3. * l i a *
DŽEK SLEJD
p f l i n o
U D B H U
w
^ NiŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT
4. EDICIJA VESTERN ROMANA
S E J N
Broj 22
Direktor i v. d. glavnog i odgovorn&g
iirednika:
Đorđe GROS
Urednik:
Svetozar TOMIC
Naslov originala:
Jaiak Slade
THE GOLX) AND DEATH
Recenzija:
Tomislav KETIG
Prevod i adaptacija:
Đurđica MILETIC
Lektor:
Zorka CIRIC
Tehnički urednik:
£3iorđe JOVANOVIC
Korektori:
Marija KECKES
Agota BOGNAR
Naslovna strana:
Ferenc BARAT
Štampa: 9. III W81. godine
TržiSte; 16. III 1981. godino
'
Izdaje 1 štampa NiSHO FOHIIM — OOUll M A U K l'.ri'ltIN T. Novi .‘i.id. VoJ-
vode Mišića 1; Direktor 1 v. ti. «la vn a « l o<l«uvtjrrum urnlnlkn: K>orđe GROS;
Naslov originala; TTfE GOI.D AND DKATU; cv,pyi Inht lU/O hy Towe Pub-
Ucations INC : pitima ugovnrti rh OPA U Mlnlu-iin,
Oslobođeno osnovnog poreza nu [.vromet mlflljruj*’ *'* l'c^UrnJln»koii sck-retarijata
2a obrazovanje, nauku 1 kulturu S A P Vojvodlrio bioj od 2tl. II X979.
godine.
5. Sa teSkiiim sedlom od jančeiviine na leđiima, zastade Sejn u
Fcnoi jedine peika.re. Iziloai ga niisu interesovaLi. Jedino diO'ga.đaiji
na drugoj stirainii ulice. Oni su ®e odisHilcavaila u staklu itakiga.
Koda se zaiusitaviiše pred staindoom. Šerif zastade. Skoro pala
minuta jedna plava žena zaklanjala mu je svojaim otvorenim
bežjbtojrniim isuincabramom viidiiik. Napokon, krenu oaxa dalije.
Sej'n se cerio. Luisero de Lavante, visoki eJegaintni MeJcsi-
kanac, bio je već napustio .poipriiate događaja i krenuo u hotel.
Se'iitf, .fcoija je ovog miedeza na Mou mesta mogao da uhapsi, aiko
ne i da ga odimah ubdije, išao je pored njega i nosio mu kofer.
.■Sejin je čekao dok 0(bo,jiLca nolau noatala u hoteki. Onda i on
nastaviO' svoj p*uft.
Odj-adinom ga neko napade!
Dva ooveka miu dođoše u susret. Bilii su udobljeaii u raz
govor i omilo se kao da ga uo.pšte misai .priimećiiivall.
Sejn je obratio paižmjiu na ovu dvojiou tek onda kada se
sti,gld sasvim bloau. Postoj-aila je opasmost sudara. Odgednom se
obojica 'Uiatiremiše na nijega i udariše ga pesnicama u čedo i
bradiu. On se odibi o ziid ikuće da je sve pucado. Teško sedilo miu
pade s leđa.
Prolaznici se odmah povukoiše i pojuriše na put. N «k i su
psovalii. Dnugii soi lUibrzali korake da bi se što je mo^guće brže
probili napred.
Naipad usred balog dana nasred ulice! Na to se usuđivala
samo jedina vrs'ta Ij^udi. Oni kO(ji su pripadali Lusepu de La-
van.teu. Takvim J(j'udima su se građami tog grada radije skia^-
njali s puita. ' ,
Šeijn se branio i'Udarao je i on i izm'icao. Napada,ča ga od
guraše do ulaznuiih vrata. Kada ga je jedan od IjudS dočepao za
vra.t, odib'i ,se om o vrata. Ova su poipustiia i on upade naAraSSte
u .taiman hodrajk, gde su ga već čekali dnugi napadači.
— Spuiatii 'kriilai Sejine — zaou se jedam oštar glas.
6. S E J N ★★★
Sejm oseti komad čelika u krstima. On stade. Napadači ga
susitigoše. T.rgOiše revolvere i zalupiše vratima,
Sejm mije poznavao tu dvojico. Nikada ih nije viideo. Ko je
biio taj momak iza mjega mi to mije znao.
Cuvaio S€ svakog pokreta. Onaj komad čelika dizao m.u se
uz leđa i zastao na potiljfcu. Bila je to cev revoJvera ili puške,
Sejm to miioe mogao odmah da us<tanovi, posto su mu napadači
uprli svoje revolvere u trbuh.
On kratkio uzdaihnu i podiže Puke. Njeg.ovi trbuSni i vratni
mišići zategoše se. Svakog trenutka čekao je da neko zakuca.
Jedma vrarta se otvoriše. Nešto svetlositi ude.
— Dovedite ga uniutra — čuo je Sejn jedan ženiski gilas.
Ljiudi ga abntoše i uguraše unutra. Na krajnu h<cKliniika bila
su jedna vrata. Otvorema. Zena je stajala na pragu. Gledala je
U" Sej'na i u ljude. Biila je mala i krhka. Ali, orte lica s-u joj
bile grube. To ni u koim služajiu mije bila žona 6i.ji bi g,a izgled
z,bum'iio. Ali, -to nisu biile miisilii koje su ga sa.da zuokupiilf. On je
samio razmišljao ko bi mogla biti ta žema. Kada i*u >¡u tako iz
nenada mapaM na ulici, bio je čvrsto ubediin da iiina posla sa
ljudima Lnisera de Lavamtea. Sada mije više tako inlalio.
I žena ga je takođe .upormo meriila.
— Je li to on? — pitala je ljude.
— Da, Glenda! To .ie on.
Ona stade u stranu. Ljudi uguraše Sejma u sobu, ih je
sledila. Ona zatvori vraita.
— Neka sedme! — reče.
Po njicmom glasu moglo se zaključiti dn je nuvlildn da nare
đuje. Niije trpela prot'ivIjen,je.
I^judi priBiliše Sejma da sedme na stolicu. SludoSt* levo i
desno pored njega.
Staviše mu ruke na ramena. U početku tja je jo.4 uvek pri-
tisl^vao onaj komad čelika. Sejm se nije usudiio du pomakne
gla^vu.
2ema sitade pored njega. Pripali ciigarelu. I .suvdie brzo, za
IjiUide koji su hteli da joj pruže vatru.
— Ti si dakle taj Sejm? — upita.
— Pa, to je već bilo ustamovljeno! — odvrati Sejn.
— Da ili ne, molim! — insis-tirala je.
~ — Dai — šbrguitaio je Segm zubkua.
ft
7. ★★★ S E J N ★★★
Ona se suneškala. ALi, taj osimejak je ne učiini lepšom ka<0
svaku ženu. Ona je bila iauzetak.
— Došaio si u grad da pratiš de Lavantea?
— Da.
Njein 'üsmejak postade iintsnaivnijL
— On radá zajeoino sa šer.iifcim. To niiate anali?
— Ne!
— Vi site po'četinici. Znaš li ti to?
— Moiže bjtii! — odvrati Sejn kratko.
— T;i možda ne! — paprava se ona. — Ali, GalvainiOviL Sto
si se vezao za takve budale? ... Ona, ¡mala — hm?
— Da.
— Lapiih žena iona svugde. Radi za meme. Naići ću 'ti nešto
zgodno..
Sajn se cerio.
— M.cigai Li neštto više da kažem ili samo „da.” i „me”?
Ona uvTUČe dimg dim i kliminu giavcwn.
— Ko ai .ti devoijiko? — mp.¡íta Sejn.
Ona nai'tavii da puiSi.
— N'jsain v!;še s-asvim s'veža. Dakle, ne nazivaj me devofj-
kom. To zvuči glupo. Ja sam Glemda. To neka ti biide dovcijmo.
— Pa, kc'liiko ti je godina?
Sajn oisati da se ljudi cere.
— Nemoj .b;lhi drzak — odvrati ona. — Izgledam možda
doibroć'Uidina. Ali, j.a to nisam. Hoćeš li da radiš za .meme? Da
ili ne?
— Ne.
Ona se aaigleđala u njega. Dozvoli da joj cigareta padine
na tle.
Sejn slaže rameniirma.
— Ti Sli m.9 pótala da li hoću da .radiim za tebe. A ja naću.
Ako mioiam, to je nešto drugo..
Ona pogleda u Ijiude.
— Osilo'bc.dii'te ga! Sklaniite revolvere!
Ljiudi po'iliušaše. Sejinu lakniu. On mirdne .rameniima. Poti
ljak m'U se već bio ukruitio.
Ona ponovo «uviuče dim.
— Ima nas samo četvoiro. Ti bi bio peti-. To nije minogo.
Ali, md .imamio.planove. Ti sd upravo video na d n e ^ o j siveitilosti
žer'fa i Lavantea jednog pored dmgog. To se oni ,obo¡je još
nikada nisiu lusudiiili da učine. No, to je zbog velikog .uzbuđenja.
8. ★★★ S E J N ★★★
Mi smo im nioćas ukrali planiove. Jesi li ikada vide« te
planove?
Sejn zavrte glavom.
— Putevii ®u tako zamršeni da hi se bez platin.va toško
snalazili. Nemcguće je da jeda-n čavek to zadrži u Rlavi.
— Zato SIU oni tako uizbuđemi? Magoi da zamii/sliml — rcie
Sejn. — 2inam kako su Galvanovi bili uzibuđeua l<n.du wu im
drmmuild planove. Najzad, ond su biili pumoprami .»op.s.1vcvriiici.
— Ti daifcle nećeš da radiš sa nama?
— Ne moižeš da očekuješ da prevarim Galvanovc — od-
vraiti Sejn.
Ona se smejala.
— Skrupule? Kai'- se radi o tolikom novcu?
— Zlato niije sve.
— To se samo tako kaže, kada se toga dosiln Imii.
— Ostajem pri svom, oeJ
— To je glupo!
Sejm podiže ramena.
Glenida odibaoi dopola popušenu oigaroitu il zgii//l Jr pi'l.nim.
— Tebe se može prihvatiti samo kao prliJiUnlj«, ?.uai iiii je
zbog tebe ... Naipred, bacite ga na zomlj'Xi!
Ne poklonivši mu više nijedan po-gled, Oinn titii'diisU soba.
Ljiidi priđoše ponovo Sejnu. Izvadiše revolvoire, Alu, !'n|u je
već strupio u akcitjiu. Shvatio je da mu se roidil o *lvolu. (Jlon-
dane reči su bile jasne. Bez ikakve sumnje.
Sejn je prosto eksplodirao. On se U'Slremi « h »IoIK’i' i po
skoči u vazduh, zajedno s njom. Neko drugo (Mu5',i'<jr više
imao. „Kolt” soi mfu bidi oduzeli, još u hoAnLku Covnku, koji
je stajao zdesna, sj>urio je lakat tako gruibo u i^loinnk, dii jo
ovaj poklecnuo d ostao bez daha. Drugog tlipu uiIh.i K) ji' Hdnli-
com u glavu. U punom besu. Sve je treštalo i prn.sknUi
Covek se sruči njt zemlju. Istrže Sejnu aloilicu i./, pod-
to se b » zaglaviiio između nogu i opruga.
Treći je pucao na Sejna.
ALi, u istom trenutku, Sejn mu zadrža raku sa „kol
tom”. Kugla je prošišala pored Sejna i zarila mi' čovciku u
glavu. Onom ko-ga je Sejn lalstom svalio na zemlju, nio sc malo
izdigao kada ga je kugla njegovog diruga po^iKlililii u slavu.
Teško olovo ga sruši na leđa. Bio je odmah mrtav.
Onaj drugd nije više stigao da puca. Sejn se bat'I« na me^'a
i sa dva udarca ga tako jako tresnuo o zlid da jo svt> podihta-
6
9. ★★★ S E J N ★★★
va-l'O. Jedmiim udaroim kolena u telo odbaci Sejn čoveka napred,
a s udarcam peaniicom u potiilj’ak dokusiuri ga. Mršavi tifp, koji
sc sruiao sa stolicom preko gla«ve na zerolgiu, odbaci u tom
t-i-tin.ulku sitoliou i p.otože revolver uvis. Sejn nrni istirže revol
v e r iz ruke. „Kolt” odlete u vaizdiuh i udari o plaion. Kao ta?-
ni', siide on ponovo i paide Sejmu u ruke.
Vrata se otvoriše. Glenda se vrati sa revolverom u ruci.
Sdim zapuca. Žena nmi odvrati prosto neprijatno brzo. Vrate se
/.ampiše. Sejnov pucanj se odIbi o drvo.
Covek pred njilim se podiže na kolena. Kao painitei: spre
man za skok iz čučnja je pojurio napred. Sejn miu podmete
li'vu nogu i poigo'dd ga u slaibinu. Covek se prettiri i ositade na
/(.MnJ'jii.
Sejm je posmatrao te tipove. Psovao je. Jedan od njdih imao
ji‘ revc.lveir o pogaisu. Sejn uze revolver i ispusti tuđe oružje na
llc. Pri tome mu se pogled zadrža na velikom ormaru. Tamo
j;ore ležala j.e jedina kožna torba u kojoj su se -n-ailaizaila plamovi.
Sejm skide torboi i pogleda unutra. Bio m-u je dovoljan sa
mo jedan pogled. Bile su svih pet pargam.en;tmi(h rolni tu. On
■stavi torbu pod mišku i lutede da pođe ka vratima. Tada začu
j i!.sno glasove. Prepozmao je šemiiov glas.
Sejn otvori hitro .prozor, <v>iinfUse napolje i odgiuid.
II
Lusero de Lavante pripali cigaru i zavali se diuboko. Pra
vio j,e kolutove dima, okrugle, kao povučene šestarom.
Karm m ga je poismatrala izvesmo vreme kako pogledom
pratii ko'lutove. To ga je očigledno zabavljalo.
— Ne razumem tvoj mir! — reče ona najzad Ijiuitito. —
Planovi siu neetaiH, a ti sediž tu i puáiá. Imaš li možda u glaivi
put do te ogromne zilatne žiLle?
— Nemam povereruj« u šerifa!
— Ko miu je ukrao planove? To mi moraš obj-asmi#!
— Mnogi ijiudi traže te planove! — odvrati Lusero La
vante miimo. ^— Mogao je to svako da bude! Moáda šemif hoće
<Ja nas nasamairi.
— Sta se to dešava s toibom, Lusero? Zar odijedlnom ne že
liš viiSe novac?
10. ★★★ S E J N
Sada Luisero de Lavamte prekide svoiju iignu,. On izvadi ci
garu iz usta i stavi je u papelja.ru. Ali, postojao je j'OŠ jedan
posao koji je on voleo. Jedmim usmereniim pokretom po,kire.te
mesiingaituu pljiuivaondou, koja se u krugu kO'trljala do vrata. To
su bile igre kojiimja je od vladao do savršan^lva.
—- Kada se šerif vrati, odileteće preko toga. Da se kladimo?
— Ti sd sjajan momak! — procedí KarTnen bcKino.
On se cerio. Posmaitrao je žentu od glave do pete. Biila je
visoka, viitka^ jakiih grudii. Kose ome kao čađ. Oái .soi joj biile
iisto takve. Bida je to jedma jizvartredmo lepa i naotiiln žena. Za
mišljao je na^gu.
— Nemoij da me svlačdiš svojim pciglediLmia!
— Zašto ne? — odvrati on i nacani se. — Naga si još
mnogo leipša!
— Nem/oj da me razbesmiš!
Smejao se.
— Nemoj da se ždereš. Milioni s'U noim Nemam
planova u glavi. Ne! Ali, sreo sam jednoig .•♦tai'iiijj liipiv koiji će
ñas vodati, a. to će nas staijartd samo jednu flašiu
Karmen se smeSkala pomalo izmemađaniu..
— Je Id to zaisrta isitima?
Ouili su se koraci. Jedan čovek se peo .»U'jJtinlfaim'H.
Lusero de Lavamte je stavio desni kaüiprwl nu uwla i po
kazao na pljiuvaonicu.
— Ni reči o tome. Pazi sada, odiletoćo koliliko j'> dui^ai'ak.
Vraita se otvo^riše. Senif se vratio. Ubrvjo » f NipiKluifc tvu ,plju-
vaonicu, koga odlete kao granata kroz sobu. jMide dugač
kim koracima, da ne bi pao. No, to se Lpuk (Ursildo. Pa.o je na
noige Lusera de Lavantea i izgubio potpu.no naiviioliiitu. U pa
du ga zagrli.
Ovaj se samo smejao. Jedva je mogao d.u k»' u»dirži.
— Karmen! — poi^^^a on. — Kao /Sto suim pre<livideo!
Smejao se do suza. Pri tom je pnivujkao malofi iorifn k seibi
I potapšao ga po ramenu.
Serijfiu to náje biilo nimaJo simeSno,
Ljutiito odgumu Lavamtove ruke u sliraniu. I podiiJ.c se. Kar
men pođe vratiima i zatvori ih.
De Lavante se udari po buitimi. I dalje se smejao.
— Voleo bih da imam tvoj smisao za humori — reče šerif
besno. — Samo ,pet miimuta. Samo da biih anao k.ako je to. j
8
11. ★ ★ ★ S e j n •k'kir
De LavaiMe se smejao i daJje.
Šei-df se Uipiilji u njega.
— Odmah ćeš prestati da se smeješ! Imam nairočiitu vest.
U susednoij knići leže dva mrtvaca! Sejn je bio u gradu. Sada
znam ko mi je drminuio planave i ko ih sada poiseduje. Sejn, to
pseito, on ijh gada imia. A mko ne zna gde se taj pas nalaai.
De Lavanteoiv siraeh se uttiša i pretvori u suvo cerenje.
— Ja sam Galvanove pritisnuo do duvara. Nisu imali dru-
iiog iizlaza već d® iizađu sa planovima na viidelo — reče šerif
litiSiHo. Uistuknu. Pc-dibO'či pesmice o kukove i isturi glavu kao
bu'Ldog. — Moj pomoioniik mii ih je nabavio! ALi, zato sada ieži
u kuioi preko puita, mrtav. Ucmekao ga je Sejn.
— A planovi? — upita Karmen.
— Nema ih! — kreštao je šerif. — Nestali su sa Sejnom.
I tako ih iimajiu ponovo Galvanjovi.
Lusero de Lavante ustade. Uozbilji se. Nije se više cerio.
— Galvamovi nisu više važni — reče. — Ali Sejn! Taj nit
kov, toga moram da sredim!
— Mislila sam da nam planovi n.iisu potrebnii! — povika
Karmem, čudeći se.
— Ti ne znaš šta govoriš — odvrati de Lavante razdraže-
no. — To je više od 500 milja. Tu se ne bih ni sa kim utrkivao
za opkladu. Najmanje sa Sejnom. Ja ga poznajem! To kopile
jo opasniije od svakog satana. To vam kažem.
— Pa, šta predlažeš? — htede da zna šerif.
— Jahaćemo napolje do Galvanovih i tamo ćemo sve
similatiti — objaisnii Lavante. — Dakle, zoivi ljude! Za pet m^i-
n-uta ćemo odjahati. Sve ćemo taono sravniiti sa zemljom. Ni
plamovi ne smeju da ostanu!
— Planovi? Jesii li poludeo? — škripao je šerif.
De Lavante se prenu.
— Mi više ne zavisimo od tih planova. Kerli! Sta kažeS
na to?
— Ne shvatam!
— I ne moraš — ubaci Karmen. — Pouzdaj se u Lusera
On je našao jedmog Indijanca koji poznaje put! Samo Sejn bi
mogao da nam osujeti naš poduhvat. To je u svakom slučaju
Luserovo mišljenje. Je M tako, Lusero? Hi?
Luisero de Lavante potvrdii glavom.
— Tak» je. Samo, taj pasji sim mogao bi da nam po-rorsl
račune.
12. ★★★ S E J N ★★★
Semif se maJo protegli.
— Onda sam za to da tog niitkova sredimo. Sektaši nisu
opasni. Natan Galvan i njegovi bo.gO'nw>ljcd siu sada, kao i pre,
ubeđeni da treba da ostanu u ovoj zeimljd. Da su njihove orar-
ndce opuistele, jer se pu®tifnja Siiri sve više i viiše. To priipisuju
oni pravedtaoj kazmd njihovog čudnog boga. Šejn goni te smeš-
n « osobenjake na(pred. On pozaiaje Ajdaho, To je plodna
zemlja.
— On se nada da će ga sektaiši odvesti do alatne žile! —
izHJisiti Ka.rmen kao podivljala.
— Ako Sejn poseduje planove, sektaši miu viiše misu potreb
ni — primeti de Lavamte sa prezirom. — Kladim se đa se to
prokleto pseto već nalazi na putu za Sever. Nemamo vremena
za giubljenje. Moramo da ga uhvatiimo. Pre no Sto sc sipremji-
mo za odLaizaJi, proći će još nekoliko dana. To jo ncmogaće
nadoknaditi.
— Nemojmo da prenagdimo — primeti šerif. — Scjin neće
napuisti'ti ovaj kraij bez Na*tan Galvamove sekte.
— Miisliiš M ti da siuidbina tih ludaika pogađa Sejmn? — uipita
Karmen podsmešljdivo.
— Ne znam aaišto, ali, to je tako — odvrati fiinM'f, — Možda
iz zahvalnosti, jer ga bogomoijci vode do jslatu. Divvo bi ga
znao! Pa, on ima planove. Tu se ne može nlžltu (Uisiiiti. .Ja mis-
lum da on u svakom slučajiu mtisli isto taiko. Trebiiilo l>i da se i
mi samo po.uzdaroo u planove i ni u šta drugo.
— Aid, Luisero — Karmen umuikunu odmah, pcK*ilo joj je
Luisero de Lavante pružio rukiu.
— Kako možeš da računaš sa jedmiim Unidil.inm'iMn, buisero?
— obrati se šerif Meksikancu. — Pa, to jo lu<lo! M('nc sluđuje
sama pomisao da idemo tamo na Sever »de »vaiki b(Nla<.' drhće
pred indiijanioLma. Taj bučkin si;^n oidveSčo ntus u propuNt. Ništa
više. Ja stavljam sve na planove. Zato .sam <lii ih vnutiimo. Ja
6u to srediti sa svogdm ljiudijm.a. Vd se možiito u rn<'duvi'emenu
pobrinuti za opremu. A ti, Lusero, sastavdćeA liisUi. Pa, to ne
bi buila tvoja prva ekspediifciga.
— Kako ćeš da istupaš protiv Sejna? Bogomoljai će ga
saikriti.
Šerif se smejao:
— Ti ne poznaješ sektaSe. Ond gladuju, jt*.r no jedu meso.
Ond ne bi ni miuivu zgaizdld jer je to u nijdihovim očima ubistvo.
10
13. ★★★ S e j n ★★★
A Sejn je ubio jedmog ooveika. Mog pomoarnika, Sektašii neće
Sejna sa&ri'ti. Oni će ga dovesti mani . . .
— U redu. Uzdam se u to. Ali, ne za večno. Samo do
sutra uveče.
— Za nekoliko sati je to sređeno — reče šerif. Stavi šešir
na glavu i izađe.
De Lavande se smejao kada su se vrata zajtvorila.
— Zašto se smeješ? — htede Karmen da zna.
On se okrefte prema njoj.
— Upravo sam zamdsliio kako bi on izieteo da sam miu
meiinuo pljuvaonicu pred noge. Ali, to je predaleko.
— Ne bi trebalo da mu se smeješ.
— On vrlo loše vidii! — reče Lavande. — MisMim da otn to
sam uopšte ne zna. Ono što je ispred, njega, to ne vidii.
— Je li to nedositatak? — upita o-na zaibriimuto.
De Lavanteoive crte lica otvrdinuše.
— Zamisli, mi imamo zlato. Ono leži pred naaim n.og'aim.a.
A an to ne vidi!
— Sta hoćeš time da kažeš?
— Kada bude dotle došlo, reći ću — odvrati Meksiikaiiac.
— Ha.jde sada, uzmi olovku i hartiju. On hoće listu. Hleba,
■•>oli i sla.nine, tvrdd špdTit, munioij'u! Uz to toiplu odeou, jer ta
mo gore je đavolsiki hladino.
n i
Naselje se>ktaša ležalo je na ivici pus'tinj'e. Ono je bilo u®-
ro.ženo peščanim sprudovima sve više i više. Svi bi se drugi
ljudi povukli pred tom opasnošću ili prosto o^tišli odatle. Ali,
malu sektu Natana Galvana držala, ¡e vera da ostanu na tom
komadu zemlje, iako je to bilo opasno. Nisu samo gladovali, već
su bili na putu da poumiru od gladi i nemaštine. To je Sejn
dobro znao.
Silvija, NatanO'Va najs.tariija kćerka, pustila je Sejna u kuću
i upalila fenjer, koji se jako dimio. Sejn priđe fenjeru i zavrnu
fitilj. Onda uze jedam ciga.r'ilos i-z torbe. Ali ga brzo vrati, jer
nije hteo da uvredi poibožnog starog Natana. Puišenje je bilo
striktno zabra.nijeno kao i alkohol. Bio je to smrtmi greh kao i
mnoge druge stvari u kojima su IjiUidd uživali.
11
14. ★★★ S E J N ★★★
Silvija je došla iz koimore i pO'Vukla vraita za soboim.
— Odac će ponovo u-stati. Jedan trenutak, Sejne.
Sej'H je uze u naručje.
— Pomozi mii sada! Podirži me!
— Pokaišaću! — odvrati oma táho i poljiubi na brzdmu.
Kratkio poitom čudd su starog čoveka kako dolaai. Silvija se
odmiah odvoijii od Sejma i priđe aidu.
— Sejine, kasno je! — reče stairac bez u/s'tozamja. — Naš
bog nam proipisuije da živimo eamio daniju.
Pogled rau pade na sto. Tamo je ležala toirba sa plano-
viima. Izinenađein, piogleda u Sejma.
— Natame, tu su planovi! — -reče Sejm upo.nno. — A sada
napred, u obećanu zem/Lu! I to odmali, voć u ovi> niiiIi-. Sve je
stavljeno na tooobu. To ti i sam zmaš!
— Naš bog treba pirvo da nam pošalje noki /»i^nk! — reče
etarac ubedljwo.
Sejm je već mmiogo puta čuo ovu rečendou.
Sada mm priđe i uhvati ga za rame.
— Pa, to je anaik. Ti imaš planove ponovo. Hio/'iitt' li svi da
umrete od gladii?
— Mi svi imamo svoje verovamje. Naš boi^ nii« noće na
pustiti. Mi živimo štedro, ailii živimo. Takav žlviol, nHiiii jo .siuđem.
— Dva SIU starca uimirla pre dva dana <>d (í IimIií. I ti to
anaš. Vaš bog ti je posilao ove plamove du biwt.i- niiAlii put u
obećamiu zemiljni. Sebiiani Ijudd siu te plamove ukn'HJii, Ji-if ,so lamo
u dalekoj zemlji miože naći navodino zlata.
— Te bUflje su opasnije od sprudova koij-i kc prihlii/.ava-ju
vašim dvoiništima. Ti imaš planove. Poivodi >»vnju pmsitivu. Ili
ćeš čekati dok hijene dođu ponovo?
— Ne mo.gu ništa da započnem bez »naik«! — reče sta
rac uporno.
— Pa, tu je anak, oče! — ubaai Silviijia i poikni/ii n.a .«sto. —
Imamo ponovo plamove, kojii nam pokaaujiu pu'l, u tu zc'imliju u
kojoj teče med i rraleko i gde ima zlaita.
— Da li ih je nama doneo Džuilijet ili je 1o bio Seijin? —■
reče starac svečamdim'glasom. — Bio je ^ Sojm kojd i nc pri
pada nama.
— Biće da je Džulijet vodio Sejma.! — rcčo Stiilvija.
— Ćuti! — po'vika starac. — Ne uzimaj imic boiga u usta.
Ti si žena. Nemoj da grešiš.
12
15. ★★★ S e j n ★★■Ar
— Biio je teško doći do pla,no.va — primeti Sejn. — Si
gurno m.i je pomogao vaš Dauiiijiet. Ja još ne shvatam kako mi
je uspelo da otmein planove tim nitkovima. Čuvaj se tih lju
di, Natane! Pol'udeld su od vašeg zlata. Niste smeli o tome da
:m govoriiie.
— Reči mojih pridi.ka je mon.i Džulijet propisao. Da.vo će
ga anati da Li to zlato uopšte poksitoji!
Natan se besno upiJjá, ali se brzo priisetrt. Izraz samiilosti
i rezignacije pređe mu preko lica.
— Ti nisi jeđain od naših! Nećeš li da se prekrstiš?
— Učiiniću to kada mi vaš Dšuiliijet to naredi. Moliću te
za to, Natane! — odvrati Sejm, izbegavajući da ga povredi.
Oči starog bogomoljca zasjale.
— Ti si već jedinom čuo Džulijetov glas?
Sojin se unezveri. Moirao je pri tome đa misli na gladnu
decu i žene, kojii s'U morali da pate, jer j.e ova stara budala
bila tako upoirna u svom verovanju. Nije hteo da pokrene
svoju sektu da bi najzad napustili tu o'poistelu zemlju.
— Cuo sam Džulijetov glas! — tvrdio je on. — Pre dva
sata. To je mogao samo da bude Džulijetov glas. On mi je po
kazao put do planova.
Natan ispruži nike.
— Onda je to zmak! Džulijete, naš gospodaru! Pevaću ti
himnu i m'oliti da me uiputiš.
Cejn pogleda u Siliviju, koja se krstila. Onda starac na
pusti sobu. U svojoj duigoj noćnoj košuljii izgledao je kao ve
lika umorna snežna ptiica.
— Sta će on sada da radi? — upita Sejn devojiku.
— MoJiće se bogu do sutra ujutru! — reče ona ogorčeno.
— Ali, pošto Džuilijet ne postoji, neće ga ni ćuti. — Zašto si
mu to uopšte i rekao?
— Do đavola! — odvrati Sejn škrgučući zubima. — Kad
bi nafjzad prestao sa svoijim govorancijama o savlađivanju
pustiiHije. Natovarite svoja kola i kreniite ili ćete svi poumirati
od glađii. Kako možeš da izd,ržiš sa tim ludaikom?
— Treba li da svoju majku i braću prepustim njihovog
Budbina?
— Onda idi s njim! Pevaj i tvrdi da ti je Džulijet govoiriio.
— Ne mogu da ga slažem.
— Ali, možeš da gladuješ! Pogledaj se samo. Nemaš ni po-
loviinu káJograma koliko bi trebado da imaš. Gospode! Popeću
13
16. ★★★ S E J N ★★★
se na krov i udairiti o díiminjaik. Izigravaóu Džulijeta. Kako ste
uopSte vi svi došli do tog boga?
— Moj otac mije bio prvi — reče Sllvdija. — Voć ngegov
otac, bio je glavni da:tho''/niik Džuiliijeilove sekte. Od je
i dobio te planove. Jedinog dana će nama sviima bili bolje.
Zlaitme ži'le su ucrtame. Tu teku med i mleko. U to on voi-uje.
On je u tom duhu vaepiiitavan.
— Onda neka krene na pu't, do đavola! — jTUindao je Segn
besno.
Starac je pevao u svojeg komori. Jedno dolo jo plakalo. U
ku6i je bilo sedammaiestoro dece.
Silvina priđe ponovo Sejnu i stavi mu nu.Uu nu rnme. Biila
je to neobično lepa devajka, aili jako mršaiva.
— 'IH me voliš — reče oina. — Sve oiilnilo ml ]c svujcdino.
Sejn uize torbu sa sitóla i stavi joij u ruku,
— Napred, ja ću vas Ofdrvesti. Tebe, tvoju iiiinjlkai i mali-
šame. Si@ua-an sam, tvoj oitac će doći za vama.
Ona uzdahnu.
— Uzmd me čvrsto ü naručje! Sve oalnl« no L).»!'.» n:iik»kvni
u lo ^ .
Onda se o'tvoniše vraita i Natan Gailvam uđf uivitilira. Nisu
bili nd piiiiimetili da je on pa-esdao sa svojim p<n'anjcm.
Sifliviiij.a usdiuknu, preplašena. Bojaila se dn jp m- uliva.td
u najvećem grehu. Aili, odac je uo^te niijo al On se
bacio na kolena i podigao ruike uivfe.
Sejn se zagleda u njega. Bio je bez re6l.
— Kada? — upiita on u neverici.
— Odimah! — odgovori starac pevajiućiiim {plimom, — Upreg-
niite voiove. Mi ćemo u obećanu zem'ljoi!
Silviija baoi torbu sa plano'vaima na »t,o I rioitn'čii ka Ta-
tima. Sejn je čvrsto zadrža. Ouo se topo't konja. SMviijn no upla
šeno zagleda u njega.
Sajn joj dade ponovo torbu. Onda jc odjfjuirtiu.
— Nestao! s ovim. Ali brzo!
Zagor posdade glasniji. I Natan Gailvan Jo čuk> 1.i>ix>t konja.
On se dliže i baoi pogled na vrarta. Zagor prasiludu liiptavo pred
vraitima. Tremrtak kasniiije, neko zakuca.
— Ovde je šerif! — čuo se glas.
Segn ščepa sitairca za nuku.
14
17. S E J N ★★★
— Nemoj, zaboga, da mu pričaš o plamovima ko'je cpet
l;n;iS. Ne spomiinji ništa o Džulijetov oj poruci, koju si upravo
|)r: mio.
Starac ga je gledao razrogačeruim O'Sdma,
— Ja ne smem da lažem!
— I ne treba — gunđao je Sejm. — Treba samo da &utdS.
.Ii'i i: 1: raziUimeo?
Nat.an GaJva/n kren.u ka vratiima. Sejn se povuče đo fu-
SLlvija je biia već iščezla.
Starac otvori vrata.
— Nebeski mur vas oa^de prima! — reče glasno.
— Dobro da je o«n ovde. Mi ga u svakom slučaju ne đo
ni ».Uno — o-divrabi šerif.
On odguirnu starca u stranu i uđe. Sejn stade pored or
mara. U tom ugliu vladala je potpuna po.m.r6iina.
Soriif niije bio sam. Pra-tila su ga joá dva čoveka. Oni su
ti^l'; u kuóu iza šerifa. Imali su puške u rukama. Ceriiii su se
j ;i!edala oko sebe.
Na.tan Galvan im pokaza rukom na S'to.
— Budite Džuiliijetovd goisiti. Probudiću svoju žemu. Ona će
'as pogosfciiUi jelo.m i pićem.
— Niče poitre-bno starce — oidvratd šerif, dok je gledao oko
M'be. — Jediite to radiiije sami. Ja tražim S-ajma. On mora da
,|t' O'vde kod tebe.
Naitam Galvan je óutao.
Šerif ga uhvati za njegovtu belu s.pava6icu i privuče k sebi.
— Cuj, ti, velrM bogomoij'če! Znam da je SejTi tvoj pn-
j.-itelj. Ali, taj kučikin sin je izvršio ubiisitvo u gradu. Tako
ni-šlo valjdia nećeš Meti da prikri>ješ? Ubistvo, raaumeš Ii? On
j«' jedinom čoveku zarvnnuo šiju. Taj čovek je mrtav. Vaš Džu-
1'ije.t vam zabra/njuje da zgaziite nmvu. Vi ne smete da zako-
Jjote ovna da biste se nahiraTOUi. Dakle, gde je Sejn?
— On je ovde — reče Natan Galv?»’
Šerif se cerio.
— To sam i miiislio. I ja sam, naime, za vašeg Džuliijeita.
On má je to došaipnuio. On mi je takođe odao da ti je Sejn ope<t
dflo plamove koje si ti mani bio pokloniio, da bih vas ostavio
tia vaSog pešćaini. DaMe, gde je on? Spava li? Vodi nas k nje-
irtu. UÜiisitvo se desiio. Moaramo da ga uhapsimio. To ćeš valjda
I aziumebi, ti, sitara boidalo?
— Ubistvo? — upiita starac užasrauit.
18
18. ★ ★ ★ S E J N ic-k ir
— Nije izvršeno na jedinoj muvi, već na čovolcu. Sta misM
tvoj Džulijet 0 teme?
— To je priličaio odvratoo! — reče Sejm i stade na srvetlo
ea revolverom u ruci. — Odložite puške, miućaćo&i, inače će
praštaiti!
Ljudii su 'bili zabezeknuiti. Šerif, Oid:gxiimu Na/tama Galvama
u straaiju i naistneja se Mađino.
— Sejne, ja sam ooveik od zaikoina — reče prpitećim glasom.
Sejn odmeri revolver u ruci i uperi ga u šcriifu.
— Covak od zakona! Nezajažijdivo kopile »te vi. To jc sve.
Vi ste imala planove! Jesilite M pogledali porKminon.tne listove?
Reke, u kojima teče mleko i med! Planine koj<' .siu pune zlata.
Veirujete M vi zadsta u te blezgarije? Pusti/tc ti- IJuili* na miru.
— Imam utisak da bisite vi želeli da bu<irvit< J((linvi koji ve-
m je u to, Sejine! Zato ste se ovde ušuinjalii. Ali, nt* radli sc ov
de 0 ovim luđacima. Uopšte ne. Radi sc o vit/mu. Vi ste op-
tiuženi. Za ubistvo!
— Džudigete, smdiuj se svim naSim dufluTniil — jadikovao
je starac.
— Zaveži? — mrmljao je šeflif. — Džu/lilJK troiba da se
smaliuje samo jedinoj diuši. Sejnovoj!
— To kažete vi dok diržim „kolt” u rud — flkrgutao je
Sejn ziuibima.
Šerif se osvrte za svojim pomagačima. LJ'Uiclil nc .««voje puš
ke bšlii samo spustili. Niiisu ih baaili na zomlljiu. jc besno
gledao Segnfti u oči.
— Vi ćeite se predati!
— Ako do tri ne izađete, zav.miuću viwn Hijo 1 to olo
vom! Jedan, dva ...
— Natame Galvane! — Skirdpao je Sorifov — Va§ bog
će vas kazmifti!
— To će on i učtinortJi! PlaSm se togal — judlikovao je sta
rac. — Čuvajte mir!
Šerif potkaza na Seona.
— On ometa miiir, Natane!
Sejn se razbesnd. Jedmim korakom na.^oo »o pred iSerifom,
uhvatio ga šakom pod bradiu i giuimuo taloo da Je odiMeo do
svojih pratilaca. Oni ga praihvatiše da ne bi pao. Zn vreme dok
su ga nijeg-ovi ljudi sitavili na noge, maSi so 5e»nif za revolver.
Alii, nije više Mio vremena da izvuče 0l^uí^j0 u futrole. Sejm
diopuini svoj revoiveir i snažnim udarcem odiguira šerifa do vira-
16
19. ★★★ S E J N ★★★
tu On prolete pored svojlih ljiudi, kojd ga, ovaj pu/t, ndsu
da /.adrže. On udari glavom o vrata. Taj udar ga diiđcusiuiPL
Viii'ta se otvomiše i šeinif, sa šeiiiroim na glavi, srmčd se napolje
u noć. Šenifovi pratiiooi dohvatiše Sejina. Jedan od njih htede
lU iniu zairdije kiuindak u stomak. Drugi uhvati anužje za cev i
/.iirnahine da bi udarik) Šejna u potiiLjak. Aili ndijedaia od nO'Lh
milje hio dovolijmo brz. Šejin se uisitream kao đavo i pre no što
»11 ovi ljiudi doišiM k sebi, ležaili sai obojica napolgiu poired šerdia
nii /.am/lji, i misu se više micali. Šejn se vrati u kuću, spotičući
n ’ Trilijao je saglobove. Starac se zagleda u njega kao da je
iliu.h.
— Sejine, to je bio šenitf! — uzdisao je om ožajaio.
— Gluposti! — gunđao je Segn besno. — To je bila satana!
I^itaj tvog Džtuilijeta. On će ti to potvrdiitL A sada, naredi
(«vojiim vemiciima pokret. Učini oino što je tebi niaiređeno. Ali
liiv.o, ili će te ta beštija tfu napolijru sprreaiiti u tome. Biudi u to
fcitmuran! Džudajett bi ti to grdno zamerio.
Sejin je ostavio sitarca da stogi. Siiviga je došQa iz svoge ko
more. Na nijemom lep'om liicai video se užas. Pima straha, pade
ScTjai'U u naručje.
Natam GaiLvam istrča iz sobe. Birzo zartdm 6uia siu se mala
»vona sa to<riija hrama.
— Najzad! — uzidahiniuila je Silviija u Sejnovom naruičjiu.
Sejn zatraži kožnu torbu i ivziuče prvi sivnjiuitak.
— Ostale plamove ću da zadržim za sebe, jer ove propa-
liice neće miirovati, dolk ne budu ponovo ianaU plamoive u svom
posedlu.
— Za nijih je jednositavino i bez planova! — reče Silvija.
— Njalma je potrebno samo da nas silede.
— To neka bude moija briga! Pobriini se da krenete. Džu-
iiiijet je tvome oou narediio da to učiinite odimah. A to odimaiti,
atiači ovog časa.
Ona miu dobaci kratak pogled i istrča iz kuće.
2ena Natana Gailvana je pitala uzibuđeno.
— Zašto zvoirni zrvono?
— Vreme gladovamoa je zaivršeno! — odvrati Seijin i pođe
vratima, — Probudii tvojiu decu! Treba da n,ap»usrtlitte ova^j kra^L
Džuiliijet je to naredio.
Žena se prekršiti i spusti na kolena.
Sejn izađe napoilje. Konji trojiice onesvešćanih stajali su
pied kućom. On poveza ži-votinje. Onda ih odvede, jediniu za
I &ejn a VI
20. ★★★ S E J N ★★★
drugOiin, ka ostalim ždivotojama. Zatim sta.vd»nosveSćeme po-
prekc preko sedila i zaveza svakog za koinja, lasom. To mije
tratjal'O ni deset miinuita. Onda Sejin potera koinje. Gledao je za
njiim a dok nisoi nestali u noćd.
Iza nijega je u međjuvrememu ožLvelo. Natan Galvamova
sekta se skupljala u hramiu.
Siilvija stiže trčeći preko trga. Njena majka jc u među-
vramiemni mapuetila kuću sa svom decom da bii učoiilivo.vala na
skupu u hramiu.
Silvija uze Sejna za ruku i odvede ga u praamu louiću. U
dnevnoj sobi ugasi lampu i zagrlii Šejna.
— Imamo jedan sat vremena za nas — refe ona tiiho.
Muklo mirmljainje ljiudi, koji su se molili bojfu, lio^piiirailo je
kroz otvorena vrata u komoru. Sejm uze devojku u nu.i’ućje i
odnese je u njemu so>bu. Sfcide joij hal(j;iniu.
Ona je to jedva dočekala. Tiiho je stcnijaila 1 UiKtizlu « a za
uho. Do Džulijeta, koji je tako oipčdimio njonog ocu, nlji* joj bilo
uopšte stalo. Nimalo. Više je volela Sejna. To imi nlijc »a/mo
dala do znanja već miu je dala i da osoUl. DnmiJ'U Je davala
utisak milade žeme koja je duSom i telom prlpadnlu lifikUjl. A,li
noću je bilo sasvim drukčije. Izgledalo je du žilvI hbiIimi /u lju
bav. Da je samo za ljubav rođena. U svakom »IuiChJ'U, taka se i
Sejniu činulo. Nije positojailo nii^ita u lijiubaivnom u>inK»6u Slo oina
Ddge zmaJak
IV
Ijuseax) de Lavante se čvršće uvio u svoj »vlilnivl j'uilarnji
kaput. Kroz prozor je ulazio svež, al'i hladmn vM./xIdiih, No sa
mo zbunjeno, već prilično bespo.moćno, glcduo Ju fovoku koji
ga je trgao iz sna.
— Sektaši su otišli? — pirtao je u nevaitLcl. — Siu to treba
da zsnačd?
Co’vek sležč ramenima.
— Sve SIU kuće prazne, nema mi mačke nii p<ía u dvoriiiSlJU.
1— U ovo doba, braća se mo.le bogu — rc-ičo Lavamte, ce
reći se. — Jesi li pogledao u hram?
— Taj ne postoji više — obaveeti ga čovek. — Spalili
su ga.
16
21. ★★★ S E J N ★★★
Kaža se zateže preko de Lavairiteoviih viiliica.
— A šerif? Sta kaže on? Pa, ttt S'i s njiian govorio?
Coveik sleže ramemiima.
— Njega n;i(g)(ie nema! Nisam ga našao.
— Traši ga, dcđavola! Om moira da je već odavmo budan.
Možda se nadaai na nekom Oitailasiku u varoáL
Čoveik se akreite i izađe napoilije. De Lavamite se ugriiize za
ti.sinu. On Mede da se otoiuče. Ali se predomiisOi. Napusti svoijni
fi'obu i za.kiuca na Kainmemlina vrata. Proálo je izvesno vrema
pre no šito je ona oitvoiriJla. Imala je taramoorverau sipavaćiou od
jno'Z'iirne s^váile na sebi. Diuga crna kasa pokrivala je njene iz-
vu.nredino ahlilkovane gnudi Stisnutih očijiu, merila je de La^-
vuintea.
— Ti sigurno imaž néko i2inen.ađenije? — upata neraspolo-
žeino‘. — Koiliko je saitii? Misiliš li ti zaista da ču te sada puistd/tS
unutra?
— Naitan Galivamoika sekita je nestala! — reče de Lavante.
— Breš je uprawo btio kod mene. Spalili sai svoj hram. Sve s«i
kuće prazme.
— Biće da je to šerif uradiio! — odvraiti oma. — Si^uimo je
Sejna uhaipsio^ a seicitu oterao d)0 đavola. Zar ti nisi razgovarao
ta šerifoim?
— Broš ne može nigde da ga nađe!
— Cekag tranuta/kl — reče žema i zaliuipd miu vraita pred
n.osom.
De Lavamte je psovao i vraitio se u s>voijiu sobu. Obukao se.
Kada je bio gotov, vrata su se oitvoirila i Karmem je ušila pot
puno abučema. Iza ntje, pojavio st Breš.
— Ne moigu da nađem šerifa! — tvrdio je i daiLje.
— Jesi li bio 'U kánceilariijd? — upiita Karmem.
— Catrlja je otvorena, ali prazina! — reče Breá.
De Lavamte je psovao.
— Gde li se deo, d¡o đavola? Om do>bro zna da smo má ov
de na užarenom ugljenu.
— Jesi li poigl'edala u §taU, da li je njegov fcomij tamo? —
obrati se Karmen Brešu..
Breš zaAreise glavom.
De Lavante se podiže.
— Onda ga patraži, do đavola!
Breš se Oikirete i poitrča brzo iz sobe.
19
22. S E 'J N
— Sve ovo je prilično čudmo, mogu da kažem — pnimeti
Karmen pošto je Breš napustiLo sobu. Mrkog po.gileida posmat-
rala je de Lavamtea.
— Seriif je čovak, kojii svaki posao zavrái. Zašto bi Sej.n
inorao da bude u zatvoru? Koga bi to Lniteresovaio! Nms ne. —
smegao se de Lavamite.
— Hi masliiš da je šertif Sejna uhapsio i uibioT
— Nadam se!
— A plaaiovi?
— Ja sam ti već jedmoan rekao da mil za njiih nÓEino
vezama.
Kairmeosi ga je posmatrala iznenađeno.
— Cemiu nam je onda potreban tay zvozxlozinoiníM:?
— Dobro pitanje! Odgovor hi bio da ntua om viiše nije
poitreban. Ali, to nisam mioigao prethodno da an»in. No, mii ho
ćemo pre svega da ostanemo fer i da sačukatiio ku^ko će se
Btvairi racsviiti
Neko je kfucao na vrata. Breš se vratio. Po »voiiuu suideći,
jaiko uizbuiđen.
— Sta se desilo? — Ko te gomi? Možda đavo? — upita
Lavamite.
— Našao sam šerriia! — odvraitd Beá. — U IluJil kancela-
rije, zaveizanoig za svog konja. Koliko sam nii)jíuk> ilu .«»livatim,
mora da je njaga i njegove ljude sdnoć Seijin tmko li'po sredio.
Oni su uitiroje bili kod bogorooljaca. Biće da jt* fttijm .sam sve
njih sirediio. Sva trojiica su ležala na svoJiim IcolmiJiIiiivu, veaani
svoijiim vlasititim lasom. I to tako veSto i prnjueidiino da niije
postojala nlogiućmost da se sami oslobode. Ja min iii upravo
odivezao. Sreća da su kapije bile aívo^rene. InaC«? bi ko.nji ois-
taili na ulkai i ceo bi nam se girad sada smejao,
De Lavamite stavi šešir na glavu i jisujiućl Uađo iz sobe.
Breš ga je sQedio. Karmen je s njimia otiéla »tumo do vrata.
De Lavamte se sjiiiri niz stepenice I naipiwW hotri. BreS
je jedva mogao da drži korak.
Šerif je sedeo za pisaćim stoilom. Blad, umoraai i besan.
U nijemru je vrilo od mržnje i besa.
De Lavante izgura Breša napolje i zatvoirl vraita.
— Moram M ja sada da pokrenem hajku za timi psetom?,
— reče on podiriugljivo.
20
23. ★★★ S e j n ★★★
— Sejn je kukavica i Lkemer objasni šerif besno, — S
ti.m nisam mogao da računam. Biila sim^ utroje. AM, nismo
uniali ni najmanju šamsu.
— A gde li je sada? — upita Lavamte, nasilomivši se na
ragastov od vrata.
— Gde se deo? — gunđao je šerif besno. — Ta bamda lu-
(la.ka, tamo napoljiu, biće da ga je sakrila. AM, sa Natan Gal-
anom 6u se ja c.bračuma>ti. Potrebno mi je nekoiliiko trenutaka
<la se pri'berem. Sa jedmiim odiradom od dvadeset Ljudii, izja<-
liaću. Čekaj samo!
— Ko treba da čeka? Ja? — De Lavante spusti ruke i
IM’iđe pisaćem sitolu.
— Oni psi tamo na,polju, ova braća, priitvoinice! — reče
Scirif krešitaviiim glasom.
— Omi baš ne čekaju — đodade de Lavante. — Još noćas
nu kremiuli.Svi. Sigurno sa Sejmom. A najgore u ceiloj sitvari
ji‘ to, da se ne zna kuida.
Seriif se zagleda u njega. Otvoni usta i pono'vo ih zatvori,
pošto mu nije pala na pamet prava reč.
— Da, sveci su pobegli! A ja sam siguran daih je Sejn nar
(jovorio na to. I tiime je apaljen pucanj kojii je najavio trku.
— A šta to zmaSi za nas? — šifcnlpao je šeirifov glas.
— To anači, da je oprema tvoja nadiležnosit! — reče de
La'Vante Ijiutiiitim glasoim. — Listu sam sasitavio. Karmein će ' ti
pomoći i s tobom putovati. Pretpostavljaim da ćete moći da
iva.pusitite grad za diva dana.
— To će biiti izvodljivo! — odvrati šerif. — Ali, kuda tre
ba da krenemo? Ja nemam planove.
— ZvtižidiLm na planove — breonuo se Lavamte. — Piuto-
vaćete na Sever dok ne diobijeite inionniaoioe od jedinog od
mojiih ljudi.
— Sita ćeš ti da raddš?
— Tražiiću Sejma! — odvrati Meksiikamac upoirnkn ^asom.
— I to sa svim što imaim.
— Hoćeš li sve IjHide da povedeš? — uipita šerif unezverena,
— Onda raoiramo tamo gore sa s<viima njiima da đeliiano ¿lato.
— Nismo još tamo goire! — odvrati de Lavamte i farenui
ka ialaau. — Dakle, uraddi što sam ti rekao, a Seijna prejpuBti,
bada, menii.
On otvoau vraita i Lsitirča brzo naipoilče.
24. ★★★ S E J N ★★★
Kara/vaiti sa zaprežirukn kolćima i vo'lovisfcom zapregflm kre
tao se poJaiko i tromo' kiroiz brežuiljkasiU predeo. Tome ti'oba još
diOidatii da je Natain Gailvain svoijiu vernu zajedmlou sivuika tri
Bata oikiuipljiao na mtototvoi. AiM,, to nije bila Sejmovu briga. Ono
što ga je zabnimjavalo, bile siu oskudne zalihe koje je sokta
ponela, Celoikupain proviiijainit sastojao se od nekoliko džakova
ibrašma, kiuikujnuiza i pasiuiljja. A sve što siU Ij'udii tno^ld da učine
da poboiljšaiju svoj položaj, bilo je da su, .se molili svome
Džuilijiertni. Nijedan »d Ij'Udd mije bio naoružan. A toto lako, niko
milje misiliio na to da krene u poteru za diiviljačii. OiiJ male za-
jedmiice čvirste vere bilo je osvajanje jedne od phHl'inih dolina
dizmeđlu Kuflvoter Hidiža i Gragis Maunitemsa.. Sojiii jo po'/innvao
predeo. Naraivino, ne diovoilijino tačno. Da bi nOiSoio tiw oduH'dcmu
dolkKU bio je i omveizainaaplanove, koje jenavodno' DJiulI.jr't vlas
titom niikoan crtao. Put'koji jetamo vo'd/ip iSao jo knir, flln-olia po.d-
nuičja na koja još mijedan belac nije fcro6io I jjclit jo orvcmi čo
vek vladao. Nenaoružana, kakva je bila lu zajfitiiiilica, nije
imala mi najimanjiu mogtućnosit da se i jedan («■! injiiiVi t.u živ
probije. Plodiniiii doLina biio je i na Salim'on H1vi>>imi. /alo je
Sejn bio odilfućio da Natan Galvana i njojiovr vnnnliki' prosto
tamo odivede. Na Sajmoimu bilo je vode i dobri; /inTniJiv Više
i nige biilo potrebno oviim Ijtuidima. Zlaito, k'oji« n»> iiinvodno
moglo u toj doliiirai naći-, nije i tako ove lijiuidi.* pii.vl'ti>ll<i. Sojn
nije veroivao da to zlato uopšte postojii, kao Alo ti.ljf viirovao
da ima reka i potoka u kojiima teče med i mlckin, U Rt'jnioviim
očima biio je to sve jedna siuijeverna prevara kao n vc (xiro na
čemu je bEa zasnovana reldgiija ovih bezazOom/uli l,iwliika.
Kola i koiloca mučila su se da se probiju Icro'/, ncpirohodne
terene. Kloparanje taSkova, škripa i lupa o.sov.litiii, fljuk iničova
i pobožno pevanje Ijudd dopirali su gore do plof-c tiu sili'ni, na
kojoj je Šejn s'tajao i posmatrao vuču koja s'(> iloli:
a duižimi preko jedne milje.
Šejn nije samo viideo ko'liica i zaprege diole. Njo^^ovom
pogledu nije promakao ta.nki veo prašine koija je daleko na
zapaidu pratio vuču.
Orluždnp, koje su'btele da se najediu meisa tih ljudii, bile
BU već u bliBimn. AM, to je on i očekivao.
Sill'vija dođe k njemu. Ostade rau iza leđa. Zaigirld ga i
Bakri ^ av u u njegova široka pleća. ,
2S
25. ★★★ S e j n ★★★
— Vatra gori, Sejine! — reče ona. — A sada mi reci zašto
je trebalo da je upalikn.
Cin se okrete, zagriLi je i odvede je nateag u kamp. Cu'tećd
morila ga je kada je uzeo ko'žaiu toirbu sa svog komja i kada
je čučnuo i oitvo'nio torbu.
Ona je tačno zaiaJa šta on miiisili o taim stvarima. Pa ipak,
biila je iianemađena kada je on iz toirbe izvukao svuitak plajiova
iia pergamentu, i baoio ih u vatru.
Siro.ko razrogačendih očtijiu od straha, gledala je Siilvija u
Sejma.
— UopSte nećai da govoiniim o salatu za kogiiim siu toliki Ijiur-
dii poliudeli — objasini on. — Mislim više o tome kako da iz-
begnem pokolj kogi bi Sijiuiksd priiredili. Odivešću tvoga oca i
njegoviu veirsku zaijediniiou do Salmon Rdvenra. Tamo su doJiine
zulanlje no što moigu u rajiu da buidiu!
— Alii, moj će otac sutra tražiti novi plan!
— Nabavio sam isti pergament — gunđao je Šejin. — Na
njega 6u uortati puit kojii će vas dovesti do Salmoa Riveirću
— iNeće li om posuimnjati? — pitala je zabrinuito.
— Ne venu'jeim! — odgovonu Sejn. — Možda će posta _)ne-
poveirilijiiv aiko bude tako brzo došao na oilj. Ali, njegova iz-
iila:dinela verska zajiedmica će ga već umiriti. Ziito raste tanw>
na rečmim obalama. Divlje! Oni mogu odimah da žanjiu što
aiiiis'u sejaiM. To će ih umlriiiti. Tvome ocu možemio najzad reći
da je Džulijet bio taj koji je posejao žito.
Planovi SIU izgoreli bez diima.
Sejm se podiže i ode ponovo kod svog mirkova. Siilviiija miu
priđe i zagleda se kako je na četiri pergamenta ucrtavao pat
tlo Salmon Rivera. Ojuda ih je brižljivo simotao^, staviio u kož-
mu torbu i dao Silviji torbu u ruke.
— Daj mi torbu sutra ujantru! — reče on.
— A gde ćeš ti bibi? — upita ona iznenađeno. J
— U' bliziini — objasni om. — Jaši sada sama do koJa. i
Ona ga odmara izmemađeno i žalosno u isto vreme. '
— A ja sam raisMJa da ćemo za vreme celog pufta ostati
zajedmo. Tome sam se jako radovala.
— Niisam ja daleko! — odvrati on. — Moram ma<lo da
osmotrim okolinu, ti to razumeš?
— Naravno! — odvrati devojika i ode do komja.
Sejn pnide vatri i posipao je pes'kom i pepelom sve dok
ee Viiše niišta od nje niije viidelo. Oinda su se raistal'L Sulvdga od-
33
26. ★★★ S E J N ★★★
jaha niiiz breg, a Segin Je čekao na steni dok ona niije sustigla
vuču.
Veo prašine na zapadiu bio Je isčezao. On je poanava-o
pravac. Jedam sat kasmije prešao je trág vuiče i kratko poitom
došao do tragova nekoMcime jahača koji su oči/gledno praitili
vuču sekte. Nairavmo na odgovarajućem odstoijan-jiu.
Sejm se odiLuSi za istiu taktiku. Pratio je jahače ta.kođe na
pniliičmom odíslojanju. Bilo ih je petorica. To je Sejm video na
prvi pogled. S vem&na na vreme zauistavljaii su .se da ne bi
diSipredmijaáili suvtiše. Sejm im je do kraja dama oslao za pcita.mia^
Ali, onda im je stao za vrait.
To je bio Lusero de Lavamte sa nekoliciino'm svojiih Ij'udL
N a Sejmovo ianenađenje, bio je i jedan Indijarnue mi'rtu njima,
Ljiudii SIU pra>táili kola, dok niisiu zastala da bi proko noći loigo-
rovala. Potom su toraniuJii u jiediruu bočnu doliimai I nii jedinoj
etemi podiiglii logor. Udaiijanosit do kola iznosi!u Jo viij.ii* miblja.
De Laivamte i njjegovd ljiudi diržald su rastojaimje, Kfuko Jc- iizgle-
daJo, niilsai uopšte miisliM na neku opasnoisit. Niisu Jtwi buli sja-
hadi. Vatra je gorela tako visoko i plamtela ta.ku juko dii .su u
počeitbu samo oko nje stajiaili. Bili su na-sdaiíail airvik'V dirva, a
nisu račiumali s tim da je ono tako suvo. De [..avanidc m; nanJo-
ndo na stenu sa flašom viekiijia u ruci. Pori'd njc^« je .stajao
Inddijamac u nnirnom i d0s.t0ijainisitvan0im stavu, kojd nuje iiumjao
ni onda kada mu je Lavamte pnužiio flaáu. On blede da pije,
ali, onda čuše sva pettordca topot Šejiniovog komijii. tro
jica jahača stadoše odmah na Lavamteovu strumai. N'imu se bili
mašiiLi oruižja. Kaüa su prepoznali Sejma, bilo Je vcv kavino.
Mekano peščamo tTe je topot Sejmovog mirkova uiblii¿ii(). Tek
kada stigao do síteme, mogao se čuti. Ali, omdu je Sujm bio
već na liou masrta.
Su puSkom na gotovs pod desmam mišikom, odijahao je do
vaitre, a onda se zaustavi.
— Jeisaim li pozvam na ovao visOdi? — uipiita miimno.
Ljiudd se upidjdše u ntjega. On ih je ianenad:io. Đavo će ga
zmaiti koga su oni očekirvali. Možda jedmog od Natan Gailvamo-
viih bogomodjaca.
A ipak on je bio čoveik koga su ond tražili, k0(ga su btela
da imaju. Po svaku čemu.
Lufiero de Lavam;te približi se jedan korak napred. — Sej
ne! — reče oštrim glasom. Slgiuraio je hteo da otktoni svaku
BumDQiu »snoijii^ Igiudli u to da tačmio' zn^aju koga dimaou pn-ed so-
27. S E 'J N
bom. Možda je to trebalo već da bude signai da se Setjn na/-
padne.
No, niko se niiije pobreeuio.
Indiijanac je bio Sijmikis. Ali, ne pumofcrwii, kako je Sejn
mogao da ustanoa'd. Om se samo tako oblačio.
— Hi ovde niiisi u dobrom društvu brate! — reče Sejn u
ojaja diijateMu. Tag dijalekat je zmao najbolje.
— Otkuda možeš to da znaš? — odivrati Inddijanac na is
tom jeaiiku.
— Zašto si kod nj'ih? — upita Sejn.
De Lavamte se uipiljd u Imdlijanca. Bio je Ijiurt.
— Ne g'ovoird s njiim tvojiim jeziiJcom. On je našnaprdijateli*
On je Sejn!
— Ja treba da ih vodfiim na Sever u Gregs brda! — od
vrati Sijiuiks na svom jeaikiu^ bez oklevanja.
Segm uputi de Lavamteu jedan kratak pogled. On je znači
pogledao plamove. Add, to se moglo i očekivati. No, pojedinosti
mu niisu ostale u gdavii. Zato mru je bio potreban Indajamac!
— Kažu da u Gtregs bregovima ima zlata — reče Sejn In-
diíjanou. — Zato treba da ih odvedeš tamo. Jesu li ti ponudili
odgovarajiuióu nagradni?
Pogled Sijiuksa bio je beziiziražajan.
— Uzmi sebi njiihove konje i nestani s n,jftma — posave->
tova ga Sejm. — Tako ćeš bolje proći. Siguram sam da će te
tamo gore uibati čim ih budeš doveo na cilj. Nijedan beJac ne
delli bogatetvo sa jednim Indijancem.
— CSu'ti sada! — zagrme Lavante, jer ništa od njihovog
razgovora nije raziumeo.
Jedan od ljiudi maši se za revolver. Ali, Sejn ga nije is
puštao iz vida. Coveik je bio vrlo brz. Sagnuo se mailo, stavio
ruikiu na kožni povodac i podigao je već u sledećem trenutku
zajedno sa onuižjem u vazdiub. Samo i&pod oka uočili su La
vante i ostali taj brzii pokret. Oni su reagovali kao da ih je
bič ošiinuo, i time bili podEtalonuti da urade isto.
Ali^ Sejnov hitac ih je sve zaustavio.
Pucao je s kuka. Covek nije imao šanse. On je izvadio
„kolt” iz futrole, no Segnov pogodak probi mu pluća, a olovo
ga odibaci na stenu. Revolver miu ispade iz ruke. Tražio je os
lonac, ali ga nije našao. B'ešummo se srušio i ostao tamo pozadi
da nepomično leži u mraku.
SijiuikB se nige micao. ,;K,olt” miu je bio zata.bnu<t za pojas.
25
28. ★ ★ ★ S E J N k k -tr
Sejn se ceirio.
— Napired! — reče on na ojaja dijalebtni. — Uzmii konje
i nestani, iiLi ćeš proći loše.
Itidiijanac nije dozvolio da mu to ponovi. On uze konje za
diiizgitne. De Lav^oiie i obojaca ostaLih poamatrali su ga uipomo.
T,ren<uitaik kasmije, odjfUiri on daije. CuCao je na svom konju
kao trkač. Cetiiri konja nestadoše brzo u nM-aku. Tri čoveka
BU uipomo giledali u Sejna. Samo povremeno čnio se topot ko
nja iz daljiine.
— To nije bilo baS jako pametno de Lavamte! — reče
Šejn. — TrebaJo je da Inddjanou obećate bar zlatoa brda. Ova
četdird komja na dtogiLnama više vrede no ono, Sto ste miu obe
ćali. Njega više oećete videti!
— Hoćeš li nas oivde ILkvidliirartii? — uipita de Laivante kreš-
tavim glasom.
— Baš razamišljam! — odvrati Sejn. — U međuvremenu
beždite! Možda su vam noge brže nego moje mriadii. Spaša
vajte se!
Ond su ga raaumelli, ali, bilo im je teško da shvate da on
to raisdi ozbiljno. Nije im preositalo ništa dnugo nego da krenu
pesice i da nestanu uz psoivike i sramotu. Ipak, otrčafle najzad
iako ustežući se. Sejm opald izmad n,jdh. To im je dalo ubrzanje.
Sejn vrati oru'žoe u futrolu i potera svog mrkova izvan
Bvetlostd vatre. Aid, oni nd®u misLild' da se vrateiill da mu se
iiz mraka osvete. On ih je diugo vremena čuo kako jiuire, dahću
i psujiu. AJi, najizad progiuta noć 1 te šumove. Sejn s« okrete.
No, on ndje jahao ka bogomoljoiima. Opremu nisu nosiiii de
Lavanteovi konji. Prema tome, trebalo je da se jedna iili dvoja
koJa nadaze negde m put.
Ta koda je hteo da nađe.
V I
Karmen se užasno smirzafvala. Ona se izvuče iz ćebeta u
koje je biila umotana. Izvuče se dspod kola i ustade. Svitado je.
Vazduh je bio leden. Ona povuče ćebe i uimota se. Serii je
spavao diuboko i čvrsto. Glasno je hrkao. Karmen raavuife lice
pri pomisli na njegovo udvaranje. Poda noćd Je preklinjao i
navaljivao da se podvuče pod njegovo ćebe.
%
30. •k 'k 'k S E ' J N ★ ★ ★ '
Šerif j€ spavao tako čvrsto da nije niiata sanjao. Miirno kao
praivi praveidnuiik. Sejn se saže i zari mu pušku u leđa.
Šerif promTimlja nešto i proimeškoijd se. Onda otvari o-či,
»li, izgleda da je viideo samo Karmen. — Koliko je sati? Ima
li već vesti o>d Duisera?
Htede još nešto da kaže, ali miu omda pade po^gled na Sej-
now) ćoškasto lice. Ostao je bez reoi. Pogled miu je liutao. On
pogleda 01 Karmen a onda se zagleda Šej'nu oi oči.
Kada je hteo da se maši revolvera, uperi mu Sejin cev u
čelo. On od straha isikolači oči i zaboravi na revoilvor.
— Izađi! — naredi Sejin. — Ali, revolver ostavi u vreći za
spavanje.
Šerif se ustezao. Ipak ga najizad poislu.ia. IzacU' iz svog
toplog ležaja i pojavi se isipo^d kola. Ustade i <li.že ruko. Nije
više nosio zvezdu. Hio je porušio sve moistove za i>obo>m,
Sejn se povuče unazad sa Kairmen. Ona jc uipoinno gledala
u šemfovo lice. Pogledima je btela da miu da do /manja da
predujzjme nešto protiv Šejna. No, šta bi on rtuosao protiv
Sejna da pred)U23me? On nije bio naoružam. Nije innao čak
nii nož.
— Sita hoćete od nas? — kreštao je šerif.
— Baoite sve vaše planove u vodu! — odvrati Sejn. —
Uamite sekiru 6a kola i po'lomdte tO'Skove.
Šerif ga je gledao ispod oka.
Sajn pokaza „vinčesterkom” na seki.nu sa daij^oin dirškom,
koja je bila pričvršćena n.a bočnoj strani kola.
— Napred! Ili, treba li možda da se predomiislim?
Šerif okrete glavu. Posmtarao je sekiiiru, a onda Sejnovu
pušku.
Sejn se cerio kada mu se šerif zagleda ponovo u oči.
— Neka vam samo ne padne na paimct pomiisao da me
dodiučete sekirom. To bi bilo i suviše opasno. To vam već sada
moigu reći.
Seiriif dobaci Karmen jedan pogled. Onda uee sekiru sa
ulara.
Sejn ustuknu u stranu i povuče Karmen unazad. Šerif se
okrete sa sekirom. Ali, na mesitu., gde je Sejm malo pre stajao,
Sejna nije bdio.
Sejn uputi jednu kiuiglu pored šeriifove glave, u bola. Pu-
eanij fijuikriu tvrdo i suvo.
as
31. S E J N -k 'k ir
— Sledeći kamad olova dobićete između oćiju! — reče
Sf'jn, pošto^je odjek iščezao.
Serii ga j.e uporno i besno gledao. Okrenuo se i polomio
desni zadnji točak u komade. Praštalo je kada su teško opte-
joćena kola s annjeviima pala na osovino.
Šerif potraži Sedna pogledom.
— Daije! — zatraži Sejn.
— I dirugi zadmijd točak, inače će se kola prevrmuti na
stranu!
Šerif optrča oko kola. Sejm ga je sledio sa ženom koju je
čvrsto diržao pod ruteu. Ona se tome nije suprotsitavlijala. Tupo
»u odjekivali udarci sekire u maglovatom predeliu. Opet je
praskalo kada se točak odlomio. Bez reči, pođe šerif napred.
Sejn je držao pušku uporno uperenu u nijega. Kada se slo
mio prvi točak, konrji uplaišeno uisituknuše unazad cimajući uzde.
Sorif oipkorači rudiu. Lflce miu je bilo tamnocrveno. Ali, ne od
naprezanja. Kada je stajao na drugoj stranii, opet je počeo da
Ke okreće. No, Šejn je to i očekivao i stao iza žene. Očijiu pu
nih miržinrje gledao je šerif uporno u Sejma. Dok je dalje ra
dio, letelo je iverje na sve strane, jer je on udarao svom
snagom.
— A sada je red na konje! — tražio je Sejn. Šerif je
besno odibaciio sekiru.
— Sta? Treba 'li komje sada da dotučem? — pitao je krež-
tavim glasom.
Sajn zatrese glavoma:
— Oterajte ih! *
— Sejne, mii se nalazimo miljama udaljena od svake ci-
vili'zaaije — reče Karmen.
Billo je to prvi piut da je ona otvorila usta.
— Znam! — odivrati Sejn kratko i dobaci šeriiu nepoko-'
lebljiiv pogiled da koffije odveže.
Skrgtućući, šerif se okrete. No, pre no što je pošao konji
ma, pogleda u sekiru, a Šejn primeti na njegovom Mcu žalje
nje što nije tresnuo Sejma. On odveza četiri konja za vuču i
skide dm ular. Onda ih potera.
Sejn se vrati. Ne gubeći reci, pođe svome komjiu. Karmen
se zagleda kako se gipko vinuo u sedlo. Svog mrkova potera
napred. Konje za vuču sledio je u galopu.
— Ovo pirokleto pseto! — reče šerif besno — ubiću ga
kad tad. — Karmen razvuče svojie lepo Ece i prezrivo pogleda
29
32. ★ ★ ★ S E J N ★ ★ ★
n<a malog čoveka, — Ne prtičaj. Zašto ga ndsi ubio sada odmah?
Imao si seikiiru u ruci.
— A on pušifcu! — o.dvTabi šerif besno. — Ako sd bu ma-
lenikost predivddela, zašto ga niisd udarila lopatom, aa primer,
u .poitiiljjak. Ona je vdsdla na kolima.
— Nemoij biti smešan! — pirocedii žena zajedljivo. — Ti si,
najzad, maiškiairac i to kaikav! To si mend siinoć satima poku
šavao đa objasindš. Samo ja od toga nisam videla miiSta. I šta
sad? Jesi‘li bar nešto razm'išljao o tome?
Šerif podboči pesmice i pogJeda dspO'd oka prema Zapadu.
— Luisero de Lavante bi nam već najzad morao paslatl
neku o>bavest. Ono što iniam je najpotrebnije, to su komji i jedma
kola. Trebalo bi nam i četiri točka, naravno, Ald ko će, do-
đavola ta kola pvodićfi? Za to su mi poitrebna bar četiri čoveka.
— Dakle čekajmo na Luserovog gilaismika! — dasuisili Kar
men zaijediljiivo. — Valrjda nećemo dotle osedeti!
— Nemaš vdše poverenja u Lusera? — oip'ita Senif i načini
paikosmu grimasu. — AM, teši se! Mi ovde imamo oprt-mu. Bez
tih stvaau na kolima, on je propao. Mi smo mu potrebni! Poiuz-
diag se u to.
Karmen se zagleda ponovo ka Severu, Segn i ko^nji za vuču
bdiM su već odavmo nestali
— Dođi, sedi! — reče šerif poimirljiviim itonoTO, — Zapaliću
vat-ru. Skuivaćemo kafu. Kad čovek ima nešto u »lomaiau, čini
mu se svet sasvim d'ruikčijim. Mi mismo ništa višo diaftuihiili sem
četiri konja, četku točka i nešto vremena. Pomisli na lio šta će
mo dobiti!
Karmen uzdahnu duboko d zagleda mu se u llioe.
— Ti ®i hteo da nam skiineš Sejna sa vrata. To ds'lo jc I-m-
sero de Lavante poikušao. Al'i, nije uspeo. Kao što umo ^iipravo
saanali. Ja ću se sada brinuti za (to. To je zadatak komo vi niste
dorasli. Ostaje mi samo nada da nekako saanatn za š-la S'to
uo.pšte sposobni.
Šerif se cerio.
— •To bih mogao da ti poikažem!
Jezik za aulbe, inačeou te posiatido đavola!— cičala je oma
1 potrčala pored ngega do kola.
lanenađeno je gledao za noom,
— Hej, hej! — nvrmiljao je uivređeno. — Mislio sam da ti
voliš tailcve viceve. Pa, tvoj Lusero je taikođe šalj’ivdižiija!
30
33. t
★ ★ ★ S E J N ★ ★ ★
— Skupljaj drvo! — loreštala je žejiia. — Možda bar
umeš.
Krv mu je juimula u lice. On se uipiflji besno u nju. Po-
vintova se najizad, Poddže sekiru sa dugom drilkom i krene ka
jedai'Om drvetu.
Sunce je već stagalo visoiko na nebu, kada je Segn u daljini
ugledao kraj karavaina. Kao duga orna traka prelazila je na za
padiu jedam ravmi brežuljak. Približavao se brdima ko-ja sai se
pojavljivala tam:nociina na hoirtlizontu u sivulu vela od pare.
Podtoode svog jnirko<va još jednom, pošto se radovao siusretu
sa Sii'Viijoin. Onda otkri jednog jedinog jahača. On je na severu
silazio niz bok jednog brda i m^ahao. Sejn je gledao ispod oka,
ali ga nije prepoiznao. Držao ga je za Jednog od Natan Gaivano-
vih Ijiuidi. Siđe sa ipiuita i o^dijaha miu u susret.
Kratko potom (UiStamO'Vii da je jahač žena, aJi, nije se radilo
o Silviji Tek u poislednjeim trenutku prepoznao je. Bila je to
Glenda. Ona .soiva gruba žena, čiji su ga ljiudi napali usred
grada.
— Helo, Sejne! — doviknu miu oma lijubaano. Bila je, kako
izgleda, potpuno zaiboravila da joj je on uzeo planove i ajane
Ij'Ude snažno proipuistio kroz svoje šake.
Sejn zaiustavd. konja i oslond se levom -rukom na sedlo. Da
nima već niije nalislio na Glendiu.
— Ti si iznemađenje! — reče ona, kada se zaustavila kraj
njega.
— Prizm^ajem da jesam.
— Ja ne! — reče ona. — Ja sam te svuda tražila.
— Zašto?
— Sveci su prommiM pravac! — reče ona.
Sejn se cerio.
— Zar si htela i 'ti da nam se otoesiiš o vrat da bft došla do
zlata? Nefltolicina drugih su to takođe pofcušavali, ali, sada su
već i onii uvaikld oijiuške.
— Lnisero de Lavante, ta hijena i šerif, je U taiko?
Sejn potvrda glavom.
— Je Ili i ornokosa beštija jiOŠ prisutna?
Sejn ponovo kliminu glavom:
31
34. S E J N 'k 'k if
— I ona im je pripadala!
— Sada ne vdie?
— Verovatno joj je već (pun nos.
— Nemoj da se varaš u toij beštija! — reče Glenda. — Ona
jje nezajažlijiiva i odvratnija no sedam lavova i svi nj.Lh.ovi
goniocd.
Sejm se smegao.
— A šta je sa 'to'bom? Nemaš nikakav zadatak? Da ne sa
njaš još o zlatu?
Ona se smejala tako da je mogao da vidi njene ružne zubeu
— Mogla bi dan i noć samo na ito da miiisliim.
— Bavd se Tadiije nečim dirtugiim!
Ona se po.novo simejala.
— Pošto imam tebe za vodiiča.
— Sada te zaista inisam raziumjeo!
— Katoo da ne! — odvrati oma suvo. — Svafcu ¡fl reč razju-
meo. T i moraš da me voddš Sejne! Sada je beamnikslcino pratiti
kiaravan, pošto si ti ovru bandiu luidaika poslao na Sailmon River.
Bilo je to (Uostalom virio zgodnuo sa tvoje stramio .ito si starom
podmetno lažne planove. AM, ja sam zmala da će tebi tako nešto
pasti na pamet. Ko bd sa tolikim Ijiudiima još delio zlato! Sa
tolikim kidama koje vrednost novca i tako ne zmaijiu da cene.
Sejn potgileda dspod oka, i (usae „vimčesterkai" iiz torbe.
— Hoćeš li da me luibigeš?
— Možda! — reče Sejn. — Odaikle mafi d « acikita kreće k »
Salimon Riveru? — nastavi on.
Glenda baci pogled na „vdmčesterku” i siagdeda mu »e opeit
u lice.
— Baoi puSku! — zatraži om osonn/iim glasom. — Reivoilver
i nož takođe. Onda pođi sa miniOan dJi će maloj poćft naopailoo. Mi
je imamo u muikama. A moiji su Ijiuidd poLuideili za tom mirišavom
kozom. T i vailjda ne želnS da oma pati? Ud? .. .
06i su joj ibile zelene.
— Ja sam te zaista potcenioi — prooedl Segn.
— Sigumo!
Sejm razwui6e lUse. — Alld iti mene taikođet
— To baš ne vddiim! — reče ona.
— Kreni! — naredi on. — M i tvojim Ijudiiima! Ako ti ne
(daju Silviju Galvan, uibiou te pred njihovim očima. Videćemo
šta će eve još biti.
— Onda sam i ja nartval
32
35. ★★★ S E J N k-k*
Sejn potvrdi glavom:
— I ja miislim. '
— Ali, ti ljiudii imajiu još uvek Silvijiu. Radi se o pozamaS-
nom zlatu. Moja siudibinia ne bi dirnuila te ljude. Zato badi pa-
rnetam. Mi te uaiimamo u posao, a devojci se neće desiti »išta.
Nemoj biti tako tvrdoglav. Pobožni kreću ka Salmon Rweru.
'l'amo imajiu sve što im je potrebno. Oni više neće gladovatu
Niko im neće smetati kada budu pevali njiihovoori Džulijebu..
Tamo se nalaze .u .raju. Siilvija mi je rekla da njen otac i nje
govi Ij'uK^d uopiSrte ne miiisile na zilato. Ti lijudl' imaju sw>ju veru,
Z.la.to im nije potrebno. Sa nama stvari .stoje diruigačdije. Md, že
limo viiše nego vetra i dobru zeml/jiu. Sem toga, roi ne pevaroo.
Ja nemam glas za pobožno pevanje. Ja imam samo smisila za
bo'gatstvo. A ti ga imaš takođe!
— Uzaluid ti trud! M i se nećemo sporaaumeti. Ja sam prap*
ve planove spalio. Điće da ti je to Silvija već rekla..
Glenda potvrdi glavoim.
— Jeste! Ali, ti si pametna glava, Sejne. Ja sam sasvim
ubeđena da ćemo uz tvojiu pomoć oxaći tu žilu.
Pucanj prasnii. N a severu, ma jednom greben/u, staoao je
j ahač.
— To je Pil! — reče Glenda. — N jeg* radije nemoj izazi
vati. T i si miu uibio brata. — Može i on od miene da'dobiijfe joS
malo olova.
Glenda dioma'hniu jahaču. On potera svoga konija niz padtoiu.
— Neka ostane tamo g;de je! — prosifcta Sejn besno.
— Možeš li svojfu Jjuibavniou tako brzo da zaboraviš? Lo'udi
je neće jednositavmo ubiti ili bar ne tako brzo kako td misliš.
Sejn je bio kiseo. Mislio je samo na de Lavanitea i šerifa.
Ovu ženu, koija je .tu pred njikn stao.ala, nije više Tizimao u ob-
ziir. On spusti „vinćesiterlcu” i uputi pogled jahaču.
— Sporazumeti se sa bivolom? — obrati se čovek Glendi
kada se zaustavi ispred nje i Sejna. Glenda pogled« Sejna isipi-
tivaeki.
— Koliko vas je i koliko je udeo? — uipdta Sejn. — To mo
ram ,da znam pre no što ovde kažem „da” i „amen”.
— Trideset procenata! — reče Glenda.
— Jes.u li s tim svi sporazumni? — uipita Sejn raizdraženo.
Fil se smejao.
— Ako nađemo 2ilato, dmaćem« to tebd da zaiivaiMiiao. Ovaj'
udeo je pravedan.
t Seja a tt
36. ★★★ Š E J N
On Cksloni ruke o sedlo, čekajru,6i.
Sejin nije uopšte mislio na to da se povLruuje ovoj ženi i
<m>m Lupežu. Već u gradju imala je Glenda sarno tri ioveka. I
nj'ih je on brzo ILkvidiirao. Na to je hteo i ovog puta da sc po
uzda. On stavi mrJiovTi sedlo preko rebara i grubim udarcem
0 boitime potera ga napred.
Kong pofikoči i sudañ se sa Fiilov'kn konjem. Oba konja
poskočiše. Sejn udari Fila buffidakom „vinčest«rko” po glavi,
tako da j« ovaj pao sa konja u travu.
Seijn umiri mrkova i obraitii se ponovo Glendi.
— Napred! — povika oštrim glasom. — Jaliaćimo do tvo
jih ljudi! Ali, ostani mi iispred cevi lili će praskati.
Gl'enda se upilji u njega. Baoi pogled na 0'VK!«vc6it'n0f: Fila
1 pogleda ponovo Šejnu u lice.
— Kreni, ili ću te ja pojiuritd! — guinđao j(‘ S^J'n razdra-
žeiio. — Šta si ti miislAla, kome si pala Saica?
— Mi imamo Siilvlju!
— Ja imam tebe! — rekao je Sejn i Rumnio svoif; Ivonja
prema njenom vrancu koji je odmah krmuo, Otiii jo jn.fiMila uz
pađtou. Sejsi je sledio, sa „vinčesterkom" na Rotov“i. fía ov'om
hijeinam verovao je da će izaći na kraj i to n<i rvoJ nn.C-i.n, ali,
to nije bio mjegov dan! U to se uverio pet mlmitn Icisniji.'.
Upravo ispred njega, Glenda pređe vislirnkM T'ia je
rasla trava kroz koju je vetar fijukao. Ali, iin pii'l'litil ra.slo je
cveće. Oloija je ovde usekla prošek. U tom prnvcu MU'iida upi-víá
svog konja. Sejn je pratio u stopu, i budnn moh-io sebe.
Pa ipak mu je promakao ti,p koji je ču^ao itn Jivclnon rihr^-tmog
stabla. U rukama je držao teSku granu, ilojnov Ir'vnj tv.je još
prošao pored njega, kada se čovek ustronil i iKl.nri };runom
Sejna. Ovaj se sruči iz sedla.
Sejn je čuo teško drvo kako fijuCe. U i^.tom t'-rniitkiu, bio
jo pogođen. Kad ga je grana udarila po lođinia, niinlio je da
mu je slomljena kičma. PuSka mu pade a on i,';.p'idinc ¡z sedla.
Dok je padao, dohvatio je revolver. Sigunno bi u.sirt'lio Giendu
i nekog od mje-nih Ij^udi koji sm se bili pojavili. Alii, on iispus*ti
„kolt”, pošto je mislio na Siilviju. Glendmi Ij'Uidi s^'u odmah
prelli u napad, i uperili puške u njega.
Glenda se zaustavi, Sjahk sa šeširom u desnoj ruci i pri
đe mu.
— Predaješ E se sada? — ■^piita ona zaijed'Ijivo, s podsme-
hom u gLasu.
37. S E J N ★★★
Sejm je dahtao i uzddsao. Imao je osećaj u leđ&tna kao da je
l:;,čno preko struika prebijen na dve polovine. On se podiLže na
hil> „i>ve i o3mo.trd oko sebe. Glenida je riaapoJagala sa divamaes-
t.ik ljudi.
— Predaješ li se sada, Šeijme? — upita Glenda gmiibo. —
Hoćeš li se povinovati?
Sejn je pogleda.
— Gde je Silvija?
— Cdimaii ćeš je viidetii! — odwatii žena i dade svoijdim li»i-
tlima znak.
Sejn -je bio razoiružan a lj<udi mu stavdSe lisice na nuike i
no.ge.
Kada su ga podigli i pogmrali n^apred, mogao Je da Cini
Ka.mo sitne korake.
Glenda je išla po<red njega i zadovoljno ga posmatraia.
— Liisice za noge sam u jednoj feovačnici daia da se
jii — reče. — Udobne baš n>iau. Pomisli, reokno, da hoćeš da
j)obegneš. Kovač mi je rekao da se s njima može ići samo
jednu miijiu. Potoan je čovek proeto gotov. Aid, td s-igu-mo to
jiećeš Meti da polcušaš.
Stigli siu do kampa. Usred aume -stajala sm konji Vatra je
/jorela. Taano je sedela Siilviija. Guvao je jedan mila#d 6o.veik sa
jniiikom četvorometkom.
— Budi pametan! — reče Glenda. — Onda se mi ngoj mi
tebi neće desiti meta.
Sejn je pogledao. Glenda se simeškala.
— Čuvaj se mane! — reče čovek tiiio.
V III
De Lavante se diže sa rude. Nije verovao svojdm očdma.
I'.airmen je došla na jednom rasnom šarenom konjxT. Ari, to nd.je
bio onaj poludivlji nnu-stang koji ga je tako iznenadio. Sto ga
je Knanaddio, bili su nfjena četiri pratioca. In>dij.ainoi. 'Dipovi,
koji 9u s-kiaili kao skaoi-td u jednoj ne mnogo udaijeooj tvrđavi.
Nii, to je bilo ranije. Nehotice, morao je da pontiali na kupeža
k'iRa je on izabrao iz istog kruga luitaldca, i sa kojdm je pre
li peo tako težak brodolom. Karmen se zadirža pred ko-Mima. I
njeni čudnovati pratioci su zastali Ali, samo je ona sijahaia.
3S
38. ★★★ S E J N ★★★
— Gde je šerif? Zar on nije trebalo već davno da se vrati?
— upita ona, ne vodeći računa o de Lavaintesovoj zbujijenosti.
De Lavante p-rogu'ta pljuvačku.
— Sta. Ti si te mangupa vrbovala?
— Da.! — odivrati ona kratko. — Zašto te to tako čudi?
— Jesi ii zabO'ravila kako me je ovaj lupež bedno nasama
rio? Ove momke ćeš vratiti!
— Od kada određiuješ ti ko će mcine pratiti? — upita ona s
izazivačkim ton^om u glasu.
De Lavante je gledao uporno.
— Jesi li ti poiludela?
— Ja ću s ovima Ijiuidima ostvariti omo Sto vama nio’e us
pelo — odivrati ona.
— Odmah ću jahati dalje. Mi smo i tako iz.tfubili suviše
vremema. Spremite kola i dođite za mino-m. OstavL6u vani zina-
k&ve, tako da nećeite moći da pagreSite put.
— Ko le je doveo na tu ideju? — upita o^n Ij'Utiito.
— Sejn! — odvrati hla,dno. — On je sve vrcmt* išao iza
mene d šerifa. A kako sano daleko na taj način doAM, vidi se
ovde sasvim jasno.
Ona stupi u stramu i pokaza na kola koja .vu davala prL-
lično jadan utisak pošto su ležala na osovmama, b(^/. točkova.
— Tako ito ne ide dalje! — reče ona.
— Šta^o 'treba da maci? — gunđao je razdiružiji^'o.
— Ja ću oidsada određivati šta mii radimo i ostavlijamo.
Ako ti se to ne dopada, možeš ići do đavola!
— To .ti meni kažeš? — sikrtao je besno.
Ne samo tebi! Ja sam o tome već obavc.'Jiila 1 Sorifa.
De Lavante se smeškao usiljeno.
— A šta ti je na to rekao šerif? Hoćeš 11 nni možda tvrditi
'da je on to samo tako primiio?
— Ne baš tako jednostamo, Lusero! — smoilkuln se K ar-
men. — Naravno, on je najpre bio povređen u »votjoj mužev-
nosti. Ali onda je uvideo da vi nemate nikakav druiKi iaboT
nego da slušate mene. Ja ću tražiti Sejna i uhva'ti'ti ga. Ta če
tiri čoiveka pom-oći će mi. A oni će o^nda brinuti da nujn on po
kaže put do zlata.
— Ti si u tu stvar prokleto sigurna? Kako to?
— Sekta se ne nalazi više na putu za sevcr. Ona se kreće
U praivou Salmom Kivera. Sejn mije vdže kod tih ljudi.'Zato sam
eiigiuima.
39. ★★★ S E J N ★★★
, De Lavante stisnu o5i.
— Je li to stvarno istina? A kako si to pro-našla?
Karmen pokaza četvoricu Indijanaca.
De Lavanteov pogled pređe preko Ijuidl On je gledao tt
i/uzetno ravnocituána i prazna lica. Sva četvorica bili su mladi 3
' nsžni momeii. N'osiM su delimdčno ostatke vojiničke uniforme.
Kili su naoiru.žand kao beloi. NosiLi šu „kolt” opasa¿e, a iz fut
rola na njiho'vim se'” ima virili su kundaci „vinčester” puSaka.
— Ovi ljudi su pouzdani. — reče Karmen i pope se opet
u sedlo. — Sejnova prednost je velika. Nemojte da gubimo
vreme nepotrebno. Pripremite kola i trudite se da održa
vate vezu!
— Jesmo li mi možda tvoji kuli? — besneo je de Lavante.
Ona ga odmeri od glave do pete. '
— Hoćeš li nešto od tog zlata ili nećeš ništa?
— Čekaj samo! — cičao je o « i mašio se revolvera. — Iz
gleda da si ovde nešto previdela!
Karmen je ćutala. '
On htede da povuče oružje, ali, četvorica ženinih pratilaca
upeniše odjednom ,,vi.nčesterke” u njega.
— Rekoh, ovi ljudi su mi veoma odani! — Karmen pod-
bode svoga konja. — Dakle, nemoj se naduvaM kao žaba!
Od'jaha-la je. De La;vante je uporno gledao'i skinuo ruku
sa revolverske drške. Covek za čovekom proijabaM su Indijaiici
pored njega. Posmatrali su ga bezizražajno.
La.vante je psovao. Nije potrajao ni jedan minut i K ar-
men nestade sa svojim čudnovatim pratiocima u jednom liseku.
Lavante je besno koračao oko kola. Cas je proklinjao Sej
na, a čas Karmen.
Deseit minuta kasnije, pojavio se šerif. On i de Lavanteová
ljudi, kojii su se zvali Koli i Soti,doj-ahali su sačetvoronovih
konja za vuču. Sedeli su na golim leđima komja. Četvrti konji
noisio je samar, na kojem su bila četiri rezervna točka»
— Najzad! — gunđao je de Lavante raadraženo.
— Pa, mi ne možemo da letimo! — odvrati šerif gundajiuC^
kada je sišao s konja, — Karmen će doći odanah. Ona iaxia
iznenađenje za tebe.
— Ona je već bila i odmah odjahala dalgel -»• gunđao je
de La.vante Ij'urtito.
Šerif se ceriow
n
40. ★ ★ ★ S E J N ir-k-k
— A gde ti je ostao tvaj smisao za huimoT? — upitao je
pakosno.
De Lavante ga je uporno gledao divlje.
— Kako to da si joj dozvolio da te nazove talijem?
— Pa, mi smo sada obojica 'njend kuli!
— Ja ne! — siiktao je de Lavante.
— Uoibražavaž li ti, da ću j,a ovde sa Kodyem i Sotijem taj
posao da uradim sam?
De Lavante je psovao.
— I to sve za<to što ja nemam konja!
Zlovo-ljino je posmatrao tegleće životinje.
— Oni su nam potrebni ispred kola — objosini šeri.f. Uze
Beloiiru sa diugom drškom u ruke i tutne je So.tijiU. — K'i-oniie
na posao! Potrebna nam je dizalica i nekoliko kratkih ko.mada
đrveta da ih podimetneano. Ja ću te smeniti!
Sott i Koli potrćaše. Nedaleko, Sitajalo je drmala pnivila
stabala.
De Lavante otpljiunu.
Šerif ga je posmateao i pa.kosno se cerio.
— Nadao sam se ferišom da ćeš dami do+mritl ipljnnvaonioa
pred noge. Ali, zahvaljuijiući njenoj pratnji, nije tu Aillo, mir ne?
— Zaveži! — gunđao je Meksikanac be.'ino.
— Nemoj se uizbuđiivati! — reče šerif. Pođi' k njiitmu i po
tapša ga po ramenu. — Ptustimo da krenu kolu'u, Lii.si'io,
amiigo! Tamo u Gregs brdima videćemo onda tfta ćc l)iU da-
ije. Nas je četvorica. Izaći ćemo na kraj sa Indijanir nva. A
veliku go*spođu, nju ćemo postaviti na zadmjiiou. Ti> je saisvim
jednostavno. Nećemo dozvoliti da ona pofcui>i liiij.maik. Ko
smo mi?
— Sta je ona Indijancima platila? Sta je ona tinn man-
giupima obećala? — iziiisti de Lavante gunđaju<M. — 'l’o büi
zadsita hteo da znam!
— Ona poznaje samo jednu vrstu naplale! Sta mi'Kliš ti,
zašto SIU joj ti momci tako odani?
De Lavante ga je ¡gledao i raz)miiSljao.
— Ama, ti si lud! — reče on, posile kratko .stanko.
— Dakle, novca nema, to znam! — šarii pokaza na kola.
— Sva njena imovina leži tu unutra. Suimnjao bih u to da je
ti momci prate zato što Lm je dala nadu da će doći dozlata.-
Zlato ne zaiači ništa tim Ljudima. To bibilo neátonovo! Ne
uleću oni tako kao u maglu. Nikada!
41. ★★★ S E J N ★★★
De Lavante udaTi besno nogam.
— To nam je sve Šejm .udrobio! Ta sa'tana!
— Karmen će njeiga već ščapati, u to sam siguran! Ako ga
ona bude imala, dmaćemo ga i imii. Očerupačemio ga i katrani-
k;iU toga psa! U .to možeš biiti siiguran.
Cuili SIU se udarci sekáre. OboijAoa se oJcremuše. K oli i Soti
j)()čeili su da o/barajiu jedno drvo. De ¡Lavante i ieitiif su dth po-
»inatTailsi neiko váreme. Onda potrčaiše k tnjinuL
IX
Bigs dojaha natrag oi galopu. Glenda mm pođe u susreit.
T.j'udii se digoše na .noge. Bila je to prilika za Sejna i Silvuj«
da izmene nekoliko reči. Bilo je to prvi puit posle viSe dana.
—. Ne iplašd se! — reče on tiho. — Izvući ćemo se rai odav
de, i to bez povreda. Oboje!
— Plašim se za tebe! Mene će pustiiti možda da bežim.
AJ'i, tebe će ubiti. To ponavljaju sitalno ovi Ijudli.
Šejn htede nešto da odvrati, ali ućuta. Glenda i Bigs išM
siu pravo k njemu. Ljudii im načiniše mesta. Napeito su očeki
vali nešto. — Bigs je video Indijance! — reče Gdenda divlje.
— KoMiko .nijiih? — upita Sajn.
— Dvojicu! — reče Bigs.
— Onda SiU tebe'diru.gi videli! — «ivraiti Segn.
— Treba li to da znači da smo otkriveni? — upita Gllenda
us,plahiireno.
Šejn sileže ramenima.
— Može biti, a možda d ne. Ali, to ne anaiči miišta. Jedinog
dana će nas oni sigurno O'tkriti.
Pogledi SU bild .uprti u ljude.
— Nema li nikakav drugi put? — pitaia je Glenda. —
Mi0:ram0 li baš ići kroz padTuaje Siij-Uiksa?
Sejn ponovo sleže ramenima,
— Ko zna sasvim taono gde se nalazi njiihovo podnuižge?
— Izgleda da ti tvoj život uo(pšte nd.je mio! — reče Bigs.
Sejn se cerio.
— Ja svoj vo.ldm, ali vi vaš ne! Pa, ja nisam diobrovodono
na putu. ili hoćeš moMa to da tvrdiš?
— Neki put pomislim da imaš prijatelja medlu crvenima —
roče Carli O’Konor, jed'an omiži mangup dwljeg izgleda. — Ti
42. ★★★ S E J N ★★★
Bi krenuo ovkn puitem samio da bi se oslobodi« onih, i da vidiS
nas kako umiremo.
— Sa tom miišljiu morate vi da se poroiirite. Ja ne!
Carli O’Konor podiže pesnicu.
— Dosta, Carli! — povika Glenida.
Carli O’Konor ustuiknu besno.
— Ti se suviše sladunjavo ophodiš s njlim, Glenda! Pre
pusti ga nama. Onda će m'u sigurno pravi put pasti na pamet!
— Sedilaj'te konje! — naredi Glenda glas'Om naviklim na
zapoved'anje.
Ljoidi se oikretoše. Silvijin ouvax povuče Sdlviju i povede
je sa sobom.
Glenda za®tade pred Sejnom.
— Sta hoćeš t)i? — upita on. — Mene se ne može obrlaiiti.
— Na podi'učgiu Sijjiuksa je i tvog aivo't u otpasnositi! Misli
na Silviiju!
— Naravno!
— I to te ne dBra?
— Ja imam možda zaM a prijatelja među Indiijiamoiinal
— To ne verujem!
Sejm slaže ramenima.
— Igraj se i dalje vatrom!
— Ti ne otežavaš samo meni, već i sebi samom.
Sejn se i dalje cerio.
-— Ja sebi nikada ništa nisam učinio lafeiim.
— Ti zaboravlj'aš na devojbu! Ne radi se samo o tvom
ži/votu — reče Glenda besno.
— To si me već obavestila.
— Ne, nisam sasviim! — eiičala je ona diivlje. — Mojii Ij'udi
će sada uzeti Silvij'u malo u obradu. Možda će ti onda jedan
bolji put pasiti ma pamet. Videćemo kako dugo možeš da slušaš
njeno jaukanje i jadiikovanje.
— Glenda! Zlato leži u Gregs brdima! Do tamo je samo
taj jedini put. Mi moramo kro^z područje Siijiuksa.
— To ja ne verujem! — Glenda se naglo okrete.— Bi^gse!
Sejn se diže. Lanci su zveketali.
— Radije nemoj to da učiniš! — zapreti nnu Glenda. —
Inačeš ćeš otići ti pakao. Pouzdaj se u to!
— Ti mene .posmaješ! Dosta si čula o meni. Jadržim obe
ćanje. A upravo sam U sada jedino daol
Bdgs kiroči napredi.
43. ★★★ S E J N i r H r
— Imaš li kakvo naređenje, Glenda?
Glenda se tupoirno zagleda u Sejnove očd.
— Dobro je, Bigise! Stvar je obavljena. Pokret! JaSemo
dalje.
— Moram još da osedlaim tvoga ko-nja, Glenda! — reče
Bigs i ode.
Glenda nije skidala pogled sa Sejna.
— Ti je sigurno mnogo voli«? — upita tiho.
— Brimuou da joj se ne desi ništa!
— Možda to nećeš moći.
— Kako da ne!
— Videćemo — odgovori Glenda i okrete se.
— Trenutak! — zaustavi je Sejn.
— Glenda se ponovo oikrete ka njemu.
— Mi moramo dalje — reče nestrpljilvo. — Zemlja Indi
janaca leži pred nama. Još nekoliko milja i roi smo usred nji
hove teritoirije.
— Ja pozmajem tu zemlju. Znam tančino kako ćemo tuda
proći. Dajem ti reč, vodiau vas do zlata.
Glenda ga je gledala ispod oka.
— A uislov?
— Daj Silviji jednog boljeg konja i pošalji je naitrag!
— Ne!
— Onda, neka nae sve zajedmo noisi đavo u pakao!
Glenda se smejala. Ali ne glasno.
— Ti voliš svoj život!
Sejn zatrese glavom. —
— Ne po svaku cenu.
— To bih želela da doživim!
— Ti izazivaš svoju vlastitu sudlbinu. Ne samo moju!
Ona više nije odgovomila Okrenula se i otišla dal.ie.
Ljudi su osedlaM konje. Dvojica su se vratila da povedu
Sejna. Odveli su ga do njegovog m.rkova. Skinuli su mu lance
sa noge i pomogli mu da se uspne na konja. Onda su ponovo
stavi lance dspod trbuha životinje.
— Sejne, kojim pravcem sada? — povika Bigs.
Sejn pogleda u Glendu i ućuta.
Bi@s dojaba do njega.
Prokletstvo, ja sam te nešto pitao I
— Ja sam giuv, Bigse!
41
44. ★★★ S E J N ★★★
— Sta? — pwiüka Bigs besno i pogleda u Glendu. —
Glemda! To kopide prava poteškoće!
Glenud-a o-krete konja.
— Biigise! Miilse! Hanik! Džek! Vels i Liiberti! To je redo®-
led. Uzmite nje^o-vu žemi. Tu preko je jedan žboim. Mi ćemo
čekati ovde!
Lj>udi su gledali u Šeo'na. Onda je to ttóúniJa i Silvdja.
Prebledeia je. Niiiko se nije maknuo.
— Bilgise! Sta ti je? — po-vilka Glenda. — Zar ti odjedan
put n,iisi muškarac?
Bigis je piljiio u Sejna.
— Obavtićemo mi to! Hoćež li ti to zaiista da iuiješ? Tako
nešto ne miože ni<jedan čovek da podnese! Radije govori!
Sejn se cerio hladno.
— Ja ću to podmeti!
Bi.@s iskoči iz sadila, besno. U nekoliko koraka bio je pred
Silviginim konjem i povuikao ženu iz sedla. Si.lviija nije vikala.
BUa je bleda kao ki^a. Razirogačenih oćiju od užasa pogledala
je u Sejna.
Sejn je iabegao njen po'gled.
Mills podibode svoga konja. On se cerio širokio. Oči su mu
eiijale. Zaustavio se posred Big«a i Siilvñje.
— Napred, Biigse! Navaili već jednom! Mo>j red je iza te
be. Sto se mene tiče, iruožeimo sve to O'vde da obavimo. Mtmi je
Bvejedino da li vi svi i posmatrate.
Bigs pogleda u Glendiu i kada mu je ova toldimnula gla
vom, potrea i povuiče Silviju sa sobo<m.
Ona se nije branila. Samo se oipustEa. Ali, Bigs je bio vi
sok d jak momak.
— Bigise! — povika Sejn.
Bigis se odimah zauisitavi.
Svi su 0leda:lii u Sejna.
— Ponesi svo'ju pušku — reče Šejn.
Onda mu pogled od/luta. Okrenuo se i ukrutio kada je na
sever video jahače koji su se zaustavili na jednom brežuljku.
Bili su to Indiiganci. Siijuksi! Najmanje njih četrdeset. Bio
je to jedan goli greben. Gore je duvao vetar. On je pokretao
travu kao i grivu i repove mustanga. Gore su stajali ratnici u
redu, s/prenmii za napad na belce. Vrhovi streila i puščane cevi
sijali su na siuncu. SijUiksi sa stajali tamo gore kao da su ih
morski talasi odibacili na te vrhove.
42
45. ★★★ S E J N ★★★
Ljud4 su se skamenili. I Glendiu je pri tom pogledu uh
vatio strah, šej-n se, međutim, samo ledeno smeSio.
— Idi'te u zBiklon! — poviika.
Glenda i Ijuidi gledadi su ga divlje. Onida su se ved čuli
topoti konja. U širo<kom lancu, j.UTili su Sijuksi niz padinu.
Pod diivljim udareitna mustanga izgledalo je da se zemJj.a trese.
Cairlis O ’Kanor je podtoo svoga konja.
— Sjašite i u zaklom! — povika.
Svi su se za trenutak našli u pokretu. Bigs je sa SUvijom
potrčao fprema jednom velikom kamenu. Niko više nije mislio
na Šejna. U svakom slučaju, ne u prvom trenutkiu. On je
čvrsto zavezan čučao na svom velikom mrkovu.
B'igis se vraitio natrag. Imao je ključ u torbi. Segn se spuiza
iz sedla. U istom trenutku prasnuli su hiai.
Bigs se pored Šejna spusti na kolena. Jedan pored diru-
goiga mileli su kroz travu do onog kamena iza koga je ležala
Siilvija. Šejn se spusti po-red Silvije na leđa. Bigis uze pušku 1
poče da puca. Šejn dohvati Silvijinu ruku. Toliko slobode pok
reta dozvoiljavaje su mu lisice na rukama. On povuče devojku
k sebi i naže se izaiad nje da ne bude pogođena.
Bigs je psovao. On se ustreima i privi „vd-nčesterku” uz
silabinu. Oružje prasnu i zadiimi se.
Odjednom „vinčesterka” umutenu.
Biigs se zatetuTa. U grudi mu je bila zabodena strela. Vrh
strele viirio je iz njegovtiih leđa. Gledao je u Silviju i Segna. Is
pusti pušku i oitetuira natoag. Uisita su miu bila puna krvave pe-
ne. Onda se sruši na tle.
Šejin se odvalja u stranu. Uhvati Bigsovu puSou i ode do
kamena u zaiklon. Sijuiksi su krenuli. Redovi su im se prore-
dild. Ali, polet sa kojim su krenuili na beke bio je dovol’an
za borbu. Četvorica ratoilka, jedan pored drugoga, dojurili su
do Šejna. Oni su ga primetili. Jedna &tara „karabinka" zasja
i prasnu, a tane prozvižda tik kraj Šejnovotg šešira.
On uzvrati paljbom.
„Vinčesterka” prasnu i zadimi se. Is-palio je Sto je brže
mogao. Vičiua!, pade srtrelac .sa s;vog sedda. Drugi baciše strele
da bi pogodili Šeijna u grudi. Ali, Sejnovo olovo bilo j.e brže.
Njegovo oružfle zasja i prasnu. Mustanzi su juirili levo i desnx5,
bez jahača. I pored kamena.
Šejn pogleda oko sebe. Borbena vika popusti. Polovina
ratničke ho.rde sitigla je do mesita belaca i priticala je u nešto
43
46. ★★★ S E J N ★★★
oslabljenoj formaciji, ali, u puinom galopu. Bili .su poimalo
tmez^erend od brze pucnjave „vinčesterki”. Osiatak rulje se
sklonio u siranu i posJe se udaljio prema joigu. Glendiin-i ljudi
pucali su za crvemima. Još su praskale brze „vinč&sterke”. Si-
jU'ksi su bili izgiubili petnaestak ratnika. Kada su napadači
stigli do proplanka na Severu, sruči se još jedan ratnik sa
mustan,ga i ostade da leži na zemljd. „Vinčesterke” siu praskaie
i dalje. Iako ne više tako brzo. Ljudi su misilili na to da treba
ratnicima da uHju strah.
Sejn Je tražio G-lendu. Još niko nije primetio da je Bigs
mrtav. Ni Sejn, koji je imao njegovu pušku u rukama.
Sejnov pogled pade na tri konja koji su stajali nedaleko
od njega i Sdivije. On i Silvija nalaziili su se .na levom kraj
njem krilu.
Sej.n uhvati devojfcu za rame podiže je i pogura napred.
Sdilviga je shvatila odmah. Dugim sko'kovima jurila je pre
ma konjima. Sejn je pratio. Lanci su zveketali i udarali ga u
noge. Sii'lviija je već bila u sedlu kada je on stigao do k'jnja.
U istom trenutku bili su otkriveni.
— Sejne, sitoj! — Onda prasnu jedan pucanj. '
Covek je stajao iza grebena sa puškom na ramoinu. Sejn
Žu kuglu kako zivdždli, ali, onda prasnu i njegova puáka.
Kugla prodre čoveku u grudi i odbaci ga na sl.ciiu.
Sejn se vinu na jednog mrkova. Silvija izađe u galopu
iz svog S'fclon.iš'ta sa uzviikom puime. Sejn potera ko'nja /,a njom.
Glenda i ljudi uistremiše se na njih. Puške zafijaSp. Ali,
nijedna kugla ne pogodi. Možda samio od straha da ne u.biju
Sejna. Ako su hteli da se dočepaju zlata, bio im jo on potre
ban, živ.
Sejna i Silviiju nisu mogli da slede! Siju'ksi su se vratili!
Ratnici, koji su jahali ka severu i jugu, bili su u po.krptu dok
se nisu sastali severno od stroja belaca i u širofcoj formaciji
krenuli zajedino u novi napad. Pucali su iz „karabi.nki”. Pri
tom su pušitali ratnički krike što je više nego sve ostalo teralo
belima strah u kosti. Sejn i Silvija su imali sreću pošto je čo
vek koji je trčao ka konjima da bi gonio Sejna i Silviju bio
pogođen. I ta činjenica nagnala je Glendu i njene ljude da se
sklone u za.klon. A ona se okrete ka napadačima koji su stizali'
u galopu. To nije učinio samo Caris O’Konor. On se sagnuo
i otišao u zaklon. No, on je uzeo Silviju na nišan i pogodio
44
47. =*■+★ S E ' J N ★ ★ ★
joj je komja ispod sedla. Životinja je još jedinom odskočila.
Siilvija je poletela u visokom I'ukiu kroz vazdiaii;
SejTi se već nalazio na njenoj strani kada je ona lertela
iz sedla. On zaustavi m.rkova tačno pred Silvi.jo-m. Ona je bila
odmah ponovo na nogama. Sejn joj pruži pu'šiku. Ona uhvati
oružje za cev, i Sejn je tako povuče u sedlo. Za tili čas našao
■se mrkov opet; u galopoi. Za njiima je pušoana vatra postajala
sve jača.
Kada je Sejn pogledao oko sebe, primetJi da ga prate
petorica ratniika. Oni su bili j'oš daleko od njega, pošto su na
odredenom ostojanju opkolili stroj belih. No, oni su jahali kao
daivo'li. Kao džoikeji čučaJi su oni na svojim madlm čupavim
muistanziima. Na jugozapadu, bila je šuma. Ona su protezala
celo-m šiirdnom doline do vielje na zapadu. Sejm pojiuri ka šu
mi, iaiko s<u mu se već goniocii približavali. On nije imao drugu
mogućnost da nađe zaklon. Odmah iza prvog drveća zaustavi
svoga komja i prisJ’oni „vinčesterku” uz rame. Silvija se naže
u stranu da ga u tome ne bi ometala.
Ratnici niisu m-o-gli da vide Sejna, ali Siu pretpo^tavljaK da
se on zaustavio. Oni su se razvili u strelce i oinda već poče
„vilnćeeterka” da praska. Kugle pogodlše dva ratnika u sedli
ma. Raširenih nuifcu i vičućii, srućdli su se an,i sa mustanga i
kot.rljali kroz praš'iinu koju su kopita njihovih konja dizala sa
tla. To je bi3o dovoljno i ostaMma. Oni su zaokrenuli i pojurili
nazad. Sejn pojaha odmah dalje. Trij'umf nije imao vremena
da oseti.
X
Četvorica Sijuksa motrili su napeto prema severu. Kar
men ih je gledala mrko. U daljdini se odvijao bo-j. To je mogla
i ona da čuje. Hici su odfiebivali. Kao da čovek spušta zrno
graška u prazmu pifcslu.
— Koko, tu se puca! — reče ona. — Ima li to neko znače
nje za nas?
— BeM se bore protiv crvenih! — odvrati Koko, koji je
govorio bedno engdpski.
— Ima li mn'oigo belaca i mnogo crvenih?
— Ne veruijem madam! — odvrati Koko. — Konjanici
ndsiu na jugu napustAli utvrđenja. Uprkos tome, načimimo je
dan lulk.
48. ★★★ S E J N ★★★
— Ne bd li Sejn mogao biiti sa belcima? — upHa Karmen.
Koko zatrese glavom.
— Suvriiše belaca! Sejn valjda neće hiti sa dvadeset ljudi
na putu.
— Imaš pravo! — reče Karmen. — Dakle, sklonimo se.
Ona nastavi jahanje ... Koko, jedan mlad snažan momak
oštrih crta l'ica, privede svciga mUiStanga na Karmen-inu stranu.
— Vaše njih jaše ka zapadu! — rece on i pol<aza na po-
Sumijeni planinski lanac.
— Suma! — reče ona. — Možemo li ovde biti ianonađeni?
Kofco se smeSkao.
— Imaj POVERENJA U MENE? MAM! Tobi so neće ništa
desditi dok Koko d'iše.
Indijanćica se Karmen uvek plašila. Koko ]e nju voleo.
Ona se uhvati da joj pomnsao na Kokovu nakJono«t uopšte
nije bifla tafeo nesáoripaiíiona. On je bio visok ja.k čovek. I nje
govo lice jog se dojpalo. Sve se više udaljavaJa od pomiisli da se
Koiko i njegOTO drugovi ubiju po naređenju Lavatilea i Šerifa,
čim se ona budu diomogM zlata.
— M e u redu! — reče ona. JaSinK) u šumu.
On se zagleda u njiu. Njegov pogled podivao jc prijatno na
njenom licu.
— Ne, ako se ti pJašiš, mam! — reče.
Ona mu je gledala u ooi i smešk'ala se.
Kad sd ti pored m«ne, Koko, ne plašim se.
. On se promešiboliji ponosno. PoAAi.če mustanga. Tloče nešto
svojim prdja<teljima. Karmen to nije razumela. I njogov čvrst
i zapovedničiki način izražavanja dopadao joj se.
Puščana vatra u daljini pogača se. Uskoro se vetar ok
rete tako da Karmen náje čula više ništa.
Iako su jahali korak po korak, šuma je bila sve bliže.
BdiM siU mdilju udadijeni, kada su otkrili jednog jahača, koji je u
galopu jahao iz šume. Da su na konju sedele dve osobe, pri-
metüa je Karmetn tek kada joj je Koko pružio ruku i za-
ustawio se.
— Jedan čovek i jedna žena! — reče Koko. — U bekstvu!
— On je rekao još nešto. Svojiim krutim načinom iaražavanga
dao je svojim druigovima naređenje. Na to su oni pokrenuli
svoje mu®ta¡nge da bi obojici belih prepreč'ili put.
Belac je Meo ovo da izbegne. On povuče svoga »vetlomir-
kcg konja u stranu. Pri tom uperi pušku na trojicu crveniji.
46
49. ★ ★ ★ Š E J N *★ ■*=
Bio je naoruža® „vamčesterkoim”. Aid, Koko takođe. A o«i je bio
brži. Njegov pucanj prasnu, i sve-tlomrki konj skljoka se
mrtav. Pri padu, izgxibi čovek svojtu pušku.
Koko i njegovi prijatelji o.kružiše oboje. Karmen odjaha
polako taoBo.
— Sejne! — reče cna i zaiuis'tavi se. Bila je iznenađeoia. —
Kofco, to je Sejn!
Srce joj je udaralo u grlu. Ona sjaha. Sejin i njegiova pra
tilja ostali su da leže u travi. Gledali siu u nj>u kao omađi-
jani. Karmen se smeškala kada je videla da Šejn ima Msice
na rukama.
— Znala sam da ću te naći! — reče ona. — Da si ti prak
tično bespomoćan, niKam naravno mogla da ssnam.
Ona pogleda Silviiju.
— A ti si ta mala beštija iz naselja! Kako se to dobro
potrefilo! Tebe sam htela da upoznam. Zaista!
Karmen pogleda Šejna.
— .Nemaš prava da je nazivaS bešti-jom! — reče on.
■Kai-men se podrugljivo sme&kala.
— Nećeš ii to meni da preponstiš? U tvom položaju!
Sejn ustade. Silvija se takođe ddže. Koko, ko.ji je podd,gao
Sejnovu „vinčesterkiu'’, pretio im je s O'ba oi’užja. Sejn j.e gle
dao od jednog Indijanca do drugog. Onda pogleda Silviju I
upita.
— Jesi li se povredila?
Silvija zatrese glavom, pogleda uperenog u omolDosu ženiu.
Ona je osetila da ovog puta opasnost dolazi od nje, a ne od
crvenili. Da se radi o bivšim Apačima ^skautima., koji su dugo
zaveli po-d belcima, to nije uočila.
— I ti si takođe u redu, Šejme? — upita Karmen podrug-
Ijiivo.
— Vidii li se to, ili? — cerio se on.
— Ti dolaziš s mesta gde se poicalo? — upita Koko.
Sejn potvrdi glavom.
— Četrdeset Ojaja Sajuksa protiv dvanaest belaca. Dobro
SU' se zakrvili.
— Kome si ti pobegao? — upita Karmen. — Ko ti je sta
vio liisice i lance?
— Glenda!
Karmen ga pogleda ispod oka.
— Zena?
47
50. 'irk 'ir S E 'J N ir k if
Šeijtn ponovio blimmu glavom.
— Njeno ime je Glenda. Više ne zmam. Šerifov pomagač,
kotji vam je drmnuo planoa'e, pripajdao je njenim ljudima. Može
li ti to daiLje pomoćii?
Karmen se okrete i pogleda kao začaraina ka eeveroistoku.
Pucnjii se više nasfu čuli.
— Četrdeset crvemih su verovatno mnogo za mjih. — Ona
pogleda ponovo u Sejna.
— Planovi, Ko'ko! Pretraži ga!
Kokio priljiiibi jednu „vdmčesterku” pod miSdou. Sojnu ne bi
bilo teško d:a miu oružje iavuiče i da ga uda.ri po glavi. Ali mla
dić nije bio sam. Sejm dozvoiLi da ga pretresu. Nije skidao
pogled sa Karmen. Kada je Koko ustuknuo i zatreeao glavom,
Sejin se cerio.
— Ništa! — reče Ko'ko. — Nisam našao planove.
Kairmen je merila Sejna. Onda pogleda u SiiLviiju.
— Planovii ne postoje više — objasni Sejn. — Ja sam
ih spalio.
Kairmen prećtu'ta to. Pregledaila je Silvtijiii i poslala Ko'koa
ka mirtvom konjiu. Besina 1 razočarama, gledala je u Soj na, kada
ni ona mi Koko nisu našli planove,
— Sta će biti sada? — upita Sejn. — Nekoli'ko crvenih
SIU me pratili. Oni bd konačno sa pojačanjem mogli ovde da
se pojave.
— Koko, jedam od ljudi treba da im da svog komja! —
reče Karmen. — Mi ćemo se odmah okreftuti. Odmahl
— Prema koldmia, mam? — upiita Koko.
! Karmen potkviniL
* — Brzo!
Musitamg se uplaši kada se Sejn vinu u sedlo. Istoi ialoo i
kaida je povukao Silviijiu k sebd, pokušala je žavotinjja da beži.
Nije bila navikla na miris belaca. Ali, Indijanac je čvrstog žu-
lavoig konja dnržao čvonsto za dizgime, kK>je je onda dobacio
Šejnu. U jedmom skoikiu, zauze on mesto iiza Kokoa i oni
krenuše. Jahali su u galopu prema jugiu. Sejna i Silviiiju uzeli
su u srediniu i dalje držeći „vimčesterke” uperene u Šejna. Bilo
je već veče kada siu sreli kola. De Lavante i šerif gledali su
napregnuto jahačima u siusret. Zapirepašćenoet, i boagraniono
iznenađenje ocrtavalo se na iijihovim Moima. Oni se zanisitav:iše
i skočiše dz kola. Soti d Koli sidoše takođe.
48
51. S E 'J N -k ir ir
Karmen raje gubdla rečd. Ona se samo smeSkala trdourafu-
jući. Sdšla je i tuitin^uia šerifu diizg'i'ne oi rufce. De Lavante pro
đe pored nje do Sejiia. Silviji pokloni samo jedan površni
pogled. lagledal'O je da njegove tamne oči gOTe, kada su se upi-
Ijiile u Seijaaa.
— Prokleto pseto! Najzad te dmam'o!
— Pueti ga na miru! — roče Karmen. — Neka Siđe. Kokot
M i ćemo ovde logoiravati.
Šejn i Silvija morali su na zadnjem velikom točku da uz
mu mesta. Indiganoi su vodili forigiu o njima, i ôuwali ih. Dvo
jica su os'tala poired njdh, treoi se spustio u bliiziind na zemig'U.
Samo Koko je krenuo belcima ka vatri.
Silvija 66 priiljuibdila uz Šejma.
—: Ova žena će narediti da nas uitaigu — reče tiho. — Čira
bude primetiila da ti uopšte ne znaš gde treba da se naiaai
z.lato, ona će nas smaći.
— Ne brind Silvija! — odviratii on tiho. — Ona nije ništa
dnuigio nego jedna beštija kolja je gladna zlata. Ja ću s ngom
već izaći na kraj.
XI
Kasno u noć probudili ®u Šejna. On se trže iznenađeno.
Bila je to Karmen. Vatra je bila dogorela. Svi su spavaiii. Sa
mo dva Indiljanca su bila na straži.
— To sam ja, Sejne! — šaputala je Karanem.
— To sam već primetio!
— Hajde da zakltjuoima jedam savet! — nastavila je tiho.
Sejn rasavniče lice.
— Jaiko sam Ijiuibopdrtlijiv!
— Vodi me k alatu! — tražila je. — Dedićemio samo nas
divoje.
— Ja nemam pravo na izbor, ali ipak stavljam uislove.
— Ja sam govorila o savezu!
— PlUiSiti Silvijlu da odjaše do njenih!
— A ja sam mislila da bi ti želeo da je imaš uza se?
Segn je ćurtao.
~ Kako hoćeš! — šaputala je ona. — Sobi će ih odvesti do
Salmom Bivara. Tu ćemo se njega već reSiti. Poslaću Sotiga i
Kott8|ja sa njiom natrag. Predeo je, najzad, opasan. Ti ćeš njima
4fi<dĐit 49
52. 'ic'k'k S E J N
rećd gde nas mogu isuistiiići. Aii to meiüto inaravno ne srne nigde
da postoji.
Sejn joj pruži ruke.
— Posao će biti zavrSeji kada se ja rešim prokletih okova
I laoiaca.
— Moralin tiagpre da 2jnam da M moigiu ianabi poverenja,
Sejne I
— Kaiko hoćeš da ti to dofcažem?
— "Ili zaJ>orav1jaiš, da sam ja žena!
— Ali, ja neunaira mnogo strpljenja — odivrati on tiho.
Ona se <U)Sipravi d prede inu blago rukom preko lica.
— Ja sam vrlo osetljiva žema.
Sejn se cetrio. Ona nestade u n<o6u. Jedan od crvenih se po
javi i sade pored njega.
— Ti i dalje spavati, Sejne! — reče.
To je bio Koko. Sejm leže natrag.
— TU si se zatreiskao u nju! A to nju ntoado ne usabuduje!
•— reče Sejm.
Koko je u (tami tražio njegov pogled.
— Ni tebe?
— Moja devojka spava sa mnom!
— Ona će da jaše natrag!
— Moje srce će biti s njom!
Koko je ćfutao. To je razumoo. Sejn povuče SAlvijii k sebi i
ponovo zaspa. Kada je počelo da sviće, Koko ga pro^budi. Soti
je bio kod vatre. Kuvao je kafu. Malo pomalo zaiuzeše bclci
tamo mesta. Jedan Indijanac d'omese Sejnu i Sidvigi pića i jela.
Secn primetifi da je Kairmen razgiovarala sa šerifom i de Lavan-
teoim. Naijzad dođoše svi troje preko.
— Voda nas ka zlatu, Sejne! — reče Karmen. — Ja ti ga-
rantujem, da ćemo ga pošteno podeliti sa to.bom.
Sejn je gledao od jednog na drugog.
De Lavante i šerif poamatrali boi ga napeto. Karmen se
smcSkala.
— Me u red«! — reče Sejn. — Aid, ja stavüjjam uslove.
•— U tvom položaju! — smeškao se de Lavante ledeno.
— V i moižete i da odbijete —t objasni Seijn Kladno. — ali,
<mda smo svi nadrljali. Ja nisam naročito zainteresovan za
zdato.
— Sta ifci tražiš? — Tojpita šerii .razdiraženo.
— Pošaljite Silviiju Galvan natrag!
90
