas pratili, mister Fo- ng? Pogled mu je bio uprt, me­ đutim, u devojiku, koja odreč- no odmahnu glavom. — Svejedno — odvrati El- dridž pošto je i Fomg odgovo­ rio isto. — Pre ili kaisnije oni će stići ovamo. A bojim se da će to ovoga puita biti pre... gra dom već kruže koda puna tipo­ va opasnih lica. — Mi smo računali s tim da će ovo biti poslednje rnesto na kojem će tražiti Fonga — tiho reče Sumilko, — Svejedno, moraju odnek­ ud početi. Trebalo je ukloniti kamionet ispred ulaza, Pite! — Prokletsifcvo! — Tabasko lupi pesnicom o sto. — Hteo sam to da učinim,' a onda smo se zapričali i... boga mu! Iđ- enLBNe! Podignutom rukom Lesli' im zapoveđi da budu tihi. Pit na­ čini grimasu i gnevno pijunu na: pod. Dvoja koila čijim se vozači­ ma jako žurilo, uspinjala su, se uz breg. Čak i u zvuku moto­ ra gonjenih do svojih krajnjih granica osećala se pratnja, uža sna pratnja... — Oni su već tu — mirno reče Lesli. — Fomg, odavde ne ma drugog izlaza. Nema? Tako sam i mislio... Onda... Da, — Račiunao sam sa ovakvom mogućnošću — reče Kinez pri­ gušenim glasom — i spremio neka iznenađenja za napadače alko dođu... — Rakete? — Da. Slične onima koje su moji preci upotrebljavali u ra­ tovima protiv Mongola, mister Eidridž... ■— Vrlo dobro. U svakom slučaju biće to nešto čemu se oni nisu nadali. Gde su te ra­ kete? — Ovde — Kinez je već ot­ ključavao vrata u dubini pro­ storije. — Ovde je moj maga- — Da pogledam... Ah, ug­ lavnom crni barut, je li tako. — Da, i eksplozivne smese koje pri sagorevanju daju raz­ ne boje plamena. Nimalo be­ zopasne igračke. — Vidim. Koliko svega ima raketa... pet? Mislim da će bi ti dovoljno. Dajte, pomoći ću vam da ih prenesete. — Džoni, Lesli. — Molim? Mali Kinez se osmehnu. — Lesli, alko si spreman da se žrtvuješ ?a mene, najmanje što mogu da učinim za tebe je­ ste da te zovem imenom. Kao i ti mene. Prema tome, Džoni
20 BORILAČKE VESTINE 46 i Lesli je sasvim dovoljno, zar ne? — Potpuno dovoljno, Džoni. Zatvori dobro ova vrata za so­ bom, jer alko samo jedan me­ tak uleti u ovu prostoriju, bi­ će to vatromet kakav Atlanta još nije videla... — Les? — devojfca je staja­ la na sredini prostorije sa o- nom platnenom vrećom u ru­ kama. — Želiš lj nešto odav­ de? — Za sada ne — odmahnu cmokosi glavom. — Povuci se u mrtvi ugao, Sumi'ko, i ču­ vaj dobro torbu. Džoni i ja bi- ćemo uz prozorčiće sa raketa­ ma. Pite, ti iza nas, da nam do daješ municiju. — Ovo su rakete? — Pit su­ mnjičavo — poče da zagleda duguljaste predmete pričvršće­ ne na dugim bambusovim pa­ licama. — Hm... pa, pomalo liče... a gde su stabilizatori? — Niisu ni potrebni na ova­ ko malim rasto-janjima — os- mehnu se Fong, prilazeći pro- zorčiću i tražeći najpovoljniji položaj uz njega. — Da bi bi­ le efikasne i na većim daljina­ ma, morale bi i same da budu mnogo veće, a onda morao bih da gradim i neki uređaj za la­ nsiranje ,i vodim računa o još stotdnak detalja u koje se ne razumem baš najbolje. — Ovo je sasvim dovoljno, Pite. Ah. .. naši prijatelji sti­ žu... Spremni? Dohvativši jedan štap sa ra­ ketom, on oprezno prisloni nje gov vrh uz otvoT ikoji je više podsećao na puškarnicu nego na prozor. U drugoj ruci bio mu je upaljač, spreman da sva kog trenutka zapali kratki fi- tilj koji je visio na drugom kraju male rakete. Dvoja kola su samo na tre­ nutak zastala na ulici, a onda je zvuk motora pokazao da se lagano uspinju betonskom sta­ zom uz padinu. — Šta rade? — prošaputa Pit koji se upinjao da pored Leslija proviri kroz uski otvor. — Odmakni se. Kada ova si varčica plane mogla bi te ©pe­ ći — upoizori ga ovaj. — Ne­ maš šta ni da vidiš, prilično su oprezni. Da, stali su na dvade­ setak jardi od ovih vrata i ne­ što se domunđavaju. Izaći će, naravno... Da, vrata se polako otvaraju, dok kola staju pop­ reko. . . Pametni su, neće se zaleteti kao na aerodromu, na­ daju se da su im kola dovolj­ an zaklon, ali bojim se da gre- še... Dve... ne, tri automats­ ke puške i tri revolvera. Poče­ li šu da te poštuju, Džoni! — Tek će me poštovati po­ sle ovog vatrometa — pragu-
BORILAČKE VESTINE 46 21 nđa Kinez. Njegova desna ru­ ka sa spremnim upaljačem na­ lazila se tik uz fitilj rakete. — Fonig! — razleže se spo- Ija. — Dižoni Li Fong, izađi! — Odgovori mu, Džoni — prošaputa Eldridž. — Nikad se ne zna šta će sve reći čovek za koga misle da im je već u ša­ kama! — Šta hoćete od mene? — povika Kinez. — Odlazite! Do voljno ste mi već zla naneli! — Izađi, Džoni. Bilo je do­ sta k rv i.. . želimo samo da ra­ zgovaramo. .. — I zato ste uperili sve te cevi u mene? — nasrneja se Fong. — Hvala, možemo i ova­ ko da razgovaramo, alko vam je baš stalo do priče! — Džoni, ovo je samo pre- dostrožnost, veruj mi — nas­ tavio je čovek koji se za svaki slučaj dobro zaklanjao iza naj višeg dela kola. — Momci ko­ ji su ti pomogli na aerodromu su gadni... ali, ako oni nisu tu, mi ćemo ostaviti oružje. Je su li tu, Džoni? — Ne govori ništa! — pro- sikta tiho Etdridž. — Pitaj ko ih šalje, ništa drugo! — Ko vas je poslao ovamo? Zašto vaš gazda nije došao sam? — Nisi mi odgovorio na pi­ tanje, Fong! — V i ste na mojoj zem lji i pred mojom kućom, prokleti bi li! Ako neko ovde postavlja pi tanja, onda sam to ja! K o vas šalje? Odgovorio mu je samo suv smeh. Uveren da je Fongova pažnja usmerena na jedinog koji je do tada govorio, iza dru gih kola lagano se pomaljao jedan od strelaca, tražeći mu­ šicom svoje puške otvor iza ko jeg je stajao Fong. Nepokretnog lica, Eldridž na čini mali pokret vrhom bambu­ sovog štapa dovodeći ga u pra­ vi položaj. Upaljač škljocnu, fitilj suvo zašušta, rasipajući iskre oko sebe. — Hajde, Fong, izađi! — na stavi isti glas spolja. — N e­ maš nikakve šan... Poiput male ali smrtonosne zmije otrovnice, raketa zašišta kroz vaizfluh ispunjen maglom, ostavljajući za sobom kratak plameni trag svetlozeleme boje. U času kada je njen vrh po­ godio lice strelca sa puškom, laki omotač bio je dopola is­ punjen zapaljivom smesom. Udarac sam po sebi nije bio smrtonosan, ali je energija su­ dara bila dovoljna da raskine tanki limeni omotač i svud uma okolo raspe zapaljenu smesu. Dug krik užasa čoveka koji je doslovno odskočio čitav ja-
22 BORILAČKE VEŠTINE 46 rđ od zemlje i ispustio pušku, dižući ruke prema licu koje je odjednom prekrio zeleni [pla­ men, šireći se niz grudi na ko­ jima se odeća već pušila. Prsti zgrčeni kao kandže zariše se u zapaljeno meso; već u agoniji užaisnog bola, čovek nije bio ni svesan da njegovi nokti svlače čitave komade izgorele kože, ostavljajući za sobom duboke brazde ispod kojih se videla kost loibanje. Još nekoliko užasnutih glaso va odjeknu iza kola, rafali iz pušaka, meci iz pištolja, kao mali čekići zadobovaše po de­ belim drvenim vratima. Uvla­ čeći u raširene nosnice užasni miris sagorelog ljudskog mesa, Elđridž nepokretnog lica doh­ vati novu raketu koju mu je Pit pružao. Sa svog mesta i Fong na tre nutak zbunjen užasnim prizo­ rom, ispali prvu raketu. Zaši- štavši, minijaturna kometa pro lete tik iznad glava ljudi u zaklonu da bi završila na sve- tloMedom zidu kuće, rasipajući varnice oko sebe. Čovek čije su lice i grudi go reli, na časak se zagrcnu i uti­ ša, posrćući po travnjaku, a on da se iz crnog otvora usta bez usana, sa užasno belim zubi­ ma na mračnoj pozadini, za- ori novi krik agonije. Jedan od ljudi iza kola i- mao je dovoljno prisustva du­ ha da ga preseče preko grudi kraktim raialom i tako skrati njegove užasne muke. Na trenutak zavlada tišina i to kao da iznenada pojača smr­ ad sagorelog mesa. Zelen u li­ cu, Fong se odmače od svog otvora, stežući obema rukama želudac. I ne čekajući Eldridžov zn­ ak, Pit zauize Fonigovo mesto, dohvatajući šitap sledeće rake­ te.— Da gađam rezervoar? — upita šapatom. — Možda... — Ne, raketa ne može pro­ biti lim, Pite. Imaj strpljenja., oni nam za sada ništa ne mo­ gu, a vreme je na našoj stra­ ni. Neko je iz susedstva sva­ kako već pozvao policiju, i oni to znaju. — Policija! — prezrivo fr- knu Pit. — Ako oni zaista oz­ biljno misle, onda je policija već upozorena da se drži da­ lje od ovog kraja. O, da, de­ žurna služba je primetila po ziv i pozvala sva kola.'.. same što će se posle ispostaviti da je obaveštenje o adresi pogrešno zapisano, pa su kola otišla na drugi kraj grada.. . Uhhh, ka­ ko onaj tip tamo smrdi... Po- dseća me na Vijetnam i sav onaj napalm koji smo utrošili!
j BORILAČKE VESTlNE 46 Iza svojih voziila napadači su očigledno završili kratak dogo­ vor; to potvrdi čitava kiša me­ taka koja zasu otvore u vrati- mi, primoravajući dva prija­ telja da se uklone. Sklopljenih očiju, sa uhom prislonjenim uz drvo, Elđridž je pažljivo osluškivao, nastoje­ ći da iz pucnjave izdvoji dru­ ge šumove koji dopiru spol a. — Pite! Pokaizivao je rukom kako je jedan čovek istrčao iz zaklona i sada se sa boka približava vratima, uveren da je ostao ne- primećem. U času kada on bude pred vratima, pucnjava mora pres­ tati. A to je onda prilika i za njega. Sada! U iznenadnoj tišini jasno su se čuli koraci po betonskoj st­ azi. Nepomičan, Elđridž je pro- cenjdvao položaj protivnika, nje govu visinu i težinu, čak i la­ koću kojom se kretao. Po šu­ mu koraka, iako to zvuči ne- verovatno, mogao je čak da od redi i koju vrstu oružja čovek ima u ruci, jer svako oružje zahteva poseban stav i držanje tela koje njim -rukuje. Ovaj napolju, napadač koji će se u sJedećem deliću sekun­ de naći kraj samih vrata, u le- voj ruci nosio je — ručnu bo- Plam je bio jasan i smrtono­ san po branioce. Bomba uba­ čena kroz otvor čak i ako ih ne ubije sve, ’ stvoriće dovoljno panike da i ostali mogu bez- bedno prići vratima i nastaviti da ubacuju svoje đavolske po­ klone u unutrašnjost radionice. Odličan plan. . . pod uslovom da uspe. Dajući Pitu znak da bude spreman sa narednom raketom, Elđridž oislušnu, napinjući svo je moćne mišiće. Prasak, tiho šuišitanje, karak­ terističan miris aktivirane ka- pisle ručne bombe... Kao munja, Eldridž priskoči vratima, pružajući desnu ruku kroz otvor. Njegov pokret bio je proračunat do savršenstva. Čelični prsti sklopiše se oko zglavka ispružene ruke protiv­ nika, blokirajući aktiviranu bo mbu u šaci. Dve duge, užasno duge sekunde njih dvojica gle­ dali su se u oči. Podižući štap sa raketom, Ta basko Pit se kratko nasmeja. Užasnutih lica, ljudi su se di­ zali iza zaklona svojih kola, za
24 BORILAČKE VESTINE 46 boravljajući na opasnost. Sva­ ki od njih bio je dovoljno is­ kusan borac da bi znao šta će se dogoditi kada eksplodira bo miba stisnuta u smrtonosnom zagrljaju dvojice ljudi. Svest o tome postepeno je sviitala i u očima onoga čiju je ruku Elđridž steizao, hladno krvno odbrojavajući u sebi se­ kunde. Pod čupavim brkovima, usta se otvoriše na krik, lice naglo pobjede od užasa. Upi­ njući svu snagu, čovek načini pokret da se otrgne od njego­ vog stiska. Osmehnuvši mu se u lice, Eldridž naglo otvori prste ba­ cajući se u zaklon. Nekoliko ljudi kriknulo je is tovremeno kada je odjeknula i potmula eksplozija. Oštre El- driđžove uiši jasno su čule uda­ rac svakog šrapmela o vrata, čak i malo tiše udare otrgnu­ tih delova tela .i pljusak krvi po betonu. Ođabravši pravi trenutak, Ta basko Pit prinese plamen upa­ ljača fitilju. Još jedna plame­ na zmija suknu iz uskog otvo­ ra na vratima, ustremivši se prema dvojici ljudi koji su uža snuto buljili u prizor pred so- Pogođeni je instinktivno ok­ renuo glavu, ali ga raketa po­ godi nisko u potiljak, zaliva- jući plamenom kosu i ramena. Padajući na koilena, on zaurla. Njegov partner sfcrže mantil sa sebe i podiže ga u nameri da omota glavu drugog čoveka i tako ugasi plamen. U svom zaklonu Eldridž zapali sledeći fitilj. Pogođen tačno u grlo gang­ ster zaurla, ali je imao dovolj­ no prisustva duha da već spre man mantil omota oko svog vrata i tako ugasi plamen ko­ ji je pekao. I njemu, a i ostalima bilo je očigledno dosta borbe u kojoj, shvatili su, nisu imali nikakvih izgleda. Vrata automobila za- lupiše se, jedna po jedna, mo­ tori zaurlaše i kola počeše la­ gano da se povlače unazad niz padinu, ostavljajući na travnja ku dva tela, jedno nepokretno, drugo koje se još koprcalo, ur­ lajući i zasipa]ući svoje prija­ telje užasnim .psovkama. Odvojivši se od zida, Fong odmahnu glavom, brišući usta i postiđemo zaobilazeći ono što je povratio na čisti betonski — Žao mi' je — reče. -- Iz­ gleda da sam se odvikao od ovakvih stvari.. . — Ne čudim se — odmahnu Taiba-sfco Pit glavom. — Taj momak se toliko dere, da će se i meni smučiti. Les?
BORILAČKE VESTINE 46 25 — Nećemo od njega ništa pa metao doznati — reče Elđridž mirno, otvarajući vrata. — Lud je od bola. Jedino što mo žemo učiniti to je da sebe os­ lobodimo te grozne buke. Hitrim korakom on priđe te lu koje se koprcalo ¡po travi i zamatam nogom. Pogođen u slepoočnicu, čovek se naglo tr­ že, a onda umiri. — Idemo-doviknu on, okre­ ćući se svojim prijateljima. — Oni će se uskoro vratiti. Sa pojačanjem i nečim što će ova vrata probiti kao da su od har tije! Fong, žeiliš li nešto da po- neseš iz radionice? — Ne... U stvari, nekoliko stvarčica moglo bi mi dobro Kinez proguta pljuvačku. Li ce mu je ponovo bilo zeleno od mučnine. — Pitam se — reče tiho — da li su svi ovi užasi vređni toga.. . da li... — Spreman si da odu&taneš, Fong? — Eldriđžove oči se su- ziše. — Ako to želiš, u redu. Znaj, međutim, da ćemo mi na staviti, sve doik ta banda ne bude uništena! — Zašto, do đavola? Šta vas se ova stvar uopšte tiče, ljudi? — Tiče nas se, ortak — po­ tapša ga Pit po ramenu. — I te kako nas se tiče. Na tebi je da odlučiš nastavljaš li, ilti nas napuštaš još pre nego što je finale počelo. Dakle? Pogled Džonata Li Fonga pre đe po licima ljudi koji su str­ pljivo čekali njegovu odluku. Na prvi pogled, njih troje nije imalo gotovo ničeg zajedničkog, ali je Fong sada znao šta tre­ ba da traži. Da, njihovi pogledi. U sva­ kom od njih, čak i u pogledu devojke, Fong otkri ono što ga je od početka podsećalo na če­ ličnu oštricu spremnu da đo- »Neobični ljudi«, pomisli. »Ali đavolski opasni... Mislio sam da smo Stiv Diileni i ja dobri i iskusni borci, ali njih troje su nekoliko klasa iznad nas...« — Nemamo mnogo vremena, Džoni — blago reče Sumiiko. — Ideš li sa nama ili ne? Bio bi nam potreban čovek koji po znaje grad, znaš.. . Kinez ispuni pluća vazduh- om koji je još uvek imao za­ dah spaljenog ljudskog mesa. — Idem sa vama! — reče naglo. — Ovaj... žao mi je zb­ og ovog oklevanja, ali... — Znam. Čoveku koji je pre živeo Vijetnam nije lako da ponovo ubija — reče Elđridž. — Ali je i ovo neka vnsta ra­ ta, Džoni; možda i važnijeg od onoga na drugoj strani okeana.
26 BORILAČKE VESTINE 46 Idem po kamionet, a ti za to vreme pripremi ono što želiš da poneseš. — Ja ću ti pomoći — ponu­ di se Pit. — Znš, ove tvoje rakete, mladiću... sve više po činju da mi se dopadaju. Njih dvojica bili su složili već nekoliko drvenih kutija na ulazu u radionicu kada se' ka­ mionet pojavio na padini, kre ćući se unatraške. Nekoliko mi nuta kasnije, sve je bilo spre­ mno i Fong zaključa vrata ra­ dionice za sobom. — Prokletstvo! — reče izne­ nada lupivši se po čelu. — Ne­ što smo zaboravili: kako ćemo se svii spakovati u kamionet? Eldridž, ja mislim. .. Hej, gde je taj čovek? — Tu je negde — nemarno odvrati Pit, pomažući Sumifco da uđe u kabinu. — Ti za njom, Džoni, ja voizim. U redu, mo­ žemo da krenemo... Vrteći glavom, Fong zatvori vrata za sobom. Eldridž... čo­ vek očigledno fantastičnih fi­ zičkih mogućnosti, ali ne samo ito. Amerikanac treće generacije, Džonatan Li Fong sačuvao je ipak dovoljno filozofije svoje rase da olseiti tračak straha na- sleđenog od predaka. Čovek ko ji može vdše od običnog čoveka, mije običan čovek, govorilo je iskustvo pradedova. Čovek ko ji može mnogo, mnogo više od običnog čoveka više nije čo­ vek. .. on je... Na tome je Fongova misao zastala. Ipak, bilo bi previše smatrati bogom tog visokog čo veka taimnoplavih, čeličnih oči ju, zar ne? U redu, onda, ko je on? — Pite— reče on ¡iznenada — ko je Eldridž? I . .. šta je Oboje, i Pit i devojka, nas- meja'li su se istovremeno. — Da sam dobio po sto do­ lara svaki put kada su me to pitali — reče Tabasko — sada bih se izležavao u Akaipulku ne misleći o tome šta ću radi­ ti do kraja života! Fong ga pogleda. I on i Su­ mifco gledali su pravo pred se­ be. Na usnama su im lebđeli slični osmesi. — Verujem — reče Kinez tiho. — Ali to nije odgovor na moje pitanje.. . — Lesii ne voli da se o to­ me govori, Džoni — odvrati de vojka, gledajući, ga u oči. — Nadam se da shvataš i zašto. — Shvaitam... Hvala vam, prijatelji. Kamionet je jurio niz strmu ulicu koja je vodila prema ce­ ntru grada vođen sigurnom Pi tovom rukom. Fongu nije pro­
BORILAČKE VEŠT1NE 46 27 maklo da on često zagleda u ogledalo nad svojom glavom. — Prate nas? — Izgleda. Jedan lep beli »porše«. To ti nešto govori, Džo Fomgovo lice se na trenutak izobliči u ružnu grimasu. — Govori — reče promu­ klo — U takvom »poršeu« su došla ona prva dvojica: da mi ponude svoju prljavu zaštiitu. Prokletstvo, zar se nikada neću osloboditi kandži tih uibica? — Hoćeš, Džoni. Kada dm Le sli pođiseče kandže i pretvori ih u gmizave kukavice koje pretolinju za svoje beđne živo­ te — reče Pit sa prezirom u glasu. — Oni su opasni samo kada ih je više i kada su još naoružani do zuba. Ne boj se, oni nas samo prate, jer žele da doznaju kuda idemo. — Nije baš origiinailna želja — promrmlja Fong. — Kad malo bolje razmislim, i ja bih voleo da znam kuda me vo­ dite! — To zavisi od... aha, tu je! Fong se trže kada neko iz zadnjeg dela kamioneta zađo- bova nečim metalnim po ziđu kabine. Prošlo je nekoliko tre mutaka pre nego što je shva­ tio da su to zapravo signali Morzeovom azbukom. — Elđridž? — prošaputa on, gledajući u devojku koja je na peto osluškivala. — Da, skriven među tvojim sanducima, Džoni — odvrati ona. — Želi da zna postoji li u blizini kakvo pogodno pusto mesto. — Pusito? Poitpuno pusto? — Što manje sveta u blizi­ na, to bolje — osmehnu se Pit. — Naš prijatelj ne voli previ­ še gužve. — Odgovara li tunel? — upi­ ta Fong. — U njemu nikada nema mnogo saobraćaja, znate. Nekada je povezivao sevemi i južni deo grada kroz brdo, ali je napušten otkako je izgrađe­ na petlja za Makon. Malo vo­ zila još prolazi tuda, uglavnom lokalni saobraćaj. A onda, po­ lovina sveti!jka je uništena, ni- ko se i ne trudi da ih popravi. — Odgovara — klimnu Pit glavom. Osmehujući se, Sumi- ko odgovori Morzeovom azbu­ kom, kucajući o lim iznad svo je glave. I ona i Pit glasno se nasme- jaše kad sitiže novi signal od Leslija. — Šta je rekao? — nasmeja se i Fong. Da mu kažem, Pite? — oči đevojke su se smešile. — Zašto da ne. Do đavola, on je prvi koji bi to trebalo da dozna, zar ne?
BORILAČKE VEŠTINE 46 — Da, svaikafeo. Džoni, Lesli je rekao kako je krajnje vre- me da ti... umreš! Skriven među sanducima u zadnjem delu kamiona, Lesli je motrio na beii »porše« koji ih je sledio bez napora. I bez žur­ be. Dva momka u njemu nisu ni imala nameru da napadnu Fonga i njegove prijatelje,-već samo da svom gazdi jave gde se oni nailaze i kuda su kre­ nuli. Već tri puta, kad god je kamionet promemio pravac, Le sli je video kako čovek pored vozača prinosi ustima mikro­ fon radio-telefona, javljajući novi položaj »forda«. Sve viši zidovi sa obe stra­ ne uske asfaltne trake najaviše Lesliju da će kamionet uskoro ući u tunel koji je Fong po- ’ menup. On opipa sitne metalne predmete skrivene pod širokiim kožnim opasačem njegovih pa ntalona i zauze malo zgodniji položaj na prašnjavom podu. Smanjujući brzinu, »ford« uđe pod niski svod tunela niz čije se zidove slivala voda od posleđnjih kiša. Tek ponegde poneka preostala neonska sve- tiljka bacala je slabašnu svet- lost oko sebe, pokazujući da su gradske službe već davno digle ruke od održavanja sada nepo­ trebnog tunela. Farovi »poršea« jasno su se videli pedesetak jarđi iza nje­ ga. Sačekavši da kamionet pro đe još jednu svetiljku, Lesli se odbaci od poda i lako kao ptica prelete nisiku ogradu meko se dočekujući na noge i nastavlja jući nekoliko koraka u pravcu kretanja, sve dok mu opružena desna ruka ne dotače vlažni Oslonjen leđima, ali napetih ■mišića, on sačeka da mu se fa­ rovi »poršea« približe, procenju iući precizno brzinu vozila. Sada! Kao čelične opruge, mišići, njegovih nogu podigoše vitko teiLo čitavih šest stopa u vaz- duh, prenoseći ga iznad glava zaklonjenih vetrobranom otvo­ renih kola. Bešumno, kao sen- ka, on pade u uski prostor iza sedišta, naginjući se napred da bi predupredio ono što će vo­ zač instinktivno učiniti — ko­ čenje. Obojica su dreknula istovre­ meno, a vozač svom snagom pritisnu papuču kočnice. Iner­ cija i njega i njegovog partne­ ra ponese napred i jedino je Elđridž, iza njih, već bio spre­ man na akciju. Kratki bodež širokog sečiva u njegovoj desnoj ruci dva pu
BORILAČKE VEŠTINE 46 ta pritajeno blesnu u tami, na­ dajući dva munjevita udarca u isto mesto: tamo gde se vratni pršljemovi spajaju sa kičmom. Ie rana krv gotovo da nije ni tekla. Nagnuvši se, Lesli na izgled bez napora izbaci dva mrtva tela u,z bočni zid tune­ la, gde ostadoše kao dve gro­ teskne lutke iskrivljenih udo- Motor »poršea« zabrunda pod njegovom rukom. Svega minut kasnije, on pred sobom ponovo ugleda zadnja svetla kamione­ ta koji je mirno nastavljao svo jim putem i pritisnu sirenu, dajući signal koji je Tabasko Pit dobro poznavao. — U redu? — upita plavoko­ si kroz otvoreni prozor zausta­ vljenog vozila. — Naši prija­ telji nas više neće pratiti, a? — Niti bilo koga drugog — asmehnu se Lesili izlazeći iz »poršea«. — Pređi u »porše«, Pite, Sumiko ide za tobom. Ne ka ponese moju torbu, neće mi biti potrebna. Kada potera kre ne za nama, izađite iz tunela i vrartite se u grad, a onda iz­ najmi neka neupadljiva i brza kola i odmah dođi po mene i Fonga u klisuru reke Flint. Tri desetak milja odavde. U redu? — Čekaj, do đavola! Kakva potera i gde je ta prokleta kli­ sura? Ja... — Nemamo mnogo vremena, ■asvako u Atlamti može ti reći gde je klisura. Sumiko ostaje u gradu da nađe smeštaj za sve nas, dogovori se za sasta­ nak. Hajde! Mahinuvši rukom devojci ko­ ja ga je ćutke pratila pogled­ om, Lesli uskoči u kaminot i pokrete motor. Na seđištu po­ red njega, Fong se nervozno promeškolji. — Maločas. .. — poče neod­ lučno. — Da li se Pit šalio ili si. .. stvarno rekao da treba da umrem? — Aha. — Šta znači to, boga mu? Treba stvarno da umrem? — Stvarno — ne, ali je po­ trebno da Mancanovi ljudi po­ misle da sa mrtav, Džoni. Sve do sada, oni su imali inicijati­ vu, a mi smo vukli nametnute poteze. I tako će biti sve dok oni ne prekinu poieru za to­ bom. Ne znamo dovoljno o nji­ ma da bismo im mogli izfoeći, prema tome moraju pomisliti da je posao obavljen. Posle to ga, kada postanu neoprezni, dolazi red na nas. A onda će­ mo mi birati mesto i trenutak za napad, a ne oni! — Jasno — Fong ovlaži us­ ne vrhom jezikom. — Samo... ovaj... .— Kako ćemo inscenirati tvo
BORILAČKE VEŠTINE 46 ju smrt? Prepusti to meni, Džo ni. Ako me karta nije preva­ rila, 'kroz kanjon reke Flint vo­ di planinski put, je li tako? — Tako je. Vrlo gadan put, Lešli... pun opasnih krivina i sa lošom podlogom. Svi ga iz- begavaju. — To mi i odgovara. Na ta­ kvom putu brzina njihovih ko la ne može doći do izražaja, pa ćemo neko vreme moći da im izmičemo u ovom sporom i te­ škom kamionetu. Posle toga će­ mo ga survati u provaliju i za paliti. Tvoje stvarčice pozadi na kamionu stvoriće dovoljno ubeđljiv vatromet da oni odu­ stanu od provere jesmo li st­ varno mrtvi. Može? — Ako ti talko kažeš — Fo- ng se sitrese od iznenadne drh­ tavice. — Misliš da su nam za petama? — Za petama nisu. Čekaju nas verovatno na izlazu iz tu­ nela. — Šta? ! — »Porše« ima radio-telefon, Džoni, a oni umeju da se služe tom spravom, veruj mi. — Uhh... — Ne brini, umaći ćemo im i odvući ih u kanjon. Samo ti prepusti sve meni. O kej? — O kej — bledo se osmeh- nu Kinez. — Može biti tvr­ do, a? i— Može — klimam Lesli gia vam motreći ga ispod oka. Bo­ jao se, to je bilo očigledno, ali ne i toliko da ga strah ukoči. Dožnatan 14 Fong, zaključi on sa zadovoljstvom, spada u onu grupu ljudi koji umeju da sa­ vladaju svoj strah... — Kako izgleda izlaz iz tu­ nela, Džoni? — Hmm... slično kao i 'ul­ az; zidovi se postepeno spušta­ ju pošto prodamo nadsvođeni đeo. Alko nas čekaju napolju, biće to na samom kraju, tamo gde se kolovoz ¡ponovo deli na dve trake. — Odlično, Ima, dakle, do­ voljno prostora. Proveri da ii su ti vrata dobro zatvorena i drži se čvrsto, možda ću mo­ rati da izvedem i neku akroba­ ciju sa ovim tvojim kamion- — Akrobaciju? — Ne brini — osmehnu se Defeli. — Samo se ti dobro dr­ ži i... aha, tu su! Mutna svetlosit dana ponovo ih obasja i Lesli mirnim pok­ retom ugasi farove, motreći ve lika crna kola zaustavljena po­ preko po kolovozu. U njihovom zaklonu stajali su strelci, njih trojica sa automatskim puška­ ma položenim po krovu. — Amateri! — progunđa Le sli. — Sa obe strane ima me-
BORILAČKE VESTINE 46 31 sta za po šest ovaikvih kami- Praveći se da će poslušati si gna.1 kojim je jedan od streia- ea davao znak da se zaustavi, Lesli smanji brzinu kamioneta. Čak i sa ove daljine mogao je videti olakšanje na licima lju­ di koji su pomislili da će im njihove žrtve same uleteti u šake. Još trideset jardi... dvade- — Drži se, Džohi! Kamionet poskoči skrećući oš tro ulevo i povećavajući brzinu. Kao nošen vetrom, on prohuja pored kola, za dlaku promašiv­ ši zadnji branik, pre nego što je ijedan od strelaca stigao da pomeri cev svog oružja. Puštajući volan, Lesli levom rukom izlbaci sićušnu kuglicu kroz otvoreni prozor. — Ovo će ih neko vreme za­ držati — reče mirno — i spre- čiti da pucaju za nama. Nagnuvši se, Fong zaviri u ogledalo na svojoj strani. Ne­ kim čudom hernije, ona kuglica ne veća od klikera, stvorila je čitav stub sivog dima koji je, mešajući se sa maglom, podi­ gao pravu dimnu zavesu iza — Oho! — Kinez zadivljeno Eviznu. — Taj trik i meni bi dobrodošao u poslu, Les... ako to nije već tvoja poslovna taj- — Bojim se da jeste, Džomi. Najzad, dimenzije pakovanja za tebe nisu ograničavajući fak­ tor kao za mene i uveren sam da ćeš se sasvim lepo snaći i bez moje »čarobne formule« — U redu, u redu — promr­ mlja Fong. — Možda ćeš mi je jednom i sam ponuditi. .. kuda vidiš neki od starinskih trikova moga dede Liu Fonga. Hej — dodade naginjući se prema og­ ledalu — krenuli su za nama! — Tri stotine jardi — proce ni Lesli rastojanje. — Hmm... nije dovoljno za ono što imam u vidu. Moramo smisliti način da ga nekako povećamo... Sa nekoliko oštrih zaokreta kamionet na,pusti prometne gr­ adske ulice i sada se probijao kroz deo naseljen uglavnom Cr ncima, uskim uličicama koje će ga, pre ili kasnije, izvesti na malo kordšćeni put za Lagranž klisurom reke Fliint. Nekoliko puta pratioci u crnom »bjuiku« izgubili bi ih iz vida, ali se Le- sli uvek pobrinuo da ne zaosta­ nu previše. Na kraju, dok su se uspdnjaii uz planinu da bi se preko vododelmice spustili prema Flintu, rastojanje je iz­ nosilo gotovo čitavu milju.
32 BORILAČKE VEŠTINE 46 j — Ah, tu sam hteo da vas imam, prijatelji — veselo reče Lesli prateći kretanje »bjuika« u serpentinama ispod sebe. — Sada možemo početi našu igru. Osobama sa slabim živcima pre poručuje se da zatvore oči, Džo- — Š'ta to... uhhh! Odbacujući gumama prašinu i šljunak sa neravnog puta, »ford« gotovo poprečke uđe u oštru krivinu, zanoseći se zad­ njim đelom. Fong kriknu kad shvati da je levii prednji točak možda samo na koji palac od ničim obezibeđenog ponora u či jem podnožju se penušala reka Flirnt. — Nije bila šala, Džoni — mi mo odvrati njegov vozač. — Bi će ti lakše ako stvarno zatvo- — Hvala — promrmlja Ki­ nez. — Ako već moram da slo mim vrait, neka to bude širom otvorenih očiju! — Kako hoćeš... I pored svoje daleko veće b,r zine, »bjuik« je siporo smanji­ vao rastojanje do kamioneta, jer je njegov vozač očigledno posedovao drukčije kriterijume o opasnoj vožnji od Lesli a El- driđža. I mnogo lošije reflekse. Dva ili tri puta morao se po­ služiti kočnicom da zaustavi za huiktalo vozilo na samoj ivici ■provalije. — Još milju — reče iznena­ da Lesli. — Spremi se da is-ko čiš, Džoni. .. — U ovoj brzini? Ti si lud! — Smanjiću brzinu, ne bri­ ni. Iskoči i odmah se baci u zaklon, bilo kakav zaklon, dok oni prođu. Ne izlazi dok ne do đem po tebe. — A ako... nije važno! — Ako ne dođem po tebe? -4 nasmeja se Lesli. — Ne brini., doći ću sigurno po tebe, Džo­ ni. Pazi, iza ove krivine ko Dižući oblak prašine kamio­ net se zanese naglo smanjujući brzinu. Sa 'psovkom na usnama Džoni Li Fong iskoči na svoju stranu, posmiu i otkjiza po ne­ ravnoj površini puta gotovo do jarka na desnoj ivici. Drugu, mnogo glasniju psovku, zagluši buka motora koji je ponovo hvatao punu brzinu. Sklopivši na trenutak oči, Le sli u mislima pređe deo puta koji je ostao za njim. Da, pro­ račun je bio dobar. U času ka đa prednji točkovi kamioneta izlete nad ponor, »bjuik« će bi ti pred izlaskom iz krivine u kojoj se on sada nalazio. Vrlo dobro. Njegovi pratioci propustiiće da vide početak pa­ da, ali će zato biti na idealnom
BORILAČKE VESTINE 46 mestu da vide njegov mnogo spektakularniji kraj... Pridržavajući levom rukom vrata, on tačno određenom br zinom pusti kamionet da ide prema oštroj desnoj krivini pr­ ed njiim, proučavajući pogle­ dom onaj mali deo strmine ko ji se mogao videti. Još deset jardi... pet. .. tri.., U trenutku kada se prednji deo kamioneta nagnuo nad po­ norom, on iskoči zalupivši u skoku vrata za sobom. Sa'lto na činjen u vazđuhu imao je za cilj da elimaniše jedan deo ine rcije stečen kretanjem kamio­ na; dočekavši se meko na no­ ge on se pruži u zaklon nera­ vnih stena zamahujući desnom rukom. Kuglica, slična onaj koja je dvadesetak minuta ranije stvo rila divnu zavesu, pade među kutije na zadnjem delu kamao na u času kada njegov prednji deo prvi put dotače stene pod sobom. Dejstvo kuglice, među­ tim, bilo je daleko drastičnije; čitav zadnji deo kamiona pret- | vori se u vatrenu loptu oidska- ' čuči od stena uvis i ponovo se kotrljajući niz strminu. Svakii novi udar o stene ra­ zbacivao je unaokolo raznoboj­ ni plamen zapaljenih sanduka sa smesama za vatromet. Vat­ romet kakav kanjon reke Flint još nikada nije video... Do površine vode, stotinak jardi niže, ostaci kamiona stiza li su jedan po jedan; niz čita­ vu padinu pružao se trag od ra znobojnog plamena koji je gu­ tao kržljavo šiblje i travu vla žnu od magle. Osmehnuvši se, Lesli se po­ vuče dublje pod stenovitu nad­ strešnicu. Zvuk motora govo­ rio mu je da je »bjuik« na sto tinak jardi od njega. šuštanje guma na šljunku, naglo otvorena vrata kola, šum koraka nad njegovom glavom. — Isuse Hriste! — reče ne­ ko užasnuto. — Vidi ti to... vi di ti to! Drugi se prigušeno nasmeja. — Lep prizor, nema šta. Ne bih voleo da budem na mestu momka koga će poslati da iden tifikuje ta dva tipa, znaš. — Ni ja. Mora da mu je ka­ mion bio pun baruta za vatro- — Video si sanduke. To1žuto kopile razumevalo se u eksplo­ zive. Ima i neke pravde u to­ me što je crkao na ovakav na- — Da... u svakom slučaju, uštedeo nam je posao, je li. Ga zda će biti zadovoljan. Pitam se samo ko je bio onaj tip sa
34 BORILAČKE VESTINE 46 Kinezom, proklet bio. Šteta za tako dobrog vozača.;. — Dobrog? Prokletstvo, ho­ ćeš da kažeš da je bolji od me- — Naravno da je bolji od te­ be, čoveče. On je vozio »for- đov« kamionet, a ti novi »bju- ik«. Ne bi ga stigao da nije... uli, do đavola! — Eto vidiš! — nasmeja se drugi. — On je sada dole, a ja ovde. Nadam se da shvataš ra­ zliku, ortak... Iz svog zaklona Lasli je ispra tio pogledom »bjuilk« koji se s mukom okrenuo na uskom putu i pohitao natrag u grad, a onda se iispeo na put i laga­ no krenuo natrag, prema Fon- govom skrovištu. Mali Kinez seđeo je na steni i sa bolnom grimasom na licu posmatrao svoje ođrane dlano- — Kako je izgledalo? — upi ta Lesli veselo. — Uverljivo? — Uverljivo? čoveče, samo mi je na trenutak palo na pa­ met kako bi izgledalo da sam još uvek u kabini. Gotovo sam umro od straha! — Da, prošlo bi kao uzbud­ ljiv kadar u svakom pustolov­ nom filmu. Ah, evo i Pita, do bro je, još možemo stići »bju- — Stići... zašto, do đavola? Jedva smo im umakli, a sada... — Još nije gotovo, Džoni. Svi sa kojima smo do sada imali pos'la bili su sitna riba, a ja želim njihovog gazdu — Mancana! — Nimalo originalna želja. Čujem da bi FBI dao svoju ce ntralu u Vašingttonu i dva-tri kongresmena priđe za njega. Možda bi opak trebalo da odu­ stanemo, Lesli... kad samo po mislim na sviu onu krv koja će još biti prolivena, a mi možda ništa nećemo postići, onda... Izbivši iza krivine, neupadiji vi sivi »korver« naglo se zaiusta vi i odmah poče da se okreće. Fong opsova kad shvati da Ta baisko Pit po ivici provalije vo zii isto onako hladnokrvno kao i Eldriđž nekoliko minuta ra­ nije. — Kakvi ste vi to ljudi, do đavola? Imate li uopšite nera- va? Kao da dolazite 6a neke druge planete, gde... — Upadaj, Džoni! — dovi- knu Tabasko veselo kroz otvo reni prozor — d ostavi svoje ja đikovke za neka drugi put, jer ako nam taj »ibjuik« umakne možemo mimo da pođemo na­ trag u Sam Franoisko! Je li,
BORILAČKE VESTINE 46 35 Lee, ti si načinio onaj vatro­ met dole u klancu. Izgleda je­ zivo moram ti reći... Fong preko ramena baci po­ gled na stub crnog dima u ka­ njonu i bez reči zavrte glavom. Pogledavši jedan u drugog, Le sli i Tabaisko Pit se ćutke os- mehnuše. Ne, Džonaitan Li Fo­ ng nije bio u njihovoj klasi... Pola sarta kasnije, posle zasta nka kod motela na ulasku u grad, gde su Mancanovi ljudi očekivali uispeh svoje misije, Pit je lagano vozio »korver« kroz večernju gužvu u glavnim ulicama Atlante. Ta vožnja, me đutim, nije trajala dugo, jer samo koji trenutak kasnije »bju ik« skrete u dugu, mračnu uli­ cu sa obe strane oivičenu glo­ maznim građevinama u koji­ ma se uvek mogao naći jeftin, ako ne već i udoban stan. — Oh—oh! — zastenja Fong. — Ne idu valjda tamo, prokle­ ti bili! — Tamo? — podiže Pet obr­ ve. — Kuda to and idu, Džo- mi? — Nisam još siguran, ali se bojim da će to biti Empti Vo- lz.. . — Empti Volz? Prazni zido­ vi... kakvo je to mesto? — Empti Volz je čitav jedan kvart u južnom predgrađu koji je raseljen još pre dve godine. Čuo sam da je tu (trebalo da ni knu fabrike koje bi zaposlile Crnce u tom kraju i siromašni beli živalj, ali bar do sada od toga ničeg nije bilo. Da bi st­ var bila još čudnija, nijedna zgrada još nije srušena... vrlo zgodno za beskućnike i sve ko­ ji žele da izbegnu nadzor poli cije. — Da, svakako. Stotine, mo­ žda hiljade praznih stanova, la virinti stepeništa, možda i tajni prolazi — zamišljeno reče Le- sli mršteći obrve. — Tu ja i sklonište Mancanovih ljudi? — Samo nekih. Svi oni sigu­ rno poseduju bolje stanove u le pšim delovima grada. Ali, ako im je potrebno mesto za sasta nke, eliminaciju nepoželjnih, trgovinu drogom, onda je Em pti Volz pravo mesto! Da, sada možemo biti potpuno sigurni: ona dva tipa idu pravo prema ivici naselja; ono počinje čim se pređe železnieka pruga. Sa nadvožnjaka uz koji su se uspeli prateći gangstere u »bju iku« pružao se dobar pogled na Empti Volz, pogled koji bi sva kako bio mnogo bolji po danu. Ovako, na ivioi osveitljenog gra da, gomila praznih kuća ličila je na crnu, otvorenu ranu, ili žđrelo pećine koje preti da pro guta svakog fco se usudi da joj priđe.
BORILAČKE VESTINE 46 — Gadno mesto — progunđa Pit, ne skidajući pogleda sa za dnjdh svetala ¡kola ispred sebe. — Đavolski gadno mesto... — Ne približuj im se suviše, Pite — upozori Lesli tihim gia som. — Ovide je malo vozila, bićeš upadljiv... — Znam, ali, do đavola, ka­ ko da ih nađemo ako umaknu među sve te mračne zgrade? Pogedaj; postoji stotinu izlaza i ulaza sa ovog puta! — Prepusitd to meni. Oni mo raju ostati u ubeđenju da je sa Fongom gotovo i da je nji­ hovim problemima kraj. Šta mi siliš koliko će ih teže biti pro­ naći ako shvate da ih neko sle­ di? Kola su sada jurila duž ne­ preglednih blokova zgrada od pet, šest ili sedam spratova, či ji su sivi zidovi i prazni, crni prozori sablasno delovali na magli koju je vetar vukao oko ravnih krovova. »Kao uspavani džin sa hilja­ du očiju«, pomislii Lesli, prou­ čavajući vidik koji su otkriva­ le udaljene svetlositi grada. »Us pavan, ali zato ne manje opa­ san, jer iza svakog od tih pro­ zora može se naći čovek sa pu­ škom u rukama, spreman da zaspe olovom onoga ko se usu di da priđe njegovom skroviš- tu...« — Mafficano je našao dobro mesto — reče glasno. — Biila bi potrebna čitava armija ljudi da pretraži ovaj lavirint... Zb­ og čega grad ne sruši sve ovo, Džoni? — O tome se ne priča mno­ go — osmehnu se Kinez — ali, kako se čuje, to i nije svojina grada, već privatna svojina... — Čaja, Džoni? Mancanova? — Možda. Zvaničan naziv ekipe koja je otkupila sve ovo od grada je »Korporacija za pro greis«. Neko vreme listovi su bili puni njihovih skupo plaće nih oglaisa u kojima su obeća­ vali hiljade radnih mesta u no vim fabrikama, nova stambena naselja u zelenilu i cveću, no­ ve, široke uilice i sve ono o če miu se može samo sanjati. Ka­ da je čitav kraj prešao u nji­ hove ruke, oglasa je iznenada nestalo. Što je najgore, niko se ne uzbuđuje zbog toga. — Zašto bi se ko uzbuđivao? — sleže Pit ramenima. — I za ljude iz gradske uprave pašče pokoja mrvica od tog velikog kolača. Cena tom zemljištu ne minovno će rasti, čim počnu da se grade prve fabrike. Potreb­ no je samo malo strpljenja, zar ne? i— Pazi, Pite — reče Lesli prigušenim glasom. — Skrenuli
BORILAČKE VEŠTINE 46 37 — Idemo za njima? •Elđriđž je razmišljao svega nekoliko trenutaka, ali se čak i to učinilo čudnim Tabasko Pi­ tu.— Haragei? — upita šapa- Lesli potvrdno klimnu gla­ vom, dajući mu istovremeno znak da ćuti. Fong je prelazio pogledom isa jednog na drugog. — Šta si to rekao, Pite? Zvu či mi kao neka japanska reč... — Ah, tako nešto — nemar­ no odgovori Tabasko, skrećući »ikorver« u neravni prolaz iz­ među dve visoke zgrade kroz kojii je trenutak ranije nestalo vozilo gangstera. Posle malog kolebanja Lesli je doneo odlu­ ku i dao znak Pitu da to uči- Vožnja sa ugašenim farovi­ ma po neravnom tlu nije bila nimalo prijatna i Pit je tiho psovao. Prolaz se samo na tre nutaik raširio u prostoru izme­ đu đveju susednih zgrada, da bi se potom kola jedva provu­ kla kroz uski tunel, načinjen očigledno grubim rušenjem je­ dnog dela prizemlja naredne zg­ rade. — Ugasi motor! — tiho reče Lesli. U iznenadnoj tišini, on po­ moli glavu kroz prozor pažlji­ vo osluškujući. — Stali su? — poršaputa Pit. — Aha. Pitam se samo gde. Pit pređe pogledom po oko­ lnim zidovima koji su se nad njihovim glavama gubili u ta­ mi. Četiri ili pet prolaza ispred njih bili su dovoljno veliki da u njima iščezne i mnogo veće vozilo od »bjuika«. — Prokletstvo! Sada ih više ne nađosmo! — progunđa on. Dajući drugoj dvojici znak da budu tihi,. Lesli se bešumno izvuče iz 'kola, zagledajući u tle pred svojim nogama. — On je lud! — prošaputa Fong. — Šta očekuje da će vi- deti u mrklom mraiku? Trago­ ve guma? — Prat! Lea ima oči kao ma­ čka, vldećeS? — A ha... i još mnogo drugih talenata, zar ne? Pite. .. ona reč koju -Je maločas izgovorio. Sada >30 sećam šta znači. Japa­ nska reč, je li tako? — Ostavi se Džond. Rekao sam ti da Les ne voli razgovor o tome! — Haragei znači »pređoseća- nje opasnosti«, ili nešto slično- — uporno je šaputao Kinez. — Poseduje li on to osećanje, Pite? Čulo za opasnost? — Da, do đavola, da! Ali ne moj mu reći da sam ti to re­
BORILAČKE VEŠTINE 46 kao, inače... Prokletstvo, sada je i on nestao! — Da pođemo za njim? — predloži oprezno Džoni, iako mu se na licu viđelo da ni sam nije oduševljen svojom idejom. — Taman posla! Les voli či­ stu situaciju; ako čuje nekog da se spotiče po mraku, želi da zna da ga srne oboriti udarcem, ne razmišljajući da li je pred njlim neko od nas dvojice. Ne, samo ti sedi gde jesi, Džoni, on će se već snaći i sam... Pedesetak jardi dalje, Lesli je, nečujan kao senka, sledio laki miris sagorelog benzina koji je nekoliko trenutaka rani je za sobom ostavio bjuik. Put ga je vodio prolazom namemo načinjenim kao lavirint, izme­ đu gomile cigala i otpadaka ka kvi se uvek mogu naći među na puštenim zgradama. Nešto dalje prolaz se strmo spuštao pod svod podruma sile deće zgrade, čiji je zid bio gru bo probijen udarcima pijuka. Prešavši preko gomile polo­ mljenih cigala koju je vreme lagano pretvaralo u sivkastu pr­ ašinu, Lesli se priljubi uz ivicu mračnog otvora. Iz unutrašnjosti, Vlažni vaz- duh nije donosio nikakav šum, ali je miris benzina postao ja­ či. Da, ipak šum! U tami, njegove usne se ra- zvu'koše u osmeh. Lim oko zagre janog motora »fojuika« lagano se hladio, stvarajući pucketave šumove koji su se odbijali o zi dove i svod velike podzemne prostorije. Priljubljen uza neravni zid, da se njegova silueta ne bi ocr tala na nešto svetlijoj pozadini, on se uvuče u unutrašnjost po­ druma, oprezno qpipavajući tla pod svojim nogama pre nego što načini sledeći korak. Sklopljenih očiju, upijao je šumove iz prostora oko sebe, iako je već znao da mu trenu­ tno ne preti nikakva opasnost. Dvojica gangisitera ostavili su svoja kola u ovoj neobičnoj po dzemnoj garaži i nekuda nasta vili pešice. Samo kuda? Strujanje vazđuha na njego vom obrazu svedoeilo je da na drugoj strani postoji najmanje jedan sličan prolaz, pored ste­ peništa koje je vodilo naviše u zgradu. Onda, tu je bilo i okno lifta koje bi, za nuždu, ta- kođe moglo poslužiti. »Lavirint«, pomsilii, oprezno se vraćajući natrag. »Pravi la­ virint u kome se nepozvani vr­ lo teško mogu snaći...« Fong se trže kada jedna se­ nka naglo izroni iz tame i otvo ri vrata na njegovoj strani.
BORILAČKE VESTINE 46 — Uh, prokletstvo! — proš­ tenja. — Kako si me uplašio, Lesli! — Izvini, Džoni — reče on seđajući u kola. — Pite, idemo natrag. — Šta?! A ona dva dripca? -- Moraće da sačekaju. Kao što sam i mislio, poitreibna je armija da detaljno pregleda sva Oki kutak ovoig prokletog me- — Odustajemo, dakle? Ali... Lesli se tiho nasmeja. — Pite, 1.u reč iz mojiih usta nikada nisi čuo i nikada je ne ćeš ni čuti! Ne, ne odustajemo, do đavola. Sutra se vraćamo ovamo po danu da iskopamo te pacove iz ruševina, pa makar na traganje utrošili i ostatak ove godine! Kiša je lila na Aitiantu sa le tnjom žestinom i jesenjom upo mošću istovremeno, ali je pre dveče počela da jenjava. Vaz- duh je, međutim, i dalje ostao ispunjen vlagom od magle ko­ ja je lagano puzala sa plairui- U gradu sa svojim hiljadama svetlećim reklama, farovima au tomobila i bukom muzike koja je dopirala iz barova i sa tele vizora taj prizor je možda bio i veseo. Ovđe, međutim, u na­ selju posećenom samo od duho va nekadašnjih stanovnika i se nkama ljudi čija lica ne vole svetlost, mrak i magla stvarali su fantastične oblike, prepliću- ći se sa šumovima vode koja je uporno kapala kroz šuplje krovove. — Nije čudo što i danju svi izbegavaju Enopti Volz — pro mrmlja jedva čujno Fong. Obu čen u tamnu ođeću, sa velikim pištoljem zataknutim za opasač i nožem skrivenim u čizmi ose ćao se kao jedan od onih bez­ umno hrabrih momaka koji su, u svoje vreme, sami odlazili u džungle Vijetnama da bi zado­ voljili svoju potrebu za prozi­ vanjem krvi. — Sve će biti u redu, Džoni — umiri ga Pat šapatom, odla žuči na sedište kraj sebe go­ tovo ispražnjenu limenku sa pi vom. — Važno je da. te niko ne vidi i da do jutra polako pregledaš deo koji ti je dode- ljen; sve drugo prepusti naima, u redu? — U redu, ali... — Ne boj se, ako nekoga i sretneš, možeš biti siguran da je čovek, a ne sablast — tiho se naismeja Lesli, pružajući mu komad hartije. — Kao što smo
BORILAČKE VEŠTINE 46 se dogovorili, ovđe ćeš ucrtati samo promene koje su nastale otkako ovđe nilko ne živi. Što detaljnije, Džoni, i sam znaš za — Jaisno — Fong obliznu u- ¡sne, savijajući hartiju i gura­ jući je u džep svoje bluze. — Kada krećemo? — Kad budeš spreman, Džo­ ni. Ovo nije vojska pa da mo­ ramo da krenemo svi u određe­ nom trenutku. Bitno je da se pred jutro svi ponovo okupimo ovde. Mali Kinez u tami klimnu glavom. — Pa onda, ljudi... mnogo Zatvorivši tiho za sobom do­ bro podmazana vrata »krovera«, on se hitrim korakom udalji prema jednom od stotinak pro­ laza koji su uvodili u Empti Volz. Išao je hitro i energično, uz pomoć svatlosti koja je ov­ de još uvek dopirala iz obliž­ njih gradskih ulica. I sam je bio svestan činjeni ce da mu je dodeljen najlakši i najmanji deo nekadašnjeg na­ selja i pobunio se protiv toga danas dok su, kao generali pr­ ed bitku, razgledali plan isko­ pan u zemljišnom uredu. . »Ne oslanjaj se previše na ovu hartiju, Džoni«, rekao je Eldriđž u jednom trenutku. »Mislim da, nimalo slučajno, ovaj plan ne odgovara stvar­ nom položaju zgrada...« ELdridž... Oslonivši se o vlažni zid, Fo­ ng obrisa znoj sa čela. Taj čo vek zadavao mu je strah. Onu vrstu straha, recimo, koja se instinktivno oseća kraj opasne divlje zveri, bez obzira što svi tvrde da je ona pripitomljena i da nikada ne bi napala čove- ka... Brzina, stfiaga, spretnost... sve to je bilo shvatljivo, bez obzira što je daleko nadmašivalo spo­ sobnosti prosečnog čoveka. O- na lakoća, međutim, sa kojom je Eiđridž hladnokrvno ubijao, činila se Fongu nestvarnom. Ljudsko biće ne bi smelo ubija ti tako brzo, bez razmišljanja, potpuno nepokretnog lica kao da obavlja svoj' svakodnevni posao... — Govoriš gluposti, Džonata ne — promrmlja on sebi u bra du, odvajajući se od zida i opi pavajući nogom teren ispred sebe. — Možda ubijanje i jeste njegov svakodnevni posao, a? Tabasko Pit nije imao ničeg zagonetnog u sebi.'Ta devojka, tako očigledno zaljubljena u Le slija Eldridža, tafcođe. Hi mož­ da samo malo... Ali, Eiđridž sam, to je bilo već nešto sasvim drugo!
BORILAČKE VESTINE 46 41 Nije mu bilo nimalo teško da zamisli Elđridža kao jedno od onih bića iz legende. Anđe­ la smrti sa plamenim mačem u rukama, viteza antičke Kine koji se uvek pojavi u odsud­ nom trenutku da izbori pobe- đu protiv nepravde. Ako je takvih ljudi ikada bi lo u Kini, onda... Fong zastade u pola koraka i opruženom rukom napipa zid kraj kojeg se kretao. Nove ka pi ledenog znoja pojaviše mu se na čelu, ali ih an náje ose- Ne, u Kini toga nikada nije bilo, ali... U Japanu! On odmahnu glavom i nasta vi odlučnim korakom. — Gluposti! — promrmlja. — Ninđe su samo legenda i to zna svako đete. Gledao si su­ više loših filmova o tome,.Džo natane, stari moj! Stotinak jarđi dalje, u zamra čenim kolima troje prijatelja je ćutke seđelo.' Tabasko Pit prvi je prekinuo tišinu. — Kakvi su njegovi izgledi, Leis? — upita tiho. — Bolji od naših. •Ako u o- vim ruševinama nečeg ima, on­ da će to biti u samom središtu, najdalje od prometnih ulica ko je obilaze Empti Volz. Banda ne može biti tolika da straža­ ma pokriva svaki mogući pri­ laz. Njihovi ljudi biće koncen- trisani samo u neposrednoj oko lini mesta koje je važno za — Tamo kuda ćemo mi krenu ti, a? — Da. Sumiko, dodaj mi to­ rbu. Ovoga puta potreban mi je čitav arsenal. — Ne dopada ma se ovo me- sto — progunđa Tabasko Pit, mućkajući piće u konzervi da bi proverio koliko ga još ima. — Verovali ili ne, podseća me na groblje. Sumiko se tiho nasmeja, po­ mažući Lesliju da na zadnjem sedištu zbaci sa sebe odeću i navuče kostim od guste crne svile koji mu je pristajao kao saliven, ocrtavajući svaki mi­ šić. Iz one platnene torbe poja vi se još nekoliko neobičnih stvari; najneobičnija od njih bio je dugi mač u bogato ukra šenim koricama koji je čak i potpunim laicima govorio da je iskovan u Japanu, i to neko liko stotina godina pre ovog trenutka. — Možemo li da krenemo? — upita Lesli navlačeći preko glave kapuljaču od one iste cr­ ne svile. Ispod nje glas mu je zvučao prigušeno, jer je ona
42 BORILAČKE VEŠTINE 46 ostavljala samo dva uska pro- — Kako da ne — Pit isfcapi pivo i spusti konzervu na pod kola. — Ovaj, sad kad naš pri jatelj Džoni nije tu... mogao bi i da nam kažeš šta odista smeraš ove noći... — Zavisi. Ukoliko uspemo da otkrijemo skrovište bande, pokušaćemo da se obračunamo sa njima. U svakom slučaju, stvorićemo malo gužve i zadati im straha. Verujem da su se do sada ovde osećali potpuno sigurni. Od ove noći to će se izmenifci. — Zbog toga si Fonga odvo jio od nas i poslao u kraj koji ništa ne obećava? — upita de vojka. Njena ruka ležala je u ruci muškarca obavljenoj ru­ kavicom od crne svile. — Da. On je dobar čovek, ali ne želim da me vidi u ov­ om kostimu. A onda, nije navi kao na koordinirano đedovanje kao nas troje i samo bi nam smetao. Ne, ovako je najbolje... idemo li? — Idemo, do đavola! Ti ov­ de držiš govor, a ne ja! — za- smeja se Talbasko otvarajući vrata. — Kao i obično, na dva­ deset jardi rastojanja? — Da. .. Kao tri senke izašli su iz ko­ la i tiho zatvorili vrata za so­ bom. Lesli je krenuo prvi, tra­ žeći u tami onaj isti otvor kroz koji je prethodne noći prošao »bjuik« sa dvojicom gangstera. Ovoga puta .podrum je bio pra zan, ali je miris benzina sve- dolčio da su neka kola ne tako davno bila na mestu koje se očigledno često koristilo kao privremena garaža. I Siumiko i TaibaSko Pit zna­ li su već u opštim crtama šta treba da čine. Krenuvši prema stepeništu, Lesli oslušnu kako bi utvrdio njihov položaj. Levo od njega Tabasko Pit je istraživao otvor u zidu na suprotnoj strani podruma. De- vojfca je prstima opipavala vra ta lifta, tražeći nešto što bi joj reklo da li. se uređaj na neki način još koristi. Nekoliko minuta kasnije svi troje su bili na početku stepe ništa. — Lift ne radi — šapnu Su- mik.0. — Nimalo čudno, kada se zna da ovde odavno nema struje... — Ništa naročito ni kod me­ ne — cerio se Pit. — Tamo je samo rampa kojom kola, uz malo napora, mogu izaći na dru gu stranu zgrade. Izlaz za slu­ čaj opasnosti, verovaitno. — U redu. Ja onda krećem stepenicama, a vi sačekajte da
BORILAČKE VESTINE 46 43 odmaknem, pa krenite zamn- Vrata hodnika u prizemlju vi sila su, oslonjena samo jednim svojim uglom i Leisli oprezno prođe kraj njih, napinjući sva svoja čula. Ništa, nikakvih šumova, nigde ni tračka svetlosti, a osećao se samo zadah vlage koja je već dugo ispunjavala ovaj prostor. Zbog čega onda haragei, to fantastično predosećanje opa­ snosti, neprestano upozorava da mora biti oprezan i tih? Klizeći pored samog -zida da bi izbegao da mu pod nogama zašušti maltar otpao sa tavani­ ce, on lagano poče da se uspinje stepenicama na prvi sprat. Iza sebe sada je čuo korake Sumi- ko i Tabaisko Pita, još uvek pre više tihe za čula običnog čo- Na polovini stepeništa, čo- vek u crnom kostimu zastade. Nešto nije bilo a redu. Okrennvši se na vrhovima prstiju, on pođe natrag, niz ste penice. Haragei mu je rekao da se opasnost smanjuje sa svakim novim korakom naviše. Ove no ći, međutim, on je tražio opa­ snost i izazivao nevidljive pro­ tivnike. .. Đevojka se trže kad on u po tpunoj tami obavi ruke oko nje. Njeno iznenađenje, među­ tim, ne odade nikakav zvuk. — Šta se dogodilo? — upita jedva čujnim šapatom. — Pite — šapnu Lesli. — O- vđe smo, čekamo te... — Šta je sad? — upita pla­ vokosi džiin oprezno se zausta vljajući koju stopu dalje. — Prolaz se nalazi negde u prizemlju. Desno od nas. — Otkud znaš, do đavola? — Tu se ova zgarada nasla­ nja na susednu. Alko je između njih otvoreni prolaz, a mislim da jeste, onda je to mesito na kojem moramo tražiti naše pri jatelje... Produživši još pedesetak jar- di hodnikom dok su ga njih dvoje čekali na istom mestu, on iznenada zastade kraj jed­ nih vrata. Prsiti u rukavicama dotakoše drvenu površinu, spu stiše se do brave i lagano je do dimuše. I da haragei nije upozoravao kako je opasnost sve bliža, on bi znao da ova vrata predstav­ ljaju traženi prolaz. Jedina od svih kraj kojih je prošao hod­ nikom bila su čvrsto zatvorena i čitava; jedino ova brava, do­ bro podmazana i glatka, poka- zavala je znakove česte upotre be. Šta se nalazi sa druge strane ovih vrata? Naoružani ljudi u
44 BORILAČKE VEŠTINE 46 j zasadi? Ili neka druga, mnogo inteligentnija i stoga i mnogo opasnija zamka? Postojao je samo* jedan na­ čin da se to proveri. Komad ta nke žice, izvučen iz jedne od tajnih pregrada ispod širokog kožnog opasača, nađe se u us­ kom otvoru brave. Nekoliko hi trih i bešfumnih pokreta a on­ da brava tiho škljocnu, sprem­ na da se otvori na prvi dodir ruke. Kao senke, njegovi prijatelji stvoriše se pored njega. — Dva minuta — reče on. — Sumiko, zatvorićeš vrata za mnom, ali tiho, tiho! U tami devojka klimnu gla­ vom. Ispunjavajući pluća vaz- duhom, Lesli naglo ođgurnu vra ta i jednim skokom se nađe u mračnoj unutrašnjosti napuš­ tenog stana. Iza njega, vrata se jedva čujno zaklopiše, ostavlja jući ga u tišini. Haragei je i dalje monotono ¡signalizirao, nije bilo nikakve promene u onome što bi se mo glo nazvati »nivoom potencijal­ ne opasnosti« ako bismo već tra žili pravi izraz za ono što je Lesli Elđriđž osećao. I ono malo svetlosti koja je kroz razbijene prozore dopira­ la spol a bilo je dovoljno Les- liju da pronađe sebi put kroz usko predsoblje i nađe se u prostoriji koja je nekada bila dnevna soba neke porodice. U njenom suprotnom zidu zjapio je mračan, neravan otvor koji je svakako vodio u neku od prostorija susedne zgrade. Kroz razbijene prozore ulazi­ li su pramenovi magle 'koje je tu nanelo strujanje vazduha iz među zgrada. Kovitlajući se iz­ nad samog poda, stvarali su fantastične i preteče oblike oko nogu u crnoj svili. Dva minuta. Nepokretan, Le­ sli je osluškivao šumove koji su sada dopirali kroz mračni otvor, potvrđujući ono na što je haragei već upozorio. Poznavao je te šumove. Nisu ih stvarali ljudi, već životinje. Vrata iza njega još jednom su se otvorila i zatvorila. Tihi koraci dvoje ljudi po nesigur­ nom parketu. — Prokletstvo! — proštenja Pit zastavši pored njega. — Da li se varam, ili su to što se ču­ je zaista... — Ne varaš se, Pite — reče mirno Lesli. — Moramo biti brzi, đavolski brzi! Dolaze pa- Stručnjaci tvrde da na Zem­ lji pacova ima mnogo više ne­
BORILAČKE VEŠTINE 46 45 go ljudi, a to će potvrditi sva­ ko ko je imao tu nesreću da živi u jednom od gradova, bi­ lo gde na svetu, gde način gra dnje i nehigijenska kanalizaci­ ja stvaraju uslove za širenje ove opasne životinjske vrište. Opasne pre svega zato što se pacovi brže od drugih životinja prilagođavaju uslovima otko se­ be, naglo se razmnožavajući ka da im oni odgovaraju. Lesli oseti kako se devojka pored njega stresa. I njoj je, kao i Lesiiju, već palo na pa­ met čime se hrane zveri čije se približavanje sada jaisno ču­ lo. Negde po podzemnim prosto rijama Empti Volaa svakako se nalaze kosturi nesrećnih žrta­ va bande koja je ovaj kraj iza brala za svoje sklonište. Čak i ako ikada budu pronađeni, biće ih veoma teško iđentifikovati, jer pacovi svoj posao obavlja­ ju- veoma, veoma temijno. .. Zvuci hiljada sitnih šapa po drvenom podu pođsećaii su na letaju ikišu koja doibuje po kro vu; prigušena cika- gladnih zve ri postajala je sve glasnija, a njihov dolazak najavljivao je teški zadah truleži i prljavšti- ne koji se sada širio vlažnim vazduhom. — Ima ih na hiljade, boga mu! — opsova Tahasko Pit. — Zar nije bolje da se vratimo, Les? Ona vrata... , — Moramo napred, Pite — reče Lesli odlučno. — Po zvu ku bih rekao da ih ipak nema previše. Moramo ih iznenaditi; kao i sve zveri, i oni će ustu­ knuti kada jumemo na njih i propustiti nas da prođemo. Po­ sle toga vas dvoje produžite, a ja ću ostati da ih zadržim. — Les! Kako? — u glasu de voijke jasno se osećao strah. — Nemam sada vremena da objašnjavam — osmehmu se on. — Budite spremni.. . sada! Kao sivi talais, šireći zadah smrti oko sebe, pacovi jurnuše kroz neravni otvor, pojačava­ jući svoju ciku u času kada su primetili troje ljudi. Odvojivši se od poda dugim, visokim skokom, Lesli ispusti krik, tako visok i prodoran da je podsećao na cičanje raizđra- ženih životinja pred njim. Ra­ širivši ruke, on pade na pod tačno ispred prvih pacova u ogromnoj gomili. Kao refca kada naiđe na ste- nu usred svoje matice, životi­ nje se razđvoijiše, zaplašene kri kom i iznenadnim pokretom ko ji su mogli protumačiti kao na pad. Držeći se za ruke, Tabas- ko Pit i Sumiko potrčale za Lesiijem u iznenada stvorenu čistinu na podu.
46 BORILAČKE VEŠTINE 46 Okrenuvši se u meistu, on ih propusti pored sebe, čisteći prostor oko sviojih nogu hitrim i preciznim udarcima. Odskočivši još jedinom viso­ ko u vazđuh, on baci na pod kuglicu sa dimnom smesom i dugim skokom se ukloni van domašaja zbunjenih životinja. Iza njegovih I6đa, Pit i S.umi- ko odmicali su kroz narednu prostoriju, već na bezbednom rastojanju. Kao munja, sevnu d.ugo seči vo mača istrgnutog iz korica ovoga puta prikačenih na leđa iznad levog ramena. Njegov vrh opiisa polukrug nad samim podom, kidajući i rasecajući tela zveri koje su istrčale iz oblaka dima i krenule za njim. HARAGE'I! Uprkos dimnoj zavesi, Lesli vide kako se naglo otvaraju vrata na bočnom zidu prosto­ rije u kojoj se našao. Pokreti prilike koja se na njima poja­ vila teško su se razaznavali, ali je njena namera bila jas­ na^: ispružena desna ruka đr- uljezu obučenom u crnu svilu! Zamahujući i dalje mačem u desnoj ruci da bi održao paco- ve na bezbednom. rastojanju, Lesli iz pojasa istrže kratki nož teške drške i širokog seči- ya. Bacio ga je produžetkom istog pokreta, žureci ne zbog pretnje čoveka na vratima, već zbog sve većeg broja pacova koji su izbijali iz dima nasrću­ ci na njegove noge. Pogođen nožem visoko u de­ sno rame, čovek se zaklati i vri'snu, naslanjajući se na do­ vratak. Lesli nije imao vreme­ na da ponovi hitac. Vrh ma­ ča sada se kretao levo i desno tako brzo da je stvarao pravu ogradiu na kojoj su ostajala presačena tela sve većeg bro­ ja pacova. Iznenada, njih više nije bilo pred njegovim nogama, i on od skoči korak unazad, spreman da uzvrati ako ponovo napad- Krik ikoji je dopro od nao­ ružanog napadača imao je u se bi malo ljudskog. Pobesneli ori mirisa krvi, pacovi su u gomi- ! larn I na coveika koji je kraj đovratka pao na kolena, držeći se za povređeno rame. Oni najsnažniji već su stezali zube oko njegovih prstiju, vra ta, ušiju, gomila ga je svojom težinom pritisla na pod. Stisnutih ziuba pod maskom Lesli je nekoliko dugih trenu­ taka osluškivao krik čiji je od jek ostao da lebdi pod tavani­ com čak i kada se naglo pre­ kinuo, zamenjen krkljanjem i
BORILAČKE VEŠTINE 46 47 klokcrtanjem krvi iz preise,čene vratae arterije. Tamo kod vrata, kroiz sve re đi dam, sada se videia samo siva gomila tela iz koje je na trenutak izbijao neki od udo­ va oborenog čoveka. Njihovi pokreti postajali su sve spori­ ji, oika pacova sve zaglušnoja. Povlačeći se nečujno, korak po korak, Lesili se leđima os­ loni o vrata iza kojih su ga čekali Taibaisko Pit i Sumiko. — Otvori — reče tiho. — Sve je u redu... — Les! — čak i u tami vi- delo se koliko je lice devojke bleđo. — Šta se dogodilo? Onaj krik... na trenutak sam ,pomi slila da... - — Kao što vidiš, to nisam bio ja — odgovori on mirno. — Jedan od čuvara ovog me- sta svakako. Navratio je da vi­ di šta se to događa... paeovi će ove noći biti zadovoljni oibe — Proklete zveri! — proste nja Taibasko Pit. — Znaš, ka­ da bih birao između podjedna­ kog broja tigrova i pacova, ip­ ak bih odabrao ove prve! — I pogrešio — osmehnu se Lesli pod maskom. — Sa pa- covima i imaš neke izglede; protiv tigrova baš nikakve! Ali, idemo dalje, pred nama je još dug put! j U uobičajenom rasporedu, L« sli na čelu, Sumiko desetak ja- rdi za njim, a Pit na istom to­ likom rastojanju iza nje, pro­ dužili su hodnikom siledeee pri zne zgrade, zagledajući u mra­ čne otvore vrata kraj kojih su prolazili. U naslagama prašine po ka­ menom podu oštro oko Leslija Elđniđža razabiralo je mnogo­ brojne tragove koji su sveđo- čili da se ovuda dosita često prolazi. Sačekao je prijatelje pred st« peništem koje je vodilo navi- — Idemo gore? — prošapta Tabasko Pit. — Boga mu... ti momci baš ne štede svoje no­ ge! — Gore je verovatno prolaz u neku od susednih zgrada —; reče Lesli. — Tiho... ovo ste­ penište je tako akustično da će sei čuti i najmanji šum, čak i neoprezno disanje. Nije isk­ ljučeno da nas na njegovom vt hu čeka neko novo neprijatno iznenađenje... Korak po korak oni su od­ micali stepenicama, držeći s« neprestano bočnog zida. Svet- los't koja je dopirala kroz pr­ ljava okna svetlarnika na vr­ hu stepeništa bila je dovoljna Lesli u da bez mnogo teškoća
BORILAČKE VEŠTINE 46 prati tragove do samog potkro vlja. Prolaz je pred njima ponovo bio zatvoren čvrstim drvenim vratima koja su, i pored gru­ be izrade, svedočila da su po­ stavljena kada su i poslednji stanari napustili naselje koje će kasnije biti nazvano Empti Volz. — Ovo je glupo! — progu­ nđa Tabasko Pit kada je Le- sli dao znak da u blizini ne­ ma nikoga. — Nemoj mi reći da ti tipovi uvek prelaze ovo­ liki put da dođu do svog šefa, Leis! — To verovatno ne čine svi, već samo on:i u koje on nema dovoljno poverenja. Pretposta­ vljam da postoji i drugi, mno­ go lakši put do njegovog sk- rovišta, ali je on upravo sto­ ga i mnogo bolje skriven i mno go bolje čuvan. — Pa šta? Do sada bismo sa vladali straže i uhvatili glav­ nog momka za gušu, umesto što se muvamo po prašnjavim hodnicima u kojima su nam pa covi jedino društvo, do đavola! .— Žao mi je, Pite — nasme- ja se Leisli pod svojom mask­ om. — Da sam mogao, vrlo bih ti rado doveo ženski hor iz nekog mjuzikla. Ovako, mo­ raš se zadovoljiti paeovima, a ako ti je dosadno, pokušaj da otvoriš ova vrata. — Lako — progunđa džin napinjući oči da bi bar nešto video u tami. — Jedino što ovoga puta nemam kod sebe svoju seikiru, znaš. — Greška. — Što? ! Približivši se, Sumiko je ta- kođe proučavala grube daske pred sobom. — Les je u pravu, Pite — reče mimo. — Ova vrata sa­ mo na prvi pogled izgledaju grubo sklepana. — Da ne znam da vas dvoje ne vidite kao mačke, ne bih vam poverovao — progunđa Tabasko trudeći se da otkrije ono što su njih dvoje videli u •toj prepreci. — Dobro, boga mu, šta je neobično na tim vra tima? — Alarmni uređaj. Vrlo obi čan — nasmeja se Leisli. — I vrlo efikasan. — Ti momci su zaista glupi. Šta se događa kada njihovi ljudi žele da uđu? Dignu na noge celu tvrđavu, a? — Mora da postoji neki na­ čin da signaliziraju onima ko­ ji su sa druge strane vrata — zamišljeno reče Sumiko. — Ah ... pogledaj, Les... Svojim osetljivim prstima, osetljivim čak i pod slojem svi
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet
Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet

Recommended

Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambideksterKupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambideksterzoran radovic
 
21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvaraMilenko Gavric
 
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezda
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezdaNindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezda
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezdazoran radovic
 
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...zoran radovic
 
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grejNindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grejzoran radovic
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanazoran radovic
 
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponocNindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoczoran radovic
 
Kupdf.com ashtonfrederick 08-lun-protiv-pijuna
Kupdf.com ashtonfrederick 08-lun-protiv-pijunaKupdf.com ashtonfrederick 08-lun-protiv-pijuna
Kupdf.com ashtonfrederick 08-lun-protiv-pijunazoran radovic
 

Recommended

Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambideksterKupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambidekster
Kupdf.com ashtonfrederick 61-lun-i-ambideksterzoran radovic
 
21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvaraMilenko Gavric
 
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezda
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezdaNindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezda
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezdazoran radovic
 
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...zoran radovic
 
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grejNindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grejzoran radovic
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanazoran radovic
 
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponocNindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoczoran radovic
 
Kupdf.com ashtonfrederick 08-lun-protiv-pijuna
Kupdf.com ashtonfrederick 08-lun-protiv-pijunaKupdf.com ashtonfrederick 08-lun-protiv-pijuna
Kupdf.com ashtonfrederick 08-lun-protiv-pijunazoran radovic
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvarazoran radovic
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjezoran radovic
 
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezazoran radovic
 
Nindja 014 derek finegan - crveni pesak smrti
Nindja 014 derek finegan - crveni pesak smrtiNindja 014 derek finegan - crveni pesak smrti
Nindja 014 derek finegan - crveni pesak smrtizoran radovic
 
23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasiMilenko Gavric
 
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuzoran radovic
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvizoran radovic
 
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasiNindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasizoran radovic
 
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-paklazoran radovic
 
29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz paklaMilenko Gavric
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihzoran radovic
 
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomNindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomzoran radovic
 
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbinezoran radovic
 
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponocNindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoczoran radovic
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozazoran radovic
 
30 klopka za nindju
30 klopka za nindju30 klopka za nindju
30 klopka za nindjuMilenko Gavric
 
27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampiraMilenko Gavric
 
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)zoran radovic
 
20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezda20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezdaMilenko Gavric
 
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtiNindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtizoran radovic
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihzoran radovic
 
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaoNindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaozoran radovic
 

More Related Content

What's hot

Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvarazoran radovic
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjezoran radovic
 
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezazoran radovic
 
Nindja 014 derek finegan - crveni pesak smrti
Nindja 014 derek finegan - crveni pesak smrtiNindja 014 derek finegan - crveni pesak smrti
Nindja 014 derek finegan - crveni pesak smrtizoran radovic
 
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuzoran radovic
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvizoran radovic
 
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasiNindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasizoran radovic
 
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-paklazoran radovic
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihzoran radovic
 
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomNindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomzoran radovic
 
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbinezoran radovic
 
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponocNindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoczoran radovic
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozazoran radovic
 
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)zoran radovic
 
20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezda20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezdaMilenko Gavric
 
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtiNindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtizoran radovic
 

What's hot (20)

Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
 
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
 
Nindja 014 derek finegan - crveni pesak smrti
Nindja 014 derek finegan - crveni pesak smrtiNindja 014 derek finegan - crveni pesak smrti
Nindja 014 derek finegan - crveni pesak smrti
 
23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi
 
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
 
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasiNindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
 
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
 
29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
 
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomNindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
 
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
 
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponocNindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
 
30 klopka za nindju
30 klopka za nindju30 klopka za nindju
30 klopka za nindju
 
27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira
 
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret & emeri)(2.2 mb)
 
20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezda20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezda
 
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtiNindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrti
 

Similar to Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet

Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihzoran radovic
 
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaoNindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaozoran radovic
 
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno trojeNindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno trojezoran radovic
 
Sejn 053 dzek slejd - poslednji metak
Sejn 053 dzek slejd - poslednji metakSejn 053 dzek slejd - poslednji metak
Sejn 053 dzek slejd - poslednji metakBalkanski Posetilac
 
Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244
Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244
Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244zoran radovic
 
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednomNindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednomzoran radovic
 
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrtiNindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrtizoran radovic
 
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtizoran radovic
 
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.euSejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.euBalkanski Posetilac
 
Sejn061 dzekslejd-nestaledevojkevasojevicfolpi-170430184406
Sejn061 dzekslejd-nestaledevojkevasojevicfolpi-170430184406Sejn061 dzekslejd-nestaledevojkevasojevicfolpi-170430184406
Sejn061 dzekslejd-nestaledevojkevasojevicfolpi-170430184406zoran radovic
 
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovniceNindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnicezoran radovic
 
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826zoran radovic
 
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti Balkanski Posetilac
 
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418zoran radovic
 
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri danaSejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri danaBalkanski Posetilac
 
Sejn058 dzekslejd-djavolskirancervasojevicfolpi-170429145319
Sejn058 dzekslejd-djavolskirancervasojevicfolpi-170429145319Sejn058 dzekslejd-djavolskirancervasojevicfolpi-170429145319
Sejn058 dzekslejd-djavolskirancervasojevicfolpi-170429145319zoran radovic
 
Sejn 058 dzek slejd - djavolski rancer
Sejn 058 dzek slejd - djavolski rancer Sejn 058 dzek slejd - djavolski rancer
Sejn 058 dzek slejd - djavolski rancer Balkanski Posetilac
 
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrtNindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrtzoran radovic
 
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz paklaNindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz paklazoran radovic
 
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004zoran radovic
 

Similar to Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet (20)

Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
 
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaoNindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
 
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno trojeNindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
 
Sejn 053 dzek slejd - poslednji metak
Sejn 053 dzek slejd - poslednji metakSejn 053 dzek slejd - poslednji metak
Sejn 053 dzek slejd - poslednji metak
 
Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244
Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244
Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244
 
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednomNindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
 
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrtiNindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
Nindja 032 derek finegan - vreli pesak smrti
 
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
 
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.euSejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
 
Sejn061 dzekslejd-nestaledevojkevasojevicfolpi-170430184406
Sejn061 dzekslejd-nestaledevojkevasojevicfolpi-170430184406Sejn061 dzekslejd-nestaledevojkevasojevicfolpi-170430184406
Sejn061 dzekslejd-nestaledevojkevasojevicfolpi-170430184406
 
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovniceNindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
 
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
 
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
 
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
 
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri danaSejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
 
Sejn058 dzekslejd-djavolskirancervasojevicfolpi-170429145319
Sejn058 dzekslejd-djavolskirancervasojevicfolpi-170429145319Sejn058 dzekslejd-djavolskirancervasojevicfolpi-170429145319
Sejn058 dzekslejd-djavolskirancervasojevicfolpi-170429145319
 
Sejn 058 dzek slejd - djavolski rancer
Sejn 058 dzek slejd - djavolski rancer Sejn 058 dzek slejd - djavolski rancer
Sejn 058 dzek slejd - djavolski rancer
 
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrtNindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
 
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz paklaNindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
Nindja 029 derek finegan - dijamanti iz pakla
 
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
 

More from zoran radovic

Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfzoran radovic
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfzoran radovic
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdfzoran radovic
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfzoran radovic
 

More from zoran radovic (20)

Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
 
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
 

Nindja 046 derek finegan - pakleni kvartet

  • 2.
  • 4. SERIJA Borila ke veštine NIN A Naslov romana: PAKLENI KVARTET Autor: Derek Finegan Glavni i odgovorni urednik: Mirjana Šterijevski Urednik: Borivoje Loši Recenzija: Slobodan Luki Lektor: Mirjana Šterijevski Korektor: Branka ojbaši Slog i štampa: „Litopapir“ - ak 1987. DEN PRESS ____________________________________________________________________________ NIN A BROJ 46 – MART 1987. GOD. – Cena 300 dinara. Izdaje NIRO De je novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevi a 4. Telefoni: (032) 712- 247 lokal 28, uredništvo, i 714-250 prodaja. Teleks 13731. Izdava ki savet: An elka Milojkovi (predsednik), Milica Bogojevi , Ljiljana Jeremi , Vera Smreki , An elko Vidosavljevi , Dragica Mi ovi , Miroslav Jokovi , Miladin Markovi , Nada Maksimovi , Ružica Vukašinovi , Vesna Jelesijevi , Gojko Štulovi , Svetlana Mijatovi . Broj teku eg ra una kod SDK u Gornjem Milanovcu: 61320-603-1263. Devizni ra un kod Beobanke u Beogradu: 60811-620-16-257310-03292. Štampa: „Litopapir“ - ak.
  • 5. Derek Finegan PAKLENI KVARTET Aerodrom u Atlanti, Džordži- ja, bio je neuobičajeno tih. Ili možda pobičajeno tih za ovo doba godine, svejedno. Stotinsik. pultnika i onih koji su nekoga pratili ili čekali raširilo se po velikom restoranu ili šetkalo prostranim mermernim holom čiji su glomaiznd stubovi bez mnogo uspeha dočaravali neka dašnji sjaj juga Amerike. Telefon na šalteru informaci ja zazvoni, i previše našminka­ na plavuša umornih očiju i uve le kože podiže slušalicu navi­ knutim pokretom. — Atlanta aerodrom, izvoli­ te? — Recite mi... glas iz sluša lice bio je prigušen, nesiguran u sebe. — Da li će avion iz Da lasa stići na vreme? — Da. Za tačno sedam minu ■ta, gospodine. — Znam, ali... ova magla, mislim... — Nemojte se brinuti, upra­ vo je potvrđeno da stiže na vreme. Magla mu nimalo neće smetati, gospodine. Spustivši slušalicu, plavuša zavrte glavom okrećući se de vojci koja je zamišljeno prou­ čavala svoj lik u minijaturnom ogledalu za susednim šalterom. ■— Onaj isti — reče. — Već treći puit pita za poslednjih dva desert, minuta. — Verovatno čeka ljubavnicu — sieže druga devojka rameni ma. — Ili je plaćeni ubica ko­ ji treba da sačeka nekog od pu tnika... — Prokletstvo, Šarlin, tvoj humor je iz daha u dan sve go
  • 6. 4 BORILAČKE. VESTINE 46 ri. Plaćeni ubica? Kakva ide­ ja! — Zašto? Misliš da nema plaćenih uhica u Atlamti, dušo? Čoveka koji je svega dvade­ setak jardi dalje stajao zaklo­ njen providnom školjkom tele foneke govornice to pitanje ni­ je zabrinjavalo. On je isuviše dobro znao da u Atlanti ima plaćenih ubica. I da jedan od njih upravo u ovom trenutku šetka unaoko­ lo zavirujući ljudima u lica. Tražeći njega... Ne usuđujući se da se okrene on nasumce odabra jedan broj praveći se da nešto govori u slušalicu. Drugom rukom bri­ sao je lice već potpuno vlaž­ nom maramicom. Uiprkos klima uređaju njemu je bilo pretopio u holu aerodromske zgrade... Da pođe u toalet i umije se? Ili jednostavno ostane u nekoj od kabina? Još sedam minuita, rekla je ona devojka.. . ima li vremena? Ili će «¡hica pre toga stići do njega? >Ne, mora ostati ovde. Blizi­ na ljudi jedina je njegova šan­ sa. Ma kako drski bili Manca- novi revolveraši, ipak se neće usuditi da ga ubiju pred deset Mi .petnaest sveđoika. Skinuvši drhtavom rukom cr ne uaočari sa lica, ¡on pokuša da ukloni znoj koji mu se sa ćela slivao u oči. Kratka veo­ ma crna kosa bila je već goto­ vo sasvim mokra, ali njegovo žućkasto, lice pokazivalo je ma lo od osećanja koja su ga niz- dirala. »Prokletstvo«, mislio je, »dre balo je da poslušam kada su mi govorili da Džordžija nije mesto za čoveka čije su oči ko­ se, a koža žuta... pa makar on bio Amerikanac treće geiun ac, je. .. i čovek koji je za ovu ze miju prolio svoju krv u pro­ kletom Vijetnamu!« Još pet minujta. Nagnut nad slušalicu, on krajičkom* oka o- pazi čoveka u kišnom man+>1;> sa elegantnim šeširom na glavi kako tobože neizainteresovano proučava hol sa ograde sitepeni šta. »To je on«, pomisli zaplašeni Kinez, grčeći usne. Pnsti desne ruke na trenutak doitakoše ee- l.iik revolvera zataknutog za o- pasač pantadona ispod zakopča ne jakne. B.io hi dovoljan je­ dan korak udesno i unazad pa da se nađe na mestu odakle bi ga mogao skinuti jednim met­ kom. Samo što oni nikada ne idu sami, podseti Kinez sebe, ođmi čući prste od lepljive drške o- ružja. Tu negd« je 1 drugi, mo­
  • 7. BORILAČKE VEŠTINE 46 5 žđa i treći ubica. Ne, morao je biti strpljiv... Melodičan zvuk razlože se holom, prenuvši ljude u nje­ mu. — Avioni i/, San Framciska i Dalasa upravo «.leće — objavi ravnodušni žondki glas. — Pu­ tnici iz San Fnunciiska i Dala­ sa izaći će na izlaz C. Ponav­ ljam. .. Odloživši slušalicu na mcsto, Kinez obrisa vlažne dlanove o nogavice pantaJoma. Njegovo li ce, ni staro ni .mlado, kao što to kod Kineza često biva, dobi izraz Jedene maske, još jedan znak ii joigovog uzbuđenja. Covek koji je motrio na hol sada je okrenuo leđa i oslonio i?e na ogradu, gurnuvši ruke du boko u džepove mantila. Pog­ led mu je bio uperen prema iz­ lazu C, na kojem će se za 'koji trenutak pojaviti prvi putnici iz aviona. »Ne smeim gore«, pomisli Ki­ nez. Zavučena u jaiknu, desna ruka bešuimno je otkočila piš­ tolj. »Ositaću ovde, a -kada čo- vek iz San Francisika naiđe, on da mu moram nekako dati znak da...« — Izvuci ruku iz te jakne, Fonig — reče neko tiho iza nje­ ga. — Vrlo polako i vrlo opre ztio, Džonatane... Kao iznenadni blesak u noći, pred očima Kineza pro'lete sli­ ka: on grabi oružje i hitro se okreće, svestan da će ga metak iz već uperenog pištolja pogo­ diti u telo, ali ima, ima vreme na da i sam uzvrati vrelim olovom i da donese smrt ono­ me koji ga je napao .i... Ne! ' Njegova ukroćena ramena re zignirano se opustiše. Ruke mu, međutim, nisu drhtale kada ih je oprezno odmakao od lola. »Još sve nije gotovo, gospo­ do«, pomisli s gorčinom. »Još sve nije gotovo. .. preko u ’Na- ffiu i Džcni Li Fon.g naučio je poneki tr-iik... ali za to još u- vek ima vremena... .ima vre­ mena. . . Jer, od svega je naj­ lakše glupo umreti. ..« — Tako — nastavi glais iza njega, prigušujući srneh, nad­ moćni i&rnoh čoveka naviklog da ga se drugi plaše. — Dobar si ti dečko, Džonatane. S'ada po­ đi polako uz stepenice i misli na pištolj u mom džepu. Znaš li zašto idemo gore? Još uvek nepomičan, Kinez odmahnu glavom. Naravno da je znao zašto ga vode prema izlazu C, ali neka bude proklet ako to prizna jednom od Manca novih ubica.. . — Pokazaćeš -nam tog mom­ ka koji stiže iz Friška da ti po mogne, Džonatane. Jaisno?
  • 8. BORILAČKE VEŠTINE 46 »Što duže ovde ostanemo, čo vek iz San Franeiiska ima više izgleda da se izvuče«, mislio je Fong. »Oni još ne znaju kako on izigleda, a i ako ga ¡po ne­ čemu prepoznaju, ne može ilh biti gore više od dvojice... Pre — Ne — reče tiho, lagano se okrećući licem čoveku iza se­ be. — To ne! Tanke usne visokog čovieika preplanulog lica i užasno hlad nih ' očiju razvukoše sef u os- — Hajde, Džoni — reče on s prezirom. — Vrlo dobro znaš da postoji hiljadu načina da te nateram da progovoriš. — Znam, ali ne za minuit ili dva, Džekoibse. A dotle će čo- vek otići odavde. — Gle, ti znaš moje ime? Bo lje će biti da ga što pre zabora vis, Džoni Fong, jer... (Mali Kinez se iispravi, upiru­ ći se da dostigne visinu čove­ ka gotovo stopu višeg od nje­ ga. — Šta ćeš mi učinifti, Džeko- bse? Ubiti me? Čoveee, pa sm­ rt je jedna od dve stvari koje želim više od svega na svetu! Samo što ti nemaš dovoljno ma šte da to shvatiš, proklet bio! Lice revolveraša ostade ne­ pokretno. — Još uvek postoji i ta dru­ ga stvar, zar ne? — Da. Inače bismo i ti i ja bili mrtvi već pet minuta, Dže- faolbse... — Pođi gore, proklet bio! — prosikta Džekobs. — Hajde! — Ne. Na trenutak .pogled revolve­ raša izguibi uobičajenu sigurn­ ost i on se ugrize za usnu, osvr ćući se oko sebe. Pod visokim svodom odjekivali su glasovi i bat koralka dok se hol lagano ispunjavao putnicima iz tek pri đošlog aviona. Gore, na stepe ništu, drugi revolveraš đavao je očajničke znake Džekobsu ko ji je tiho psovao za sebe, »Još malo«, reče Fong u se­ bi. »Minut ili dva, ne više...« — Pođi, prokleto žuto kopile! — procedi Džekobs gmevno kr­ oz zube. — Pođi, ili ću te zgazi ti kao zmiju! Na trenutak ravnodušni pog­ led Kineza odluta prema stepe ništu i zadrža se na krupnom mladiću u farmerkama i krat­ koj kožnoj jakni. Grubo, ali si mpatično lice, duga plava ko- »To je on«, zaključi Fong sa sigurnošću. »Potpuno odgovara Dilenijevom opl«u. Samo... Di- leni nije rekao da će doći sa đevojkom!«
  • 9. BORILAČKE VESTINE 46 7 Krhka đevojka niskog rasta koja je silazila niz stepenice pored svog krupnog prijatelja, činila se još manjom pod -tere­ tom torbe od grubog platna, na lik jednoj od onih torbi, u koji­ ma se nose štapovi za golf. U njenim kosim očima i sjajnoj crnoj kosi oštro Fongovo oko otkri tragove Istoka. »Japanka«, pomisli. »Ali...« — Dakle, Fong? — siktao je čovek .pred njim. — Govori, ko — Ne budi glup, Džeikobse — Medo se osmehnu Kinez. — Ti vrlo dobro znaš da mi na ovom'mestu ne možeš ništa... a ono što ćeš mi učiniti kasni­ je, negrie drugde, nema više nikakvog značaja... Pogled revolveraša bio je u- prt negde iznad njegove glave. U uskim prorezima očiju zasve tlucao je trijumf. Stežući zube, Fong se naglo okrete. Đevojka sa torbom zastala je, nemamo oslonjena o jedan od stubova, ali je njen ,pratilac, onaj krupni plavokosi mladić, prilazio sa osmehom na licu. — Ne! — zaurla Fong, gra­ beći dršku svog pištolja. — O- vo je zamka! Natrag! Znao je, znao je sa ledenom sigurnošću iskusnog borca da je Džekobs mnogo brži od nje­ ga, ne samo zato što su njego­ vi prsti već stisnuti oko drške oružja u džepu mantila, ali po slednji izlaz još uveik mu je bio otvoren. Poslednje zadovoljstvo, bolje reći. Ako već mora da umre, onda će sa sobom povesiti u smrt i jednog od Mancanovih ubica! Cev njegovog pištolja još je bila uprta prema podu kada je Džekobs istrgao oružje iz dže­ pa i podigao ga prema njego­ vom trbuhu, šireći usne u os- meh trijumfa. Koža oko očiju mu se nabrala u očekivanju pra ska i oblaika dima koji će do- neti smrt čoveku ispred cevi. A onda... Nešto je prohujalo nad Fon- govom glavom i on se isntinkti vno prignuo, buljeći širom otvo renim očima u prizor pred so­ bom. Dugo, vitko telo čoveka obu­ čenog u sportsku odeću, učinilo mu se, stiglo je kroz vazduh brzinom nadzvučnog aviona. Ši reći u letu ruke, nepoznati je spleo noge oko Džekobsovog vrata, povlačeći ga unazad svo
  • 10. BORILAČKE VEŠTINE 46 jom težinom i silinom svog za- Fomg otvori usta da viikne, upozori nepoznatog na oružje u ruci revolveraša, ali nepotre bno upozorenje ionako bi sti­ glo prekasno. Dočekujući se me ko na opružene ruke, napadač se iiskrete čitavim telom i ne­ što zvučno krenu u Džekobso- vom vratu. Olabavivši stisak nogu delić sekunde pre nego što će Dželko bsova leđa dotaći pod, nepozna ti se odbaci rukama od glatkog mermera i načini pun obrtaj u vaizđuhu. Fong zatvori uista. Ono što se odigralo je neverovatno, ravno najvećim dostignućima artista iz najboljih kineskih cirkusa, bez obzira što cilj ovde nije bio zabava publike, već ubija­ nje. Ali, taj čovek... Nepoznati, visok i vitak, kra tke crne kose i preplanulog li ca sa kojeg su' sevala dva kao čelik hladna olka, dugim sko­ kom već se stvorio pored nje­ ga. Fong oseti kako ga jedna sna žna ruka vuče u stranu i baca na zid. — Hej! — zausti da se pobu ni, ali njegov glas priguši pra­ sak pištolja i zvižduk metaka odbijenih od glatkog mermera na mestu gde se samo delić se kunde ranije nalazilo njegovo telo. Tri ili četiri žene vrisnuše istovremeno. Fongov pogled za stade na čoveku u uniformi ae rodromsfcog obezbeđenja koji se sa komičnom sporošću okre­ tao prema mestu sa kojeg su doprli pucnji. - Gde...? Onoga kome je želeo da se obraiti, već nije bilo kraj nje­ ga. Oslanjajući se leđima o zid, sa pištoljem u ruci, Fong dugim pogledom pređe preko prizora pred sobom. Zaklonjena za štab, crnokosa devojka je suženim očima, na­ izgled savršeno mimo, pratila svaki pokret u holu, Njen kru pni prijatelj je dugim skokovi­ ma napredovao uz stepenice, ne mareći za hice koje je sa vrha prema njemu ispaljivao čovek u kišnom mantilu, gree- ći lice na svaki pucanj. Treći, -onaj koji mu je trenu talk ranije spasao život, tako- đe je bio u ¡pokretu. Trčao je tako brzo između situbova i iz nenađenih,ljudi koji su mu se hitro uklanjali sa puta da je Fong imao teškoća da ga prati pogledom. Prokletstvo, kuda sada žuri, Velika staklen» vrata na su­ protnom kraju hola odbijala su sevtlosit, ali Fong ipak nasluti
  • 11. BORILAČKE VEŠTINE 46 pokrete iza njih. Dogodilo se ono čega se i bojao: Mancano je na aerodrom poslao čitavu go­ milu svojih revolveraša, odlu­ čan da jednom zauveik raščisti sa pretnjom po imenu Džona- ian Li Fong. Kao dobro uvežban .plesni par, dvojica ljudi, takođe odeve ni u duge kišne mantile i sa šeširima matučenim na oči, po- moliše se kroz vrata, preteći uperenim revolverima. Stežući zube, Fong ispali hi­ tac u. njihovom pravcu, svesitan da su predaleko za siguran po gođak. Ipak, to će ih dekonce- nIrisati. naterati možda da po­ traže zaklon i tako dati priliku nepoznatom da se uikloni isp­ red njihovih cevi. Oba revolveraša uzvratiše va tru istovremeno i Fong odsko­ či unazad do zida, osluškujući tako poiznato zviždanje metaka oko svoje glave. Prkoseći opa­ snosti, još jednom je podigao ruku sa oružjem. Iako su Fongovi hici ostavili zvezdaste tragove na staklenim vratima, nijedan od dvojice re volveraša nije reagovao na to. Shvatajući sa užasom da je isp raznio šaržer ne zabeleživši ni­ jedan pogodak, Fong se prilju­ bi uza zid, prateći razrogače- nim očima prizor ispred sebe. Glasno psujući, IVIancanovi ljudi su zasipali mecima pokret nu traku kojom su prema nji­ ma lagano klizili delovi prtlja­ ga putnika koji su se spremati na sledeći avion. — Šita rade, prokleti bili? — procedi Fong kroz stisnute zu­ be. — Šta se ovde, do đavola, Jedan veliki kofer naglo se podiže sa transportne trake u vaszduh i Fong tek tada shvati da su ga pokrenule zgrčene no ge čoveka opruženog između pojedinih komada prtljaga. Kao izbačen iz katapulta, kofer od­ baci bližeg revolveraša do sta klenih vrata koja popustiše pod težinom i udarom i sručiše se na pod razbacujući unaokolo oštre komade stakla. — Mister Fong! — do ušiju mu dopre tih ženski glas. — Idemo! Moramo se ukloniti oda Kao prikovan za mesto, Fong je gledao kako vitka prilika ne poznatog čoveka munjevitom brzinom preOeće rastojanje iz­ među trake i drugog Mancano- vog revolveraša. Ovaj je ustu­ knuo samo korak i podigao o- ružje sa obe ruke pred lice, ci ljajući u trbuh protivniku ‘koji je leteo na njega. — Ne! — dreknu Fong, odba cujući od sebe nežnu ruJku koja
  • 12. 10 BORILAČKE VESTINE 46 ga je vukla prema izlazu. — Ne, moram ubiti to- prokleto gangsterske kopile! Samo čudo moglo je skrenu ti ispaljeni metak sa njegove putanje... Ili ukloniti cilj sa te iste pu tanje,' svejedno. Fong trijumfalno kriknu, jer se čudo ipak dogodilo. Onaj ko ji je malo ranije spasao njegov život i ubio Džekobsa ostao je nepovređen, prignuvši se goto­ vo do samog poda i propuštaju ći metak iznad svoje glave. Kada se uspravio, bio je na korak od iznenađenog strelca. A u rukama, Fong vide, našao mu se dug, oštar komad stakla koje je u krhotinama ležalo u- naokolo. Kratak zamah desnom rukom koji s lakoćom zaobiđe ruku po dignutu kao štit. Vrh stakla bez otpora prodre u meki vrat čoveka, kidajući na svom putu žile zategnute krikom. Zalivajući svojom krvlju pro stor čitave jarđe unaokolo, Ma ncanov čovek se dva puta obrte u mestu, stežući rukama povire đeni vrat, pre nego što se sru­ čio na tle, koprcajući se u so- patvenoj krvi i komadima sta­ kla koje je pucalo pod njego­ vom težinom. — Misiter Fong! Brzo! Kao da se budi iz sna, Fo­ ng skrete pogled prema ogro­ mnim crnim očima devojke. — Da — reče kročivši pre­ ma njoj. — Trebalo bi ,da... — Ne mrdaj! — histerično dreknu neko iza njega. — Ni pokreta! Odskočivši ponovo unazad, Fong shvati da povik čoveka iz aerodromskog obezlbeđenja nije upućen njemu, već plavo­ kosom džinu na vrhu stepeni­ ca. On je stajao dižući nad gla voim telo jednog od Mancano- vih revolveraša i gledao nani­ že, ¡kao da osluškuje krik uža­ sa koji je dopirao iz grudi čo­ veka. Lupajući čizmama o pod, po licajac protrča pored Fonga i ne pogledavši: ga. Njegovo oruž je je bilo upereno naviše, oči iskolačene, zubi stisnuti. Hitra kao munja, devojka na čini kraitak, lak korak i zamah- nu rukom. Iako se činilo da je jedva dotakla vrat policajca, ovaj se sruši na pod spuštaju­ ći oružje, verovatno i ne shva- tajući šta ga je to pogodilo. ¡Plavokosi džin na stepenica­ ma prodorno kriknu. Bio je to krik trijumfa sa kojim je pro- pratio telo izbačeno iz njegovih ruku. Fong okrete glavu od razbi­ jene llobanje oko koje se brzo,
  • 13. BORILAČKE VESTINE 46 11 strašno brzo širila lokva krvi i nečeg 'sivkastog. .. — Zašto? — promuca Kinez. — Zašto... — Idemo — reče devojka do hvatajući ga za truiku. — Poli­ cajac nije mrtav, do đavola! Idemo pre nego što nais prisi­ lite da ubijemo nekoga iko to ne zaslužuje! I sklonite već je­ dnom taj pištolj! Mcrećući glavu da bi još je­ dnom pogledao za sobom, Fong potrča prema .izlazu za devoj- kom. Uz tihi uizdah pneumaiti- ke vrata se automatski otvoriše pred njima i ioni izleteše na prostor pred zgradom, vlažan i siv od magle. — Imate li kola? Gde lsu? Fong pređe rukom preko če la. Buljeći u njegov pištolj, je dan. debeljko je 'hitro uzmicao unazad, ostavljajući na vlaž­ nom asfaltu torbu od skupe ko — Kola, rnister Fong! Gde — Da, kola... ovuda! Kao grogiranom bokseru, Ki nezu ise na trenutak vrati film događaja od poslednjih nekoli­ ko minuta i on sa užasom sh­ vati da ovo što je video nika­ ko ne znači kraj njegovim mu­ kama. Naprotiv... Kada dozna šta se dogodilo njegovim revolverašima, Man- cano će. .. aili to sada nije važ no, treba otići, što pre otići odavde! Sevrdajući oko parkiranih au tomobila, i dalje sa pšitoljim u ruci, Fong pritrča potpuno no­ vom »fordovom« kamionetu. — Ja ću! — devojka mu go­ tovo oteže ključeve iz ruke. — I sklonite nekud taj pištolj, mi ster Fong! .Sklonite ga! Vrativši pištolj za pojas, Fo­ ng dopusti da ga devojka 'od­ gurne do suprotnih vrata kami oneita. Nije se pobunio čak ni kada je ona, nimalo nežno, ak­ tivirala motor i pod velikim gasom krenula između vozila prema ulazu u zgradu. Zakočila je tako naglo da je čelom gotovo lupio o vetrobr- an. Otvorio je usta da nešto op suje, ali ni iza to nije imao vre mena. Poslednjih pet minuta, rezignirano shvati, događaji su se odvijali u tako brzom tem­ pu da on jednostavno više ni­ je mogao da ih sledi... Vraita na njegovoj strani na­ glo se otvoriše da propuste dži novsko telo plavokosog mladića. Pre nego što su se ponovo za­ tvorila, kamionet podskoči i ustremi se prema izlazu sa ae­ rodroma. — Zdravo! — reče plavokosi sa širokim osmehom na licu. — Ja sam Tabasko Pit, iz San
  • 14. 12 BORILAČKE VESTINE 46 Franciska. Pretpostavljam da si ti taj Forag o kome mi je Di- leni govorio? — Kuda, mister Fong? — ■mimo upita devojka kada su izašli na traku koja je pove­ zivala aerodrom sa gradom. — U grad ili negđe drugde? Fong u uskom prostoru ne­ kako uspe da obriše sveži zn­ oj sa čela. — Ne znam — reče, poku­ šavajući da se asmehne. — Za ista ne znam... vidite, svi mo­ ji planovi svodili su Se ma to da nekako preživim do časa ka da vi... kada Pit stigne iz San Franciska. — Stvar izgleda još gadnije nego što mi je Stiv Di leni ispričao. Pitanje je sme- mo li sada uopšte u grad? — Ne verujem... Maneano... šef onih ufoica sa aerodroma veoma je moćan. Čim dozna šta se dogodilo, požilriće da mi smrisi konce. Za njega je to sada već pitanje prestiža, znate. — Veoma dobro — Pit kli­ mam glavom gledajući u de- vojku. — Sumiko? — Moramo ¡u grad — odvra­ ti devojka tiho. — Jedini na­ čin da se nađemo sa Leslijem. — Da, zaboravio sam — od­ mahnu plavokosi glavom. — Zao mi je, Fong, moramo da retsikiramo. Naš prijatelj, mis­ lim da si ga video, još uvek je na aerodromu. Atlanta nije velika kao San Francisko, ali je još uvek đavolski velika ako tražiš jednog čoveka za koga ne znaš gde je! — Mislim da rizik nije pre­ veliki— biledo se osmehnu Ki- ness. — Moj stan je poslednje mesto gde će me Maneano tra­ žiti. .. pod uslovom da se os­ lobodimo ovih kola. Izaći ćemo nekoliko blo­ kova ranije, a kamionet osta­ viti u nekoj garaži. U redu? — Potpuno — Fong se ok­ rete đevojci. — Oprostite, ali vaše ime maločas... vi ste Ja­ panka? — Samo delimično — lice devojke bilo je mirno, oči upr­ te u put pred njima, gotovo prazan. — Nadam se da se ne ljuti­ te što sam i nju poveo, Fong — reče Tabasko Pit. — Ta ma la ima mozga koliko ti i ja za­ jedno, a ume da se snađe i u tvrdim situacijama, znaš. — Video sam već. .. Među­ tim, vaš prijatelj Lesli, je li tako... Još uvek ne verujem onome što sam video sopst- venim očima!
  • 15. BORILAČKE VEŠTINE 46 13 — Da. to se često događa ka da je Lesli u aikciji — nasme- ja se Pit. — Poznajem ga go­ dinama i još uvele ne znam do­ kle odista dosegu njegove mo­ ći. Međutim, on ine voli da se o tome previše govori, ražume­ te, Fong. Bolje će bili da mi u glavnim crtama isipričate šta se to događa u veseloj staroj Atlanti kada me je moj drug iz vojake S/tiv Dileni pozvao reman .na sva iznenađenja? Fong udahnu vazduh. — Stiv i vi bili ste zajedno u vojsci? Vijetnam? — Aha. Uostalom, čitav svet bio je u Vijetnamu, zar ne? I vi, Fong? — Da, mada pred sam kraj — Ali je tada bilo i najga- dnije, Stiv mi je pričao. Ja sam imao sreće da me povuku mnogo ranije... — Znam. 1 mislio sam da... ali nije važno. Tabaslko Pit i devojka se kra tko pogledaše. — Mislili ste da ste time po­ stali pravi Amerikanac, miister Fong, zar ne? — reče devojka. — Sa svim pravima građani­ na, bez obzira na boju vaše kože. I verovatno ste kasno sh vatili da je Jug još uvek Jug. — Bilo je i toga — klimnu Kinez glavom sa gorkim os- mehoiin na licu. — Ono, među­ tim, što se dogodilo prošlog meseca nije imalo mnogo ve­ ze sa mojom rasom. Bio je' to čist reket i jedino je možda ce ■na za njihovu »zaštitu« bih: nešto viša zato što nisam belac. -- Čime se zapravo bavite, Fong? Restoran? Perionica? —- Jedina dva zanimanja za Kineze, je li? Ne, nečim što je malo opasnije, ali zato donosi mnogo više novca. Imam radi­ onicu za izradu raketa za va­ tromete. .. — Pa i ito priliči Kinezu — osmehnu se devojka. Kinezi su i pronašli barut, zar ne? — Da. Sreća za mene je u tome što je moj deda, pre ne­ go što je došao u Ameriku ra­ dio isti posao na dvoru nekog mandarina u južnoj Kini. I što je tajnu zanata premeo mom ocu, a ovaj meni. — A vi? Fong odmahnu glavom, ste­ žući usne. — Ja nemam dece, gospođi­ ce. Ni žene. Umrla je prošle godine. A moju kći Mirelu ubi­ li su Mamcanovi ljudi pre se- — Žao mi je, Fong — de- vojika hitrim pokretom dotače
  • 16. 14 BORILAČKE VESTINE 46 njegovu šalku. — Zaista mi je — Da.. . ali... — Platiće to oni, druže — promuklo reče Tabasko Pit. — I te kako će platiti. .. — Ponekad se zapitam da li |e ©sveta ono što treba da uči­ nim.. Ponekad__ — Ne govori tako — Pit ga obgrli oko uskih ramena. — Ne smeš zaboraviti da to nije samo osveta za smrit tvoje ma­ le, Fong, već i nešto mnogo va žnije. I krupnije, do đavola! Te propalice će nastaviti tako i dalje ako im niko ne stane na put. Pomisli samo na sve one devojčice koje će još ubi­ ti, na porodice koje će uniš­ titi! — Da, mislio sam i o tome. Ali... — Ništa »ali« — čvrsto reče plavokosi džin. — Nastavi svo ju priču... a'li najpre reci Su- miko kuda sada da idemo. To je Atlanta, a? Lepo me,sto... — Da, ali samo spolja. Pro­ dužite još tri bloka ovom uli­ com, gospođice, a onda skre­ nite desno i naviše. Moja kuća je među onima koje se vide na bregu. Radionica je odmah iza nje. — Dovoljno daleko, nadam se — osmehnu se Pit. — Ti momci neće birati sredstva da nas unište. Jedna jedina iskra bila bi dovoljna da nas sve di­ gne u vazduh, a? — Da. Jednom su i pokušali. Tada je... tada je i Mirela st­ radala. .. — Aha. Nastavi, Fong. Sada još manje žalim onog tipa ko­ ga sam učio da leti tamo na onim stepenicama! — Rekao sam vam kako je počelo: došla su dva uiglađena tipa i objasnila mi kako je moj posao veoma nezgodan i opa­ san i kako nekoj budali jednog dana može pasti na pamet da i moju radionicu i mene dig­ ne u vazduh. Oni su spremni da me štite, naravno, i da mi garantuju sigurnost i tako to... pod uslovom da svakog mese- ca dajem po osam stotina do­ lara, u gotovu, čoveku koji će specijalno dolaziti određenog dana u mesecu. — Osam stotina. To i nije taiko mnogo... — Nije, ali sam ja znao nji­ hov stil. Za šest mseeci to bi. bilo hiljadu, za godinu dana hi ijadu i dvesta i tako dalje. Re­ kao sam im »ne« i javio poli­ ciji. Pit se kratko nasrneja. — Znam! — uzdahnu Fong. — Sada i ja znam... uzeli su mi podatke i ljubazno obećali da će učiniti sve što mogu. Ni­
  • 17. BORILAČKE VEŠTINE 46 15 sam došao ni do vrata stani­ ce, a dežurni narednik je har- tiju sa mojom izjavom bacio u koš. Đuibre... nije se potrudio ni da to sakrije... — Misliš li da bi banda mo gla dugo tako da radi kada ne­ ki policajci ne bi imali svoj procenat — reče Tabasko. — Stara priča, Fong. Šta su uči­ nili kada si ih odbio? Počele su pretnje? — Otprilike. Telefon je ne­ prestano zvonio, nalazio sam probušene gume na kamione­ tu, sumnjivi tipovi muvali su se oko kuće... — A onda su ona dva mo­ mka došla još jednom, je. li tako? — Baš tako. Ovoga puta mno go drskiji. A i cena je bila po­ većana, hiljadu dolara meseč- no. Ironično su rekli da se ri­ zik povećava iiz dana u dan. Pokazao sam im vrata još je- dom, iako sam već tada osetio strah. Možda bih i pristao na njihove uslove ili otišao u ne­ ki drugi grad, da ni'je slučaj­ no naišao Stiv Dileni. — Dobri stari Sitiv. Uvek že­ ljan gužve! — nasrneja se Ta­ basko. — Da — Fong je zamišlje­ no gledao napred, iako njego­ ve oči nisu viđele gotovo niš­ ta od gradske gužve. — Pobe- sneo je kada je čuo šta se do­ gađa. Preselio se kod mene, tvr deći da će on lično srediti ti­ pove koji učenjuju poštene lju­ de. Naoružali smo se dobro, i — Oni su znali da je Stiv kod tebe? — Verovatno. .. — Fong se trže, kao da se budi iz sna. — U sleđećoj ulici skrenite levo, gospođice, i opet naviše. Da, u prvu levo. .. Morali su znati, Stiv se i nije nešto posebno krio. — Trebalo je da se sakrije — progunđa Tabasko Pit. — Prokletstvo, oni su ga morali poznavati... sigurno su posla- ]i čitavu ekipu umesto jednog ili dvoijice ljudi? — Ne znam koliko ih je bi­ lo — Fong obori glavu, — Ja sam video samo dvojicu... Upa li su kod mene u radionicu i isterali me napolje, a onda je jedan od njih ubacio ručnu bo­ mbu unutra, dok me je drugi držao na nišanu. — Prokletstvo! — procedi Ta basko. — I onda? — Dogodilo se nešto smeš- no: bomba nije eksplodirala — Fong zavrte glavom. — Hteli su da pobesne, časna reč. A1 onda je Stiv .izleteo iz kuće i počeo da urla. — Nije pucao?
  • 18. BORILAČKE VESTINE 46 — Ne. Mislim da se nadao kako će zaplašiti ta dva beđ- nika, ali su oni bili brži... St­ iv 'je... — Šta? ! Nije valjda...? — Da, Pite. Umro je u bol­ nici, svega sat pošto smo ga tamo preneli. Imao je matak u — Prokletstvo! Prokletstvo! Prokletstvo! — od snažnog uda i'ca pesnicom, lim vrata se vi­ dno ulubi. — Da li je tada i vaša kći stradala, Fong? — upita de- vojka, skrećući kamionet u po­ kazanu ulicu. — Ne. Poigrešio sam što ni­ sam otišao posle Stivove smr­ ti. Dva dana kasnije jedna ko­ la naletsla su na nju dok je izlazila iz škole. Vozač nije uh vaćen. .. i verovatno neće ni­ kada ni biti uhvaćen... Poli­ cija je tvrdila da je to koinci­ dencija, ali ja.. . — Naravno da nije bila ko­ incidencija, Fong — reče Ta- baisiko Pit stežući zube. — Ona dva tipa su,se izvukla? — Samo jedan. Stiv je us­ peo da sredi drugoga pre ne­ go što je pao. — Kada ti je, onda, rekao da se možeš obratiti meni ako ti zatreba pomoć? — Dan pred smrt. Čudno, kao da je rpedosećao, a? »Slu­ šaj, Džomi«, — rekao mi je, »žao mi je što ovde nije moj ortak iz Vijetnama, Tabasko Piit. On je pravi momak za ovakve gužve. Čuj, zapisi nje­ govu adresu u San Francisku, važi?« Nije rekao zašto, ali sa.m je zapisao. I poslao ti tolagrarn onoga dana kada je Mirela umr­ la. . . — 2ao mi je što nisam mo­ gao ranije da dođem, Džoni. .. nemaš ništa protiv da te i ja tako zovem, a? U neku ruiku, mi smo sada ortaci kao Stiv i ti. .. — Naravno. Samo da ti za­ vršim priču, jer uskoro stiže­ mo; nekako su uhvatili teleg­ ram kojim mi javljaš kada do­ laziš. Čekali su na aerodromu, kao što znaš. .. a ostalo... pa, valjda si to do sada shvatio? — Jesam. I to veoma dobro. Mancano kažeš, a? Vrlo dobro, zapamtio sam to ime. Gang.s- ter, je li tali«)? — Za sve, sem za lokalnu policiju. Znaš već kako to iz­ gleda. — Isuviše dobro, dečko, isu- više dobro. Kao i sve drugo, i naklonost poliitičara i policije je roba koja ima svoju cenu. Tvoja je sve dok možeš da je plaćaš, ali kada ostaneš bez lo ve, onda... Ovo je tvoja kući­ ca, Džoni?
  • 19. BORILAČKE VEŠTINE 46 17 Fong nije ni podigao glavu kada se kamionet zaustavio. — Da — reče. — Nekada najlepše mesto na svetu za me ne, a sada... predvorje pak­ la. Ili nešto mnogo gore.. . Pre nego što je izašao iz ka mioneta, Tabasko Pit osmotri okolinu, a onda upitno pogleda u devojiku. Ona jedva primeit- no klimnu glavom. — Lepo mesto, Džoni — re­ če on tiho zastavši pored Ki­ neza. — Imaš divan pogled na grad, a kućica... Obraisla bujnim puzavicama, kuća se uzdizala nad njima na strmom obronku koji je omo­ gućio graditelju da ispod te­ rase ostavi veliki prostor za garažu. Ćak i sada, po maglo­ vitom danu, bilo je to mesto koje je mamilo Ijupkošću i to­ plinom doma. — Nećemo unutra — Fong zadrža Piita rukom. — Okolo, do radionice. — Zbog čega, boga mu? — Radionicu je mnogo lak­ še ¡braniti. — On je u ripavu, Pite — re če đevojlka. — Idemo. Ponesi Leslijeve stvari. — Ah, da — Fong se trže. — Vaš prijatelj... umeće da nađe ovo mesto? — Za njega ti ne brini — osmehnu se Tabasko. — Taj bi se snašao i na Mesecu, veruj mi. Ah, sada shvatam šta. si hteo da kažeš! Iza kuće, okružene travnja­ kom kroz koji se pružala samo strma betonska staza za vozi­ la, obronak se nađnosio nad crveni krov. U njegovom ka­ menom licu bila su ugrađena jaka drvena vrata, okovana če­ ličnim šipkama, sa otvorima ko ji su najviše podšećali na pu- skarmce. — Prava tvrđava! — zado­ voljno reče Tabasko. — Ova vrata može probiti samo bazu­ ka! Još ako si obezbedio do­ bru ventilaciju, hranu i vodu, možemo unutra ostati i dani- — Dobra ventilcaija je prvi uslov za rad sa barutom — os mehmu se Fong prilazeći vra­ tima. — I hrane i vode ima unutra, ali mesto nije baš zgo dno za dugu opsadu. Mene je uvek više pođsećalo na mišo- iovku, znaš... Boga mu! — Šta je sad? — brzina ko­ jom je Pit zauzeo stav za bo­ rbu, bila je gotovo nevero- vatna.
  • 20. BORILAČKE VESTINE 46 — Natrag! — prošaputa Fo­ ng. — Natrag! — Šta se dogodilo? Je li ne­ ko unutra? — Da... vrata su otključa­ na! Prokletstvo, ko bi to mo­ gao.. . Hej! Tih, jedva čujan zvižduk do pre kroz jedan od otvora u vratima. Široko se osmehnuv- ši, Pit položi Fongu ruku na — U redu je, ortak — reče. — To je samo, Les. Hajdemo unutra! — A li... kako je mogao? Moj ključ... — Za tog momka nijedna brava nije problem. U najgo­ rem slučaju, provalio bi ova vrata, ako mu je baš jako sta lo da uđe. Hajde, samo napred, sve je u redu! I pored toga, Fong je oprez­ no odškrinuo vrata i najpre za virio unutra pre nego što ih je širom otvorio, propuštajući Su milko ispred sebe. Pit je ostao poslednji, iskoristivši priliku da još jednom pogleda okolinu. Unutrašnjost nevelike prosto rije bila je oisvetljena dugim trakama neonskih cevi po tava nici i zidovima. Prostor od ne­ kih dvadesetak jarđi završavac se novim pregradnim zidom od kamena sa nešto manjim dr­ venim vratima. Dve duge teizge od drveita, pi saći sto ispunjen papirima u jednom uglu, telefon na zidu. To je bilo sve. Sem čoveka koji je mirno seđeo za stolom i gledao u njih. — Zatvori vrata, Pite — re­ če on mirno, dubokim, mužev­ nim glasom. — Ne mora ćela Atlanta vddeti da sam ja ov- de. — Les! — usikliknu Pit ve­ selo, — Kako si, do đavola, sti gao pre nas? — Taksijem. Taj vaš kami­ onet nije naročito brz, mister Fong. Uspravljajući se, Lesli pruži ruku Kinezu. '— Moje ime je Eidridž — reče jednostavno. — Lesli EII- dridiž. Pit i ja smo prijatelji godinama i često pomažemo je dan d r u g o m .i prijateljima, bilo da su moji ili Pitovi. U redu? — Potpuno — osmehnu se Kineiz, snažno stežući šaku ko­ ja se našlk u njegovoj. — Ia­ ko priznajem da ne shvatam ljude koji, poput vas, Pita i naše ljupke prijateljice, stavlja ju svoje živote na kocku kako bi pomogli potpuno nepoznat­ om čovefcu. — Ni meni to nije uvek ja­ sno, ali je to sada sporedno.
  • 21. BORILAČKE VEŠTINE 46 19 Da li su vas pratili, mister Fo- ng? Pogled mu je bio uprt, me­ đutim, u devojiku, koja odreč- no odmahnu glavom. — Svejedno — odvrati El- dridž pošto je i Fomg odgovo­ rio isto. — Pre ili kaisnije oni će stići ovamo. A bojim se da će to ovoga puita biti pre... gra dom već kruže koda puna tipo­ va opasnih lica. — Mi smo računali s tim da će ovo biti poslednje rnesto na kojem će tražiti Fonga — tiho reče Sumilko, — Svejedno, moraju odnek­ ud početi. Trebalo je ukloniti kamionet ispred ulaza, Pite! — Prokletsifcvo! — Tabasko lupi pesnicom o sto. — Hteo sam to da učinim,' a onda smo se zapričali i... boga mu! Iđ- enLBNe! Podignutom rukom Lesli' im zapoveđi da budu tihi. Pit na­ čini grimasu i gnevno pijunu na: pod. Dvoja koila čijim se vozači­ ma jako žurilo, uspinjala su, se uz breg. Čak i u zvuku moto­ ra gonjenih do svojih krajnjih granica osećala se pratnja, uža sna pratnja... — Oni su već tu — mirno reče Lesli. — Fomg, odavde ne ma drugog izlaza. Nema? Tako sam i mislio... Onda... Da, — Račiunao sam sa ovakvom mogućnošću — reče Kinez pri­ gušenim glasom — i spremio neka iznenađenja za napadače alko dođu... — Rakete? — Da. Slične onima koje su moji preci upotrebljavali u ra­ tovima protiv Mongola, mister Eidridž... ■— Vrlo dobro. U svakom slučaju biće to nešto čemu se oni nisu nadali. Gde su te ra­ kete? — Ovde — Kinez je već ot­ ključavao vrata u dubini pro­ storije. — Ovde je moj maga- — Da pogledam... Ah, ug­ lavnom crni barut, je li tako. — Da, i eksplozivne smese koje pri sagorevanju daju raz­ ne boje plamena. Nimalo be­ zopasne igračke. — Vidim. Koliko svega ima raketa... pet? Mislim da će bi ti dovoljno. Dajte, pomoći ću vam da ih prenesete. — Džoni, Lesli. — Molim? Mali Kinez se osmehnu. — Lesli, alko si spreman da se žrtvuješ ?a mene, najmanje što mogu da učinim za tebe je­ ste da te zovem imenom. Kao i ti mene. Prema tome, Džoni
  • 22. 20 BORILAČKE VESTINE 46 i Lesli je sasvim dovoljno, zar ne? — Potpuno dovoljno, Džoni. Zatvori dobro ova vrata za so­ bom, jer alko samo jedan me­ tak uleti u ovu prostoriju, bi­ će to vatromet kakav Atlanta još nije videla... — Les? — devojfca je staja­ la na sredini prostorije sa o- nom platnenom vrećom u ru­ kama. — Želiš lj nešto odav­ de? — Za sada ne — odmahnu cmokosi glavom. — Povuci se u mrtvi ugao, Sumi'ko, i ču­ vaj dobro torbu. Džoni i ja bi- ćemo uz prozorčiće sa raketa­ ma. Pite, ti iza nas, da nam do daješ municiju. — Ovo su rakete? — Pit su­ mnjičavo — poče da zagleda duguljaste predmete pričvršće­ ne na dugim bambusovim pa­ licama. — Hm... pa, pomalo liče... a gde su stabilizatori? — Niisu ni potrebni na ova­ ko malim rasto-janjima — os- mehnu se Fong, prilazeći pro- zorčiću i tražeći najpovoljniji položaj uz njega. — Da bi bi­ le efikasne i na većim daljina­ ma, morale bi i same da budu mnogo veće, a onda morao bih da gradim i neki uređaj za la­ nsiranje ,i vodim računa o još stotdnak detalja u koje se ne razumem baš najbolje. — Ovo je sasvim dovoljno, Pite. Ah. .. naši prijatelji sti­ žu... Spremni? Dohvativši jedan štap sa ra­ ketom, on oprezno prisloni nje gov vrh uz otvoT ikoji je više podsećao na puškarnicu nego na prozor. U drugoj ruci bio mu je upaljač, spreman da sva kog trenutka zapali kratki fi- tilj koji je visio na drugom kraju male rakete. Dvoja kola su samo na tre­ nutak zastala na ulici, a onda je zvuk motora pokazao da se lagano uspinju betonskom sta­ zom uz padinu. — Šta rade? — prošaputa Pit koji se upinjao da pored Leslija proviri kroz uski otvor. — Odmakni se. Kada ova si varčica plane mogla bi te ©pe­ ći — upoizori ga ovaj. — Ne­ maš šta ni da vidiš, prilično su oprezni. Da, stali su na dvade­ setak jardi od ovih vrata i ne­ što se domunđavaju. Izaći će, naravno... Da, vrata se polako otvaraju, dok kola staju pop­ reko. . . Pametni su, neće se zaleteti kao na aerodromu, na­ daju se da su im kola dovolj­ an zaklon, ali bojim se da gre- še... Dve... ne, tri automats­ ke puške i tri revolvera. Poče­ li šu da te poštuju, Džoni! — Tek će me poštovati po­ sle ovog vatrometa — pragu-
  • 23. BORILAČKE VESTINE 46 21 nđa Kinez. Njegova desna ru­ ka sa spremnim upaljačem na­ lazila se tik uz fitilj rakete. — Fonig! — razleže se spo- Ija. — Dižoni Li Fong, izađi! — Odgovori mu, Džoni — prošaputa Eldridž. — Nikad se ne zna šta će sve reći čovek za koga misle da im je već u ša­ kama! — Šta hoćete od mene? — povika Kinez. — Odlazite! Do voljno ste mi već zla naneli! — Izađi, Džoni. Bilo je do­ sta k rv i.. . želimo samo da ra­ zgovaramo. .. — I zato ste uperili sve te cevi u mene? — nasrneja se Fong. — Hvala, možemo i ova­ ko da razgovaramo, alko vam je baš stalo do priče! — Džoni, ovo je samo pre- dostrožnost, veruj mi — nas­ tavio je čovek koji se za svaki slučaj dobro zaklanjao iza naj višeg dela kola. — Momci ko­ ji su ti pomogli na aerodromu su gadni... ali, ako oni nisu tu, mi ćemo ostaviti oružje. Je su li tu, Džoni? — Ne govori ništa! — pro- sikta tiho Etdridž. — Pitaj ko ih šalje, ništa drugo! — Ko vas je poslao ovamo? Zašto vaš gazda nije došao sam? — Nisi mi odgovorio na pi­ tanje, Fong! — V i ste na mojoj zem lji i pred mojom kućom, prokleti bi li! Ako neko ovde postavlja pi tanja, onda sam to ja! K o vas šalje? Odgovorio mu je samo suv smeh. Uveren da je Fongova pažnja usmerena na jedinog koji je do tada govorio, iza dru gih kola lagano se pomaljao jedan od strelaca, tražeći mu­ šicom svoje puške otvor iza ko jeg je stajao Fong. Nepokretnog lica, Eldridž na čini mali pokret vrhom bambu­ sovog štapa dovodeći ga u pra­ vi položaj. Upaljač škljocnu, fitilj suvo zašušta, rasipajući iskre oko sebe. — Hajde, Fong, izađi! — na stavi isti glas spolja. — N e­ maš nikakve šan... Poiput male ali smrtonosne zmije otrovnice, raketa zašišta kroz vaizfluh ispunjen maglom, ostavljajući za sobom kratak plameni trag svetlozeleme boje. U času kada je njen vrh po­ godio lice strelca sa puškom, laki omotač bio je dopola is­ punjen zapaljivom smesom. Udarac sam po sebi nije bio smrtonosan, ali je energija su­ dara bila dovoljna da raskine tanki limeni omotač i svud uma okolo raspe zapaljenu smesu. Dug krik užasa čoveka koji je doslovno odskočio čitav ja-
  • 24. 22 BORILAČKE VEŠTINE 46 rđ od zemlje i ispustio pušku, dižući ruke prema licu koje je odjednom prekrio zeleni [pla­ men, šireći se niz grudi na ko­ jima se odeća već pušila. Prsti zgrčeni kao kandže zariše se u zapaljeno meso; već u agoniji užaisnog bola, čovek nije bio ni svesan da njegovi nokti svlače čitave komade izgorele kože, ostavljajući za sobom duboke brazde ispod kojih se videla kost loibanje. Još nekoliko užasnutih glaso va odjeknu iza kola, rafali iz pušaka, meci iz pištolja, kao mali čekići zadobovaše po de­ belim drvenim vratima. Uvla­ čeći u raširene nosnice užasni miris sagorelog ljudskog mesa, Elđridž nepokretnog lica doh­ vati novu raketu koju mu je Pit pružao. Sa svog mesta i Fong na tre nutak zbunjen užasnim prizo­ rom, ispali prvu raketu. Zaši- štavši, minijaturna kometa pro lete tik iznad glava ljudi u zaklonu da bi završila na sve- tloMedom zidu kuće, rasipajući varnice oko sebe. Čovek čije su lice i grudi go reli, na časak se zagrcnu i uti­ ša, posrćući po travnjaku, a on da se iz crnog otvora usta bez usana, sa užasno belim zubi­ ma na mračnoj pozadini, za- ori novi krik agonije. Jedan od ljudi iza kola i- mao je dovoljno prisustva du­ ha da ga preseče preko grudi kraktim raialom i tako skrati njegove užasne muke. Na trenutak zavlada tišina i to kao da iznenada pojača smr­ ad sagorelog mesa. Zelen u li­ cu, Fong se odmače od svog otvora, stežući obema rukama želudac. I ne čekajući Eldridžov zn­ ak, Pit zauize Fonigovo mesto, dohvatajući šitap sledeće rake­ te.— Da gađam rezervoar? — upita šapatom. — Možda... — Ne, raketa ne može pro­ biti lim, Pite. Imaj strpljenja., oni nam za sada ništa ne mo­ gu, a vreme je na našoj stra­ ni. Neko je iz susedstva sva­ kako već pozvao policiju, i oni to znaju. — Policija! — prezrivo fr- knu Pit. — Ako oni zaista oz­ biljno misle, onda je policija već upozorena da se drži da­ lje od ovog kraja. O, da, de­ žurna služba je primetila po ziv i pozvala sva kola.'.. same što će se posle ispostaviti da je obaveštenje o adresi pogrešno zapisano, pa su kola otišla na drugi kraj grada.. . Uhhh, ka­ ko onaj tip tamo smrdi... Po- dseća me na Vijetnam i sav onaj napalm koji smo utrošili!
  • 25. j BORILAČKE VESTlNE 46 Iza svojih voziila napadači su očigledno završili kratak dogo­ vor; to potvrdi čitava kiša me­ taka koja zasu otvore u vrati- mi, primoravajući dva prija­ telja da se uklone. Sklopljenih očiju, sa uhom prislonjenim uz drvo, Elđridž je pažljivo osluškivao, nastoje­ ći da iz pucnjave izdvoji dru­ ge šumove koji dopiru spol a. — Pite! Pokaizivao je rukom kako je jedan čovek istrčao iz zaklona i sada se sa boka približava vratima, uveren da je ostao ne- primećem. U času kada on bude pred vratima, pucnjava mora pres­ tati. A to je onda prilika i za njega. Sada! U iznenadnoj tišini jasno su se čuli koraci po betonskoj st­ azi. Nepomičan, Elđridž je pro- cenjdvao položaj protivnika, nje govu visinu i težinu, čak i la­ koću kojom se kretao. Po šu­ mu koraka, iako to zvuči ne- verovatno, mogao je čak da od redi i koju vrstu oružja čovek ima u ruci, jer svako oružje zahteva poseban stav i držanje tela koje njim -rukuje. Ovaj napolju, napadač koji će se u sJedećem deliću sekun­ de naći kraj samih vrata, u le- voj ruci nosio je — ručnu bo- Plam je bio jasan i smrtono­ san po branioce. Bomba uba­ čena kroz otvor čak i ako ih ne ubije sve, ’ stvoriće dovoljno panike da i ostali mogu bez- bedno prići vratima i nastaviti da ubacuju svoje đavolske po­ klone u unutrašnjost radionice. Odličan plan. . . pod uslovom da uspe. Dajući Pitu znak da bude spreman sa narednom raketom, Elđridž oislušnu, napinjući svo je moćne mišiće. Prasak, tiho šuišitanje, karak­ terističan miris aktivirane ka- pisle ručne bombe... Kao munja, Eldridž priskoči vratima, pružajući desnu ruku kroz otvor. Njegov pokret bio je proračunat do savršenstva. Čelični prsti sklopiše se oko zglavka ispružene ruke protiv­ nika, blokirajući aktiviranu bo mbu u šaci. Dve duge, užasno duge sekunde njih dvojica gle­ dali su se u oči. Podižući štap sa raketom, Ta basko Pit se kratko nasmeja. Užasnutih lica, ljudi su se di­ zali iza zaklona svojih kola, za
  • 26. 24 BORILAČKE VESTINE 46 boravljajući na opasnost. Sva­ ki od njih bio je dovoljno is­ kusan borac da bi znao šta će se dogoditi kada eksplodira bo miba stisnuta u smrtonosnom zagrljaju dvojice ljudi. Svest o tome postepeno je sviitala i u očima onoga čiju je ruku Elđridž steizao, hladno krvno odbrojavajući u sebi se­ kunde. Pod čupavim brkovima, usta se otvoriše na krik, lice naglo pobjede od užasa. Upi­ njući svu snagu, čovek načini pokret da se otrgne od njego­ vog stiska. Osmehnuvši mu se u lice, Eldridž naglo otvori prste ba­ cajući se u zaklon. Nekoliko ljudi kriknulo je is tovremeno kada je odjeknula i potmula eksplozija. Oštre El- driđžove uiši jasno su čule uda­ rac svakog šrapmela o vrata, čak i malo tiše udare otrgnu­ tih delova tela .i pljusak krvi po betonu. Ođabravši pravi trenutak, Ta basko Pit prinese plamen upa­ ljača fitilju. Još jedna plame­ na zmija suknu iz uskog otvo­ ra na vratima, ustremivši se prema dvojici ljudi koji su uža snuto buljili u prizor pred so- Pogođeni je instinktivno ok­ renuo glavu, ali ga raketa po­ godi nisko u potiljak, zaliva- jući plamenom kosu i ramena. Padajući na koilena, on zaurla. Njegov partner sfcrže mantil sa sebe i podiže ga u nameri da omota glavu drugog čoveka i tako ugasi plamen. U svom zaklonu Eldridž zapali sledeći fitilj. Pogođen tačno u grlo gang­ ster zaurla, ali je imao dovolj­ no prisustva duha da već spre man mantil omota oko svog vrata i tako ugasi plamen ko­ ji je pekao. I njemu, a i ostalima bilo je očigledno dosta borbe u kojoj, shvatili su, nisu imali nikakvih izgleda. Vrata automobila za- lupiše se, jedna po jedna, mo­ tori zaurlaše i kola počeše la­ gano da se povlače unazad niz padinu, ostavljajući na travnja ku dva tela, jedno nepokretno, drugo koje se još koprcalo, ur­ lajući i zasipa]ući svoje prija­ telje užasnim .psovkama. Odvojivši se od zida, Fong odmahnu glavom, brišući usta i postiđemo zaobilazeći ono što je povratio na čisti betonski — Žao mi' je — reče. -- Iz­ gleda da sam se odvikao od ovakvih stvari.. . — Ne čudim se — odmahnu Taiba-sfco Pit glavom. — Taj momak se toliko dere, da će se i meni smučiti. Les?
  • 27. BORILAČKE VESTINE 46 25 — Nećemo od njega ništa pa metao doznati — reče Elđridž mirno, otvarajući vrata. — Lud je od bola. Jedino što mo žemo učiniti to je da sebe os­ lobodimo te grozne buke. Hitrim korakom on priđe te lu koje se koprcalo ¡po travi i zamatam nogom. Pogođen u slepoočnicu, čovek se naglo tr­ že, a onda umiri. — Idemo-doviknu on, okre­ ćući se svojim prijateljima. — Oni će se uskoro vratiti. Sa pojačanjem i nečim što će ova vrata probiti kao da su od har tije! Fong, žeiliš li nešto da po- neseš iz radionice? — Ne... U stvari, nekoliko stvarčica moglo bi mi dobro Kinez proguta pljuvačku. Li ce mu je ponovo bilo zeleno od mučnine. — Pitam se — reče tiho — da li su svi ovi užasi vređni toga.. . da li... — Spreman si da odu&taneš, Fong? — Eldriđžove oči se su- ziše. — Ako to želiš, u redu. Znaj, međutim, da ćemo mi na staviti, sve doik ta banda ne bude uništena! — Zašto, do đavola? Šta vas se ova stvar uopšte tiče, ljudi? — Tiče nas se, ortak — po­ tapša ga Pit po ramenu. — I te kako nas se tiče. Na tebi je da odlučiš nastavljaš li, ilti nas napuštaš još pre nego što je finale počelo. Dakle? Pogled Džonata Li Fonga pre đe po licima ljudi koji su str­ pljivo čekali njegovu odluku. Na prvi pogled, njih troje nije imalo gotovo ničeg zajedničkog, ali je Fong sada znao šta tre­ ba da traži. Da, njihovi pogledi. U sva­ kom od njih, čak i u pogledu devojke, Fong otkri ono što ga je od početka podsećalo na če­ ličnu oštricu spremnu da đo- »Neobični ljudi«, pomisli. »Ali đavolski opasni... Mislio sam da smo Stiv Diileni i ja dobri i iskusni borci, ali njih troje su nekoliko klasa iznad nas...« — Nemamo mnogo vremena, Džoni — blago reče Sumiiko. — Ideš li sa nama ili ne? Bio bi nam potreban čovek koji po znaje grad, znaš.. . Kinez ispuni pluća vazduh- om koji je još uvek imao za­ dah spaljenog ljudskog mesa. — Idem sa vama! — reče naglo. — Ovaj... žao mi je zb­ og ovog oklevanja, ali... — Znam. Čoveku koji je pre živeo Vijetnam nije lako da ponovo ubija — reče Elđridž. — Ali je i ovo neka vnsta ra­ ta, Džoni; možda i važnijeg od onoga na drugoj strani okeana.
  • 28. 26 BORILAČKE VESTINE 46 Idem po kamionet, a ti za to vreme pripremi ono što želiš da poneseš. — Ja ću ti pomoći — ponu­ di se Pit. — Znš, ove tvoje rakete, mladiću... sve više po činju da mi se dopadaju. Njih dvojica bili su složili već nekoliko drvenih kutija na ulazu u radionicu kada se' ka­ mionet pojavio na padini, kre ćući se unatraške. Nekoliko mi nuta kasnije, sve je bilo spre­ mno i Fong zaključa vrata ra­ dionice za sobom. — Prokletstvo! — reče izne­ nada lupivši se po čelu. — Ne­ što smo zaboravili: kako ćemo se svii spakovati u kamionet? Eldridž, ja mislim. .. Hej, gde je taj čovek? — Tu je negde — nemarno odvrati Pit, pomažući Sumifco da uđe u kabinu. — Ti za njom, Džoni, ja voizim. U redu, mo­ žemo da krenemo... Vrteći glavom, Fong zatvori vrata za sobom. Eldridž... čo­ vek očigledno fantastičnih fi­ zičkih mogućnosti, ali ne samo ito. Amerikanac treće generacije, Džonatan Li Fong sačuvao je ipak dovoljno filozofije svoje rase da olseiti tračak straha na- sleđenog od predaka. Čovek ko ji može vdše od običnog čoveka, mije običan čovek, govorilo je iskustvo pradedova. Čovek ko ji može mnogo, mnogo više od običnog čoveka više nije čo­ vek. .. on je... Na tome je Fongova misao zastala. Ipak, bilo bi previše smatrati bogom tog visokog čo veka taimnoplavih, čeličnih oči ju, zar ne? U redu, onda, ko je on? — Pite— reče on ¡iznenada — ko je Eldridž? I . .. šta je Oboje, i Pit i devojka, nas- meja'li su se istovremeno. — Da sam dobio po sto do­ lara svaki put kada su me to pitali — reče Tabasko — sada bih se izležavao u Akaipulku ne misleći o tome šta ću radi­ ti do kraja života! Fong ga pogleda. I on i Su­ mifco gledali su pravo pred se­ be. Na usnama su im lebđeli slični osmesi. — Verujem — reče Kinez tiho. — Ali to nije odgovor na moje pitanje.. . — Lesii ne voli da se o to­ me govori, Džoni — odvrati de vojka, gledajući, ga u oči. — Nadam se da shvataš i zašto. — Shvaitam... Hvala vam, prijatelji. Kamionet je jurio niz strmu ulicu koja je vodila prema ce­ ntru grada vođen sigurnom Pi tovom rukom. Fongu nije pro­
  • 29. BORILAČKE VEŠT1NE 46 27 maklo da on često zagleda u ogledalo nad svojom glavom. — Prate nas? — Izgleda. Jedan lep beli »porše«. To ti nešto govori, Džo Fomgovo lice se na trenutak izobliči u ružnu grimasu. — Govori — reče promu­ klo — U takvom »poršeu« su došla ona prva dvojica: da mi ponude svoju prljavu zaštiitu. Prokletstvo, zar se nikada neću osloboditi kandži tih uibica? — Hoćeš, Džoni. Kada dm Le sli pođiseče kandže i pretvori ih u gmizave kukavice koje pretolinju za svoje beđne živo­ te — reče Pit sa prezirom u glasu. — Oni su opasni samo kada ih je više i kada su još naoružani do zuba. Ne boj se, oni nas samo prate, jer žele da doznaju kuda idemo. — Nije baš origiinailna želja — promrmlja Fong. — Kad malo bolje razmislim, i ja bih voleo da znam kuda me vo­ dite! — To zavisi od... aha, tu je! Fong se trže kada neko iz zadnjeg dela kamioneta zađo- bova nečim metalnim po ziđu kabine. Prošlo je nekoliko tre mutaka pre nego što je shva­ tio da su to zapravo signali Morzeovom azbukom. — Elđridž? — prošaputa on, gledajući u devojku koja je na peto osluškivala. — Da, skriven među tvojim sanducima, Džoni — odvrati ona. — Želi da zna postoji li u blizini kakvo pogodno pusto mesto. — Pusito? Poitpuno pusto? — Što manje sveta u blizi­ na, to bolje — osmehnu se Pit. — Naš prijatelj ne voli previ­ še gužve. — Odgovara li tunel? — upi­ ta Fong. — U njemu nikada nema mnogo saobraćaja, znate. Nekada je povezivao sevemi i južni deo grada kroz brdo, ali je napušten otkako je izgrađe­ na petlja za Makon. Malo vo­ zila još prolazi tuda, uglavnom lokalni saobraćaj. A onda, po­ lovina sveti!jka je uništena, ni- ko se i ne trudi da ih popravi. — Odgovara — klimnu Pit glavom. Osmehujući se, Sumi- ko odgovori Morzeovom azbu­ kom, kucajući o lim iznad svo je glave. I ona i Pit glasno se nasme- jaše kad sitiže novi signal od Leslija. — Šta je rekao? — nasmeja se i Fong. Da mu kažem, Pite? — oči đevojke su se smešile. — Zašto da ne. Do đavola, on je prvi koji bi to trebalo da dozna, zar ne?
  • 30. BORILAČKE VEŠTINE 46 — Da, svaikafeo. Džoni, Lesli je rekao kako je krajnje vre- me da ti... umreš! Skriven među sanducima u zadnjem delu kamiona, Lesli je motrio na beii »porše« koji ih je sledio bez napora. I bez žur­ be. Dva momka u njemu nisu ni imala nameru da napadnu Fonga i njegove prijatelje,-već samo da svom gazdi jave gde se oni nailaze i kuda su kre­ nuli. Već tri puta, kad god je kamionet promemio pravac, Le sli je video kako čovek pored vozača prinosi ustima mikro­ fon radio-telefona, javljajući novi položaj »forda«. Sve viši zidovi sa obe stra­ ne uske asfaltne trake najaviše Lesliju da će kamionet uskoro ući u tunel koji je Fong po- ’ menup. On opipa sitne metalne predmete skrivene pod širokiim kožnim opasačem njegovih pa ntalona i zauze malo zgodniji položaj na prašnjavom podu. Smanjujući brzinu, »ford« uđe pod niski svod tunela niz čije se zidove slivala voda od posleđnjih kiša. Tek ponegde poneka preostala neonska sve- tiljka bacala je slabašnu svet- lost oko sebe, pokazujući da su gradske službe već davno digle ruke od održavanja sada nepo­ trebnog tunela. Farovi »poršea« jasno su se videli pedesetak jarđi iza nje­ ga. Sačekavši da kamionet pro đe još jednu svetiljku, Lesli se odbaci od poda i lako kao ptica prelete nisiku ogradu meko se dočekujući na noge i nastavlja jući nekoliko koraka u pravcu kretanja, sve dok mu opružena desna ruka ne dotače vlažni Oslonjen leđima, ali napetih ■mišića, on sačeka da mu se fa­ rovi »poršea« približe, procenju iući precizno brzinu vozila. Sada! Kao čelične opruge, mišići, njegovih nogu podigoše vitko teiLo čitavih šest stopa u vaz- duh, prenoseći ga iznad glava zaklonjenih vetrobranom otvo­ renih kola. Bešumno, kao sen- ka, on pade u uski prostor iza sedišta, naginjući se napred da bi predupredio ono što će vo­ zač instinktivno učiniti — ko­ čenje. Obojica su dreknula istovre­ meno, a vozač svom snagom pritisnu papuču kočnice. Iner­ cija i njega i njegovog partne­ ra ponese napred i jedino je Elđridž, iza njih, već bio spre­ man na akciju. Kratki bodež širokog sečiva u njegovoj desnoj ruci dva pu
  • 31. BORILAČKE VEŠTINE 46 ta pritajeno blesnu u tami, na­ dajući dva munjevita udarca u isto mesto: tamo gde se vratni pršljemovi spajaju sa kičmom. Ie rana krv gotovo da nije ni tekla. Nagnuvši se, Lesli na izgled bez napora izbaci dva mrtva tela u,z bočni zid tune­ la, gde ostadoše kao dve gro­ teskne lutke iskrivljenih udo- Motor »poršea« zabrunda pod njegovom rukom. Svega minut kasnije, on pred sobom ponovo ugleda zadnja svetla kamione­ ta koji je mirno nastavljao svo jim putem i pritisnu sirenu, dajući signal koji je Tabasko Pit dobro poznavao. — U redu? — upita plavoko­ si kroz otvoreni prozor zausta­ vljenog vozila. — Naši prija­ telji nas više neće pratiti, a? — Niti bilo koga drugog — asmehnu se Lesili izlazeći iz »poršea«. — Pređi u »porše«, Pite, Sumiko ide za tobom. Ne ka ponese moju torbu, neće mi biti potrebna. Kada potera kre ne za nama, izađite iz tunela i vrartite se u grad, a onda iz­ najmi neka neupadljiva i brza kola i odmah dođi po mene i Fonga u klisuru reke Flint. Tri desetak milja odavde. U redu? — Čekaj, do đavola! Kakva potera i gde je ta prokleta kli­ sura? Ja... — Nemamo mnogo vremena, ■asvako u Atlamti može ti reći gde je klisura. Sumiko ostaje u gradu da nađe smeštaj za sve nas, dogovori se za sasta­ nak. Hajde! Mahinuvši rukom devojci ko­ ja ga je ćutke pratila pogled­ om, Lesli uskoči u kaminot i pokrete motor. Na seđištu po­ red njega, Fong se nervozno promeškolji. — Maločas. .. — poče neod­ lučno. — Da li se Pit šalio ili si. .. stvarno rekao da treba da umrem? — Aha. — Šta znači to, boga mu? Treba stvarno da umrem? — Stvarno — ne, ali je po­ trebno da Mancanovi ljudi po­ misle da sa mrtav, Džoni. Sve do sada, oni su imali inicijati­ vu, a mi smo vukli nametnute poteze. I tako će biti sve dok oni ne prekinu poieru za to­ bom. Ne znamo dovoljno o nji­ ma da bismo im mogli izfoeći, prema tome moraju pomisliti da je posao obavljen. Posle to ga, kada postanu neoprezni, dolazi red na nas. A onda će­ mo mi birati mesto i trenutak za napad, a ne oni! — Jasno — Fong ovlaži us­ ne vrhom jezikom. — Samo... ovaj... .— Kako ćemo inscenirati tvo
  • 32. BORILAČKE VEŠTINE 46 ju smrt? Prepusti to meni, Džo ni. Ako me karta nije preva­ rila, 'kroz kanjon reke Flint vo­ di planinski put, je li tako? — Tako je. Vrlo gadan put, Lešli... pun opasnih krivina i sa lošom podlogom. Svi ga iz- begavaju. — To mi i odgovara. Na ta­ kvom putu brzina njihovih ko la ne može doći do izražaja, pa ćemo neko vreme moći da im izmičemo u ovom sporom i te­ škom kamionetu. Posle toga će­ mo ga survati u provaliju i za paliti. Tvoje stvarčice pozadi na kamionu stvoriće dovoljno ubeđljiv vatromet da oni odu­ stanu od provere jesmo li st­ varno mrtvi. Može? — Ako ti talko kažeš — Fo- ng se sitrese od iznenadne drh­ tavice. — Misliš da su nam za petama? — Za petama nisu. Čekaju nas verovatno na izlazu iz tu­ nela. — Šta? ! — »Porše« ima radio-telefon, Džoni, a oni umeju da se služe tom spravom, veruj mi. — Uhh... — Ne brini, umaći ćemo im i odvući ih u kanjon. Samo ti prepusti sve meni. O kej? — O kej — bledo se osmeh- nu Kinez. — Može biti tvr­ do, a? i— Može — klimam Lesli gia vam motreći ga ispod oka. Bo­ jao se, to je bilo očigledno, ali ne i toliko da ga strah ukoči. Dožnatan 14 Fong, zaključi on sa zadovoljstvom, spada u onu grupu ljudi koji umeju da sa­ vladaju svoj strah... — Kako izgleda izlaz iz tu­ nela, Džoni? — Hmm... slično kao i 'ul­ az; zidovi se postepeno spušta­ ju pošto prodamo nadsvođeni đeo. Alko nas čekaju napolju, biće to na samom kraju, tamo gde se kolovoz ¡ponovo deli na dve trake. — Odlično, Ima, dakle, do­ voljno prostora. Proveri da ii su ti vrata dobro zatvorena i drži se čvrsto, možda ću mo­ rati da izvedem i neku akroba­ ciju sa ovim tvojim kamion- — Akrobaciju? — Ne brini — osmehnu se Defeli. — Samo se ti dobro dr­ ži i... aha, tu su! Mutna svetlosit dana ponovo ih obasja i Lesli mirnim pok­ retom ugasi farove, motreći ve lika crna kola zaustavljena po­ preko po kolovozu. U njihovom zaklonu stajali su strelci, njih trojica sa automatskim puška­ ma položenim po krovu. — Amateri! — progunđa Le sli. — Sa obe strane ima me-
  • 33. BORILAČKE VESTINE 46 31 sta za po šest ovaikvih kami- Praveći se da će poslušati si gna.1 kojim je jedan od streia- ea davao znak da se zaustavi, Lesli smanji brzinu kamioneta. Čak i sa ove daljine mogao je videti olakšanje na licima lju­ di koji su pomislili da će im njihove žrtve same uleteti u šake. Još trideset jardi... dvade- — Drži se, Džohi! Kamionet poskoči skrećući oš tro ulevo i povećavajući brzinu. Kao nošen vetrom, on prohuja pored kola, za dlaku promašiv­ ši zadnji branik, pre nego što je ijedan od strelaca stigao da pomeri cev svog oružja. Puštajući volan, Lesli levom rukom izlbaci sićušnu kuglicu kroz otvoreni prozor. — Ovo će ih neko vreme za­ držati — reče mirno — i spre- čiti da pucaju za nama. Nagnuvši se, Fong zaviri u ogledalo na svojoj strani. Ne­ kim čudom hernije, ona kuglica ne veća od klikera, stvorila je čitav stub sivog dima koji je, mešajući se sa maglom, podi­ gao pravu dimnu zavesu iza — Oho! — Kinez zadivljeno Eviznu. — Taj trik i meni bi dobrodošao u poslu, Les... ako to nije već tvoja poslovna taj- — Bojim se da jeste, Džomi. Najzad, dimenzije pakovanja za tebe nisu ograničavajući fak­ tor kao za mene i uveren sam da ćeš se sasvim lepo snaći i bez moje »čarobne formule« — U redu, u redu — promr­ mlja Fong. — Možda ćeš mi je jednom i sam ponuditi. .. kuda vidiš neki od starinskih trikova moga dede Liu Fonga. Hej — dodade naginjući se prema og­ ledalu — krenuli su za nama! — Tri stotine jardi — proce ni Lesli rastojanje. — Hmm... nije dovoljno za ono što imam u vidu. Moramo smisliti način da ga nekako povećamo... Sa nekoliko oštrih zaokreta kamionet na,pusti prometne gr­ adske ulice i sada se probijao kroz deo naseljen uglavnom Cr ncima, uskim uličicama koje će ga, pre ili kasnije, izvesti na malo kordšćeni put za Lagranž klisurom reke Fliint. Nekoliko puta pratioci u crnom »bjuiku« izgubili bi ih iz vida, ali se Le- sli uvek pobrinuo da ne zaosta­ nu previše. Na kraju, dok su se uspdnjaii uz planinu da bi se preko vododelmice spustili prema Flintu, rastojanje je iz­ nosilo gotovo čitavu milju.
  • 34. 32 BORILAČKE VEŠTINE 46 j — Ah, tu sam hteo da vas imam, prijatelji — veselo reče Lesli prateći kretanje »bjuika« u serpentinama ispod sebe. — Sada možemo početi našu igru. Osobama sa slabim živcima pre poručuje se da zatvore oči, Džo- — Š'ta to... uhhh! Odbacujući gumama prašinu i šljunak sa neravnog puta, »ford« gotovo poprečke uđe u oštru krivinu, zanoseći se zad­ njim đelom. Fong kriknu kad shvati da je levii prednji točak možda samo na koji palac od ničim obezibeđenog ponora u či jem podnožju se penušala reka Flirnt. — Nije bila šala, Džoni — mi mo odvrati njegov vozač. — Bi će ti lakše ako stvarno zatvo- — Hvala — promrmlja Ki­ nez. — Ako već moram da slo mim vrait, neka to bude širom otvorenih očiju! — Kako hoćeš... I pored svoje daleko veće b,r zine, »bjuik« je siporo smanji­ vao rastojanje do kamioneta, jer je njegov vozač očigledno posedovao drukčije kriterijume o opasnoj vožnji od Lesli a El- driđža. I mnogo lošije reflekse. Dva ili tri puta morao se po­ služiti kočnicom da zaustavi za huiktalo vozilo na samoj ivici ■provalije. — Još milju — reče iznena­ da Lesli. — Spremi se da is-ko čiš, Džoni. .. — U ovoj brzini? Ti si lud! — Smanjiću brzinu, ne bri­ ni. Iskoči i odmah se baci u zaklon, bilo kakav zaklon, dok oni prođu. Ne izlazi dok ne do đem po tebe. — A ako... nije važno! — Ako ne dođem po tebe? -4 nasmeja se Lesli. — Ne brini., doći ću sigurno po tebe, Džo­ ni. Pazi, iza ove krivine ko Dižući oblak prašine kamio­ net se zanese naglo smanjujući brzinu. Sa 'psovkom na usnama Džoni Li Fong iskoči na svoju stranu, posmiu i otkjiza po ne­ ravnoj površini puta gotovo do jarka na desnoj ivici. Drugu, mnogo glasniju psovku, zagluši buka motora koji je ponovo hvatao punu brzinu. Sklopivši na trenutak oči, Le sli u mislima pređe deo puta koji je ostao za njim. Da, pro­ račun je bio dobar. U času ka đa prednji točkovi kamioneta izlete nad ponor, »bjuik« će bi ti pred izlaskom iz krivine u kojoj se on sada nalazio. Vrlo dobro. Njegovi pratioci propustiiće da vide početak pa­ da, ali će zato biti na idealnom
  • 35. BORILAČKE VESTINE 46 mestu da vide njegov mnogo spektakularniji kraj... Pridržavajući levom rukom vrata, on tačno određenom br zinom pusti kamionet da ide prema oštroj desnoj krivini pr­ ed njiim, proučavajući pogle­ dom onaj mali deo strmine ko ji se mogao videti. Još deset jardi... pet. .. tri.., U trenutku kada se prednji deo kamioneta nagnuo nad po­ norom, on iskoči zalupivši u skoku vrata za sobom. Sa'lto na činjen u vazđuhu imao je za cilj da elimaniše jedan deo ine rcije stečen kretanjem kamio­ na; dočekavši se meko na no­ ge on se pruži u zaklon nera­ vnih stena zamahujući desnom rukom. Kuglica, slična onaj koja je dvadesetak minuta ranije stvo rila divnu zavesu, pade među kutije na zadnjem delu kamao na u času kada njegov prednji deo prvi put dotače stene pod sobom. Dejstvo kuglice, među­ tim, bilo je daleko drastičnije; čitav zadnji deo kamiona pret- | vori se u vatrenu loptu oidska- ' čuči od stena uvis i ponovo se kotrljajući niz strminu. Svakii novi udar o stene ra­ zbacivao je unaokolo raznoboj­ ni plamen zapaljenih sanduka sa smesama za vatromet. Vat­ romet kakav kanjon reke Flint još nikada nije video... Do površine vode, stotinak jardi niže, ostaci kamiona stiza li su jedan po jedan; niz čita­ vu padinu pružao se trag od ra znobojnog plamena koji je gu­ tao kržljavo šiblje i travu vla žnu od magle. Osmehnuvši se, Lesli se po­ vuče dublje pod stenovitu nad­ strešnicu. Zvuk motora govo­ rio mu je da je »bjuik« na sto tinak jardi od njega. šuštanje guma na šljunku, naglo otvorena vrata kola, šum koraka nad njegovom glavom. — Isuse Hriste! — reče ne­ ko užasnuto. — Vidi ti to... vi di ti to! Drugi se prigušeno nasmeja. — Lep prizor, nema šta. Ne bih voleo da budem na mestu momka koga će poslati da iden tifikuje ta dva tipa, znaš. — Ni ja. Mora da mu je ka­ mion bio pun baruta za vatro- — Video si sanduke. To1žuto kopile razumevalo se u eksplo­ zive. Ima i neke pravde u to­ me što je crkao na ovakav na- — Da... u svakom slučaju, uštedeo nam je posao, je li. Ga zda će biti zadovoljan. Pitam se samo ko je bio onaj tip sa
  • 36. 34 BORILAČKE VESTINE 46 Kinezom, proklet bio. Šteta za tako dobrog vozača.;. — Dobrog? Prokletstvo, ho­ ćeš da kažeš da je bolji od me- — Naravno da je bolji od te­ be, čoveče. On je vozio »for- đov« kamionet, a ti novi »bju- ik«. Ne bi ga stigao da nije... uli, do đavola! — Eto vidiš! — nasmeja se drugi. — On je sada dole, a ja ovde. Nadam se da shvataš ra­ zliku, ortak... Iz svog zaklona Lasli je ispra tio pogledom »bjuilk« koji se s mukom okrenuo na uskom putu i pohitao natrag u grad, a onda se iispeo na put i laga­ no krenuo natrag, prema Fon- govom skrovištu. Mali Kinez seđeo je na steni i sa bolnom grimasom na licu posmatrao svoje ođrane dlano- — Kako je izgledalo? — upi ta Lesli veselo. — Uverljivo? — Uverljivo? čoveče, samo mi je na trenutak palo na pa­ met kako bi izgledalo da sam još uvek u kabini. Gotovo sam umro od straha! — Da, prošlo bi kao uzbud­ ljiv kadar u svakom pustolov­ nom filmu. Ah, evo i Pita, do bro je, još možemo stići »bju- — Stići... zašto, do đavola? Jedva smo im umakli, a sada... — Još nije gotovo, Džoni. Svi sa kojima smo do sada imali pos'la bili su sitna riba, a ja želim njihovog gazdu — Mancana! — Nimalo originalna želja. Čujem da bi FBI dao svoju ce ntralu u Vašingttonu i dva-tri kongresmena priđe za njega. Možda bi opak trebalo da odu­ stanemo, Lesli... kad samo po mislim na sviu onu krv koja će još biti prolivena, a mi možda ništa nećemo postići, onda... Izbivši iza krivine, neupadiji vi sivi »korver« naglo se zaiusta vi i odmah poče da se okreće. Fong opsova kad shvati da Ta baisko Pit po ivici provalije vo zii isto onako hladnokrvno kao i Eldriđž nekoliko minuta ra­ nije. — Kakvi ste vi to ljudi, do đavola? Imate li uopšite nera- va? Kao da dolazite 6a neke druge planete, gde... — Upadaj, Džoni! — dovi- knu Tabasko veselo kroz otvo reni prozor — d ostavi svoje ja đikovke za neka drugi put, jer ako nam taj »ibjuik« umakne možemo mimo da pođemo na­ trag u Sam Franoisko! Je li,
  • 37. BORILAČKE VESTINE 46 35 Lee, ti si načinio onaj vatro­ met dole u klancu. Izgleda je­ zivo moram ti reći... Fong preko ramena baci po­ gled na stub crnog dima u ka­ njonu i bez reči zavrte glavom. Pogledavši jedan u drugog, Le sli i Tabaisko Pit se ćutke os- mehnuše. Ne, Džonaitan Li Fo­ ng nije bio u njihovoj klasi... Pola sarta kasnije, posle zasta nka kod motela na ulasku u grad, gde su Mancanovi ljudi očekivali uispeh svoje misije, Pit je lagano vozio »korver« kroz večernju gužvu u glavnim ulicama Atlante. Ta vožnja, me đutim, nije trajala dugo, jer samo koji trenutak kasnije »bju ik« skrete u dugu, mračnu uli­ cu sa obe strane oivičenu glo­ maznim građevinama u koji­ ma se uvek mogao naći jeftin, ako ne već i udoban stan. — Oh—oh! — zastenja Fong. — Ne idu valjda tamo, prokle­ ti bili! — Tamo? — podiže Pet obr­ ve. — Kuda to and idu, Džo- mi? — Nisam još siguran, ali se bojim da će to biti Empti Vo- lz.. . — Empti Volz? Prazni zido­ vi... kakvo je to mesto? — Empti Volz je čitav jedan kvart u južnom predgrađu koji je raseljen još pre dve godine. Čuo sam da je tu (trebalo da ni knu fabrike koje bi zaposlile Crnce u tom kraju i siromašni beli živalj, ali bar do sada od toga ničeg nije bilo. Da bi st­ var bila još čudnija, nijedna zgrada još nije srušena... vrlo zgodno za beskućnike i sve ko­ ji žele da izbegnu nadzor poli cije. — Da, svakako. Stotine, mo­ žda hiljade praznih stanova, la virinti stepeništa, možda i tajni prolazi — zamišljeno reče Le- sli mršteći obrve. — Tu ja i sklonište Mancanovih ljudi? — Samo nekih. Svi oni sigu­ rno poseduju bolje stanove u le pšim delovima grada. Ali, ako im je potrebno mesto za sasta nke, eliminaciju nepoželjnih, trgovinu drogom, onda je Em pti Volz pravo mesto! Da, sada možemo biti potpuno sigurni: ona dva tipa idu pravo prema ivici naselja; ono počinje čim se pređe železnieka pruga. Sa nadvožnjaka uz koji su se uspeli prateći gangstere u »bju iku« pružao se dobar pogled na Empti Volz, pogled koji bi sva kako bio mnogo bolji po danu. Ovako, na ivioi osveitljenog gra da, gomila praznih kuća ličila je na crnu, otvorenu ranu, ili žđrelo pećine koje preti da pro guta svakog fco se usudi da joj priđe.
  • 38. BORILAČKE VESTINE 46 — Gadno mesto — progunđa Pit, ne skidajući pogleda sa za dnjdh svetala ¡kola ispred sebe. — Đavolski gadno mesto... — Ne približuj im se suviše, Pite — upozori Lesli tihim gia som. — Ovide je malo vozila, bićeš upadljiv... — Znam, ali, do đavola, ka­ ko da ih nađemo ako umaknu među sve te mračne zgrade? Pogedaj; postoji stotinu izlaza i ulaza sa ovog puta! — Prepusitd to meni. Oni mo raju ostati u ubeđenju da je sa Fongom gotovo i da je nji­ hovim problemima kraj. Šta mi siliš koliko će ih teže biti pro­ naći ako shvate da ih neko sle­ di? Kola su sada jurila duž ne­ preglednih blokova zgrada od pet, šest ili sedam spratova, či ji su sivi zidovi i prazni, crni prozori sablasno delovali na magli koju je vetar vukao oko ravnih krovova. »Kao uspavani džin sa hilja­ du očiju«, pomislii Lesli, prou­ čavajući vidik koji su otkriva­ le udaljene svetlositi grada. »Us pavan, ali zato ne manje opa­ san, jer iza svakog od tih pro­ zora može se naći čovek sa pu­ škom u rukama, spreman da zaspe olovom onoga ko se usu di da priđe njegovom skroviš- tu...« — Mafficano je našao dobro mesto — reče glasno. — Biila bi potrebna čitava armija ljudi da pretraži ovaj lavirint... Zb­ og čega grad ne sruši sve ovo, Džoni? — O tome se ne priča mno­ go — osmehnu se Kinez — ali, kako se čuje, to i nije svojina grada, već privatna svojina... — Čaja, Džoni? Mancanova? — Možda. Zvaničan naziv ekipe koja je otkupila sve ovo od grada je »Korporacija za pro greis«. Neko vreme listovi su bili puni njihovih skupo plaće nih oglaisa u kojima su obeća­ vali hiljade radnih mesta u no vim fabrikama, nova stambena naselja u zelenilu i cveću, no­ ve, široke uilice i sve ono o če miu se može samo sanjati. Ka­ da je čitav kraj prešao u nji­ hove ruke, oglasa je iznenada nestalo. Što je najgore, niko se ne uzbuđuje zbog toga. — Zašto bi se ko uzbuđivao? — sleže Pit ramenima. — I za ljude iz gradske uprave pašče pokoja mrvica od tog velikog kolača. Cena tom zemljištu ne minovno će rasti, čim počnu da se grade prve fabrike. Potreb­ no je samo malo strpljenja, zar ne? i— Pazi, Pite — reče Lesli prigušenim glasom. — Skrenuli
  • 39. BORILAČKE VEŠTINE 46 37 — Idemo za njima? •Elđriđž je razmišljao svega nekoliko trenutaka, ali se čak i to učinilo čudnim Tabasko Pi­ tu.— Haragei? — upita šapa- Lesli potvrdno klimnu gla­ vom, dajući mu istovremeno znak da ćuti. Fong je prelazio pogledom isa jednog na drugog. — Šta si to rekao, Pite? Zvu či mi kao neka japanska reč... — Ah, tako nešto — nemar­ no odgovori Tabasko, skrećući »ikorver« u neravni prolaz iz­ među dve visoke zgrade kroz kojii je trenutak ranije nestalo vozilo gangstera. Posle malog kolebanja Lesli je doneo odlu­ ku i dao znak Pitu da to uči- Vožnja sa ugašenim farovi­ ma po neravnom tlu nije bila nimalo prijatna i Pit je tiho psovao. Prolaz se samo na tre nutaik raširio u prostoru izme­ đu đveju susednih zgrada, da bi se potom kola jedva provu­ kla kroz uski tunel, načinjen očigledno grubim rušenjem je­ dnog dela prizemlja naredne zg­ rade. — Ugasi motor! — tiho reče Lesli. U iznenadnoj tišini, on po­ moli glavu kroz prozor pažlji­ vo osluškujući. — Stali su? — poršaputa Pit. — Aha. Pitam se samo gde. Pit pređe pogledom po oko­ lnim zidovima koji su se nad njihovim glavama gubili u ta­ mi. Četiri ili pet prolaza ispred njih bili su dovoljno veliki da u njima iščezne i mnogo veće vozilo od »bjuika«. — Prokletstvo! Sada ih više ne nađosmo! — progunđa on. Dajući drugoj dvojici znak da budu tihi,. Lesli se bešumno izvuče iz 'kola, zagledajući u tle pred svojim nogama. — On je lud! — prošaputa Fong. — Šta očekuje da će vi- deti u mrklom mraiku? Trago­ ve guma? — Prat! Lea ima oči kao ma­ čka, vldećeS? — A ha... i još mnogo drugih talenata, zar ne? Pite. .. ona reč koju -Je maločas izgovorio. Sada >30 sećam šta znači. Japa­ nska reč, je li tako? — Ostavi se Džond. Rekao sam ti da Les ne voli razgovor o tome! — Haragei znači »pređoseća- nje opasnosti«, ili nešto slično- — uporno je šaputao Kinez. — Poseduje li on to osećanje, Pite? Čulo za opasnost? — Da, do đavola, da! Ali ne moj mu reći da sam ti to re­
  • 40. BORILAČKE VEŠTINE 46 kao, inače... Prokletstvo, sada je i on nestao! — Da pođemo za njim? — predloži oprezno Džoni, iako mu se na licu viđelo da ni sam nije oduševljen svojom idejom. — Taman posla! Les voli či­ stu situaciju; ako čuje nekog da se spotiče po mraku, želi da zna da ga srne oboriti udarcem, ne razmišljajući da li je pred njlim neko od nas dvojice. Ne, samo ti sedi gde jesi, Džoni, on će se već snaći i sam... Pedesetak jardi dalje, Lesli je, nečujan kao senka, sledio laki miris sagorelog benzina koji je nekoliko trenutaka rani je za sobom ostavio bjuik. Put ga je vodio prolazom namemo načinjenim kao lavirint, izme­ đu gomile cigala i otpadaka ka kvi se uvek mogu naći među na puštenim zgradama. Nešto dalje prolaz se strmo spuštao pod svod podruma sile deće zgrade, čiji je zid bio gru bo probijen udarcima pijuka. Prešavši preko gomile polo­ mljenih cigala koju je vreme lagano pretvaralo u sivkastu pr­ ašinu, Lesli se priljubi uz ivicu mračnog otvora. Iz unutrašnjosti, Vlažni vaz- duh nije donosio nikakav šum, ali je miris benzina postao ja­ či. Da, ipak šum! U tami, njegove usne se ra- zvu'koše u osmeh. Lim oko zagre janog motora »fojuika« lagano se hladio, stvarajući pucketave šumove koji su se odbijali o zi dove i svod velike podzemne prostorije. Priljubljen uza neravni zid, da se njegova silueta ne bi ocr tala na nešto svetlijoj pozadini, on se uvuče u unutrašnjost po­ druma, oprezno qpipavajući tla pod svojim nogama pre nego što načini sledeći korak. Sklopljenih očiju, upijao je šumove iz prostora oko sebe, iako je već znao da mu trenu­ tno ne preti nikakva opasnost. Dvojica gangisitera ostavili su svoja kola u ovoj neobičnoj po dzemnoj garaži i nekuda nasta vili pešice. Samo kuda? Strujanje vazđuha na njego vom obrazu svedoeilo je da na drugoj strani postoji najmanje jedan sličan prolaz, pored ste­ peništa koje je vodilo naviše u zgradu. Onda, tu je bilo i okno lifta koje bi, za nuždu, ta- kođe moglo poslužiti. »Lavirint«, pomsilii, oprezno se vraćajući natrag. »Pravi la­ virint u kome se nepozvani vr­ lo teško mogu snaći...« Fong se trže kada jedna se­ nka naglo izroni iz tame i otvo ri vrata na njegovoj strani.
  • 41. BORILAČKE VESTINE 46 — Uh, prokletstvo! — proš­ tenja. — Kako si me uplašio, Lesli! — Izvini, Džoni — reče on seđajući u kola. — Pite, idemo natrag. — Šta?! A ona dva dripca? -- Moraće da sačekaju. Kao što sam i mislio, poitreibna je armija da detaljno pregleda sva Oki kutak ovoig prokletog me- — Odustajemo, dakle? Ali... Lesli se tiho nasmeja. — Pite, 1.u reč iz mojiih usta nikada nisi čuo i nikada je ne ćeš ni čuti! Ne, ne odustajemo, do đavola. Sutra se vraćamo ovamo po danu da iskopamo te pacove iz ruševina, pa makar na traganje utrošili i ostatak ove godine! Kiša je lila na Aitiantu sa le tnjom žestinom i jesenjom upo mošću istovremeno, ali je pre dveče počela da jenjava. Vaz- duh je, međutim, i dalje ostao ispunjen vlagom od magle ko­ ja je lagano puzala sa plairui- U gradu sa svojim hiljadama svetlećim reklama, farovima au tomobila i bukom muzike koja je dopirala iz barova i sa tele vizora taj prizor je možda bio i veseo. Ovđe, međutim, u na­ selju posećenom samo od duho va nekadašnjih stanovnika i se nkama ljudi čija lica ne vole svetlost, mrak i magla stvarali su fantastične oblike, prepliću- ći se sa šumovima vode koja je uporno kapala kroz šuplje krovove. — Nije čudo što i danju svi izbegavaju Enopti Volz — pro mrmlja jedva čujno Fong. Obu čen u tamnu ođeću, sa velikim pištoljem zataknutim za opasač i nožem skrivenim u čizmi ose ćao se kao jedan od onih bez­ umno hrabrih momaka koji su, u svoje vreme, sami odlazili u džungle Vijetnama da bi zado­ voljili svoju potrebu za prozi­ vanjem krvi. — Sve će biti u redu, Džoni — umiri ga Pat šapatom, odla žuči na sedište kraj sebe go­ tovo ispražnjenu limenku sa pi vom. — Važno je da. te niko ne vidi i da do jutra polako pregledaš deo koji ti je dode- ljen; sve drugo prepusti naima, u redu? — U redu, ali... — Ne boj se, ako nekoga i sretneš, možeš biti siguran da je čovek, a ne sablast — tiho se naismeja Lesli, pružajući mu komad hartije. — Kao što smo
  • 42. BORILAČKE VEŠTINE 46 se dogovorili, ovđe ćeš ucrtati samo promene koje su nastale otkako ovđe nilko ne živi. Što detaljnije, Džoni, i sam znaš za — Jaisno — Fong obliznu u- ¡sne, savijajući hartiju i gura­ jući je u džep svoje bluze. — Kada krećemo? — Kad budeš spreman, Džo­ ni. Ovo nije vojska pa da mo­ ramo da krenemo svi u određe­ nom trenutku. Bitno je da se pred jutro svi ponovo okupimo ovde. Mali Kinez u tami klimnu glavom. — Pa onda, ljudi... mnogo Zatvorivši tiho za sobom do­ bro podmazana vrata »krovera«, on se hitrim korakom udalji prema jednom od stotinak pro­ laza koji su uvodili u Empti Volz. Išao je hitro i energično, uz pomoć svatlosti koja je ov­ de još uvek dopirala iz obliž­ njih gradskih ulica. I sam je bio svestan činjeni ce da mu je dodeljen najlakši i najmanji deo nekadašnjeg na­ selja i pobunio se protiv toga danas dok su, kao generali pr­ ed bitku, razgledali plan isko­ pan u zemljišnom uredu. . »Ne oslanjaj se previše na ovu hartiju, Džoni«, rekao je Eldriđž u jednom trenutku. »Mislim da, nimalo slučajno, ovaj plan ne odgovara stvar­ nom položaju zgrada...« ELdridž... Oslonivši se o vlažni zid, Fo­ ng obrisa znoj sa čela. Taj čo vek zadavao mu je strah. Onu vrstu straha, recimo, koja se instinktivno oseća kraj opasne divlje zveri, bez obzira što svi tvrde da je ona pripitomljena i da nikada ne bi napala čove- ka... Brzina, stfiaga, spretnost... sve to je bilo shvatljivo, bez obzira što je daleko nadmašivalo spo­ sobnosti prosečnog čoveka. O- na lakoća, međutim, sa kojom je Eiđridž hladnokrvno ubijao, činila se Fongu nestvarnom. Ljudsko biće ne bi smelo ubija ti tako brzo, bez razmišljanja, potpuno nepokretnog lica kao da obavlja svoj' svakodnevni posao... — Govoriš gluposti, Džonata ne — promrmlja on sebi u bra du, odvajajući se od zida i opi pavajući nogom teren ispred sebe. — Možda ubijanje i jeste njegov svakodnevni posao, a? Tabasko Pit nije imao ničeg zagonetnog u sebi.'Ta devojka, tako očigledno zaljubljena u Le slija Eldridža, tafcođe. Hi mož­ da samo malo... Ali, Eiđridž sam, to je bilo već nešto sasvim drugo!
  • 43. BORILAČKE VESTINE 46 41 Nije mu bilo nimalo teško da zamisli Elđridža kao jedno od onih bića iz legende. Anđe­ la smrti sa plamenim mačem u rukama, viteza antičke Kine koji se uvek pojavi u odsud­ nom trenutku da izbori pobe- đu protiv nepravde. Ako je takvih ljudi ikada bi lo u Kini, onda... Fong zastade u pola koraka i opruženom rukom napipa zid kraj kojeg se kretao. Nove ka pi ledenog znoja pojaviše mu se na čelu, ali ih an náje ose- Ne, u Kini toga nikada nije bilo, ali... U Japanu! On odmahnu glavom i nasta vi odlučnim korakom. — Gluposti! — promrmlja. — Ninđe su samo legenda i to zna svako đete. Gledao si su­ više loših filmova o tome,.Džo natane, stari moj! Stotinak jarđi dalje, u zamra čenim kolima troje prijatelja je ćutke seđelo.' Tabasko Pit prvi je prekinuo tišinu. — Kakvi su njegovi izgledi, Leis? — upita tiho. — Bolji od naših. •Ako u o- vim ruševinama nečeg ima, on­ da će to biti u samom središtu, najdalje od prometnih ulica ko je obilaze Empti Volz. Banda ne može biti tolika da straža­ ma pokriva svaki mogući pri­ laz. Njihovi ljudi biće koncen- trisani samo u neposrednoj oko lini mesta koje je važno za — Tamo kuda ćemo mi krenu ti, a? — Da. Sumiko, dodaj mi to­ rbu. Ovoga puta potreban mi je čitav arsenal. — Ne dopada ma se ovo me- sto — progunđa Tabasko Pit, mućkajući piće u konzervi da bi proverio koliko ga još ima. — Verovali ili ne, podseća me na groblje. Sumiko se tiho nasmeja, po­ mažući Lesliju da na zadnjem sedištu zbaci sa sebe odeću i navuče kostim od guste crne svile koji mu je pristajao kao saliven, ocrtavajući svaki mi­ šić. Iz one platnene torbe poja vi se još nekoliko neobičnih stvari; najneobičnija od njih bio je dugi mač u bogato ukra šenim koricama koji je čak i potpunim laicima govorio da je iskovan u Japanu, i to neko liko stotina godina pre ovog trenutka. — Možemo li da krenemo? — upita Lesli navlačeći preko glave kapuljaču od one iste cr­ ne svile. Ispod nje glas mu je zvučao prigušeno, jer je ona
  • 44. 42 BORILAČKE VEŠTINE 46 ostavljala samo dva uska pro- — Kako da ne — Pit isfcapi pivo i spusti konzervu na pod kola. — Ovaj, sad kad naš pri jatelj Džoni nije tu... mogao bi i da nam kažeš šta odista smeraš ove noći... — Zavisi. Ukoliko uspemo da otkrijemo skrovište bande, pokušaćemo da se obračunamo sa njima. U svakom slučaju, stvorićemo malo gužve i zadati im straha. Verujem da su se do sada ovde osećali potpuno sigurni. Od ove noći to će se izmenifci. — Zbog toga si Fonga odvo jio od nas i poslao u kraj koji ništa ne obećava? — upita de vojka. Njena ruka ležala je u ruci muškarca obavljenoj ru­ kavicom od crne svile. — Da. On je dobar čovek, ali ne želim da me vidi u ov­ om kostimu. A onda, nije navi kao na koordinirano đedovanje kao nas troje i samo bi nam smetao. Ne, ovako je najbolje... idemo li? — Idemo, do đavola! Ti ov­ de držiš govor, a ne ja! — za- smeja se Talbasko otvarajući vrata. — Kao i obično, na dva­ deset jardi rastojanja? — Da. .. Kao tri senke izašli su iz ko­ la i tiho zatvorili vrata za so­ bom. Lesli je krenuo prvi, tra­ žeći u tami onaj isti otvor kroz koji je prethodne noći prošao »bjuik« sa dvojicom gangstera. Ovoga puta .podrum je bio pra zan, ali je miris benzina sve- dolčio da su neka kola ne tako davno bila na mestu koje se očigledno često koristilo kao privremena garaža. I Siumiko i TaibaSko Pit zna­ li su već u opštim crtama šta treba da čine. Krenuvši prema stepeništu, Lesli oslušnu kako bi utvrdio njihov položaj. Levo od njega Tabasko Pit je istraživao otvor u zidu na suprotnoj strani podruma. De- vojfca je prstima opipavala vra ta lifta, tražeći nešto što bi joj reklo da li. se uređaj na neki način još koristi. Nekoliko minuta kasnije svi troje su bili na početku stepe ništa. — Lift ne radi — šapnu Su- mik.0. — Nimalo čudno, kada se zna da ovde odavno nema struje... — Ništa naročito ni kod me­ ne — cerio se Pit. — Tamo je samo rampa kojom kola, uz malo napora, mogu izaći na dru gu stranu zgrade. Izlaz za slu­ čaj opasnosti, verovaitno. — U redu. Ja onda krećem stepenicama, a vi sačekajte da
  • 45. BORILAČKE VESTINE 46 43 odmaknem, pa krenite zamn- Vrata hodnika u prizemlju vi sila su, oslonjena samo jednim svojim uglom i Leisli oprezno prođe kraj njih, napinjući sva svoja čula. Ništa, nikakvih šumova, nigde ni tračka svetlosti, a osećao se samo zadah vlage koja je već dugo ispunjavala ovaj prostor. Zbog čega onda haragei, to fantastično predosećanje opa­ snosti, neprestano upozorava da mora biti oprezan i tih? Klizeći pored samog -zida da bi izbegao da mu pod nogama zašušti maltar otpao sa tavani­ ce, on lagano poče da se uspinje stepenicama na prvi sprat. Iza sebe sada je čuo korake Sumi- ko i Tabaisko Pita, još uvek pre više tihe za čula običnog čo- Na polovini stepeništa, čo- vek u crnom kostimu zastade. Nešto nije bilo a redu. Okrennvši se na vrhovima prstiju, on pođe natrag, niz ste penice. Haragei mu je rekao da se opasnost smanjuje sa svakim novim korakom naviše. Ove no ći, međutim, on je tražio opa­ snost i izazivao nevidljive pro­ tivnike. .. Đevojka se trže kad on u po tpunoj tami obavi ruke oko nje. Njeno iznenađenje, među­ tim, ne odade nikakav zvuk. — Šta se dogodilo? — upita jedva čujnim šapatom. — Pite — šapnu Lesli. — O- vđe smo, čekamo te... — Šta je sad? — upita pla­ vokosi džiin oprezno se zausta vljajući koju stopu dalje. — Prolaz se nalazi negde u prizemlju. Desno od nas. — Otkud znaš, do đavola? — Tu se ova zgarada nasla­ nja na susednu. Alko je između njih otvoreni prolaz, a mislim da jeste, onda je to mesito na kojem moramo tražiti naše pri jatelje... Produživši još pedesetak jar- di hodnikom dok su ga njih dvoje čekali na istom mestu, on iznenada zastade kraj jed­ nih vrata. Prsiti u rukavicama dotakoše drvenu površinu, spu stiše se do brave i lagano je do dimuše. I da haragei nije upozoravao kako je opasnost sve bliža, on bi znao da ova vrata predstav­ ljaju traženi prolaz. Jedina od svih kraj kojih je prošao hod­ nikom bila su čvrsto zatvorena i čitava; jedino ova brava, do­ bro podmazana i glatka, poka- zavala je znakove česte upotre be. Šta se nalazi sa druge strane ovih vrata? Naoružani ljudi u
  • 46. 44 BORILAČKE VEŠTINE 46 j zasadi? Ili neka druga, mnogo inteligentnija i stoga i mnogo opasnija zamka? Postojao je samo* jedan na­ čin da se to proveri. Komad ta nke žice, izvučen iz jedne od tajnih pregrada ispod širokog kožnog opasača, nađe se u us­ kom otvoru brave. Nekoliko hi trih i bešfumnih pokreta a on­ da brava tiho škljocnu, sprem­ na da se otvori na prvi dodir ruke. Kao senke, njegovi prijatelji stvoriše se pored njega. — Dva minuta — reče on. — Sumiko, zatvorićeš vrata za mnom, ali tiho, tiho! U tami devojka klimnu gla­ vom. Ispunjavajući pluća vaz- duhom, Lesli naglo ođgurnu vra ta i jednim skokom se nađe u mračnoj unutrašnjosti napuš­ tenog stana. Iza njega, vrata se jedva čujno zaklopiše, ostavlja jući ga u tišini. Haragei je i dalje monotono ¡signalizirao, nije bilo nikakve promene u onome što bi se mo glo nazvati »nivoom potencijal­ ne opasnosti« ako bismo već tra žili pravi izraz za ono što je Lesli Elđriđž osećao. I ono malo svetlosti koja je kroz razbijene prozore dopira­ la spol a bilo je dovoljno Les- liju da pronađe sebi put kroz usko predsoblje i nađe se u prostoriji koja je nekada bila dnevna soba neke porodice. U njenom suprotnom zidu zjapio je mračan, neravan otvor koji je svakako vodio u neku od prostorija susedne zgrade. Kroz razbijene prozore ulazi­ li su pramenovi magle 'koje je tu nanelo strujanje vazduha iz među zgrada. Kovitlajući se iz­ nad samog poda, stvarali su fantastične i preteče oblike oko nogu u crnoj svili. Dva minuta. Nepokretan, Le­ sli je osluškivao šumove koji su sada dopirali kroz mračni otvor, potvrđujući ono na što je haragei već upozorio. Poznavao je te šumove. Nisu ih stvarali ljudi, već životinje. Vrata iza njega još jednom su se otvorila i zatvorila. Tihi koraci dvoje ljudi po nesigur­ nom parketu. — Prokletstvo! — proštenja Pit zastavši pored njega. — Da li se varam, ili su to što se ču­ je zaista... — Ne varaš se, Pite — reče mirno Lesli. — Moramo biti brzi, đavolski brzi! Dolaze pa- Stručnjaci tvrde da na Zem­ lji pacova ima mnogo više ne­
  • 47. BORILAČKE VEŠTINE 46 45 go ljudi, a to će potvrditi sva­ ko ko je imao tu nesreću da živi u jednom od gradova, bi­ lo gde na svetu, gde način gra dnje i nehigijenska kanalizaci­ ja stvaraju uslove za širenje ove opasne životinjske vrište. Opasne pre svega zato što se pacovi brže od drugih životinja prilagođavaju uslovima otko se­ be, naglo se razmnožavajući ka da im oni odgovaraju. Lesli oseti kako se devojka pored njega stresa. I njoj je, kao i Lesiiju, već palo na pa­ met čime se hrane zveri čije se približavanje sada jaisno ču­ lo. Negde po podzemnim prosto rijama Empti Volaa svakako se nalaze kosturi nesrećnih žrta­ va bande koja je ovaj kraj iza brala za svoje sklonište. Čak i ako ikada budu pronađeni, biće ih veoma teško iđentifikovati, jer pacovi svoj posao obavlja­ ju- veoma, veoma temijno. .. Zvuci hiljada sitnih šapa po drvenom podu pođsećaii su na letaju ikišu koja doibuje po kro vu; prigušena cika- gladnih zve ri postajala je sve glasnija, a njihov dolazak najavljivao je teški zadah truleži i prljavšti- ne koji se sada širio vlažnim vazduhom. — Ima ih na hiljade, boga mu! — opsova Tahasko Pit. — Zar nije bolje da se vratimo, Les? Ona vrata... , — Moramo napred, Pite — reče Lesli odlučno. — Po zvu ku bih rekao da ih ipak nema previše. Moramo ih iznenaditi; kao i sve zveri, i oni će ustu­ knuti kada jumemo na njih i propustiti nas da prođemo. Po­ sle toga vas dvoje produžite, a ja ću ostati da ih zadržim. — Les! Kako? — u glasu de voijke jasno se osećao strah. — Nemam sada vremena da objašnjavam — osmehmu se on. — Budite spremni.. . sada! Kao sivi talais, šireći zadah smrti oko sebe, pacovi jurnuše kroz neravni otvor, pojačava­ jući svoju ciku u času kada su primetili troje ljudi. Odvojivši se od poda dugim, visokim skokom, Lesli ispusti krik, tako visok i prodoran da je podsećao na cičanje raizđra- ženih životinja pred njim. Ra­ širivši ruke, on pade na pod tačno ispred prvih pacova u ogromnoj gomili. Kao refca kada naiđe na ste- nu usred svoje matice, životi­ nje se razđvoijiše, zaplašene kri kom i iznenadnim pokretom ko ji su mogli protumačiti kao na pad. Držeći se za ruke, Tabas- ko Pit i Sumiko potrčale za Lesiijem u iznenada stvorenu čistinu na podu.
  • 48. 46 BORILAČKE VEŠTINE 46 Okrenuvši se u meistu, on ih propusti pored sebe, čisteći prostor oko sviojih nogu hitrim i preciznim udarcima. Odskočivši još jedinom viso­ ko u vazđuh, on baci na pod kuglicu sa dimnom smesom i dugim skokom se ukloni van domašaja zbunjenih životinja. Iza njegovih I6đa, Pit i S.umi- ko odmicali su kroz narednu prostoriju, već na bezbednom rastojanju. Kao munja, sevnu d.ugo seči vo mača istrgnutog iz korica ovoga puta prikačenih na leđa iznad levog ramena. Njegov vrh opiisa polukrug nad samim podom, kidajući i rasecajući tela zveri koje su istrčale iz oblaka dima i krenule za njim. HARAGE'I! Uprkos dimnoj zavesi, Lesli vide kako se naglo otvaraju vrata na bočnom zidu prosto­ rije u kojoj se našao. Pokreti prilike koja se na njima poja­ vila teško su se razaznavali, ali je njena namera bila jas­ na^: ispružena desna ruka đr- uljezu obučenom u crnu svilu! Zamahujući i dalje mačem u desnoj ruci da bi održao paco- ve na bezbednom. rastojanju, Lesli iz pojasa istrže kratki nož teške drške i širokog seči- ya. Bacio ga je produžetkom istog pokreta, žureci ne zbog pretnje čoveka na vratima, već zbog sve većeg broja pacova koji su izbijali iz dima nasrću­ ci na njegove noge. Pogođen nožem visoko u de­ sno rame, čovek se zaklati i vri'snu, naslanjajući se na do­ vratak. Lesli nije imao vreme­ na da ponovi hitac. Vrh ma­ ča sada se kretao levo i desno tako brzo da je stvarao pravu ogradiu na kojoj su ostajala presačena tela sve većeg bro­ ja pacova. Iznenada, njih više nije bilo pred njegovim nogama, i on od skoči korak unazad, spreman da uzvrati ako ponovo napad- Krik ikoji je dopro od nao­ ružanog napadača imao je u se bi malo ljudskog. Pobesneli ori mirisa krvi, pacovi su u gomi- ! larn I na coveika koji je kraj đovratka pao na kolena, držeći se za povređeno rame. Oni najsnažniji već su stezali zube oko njegovih prstiju, vra ta, ušiju, gomila ga je svojom težinom pritisla na pod. Stisnutih ziuba pod maskom Lesli je nekoliko dugih trenu­ taka osluškivao krik čiji je od jek ostao da lebdi pod tavani­ com čak i kada se naglo pre­ kinuo, zamenjen krkljanjem i
  • 49. BORILAČKE VEŠTINE 46 47 klokcrtanjem krvi iz preise,čene vratae arterije. Tamo kod vrata, kroiz sve re đi dam, sada se videia samo siva gomila tela iz koje je na trenutak izbijao neki od udo­ va oborenog čoveka. Njihovi pokreti postajali su sve spori­ ji, oika pacova sve zaglušnoja. Povlačeći se nečujno, korak po korak, Lesili se leđima os­ loni o vrata iza kojih su ga čekali Taibaisko Pit i Sumiko. — Otvori — reče tiho. — Sve je u redu... — Les! — čak i u tami vi- delo se koliko je lice devojke bleđo. — Šta se dogodilo? Onaj krik... na trenutak sam ,pomi slila da... - — Kao što vidiš, to nisam bio ja — odgovori on mirno. — Jedan od čuvara ovog me- sta svakako. Navratio je da vi­ di šta se to događa... paeovi će ove noći biti zadovoljni oibe — Proklete zveri! — proste nja Taibasko Pit. — Znaš, ka­ da bih birao između podjedna­ kog broja tigrova i pacova, ip­ ak bih odabrao ove prve! — I pogrešio — osmehnu se Lesli pod maskom. — Sa pa- covima i imaš neke izglede; protiv tigrova baš nikakve! Ali, idemo dalje, pred nama je još dug put! j U uobičajenom rasporedu, L« sli na čelu, Sumiko desetak ja- rdi za njim, a Pit na istom to­ likom rastojanju iza nje, pro­ dužili su hodnikom siledeee pri zne zgrade, zagledajući u mra­ čne otvore vrata kraj kojih su prolazili. U naslagama prašine po ka­ menom podu oštro oko Leslija Elđniđža razabiralo je mnogo­ brojne tragove koji su sveđo- čili da se ovuda dosita često prolazi. Sačekao je prijatelje pred st« peništem koje je vodilo navi- — Idemo gore? — prošapta Tabasko Pit. — Boga mu... ti momci baš ne štede svoje no­ ge! — Gore je verovatno prolaz u neku od susednih zgrada —; reče Lesli. — Tiho... ovo ste­ penište je tako akustično da će sei čuti i najmanji šum, čak i neoprezno disanje. Nije isk­ ljučeno da nas na njegovom vt hu čeka neko novo neprijatno iznenađenje... Korak po korak oni su od­ micali stepenicama, držeći s« neprestano bočnog zida. Svet- los't koja je dopirala kroz pr­ ljava okna svetlarnika na vr­ hu stepeništa bila je dovoljna Lesli u da bez mnogo teškoća
  • 50. BORILAČKE VEŠTINE 46 prati tragove do samog potkro vlja. Prolaz je pred njima ponovo bio zatvoren čvrstim drvenim vratima koja su, i pored gru­ be izrade, svedočila da su po­ stavljena kada su i poslednji stanari napustili naselje koje će kasnije biti nazvano Empti Volz. — Ovo je glupo! — progu­ nđa Tabasko Pit kada je Le- sli dao znak da u blizini ne­ ma nikoga. — Nemoj mi reći da ti tipovi uvek prelaze ovo­ liki put da dođu do svog šefa, Leis! — To verovatno ne čine svi, već samo on:i u koje on nema dovoljno poverenja. Pretposta­ vljam da postoji i drugi, mno­ go lakši put do njegovog sk- rovišta, ali je on upravo sto­ ga i mnogo bolje skriven i mno go bolje čuvan. — Pa šta? Do sada bismo sa vladali straže i uhvatili glav­ nog momka za gušu, umesto što se muvamo po prašnjavim hodnicima u kojima su nam pa covi jedino društvo, do đavola! .— Žao mi je, Pite — nasme- ja se Leisli pod svojom mask­ om. — Da sam mogao, vrlo bih ti rado doveo ženski hor iz nekog mjuzikla. Ovako, mo­ raš se zadovoljiti paeovima, a ako ti je dosadno, pokušaj da otvoriš ova vrata. — Lako — progunđa džin napinjući oči da bi bar nešto video u tami. — Jedino što ovoga puta nemam kod sebe svoju seikiru, znaš. — Greška. — Što? ! Približivši se, Sumiko je ta- kođe proučavala grube daske pred sobom. — Les je u pravu, Pite — reče mimo. — Ova vrata sa­ mo na prvi pogled izgledaju grubo sklepana. — Da ne znam da vas dvoje ne vidite kao mačke, ne bih vam poverovao — progunđa Tabasko trudeći se da otkrije ono što su njih dvoje videli u •toj prepreci. — Dobro, boga mu, šta je neobično na tim vra tima? — Alarmni uređaj. Vrlo obi čan — nasmeja se Leisli. — I vrlo efikasan. — Ti momci su zaista glupi. Šta se događa kada njihovi ljudi žele da uđu? Dignu na noge celu tvrđavu, a? — Mora da postoji neki na­ čin da signaliziraju onima ko­ ji su sa druge strane vrata — zamišljeno reče Sumiko. — Ah ... pogledaj, Les... Svojim osetljivim prstima, osetljivim čak i pod slojem svi