Sejn

3. DŽEK SLEJD
NA BURETU
BARUTA
NIŠRO FORUM-OOUR MARKETPRINT

4. EDICIJA VESTERN ROMANA
SEJN
Broj 20
Direktor i v. d. glavnog i odgovornog urednika:
Đorđe GROS
Urednik:
Svetozar TOMIC
Naslov originala:
Jack Slade
BLOOD JUSTICE
Recenzija:
Tomislav KETIG
Prevod i adaptacija:
Đurđica MILETlC
Lektor:
Zorka CIRIC
Tehnički urednik:
Ferenc BARAT
Korektori:
Julija Smit
Erika Kočii
Naslovna strana:
Ferenc BARAT
Štampa: 9. I 1981. godine
Tržište: 16. I 1981. godine
Izdaje i štampa NIŠRO FORUM — OOUR MAHl* I'i n-ltl N l' Novi
Sad, Vojvode Mišića 1: Direktor i v. d. gluvno^ I oiUmi.. i nn il-
nika Đorđe GROS: Naslov originala: BLOOD JUi^'i n ■ ‘ np »■i i(;lil:
1976. by Towre Publication INC: prema utfiivoiu »m 141’A Iz
Minhena.
Oslobođeno osnovnog poreza na promet mUllJpiilBin l^ok!Mlliiukog
sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu Vol vođini» Inoj:
413-12/79 od 28. II 1979. godine.

5. Kundakom puške gurnu Sejn vrata male šupe i pre­
đe prag. Duboke bore usekle su se u uglove njegovih usa­
na kada ugleda mrtvace. Svaki od njih imao je najm anje
dvadeset metaka u telu.
Radilo se o tri mlada Meksikanca. Jedan je bio još
dečak.
Visoki Zapadnjak se osvrte. Cuo je tihi šum. Pri tom
zamahnu „parkerkom” po vazduhu.
Napolju je stajao čovek na sunčanoj pripeci. Amerika­
nac. Sejn ga nije poznavao. To nije bilo ni potrebno. Na
prvi pogled videlo se na momku da pripada bandi Balda
Toresa.
— Hej ti tu! Izađi! — povika momak zapovedničkim
glasom. — Sta ti tražiš ovde?
Sejn i tako više nije mogao da podnese mirise m rtva­
ca. Polako pređe preko praga. Covek tamo unutra nije
mogao da ga vidi. On stisnu oči kada ugleda upereno
oružje.
— Ne deri se tako! — Odvrati Sejn, — Ovde leže
mrtvi!
Covek ga odmeri od glave do pete.
-r- Ko ste vi? Sta tražite ovde?
— Ličim li na nekog ko svakom kopiletu o tome da­
je obaveštenje?
Covek se upilji u njega. Njegov naglasak odavao je
Teksašanina, čoveka sa juga Sjedinjenih Država gde se
nije imalo šta da nauči, sem kako se valja ophoditi sa go­
vedima i konjima. Isto tako je i izgledao. Zdepast, nabi­
jen.
—Mislim da ne znate sasvim tačno gde se nalazite

6. ★★★ S E J N ★★★
— reče on pretećim glasom. Desnu ruku je držao na po-
vocu. Pogled je uperio u Sejnovu pušku.
Bilo je jasno da je samo čekao da Sejn načini neku
grešku.
— Snalazim se ovde — odvrati nemarno Zapadnjak.
— Znam gde se nálazim. Jesi li učestvovao u ovoj puc­
njavi?
— Popnite se u sedlo i brišite!
Sejn se kezio.
— Imam li možda čast lično sa Baldom Toresom?
— S njim biste mogli loše proći! Zato nestanite. Od-
jašite brzo dalje!
— To već razumem — nasmeja se Sejn. — TI bi ra­
do pobegao. Samo je pitanje kako!
On podiže „parkericu” još za col više.
— To je sasvim jednostavno, zar ne?
Covek mu se zagleda u oči.
Sunce je peklo; vladala je nepodnošljiva vrućina.
Obojici je lio znoj preko lica, iako su obojica slHjuli.
Bilo je tako toplo, da je vazduh u krugu od Četiri milje
poigravao i podrhtavao. Cak su i insekti zujali i brujttll sa­
mo u senci.
— Počni već jednom! — nastavi Sejn rapavim Kla­
som. —Zameni jedan metak za sto komada ijeckunog
olova.
— Ja vas uopšte ne poznajem. Ko ste vi?
— Krvni srodnik ona tri leša iza mene!
Covek proguta pljuvačku. Delić sekunde kasnije
Skljocnu njegova desnica.
Sejn okide: Pucanj prasnu. Grmljavina „parkerice”
prolamala se između štala i koliba napuštenog sela. Eho je
odjekivao po ogolelim ćuvicima.
Teksaški revolveraš bio je sasečen puSCanom sačmom.
Ona ga odbaci uvis. Onda ga zavitla. Leteo je kao krpena
lutka preko trga. Ustremi se i otkotrlja dalje sve dok nije
udario u belo obojeni zid na drugoj strani putu.
Sejn otvori „parkericu”. Gust beli dim pokulju mu u
susret. On ugura dva nova metka i sklopi ponovo oružje.

7. •k'k'k S e j n ★★★
Isušena zemlja puna pukotina škripala je pod njegovim
čizmama dok je išao do svoga konja koji je stajao pod
polupropalom nastrešnicom.
Kad htede da se vine u sedlo, ugleda jednu mladu
Meksikanku. Stajala je pored štale u kojoj su ležala ona
tri mrtvaca. Imala je crnu m antilju preko glave i leđa.
— Hej — pozva je Sejn.
Ustežući se, ona krenu i priđe.
— Šalje li te Lacoka? — upita devojka na španskom.
Lice joj je bilo malo preširoko, ali nos joj bio vrlo lep.
Sejn je maloj davao osamnaest ili devetnaest godina. Sme-
šio se.
Lacoka? Ko ti je to?
Ona iskolači oči. Htede da pobegne. Sejn je uhvati
čvrsto za ruku i zadrža.
Čekaj još malo! — reče na njenom jeziku. — Kuda
ćeš? Pripadaš li ljudima koji su ovde stanovali?
Užasno se uplašila. Drhtala je celim telom od straha.
— Ti si ubio jednog od Baldo Toresovih revolveraša,
Gringo! Kidaj brzo!
Htede da se otme. Ali, Šejn je držao čvrsto.
— Samo polako. Mene ne treba da se plašiš.
Ona ga je posmatrala netremice. Onda snažno zatrese
glavom.
— Od tebe me nije strah, Baldo Tores će uskoro doći.
Ti si ubio jednog od njegovih ljudi. Videla sam.
— Je li trebalo da ostavim to kopile u životu?
— Kada bi samo neko došao ko bi ih sve poubijao!
— Ja tražim E1 Milar, ali ne mogu da nađem taj
ćumez. Treba da je tu negde u blizini.
— Da. Udaljen je odavde svega pola dana jahanja.
Sejn je oslobodi. Izvede konja ispod krova. Sunce je
peklo. On se vinu u sedlo.
— Popni se, i pokaži mi put! — reče joj i pruži joj
ruku. — Sa mnom ti Baldo Tores neće naneti nikakvo zlo^
— Ko si ti?
— On spusti ruku.

8. ★★★ Š E J N ★★★
— Ime mi je Sejn. Hajde, dođi već jednom! Kupicu
ti u E1 Milar nešto za jelo i jednu novu haljinu.
Njene lepe tamne oči zasjaše.
— Lepu haljinu? Jednu crnu sa čipkom?
On joj pruži ruku.
— Možeš da biraš.
Devojka skide m antilju sa glave, Prekra.sna crna ko­
sa uokviravala je njeno lepo lice. Bila je laka kao poro.
Hitro se vinu u sedlo. Pogleda ga. Zbunjeno se nnsmcja
kada joj je on stavio desnu ruku oko struka. Imala Je ma­
le, ali vrlo čvrste grudi. Kosa joj je mirisala na svcžu
travu.
Sejn privi devojku čvršće uza se i potera konja.
^ Obrnuto! — smejala se ona. — U drugom pravcu!
Ti hoćeš u E1 Milar, zar ne?
Sejn potera konja nadesno i privuče devojku Jofl 1)11-
že. Ona se smeškala. On oseti kako ona zateže mlfilćc. .Si­
guran dokaz da je želela da mu se dopadne. To mu jo bi­
lo pravo.
Topot konja odjekivao Je muklo između nopufitenih
koliba i kuća. Nije bilo ni psa na putu.
— Gde su ljudi? — upita on.
— Pobegli! Pred Baldom Toresom.
— Do đavola, zašto?
Ona mu ostade dužna odgovor. Privi se samo zapla-
šena uz njega. Kao dete koje traži zaštitu. Samo nekoliko
kuća dalje jurila su tri Jahača prema seoskom pulu. Do­
lazili su im u susret.
Sejn pusti devojku. Uze „parkericu” u ruke. Držao
je oružje, tako da ga ona nije mogla videti.
Bili su to Amerikanci. Pripadali su istoj grupi kao i
onaj čovek koga je Sejn ubio. Nije bilo sumnje. Ova tro­
jica su čula pucanj. Sada su hteli da vide Sta se to do­
godilo.
Oni mu odmah preprečiše put,
— Baldo Toresovi ljudi — šapnu devojka uplaSeno,
Sejn zastade i zagrli devojku levom inikom.

9. ★★★ S e j n ★★★
Trojica Meksikanaca baciše samo površan pogled na
mladu Meksikanku. Odmeriše Sejna uporno i nepovreljivo.
— Je li ona kćerka Sančesa Kueste? — upita jedan.
Imao je crni šešir širokog oboda. Bio je neobično visok.
Njegovo lice imalo je crvene mrlje. Bio je duboko u sen­
ci. Pripadao je ljudima koji su teško podnosili klimu i
sunce Meksika. Ali je morao jda ih podnosi. To je bilo pod­
nosijivije no preko u Sjedinjenim Državama biti progo­
njen u ime zakona, uhvaćen i na kraju obešen. Sa licem
opaljenim suncem moglo se živeti. S omčom oko vrata ne.
— Jesi li ti kćerka Sančesa Kueste? — upita Sejn de­
vojku.
Ona klimnu glavom.
— Ona je! reče Sejn i naceri se.
Ona trojica napadno mu se unesoše u oči.
— Jesi li je ovde zdipio? Zato si pucao? upita ban­
dit s velikim šeširom. — Dole s njom! — naredi oštrim
glasom.
Sejn podiže „parkeric*”. Sva trojica se ukrutiše. U
očima im odjednom bijesnu želja za krvlju. U svakom
slučaju, osećali su se doraslim Sejnu. Najzad, njih je bilo
trojica. Svaki od njih bio je svestan svoje vrednosti. ,,Par-
kerica” ih nije zaplašila. Ali, svojim nastupom, dao im je
stranac povoda da istupe protiv njega silom.
— Sklonite mi se s puta — procedi Sejn hladno.
Cas je kucnuo. Samo što je izrekao ove reči, jahači
dohvatiše revolvere. Baldo Tores je bio najbezobzirniji čo­
vek u ovom kraju, oni su pripadali njegovoj bandi. To je
bilo merilo napada. Opasnijih ljudi nije bilo. Oni su mogli
svakog da ubiju.
No, ovaj put su se prevarili. Nijedan od njih nije znao
s kim ima posla. Bili su brzi, čak neprijatno brzi. Oni se
mašiše za dršku svojih pištolja i potegoše. Svakako bi zbri­
sali svakog čoveka sa ili bez „parkerice”. ali, njihov pro­
tivnik bio je Sejn, čovek koji nije ni za delić sekunde us­
tuknuo ni pred kim, čak, kada se radilo o životu i smrti.
„Parkerka” sevnu. Zaprašta dva puta. Pucnji se sliše
u jedan. Plamen i dim pokuljaše iz ždrela dvocevke. Cevi

10. ★★★ S E J N ★★★
su joj bile skraćene na raspon ruke, da bi se dejstvo niša­
na povećalo. Za udaljenost na kojoj se nalazio Sejn, na­
suprot protivnicima, bila je ta puška smrtonosno oružje.
Oba naboja sačmi sručiše se na svu trojicu i skinuše
ih iz sedla. Nijedan od njih ne uspe da uzvrati pucnjem.
Šeširi i revolveri zakovitlaše se vazduhom. Raširenih ruku,
padoše oni iza konja u prašinu.
Tri konja se propeše i pojuriše u stranu.
Sejn spusti „parkerku”. Devojka mu se okrete. Ona
zari pesnice u njegov okovratnik, i sakri lice u njegove
grudi.
Dvojica se više nisu micala. Treći se valjao trbuhom
po zemlji. Vukao je koleno. Pokušavao je da se digne. Sa­
mo za malo. Onda pade. Bio je mrtav.
Sejn podbode svoga konja nekoliko puta u slabine. U
kasu napusti selo, nije se više okretao.
— Sve je prošlo — šaputao je mladoj Meksikanki.
Pomilova joj leđa.
Ona podiže pogled. Bilo je još uvek uža.sa u tim le-
pim tamnim očima.
Smeškao.
— Sančes Kuest je tvoj otac?
Ona samo potvrdi glavom.
— A kako se ti zoveš? — htede da zna.
— Sala!
— Sala Kueste! — reče Sejn i klimnu glavom. — I-e-
po zvuči. Sala. A gde je tvoj otac?
Pogled joj se zamrači.
— Ubili su ga Baldo Toresovi ljudi. Ima tome dva
meseca.
Sejn pokaza unatrag pokretom glave.
— Jeste li stanovali u tom selu?
Ona klimnu glavom.
— Moj otac je bio starešina sela. Jedan od one tro­
jice m rtvih je moj brat.
Sejnu se smrači lice.
— Zašto se sve to desilo?
— Ovde ne sme niko da ostane.
8

11. ★★★ S E J N ★★★
— Sta! Ovde ne sme nikoga da bude? Ne sme niko da
stupi u selo? U ceo kraj? Pa, zašto to, do đavola?
— Mi to ne znamo.
— Odluka vlade? O tome nisam čuo ništa.
— Vlada je daleko! — uzdahnu mlada Meksikanka. —
Baldo Tores je to naredio!
Baldo Tores!
Sejn pogleda napred i ubrza konja.
II
Vinčence Ibaro, meksikanski geolog, živeo je već ne-
deljama kao knez u velikoj kući Balda Toresa. Po mišlje­
nju revolveraša i pištoljdžije geolog se bavio samo prav­
ljenjem nereda. Držao je jedan grumen rude veličine ruke.
Smeškao se.
— Uzmi ga u ruku — tražio je od Krisa Mortimera,
jednog od najbližih saradnika Balda Toresa.
Ovaj uhvati rudu pomalo sa nepoverenjem i odmeri
je rukom.
— Težak kamen! Sta hoćeš s tim? Da razbiješ nekom
glavu?
— Nije to kamen, Krise! — smeškao se geolog. — Ruda
je to. Gvozdena ruda.
— Pa, zar je to nešto naročito?
— To vredi para! — odvrati Vinčence Ibaro. — Čistih
para. Vi, Amerikanci, vi ste sada za tim poludeli.
Kris Mortimer zavrte glavom.
— Ja ne. Ono za čim ja ludim to nije tako tvrdo. —
On se naceri. — Ti to ne razumeš.
— Kad kažem „Amerikanci”, ne mislim na tebe, Krise,
već na momke na vašoj istočnoj obali, koji masovno proiz­
vode topove, mašine i druge stvari od gvožđa. Sada grade
već i brodove od gvožđa, kako čujem.
— Taman posla. To je bajka — odvrati Kris. — Bro­
dove od gvožđa! Na to mogu samo da se smejem. Kada sam
pre dve godine plivao Rio Bravom, izgubio sam revolver.

12. ★★★ S E J N ★★★
Potonuo je. Bio je od gvožđa. Isto kao 1 ovaj ovde. On iz­
vuče oružje i zavrte ga dva puta oko kažiprsta. Onda ga
gurnu Meksikancu pod nos; očito ponosan.
— Okovi na kundaku su od slonovače. Ako znaš šta
je to. Koštalo me je grdnih para.
Vešto sakri svoje oružje.
— Revolver, koji sam onda nosio, kada sam plivao kroz
Rio Grande, bio je ukrašen drvetom. Drvo pliva, pa ipak
je „kolt” izanđao. Zato se ne bih nikada ukrcao u brod od
gvožđa. Nisam još umoran od života.
Glasno se smejao.
Meksikanac se smejao takođe, ali usiljeno. On spusti
grumen u kesu od kože. Tu je imao još takvih prim<‘i-iika.
— Hoćeš li s time kod gazde? — upita Kri.i Mortimer.
— Gde si našao tu stvar?
— U E1 Milaru! — objasni geolog. — Tamo to leži sa­
mo nekoliko lopata duboko ispod zemlje. To Je bnS ono
senzacionalno u celoj priči. Rudu ne treba duboko kopati
— razumeš li?
Sada Krisu sinu. On zari pesnice u džepove 1 atl.snu
oči.
— Treba li to da znači da zbog tog gvozdonog kame­
nja treba da očistimo i E1 Milar?
— Gvozdena ruda! Da, Krise! To će gazda sigurno na­
rediti. Ja sam sada završio svoja istraživanja. Ruda sadrži
do 70 procenata gvožđa. Vi, Amerikanci, ćete naBesm guzdi
tu rudu iz ruku otimati. Krise, žuri mi so.
On munu snažno Amerikanca-revolverafia u lc‘đu, i otr­
ča brzo dalje.
Kris Mortimer je čupkao kosu na potiljku. I tiho pso­
vao. Zbog ovakvog nalaza gvozdene rudo dao je Baldo Tores
da se očisti jedno selo. To je bilo pre nekoliko meseci. Ali,
još se nisu iznela nijedna kolica sa tim kamenjom od gvož­
đa. On i njegovi drugovi bili su stalno zabBvljonl tlmo da
oteraju ljude koji su i dalje hteli da žive u svojitn kućama
i šupama. Taj posao ih je potpuno obuzeo. On se okrete i
napusti veliku kuću bogatog Meksikanca. U dvorliltu mu
10

13. ★★★ SEJ N ic-kir
dođe u susret Baldvin Foster. Po svemu sudeći, vrlo uzbu­
đen.
— Krise, moramo brzo da odjašemo u Dona Anu! Ta­
mo je jedan tip sredio četvoricu naših. Luisa, Semija, Pita
i malog Fišera. Svi mrtvi. Jedan Meksikanac je to posmat­
rao. Radi se o jednom tipu iz Država. Meksikanac je video
da je odjahao iz sela u pravcu E1 Milara.
Kris zastade, kao gromom pogođen. — Kada se to de­
silo?
— Pre jednog sata! — vikao je i dalje Baldvin Foster.
— Meksikanac je upravo doveo konje Šamija, Pita i malog
Fišera. Luisovog konja nije mogao da nađe. Mislim da ima­
mo posla sa nekom skitnicom.
— Tog pasjeg sina ćemo srediti — odvrati M ortimer
Kris besno. — Pozovi ljude. Sve! Obavestiću gazdu. Jaha­
ćemo najpre do Dona Ane, đavo će ga znati da li će taj lu­
pež otići u E1 Milar. Ali, ući ćemo mu već u trag!
On se okrete i odjuri nazad u kuću.
Baldo Tores sedeo je u stolici. Pred njim je stajao geo­
log. Bio je upravo raširio probe metala na sto.
Baldo Tores bio je pedesetogodišnjak, očuvanog izgle­
da. Visokog rasta. Delovao je sigurno i okretno. Bio je pim
energije. Bez ijedne sede.
On podiže naglo pogled kada Kris M ortimer uđe u nje­
govu ogromnu radnu sobu.
— Sta je to, šta se to dešava, Krise? — povika razdra­
ženo. — Ne bih želeo da me se sada smeta.
— U Dona Ani, senjor, je jedna skitnica ubio četiri
naša čuvara. Semija, Fišera, Pita i Luisa. Svi su mrtvi. Mi
krećemo odmah da izvidimo stvar. Da uhvatimo lupeža.
Hteo sam samo da vas obavestim da ću sa svim ljudima na­
pustiti hacijendu, senjor. Ta bitanga treba da je odjahala u
E1 Milar.
— Jedan jedini čovek i četvorica naših? — upita Baldo
Tores Ijutito, u neverici. — Ako je to tačno, potrudite se
da se to ne sazna. A tog mangupa sravnite sa zemljom da
nikome ne može da priča o svojim „junačkim” podvizima.
11

14. s
★★★ Š E J N ★★★
Baldo Tores se- opet vrati ispitivanju rude. Kris se po­
kloni i pođe vratima.
— Krise! — pozva Baldo Tores još jednom.
— Senjor?
Kris se okrete. Ruka mu je bila već na bravi.
Baldo Tores se smeškao. Malo kruto.
— Kada stignete u E1 Milar razgledajte selo malo bo­
lje. Tu ćete uskoro imati posla.
— Učinićemo to, senjor! — odvrati Kris. — Svakako!
Bogati Meksikanac nastavi razgovor sa geologom. Kris
M ortimer otvori vrata i izađe hitro. Na trgu bili .su već
spremni Baldo Toresovi revolveraši. Jedan od njih je pri­
premio Kris Mortimerovog konja. Kris je bio prvi čovek u
bandi. On še vinu u sedlo i krenu. Njih desetorica se pri­
ključiše.
III
E1 Milar bila je selendra kao i svaka druga. Na sover-
noj strani Sijera Madre Orijentale. Jedina razlika bila je
u većem broju prostranijih kuća. Sejnu su se kuće činile
nešto belje i čistije. Delovale su prijatnije. Stanovnici su
bili ljubazniji. To je bio njegov utisak kada je neposredno
po zalasku sunca stigao u selo. Dojahao je do jedne raki-
džinice, sjahao i skinuo torbe iz sedla. Zavezao je konja za
prečku, skinuo torbe sa sedla i priljubio „parkerku” uz ra­
me. Onda je stupio sa Salom u krčmu. Spolja je krčma bila
sveže obojena. Iznutra je to bila jedna prilično zapuštena,
mračna rupa.
Bila je u najm anju ruku prohladna. Miris vina i pe­
čenog ovnujskog mesa zapahnu ga kada povuče u stranu
zavesu od perli i pogura Salu preko praga.
Za jednim od čisto oribanih stolova sedela ¡su četvorica
i igrali „mlina”. Jedan od njih bio je sopstvenik krčme,
kako se ispostavilo. Više gostiju nije bilo.
— Ola! Kako ste drugari? — pozdravi Sejn i sede
Salom za jedan sto u blizini.
12

15. ■k'k'k S E J N k k 'k
Ljudi su merili visokog čoveka i nežnu Meksikanku.
Krčmar se podiže bezvoljno. Priđe stolu.
— Želite, senjor? — upita. Više se interesovao za Salu
nego za Sejna. — Imate li pre svega para, strance?
Sejn se zavali u stolicu.
— Ti baš nisi suviše ljubazan.
— Imate li para? Pokažite mi i biču ljubazan. Na ža­
lost, imam samo loša iskustva s Amerikancima koji lutaju
ovuda. Vi nećete tvrditi da sam tome ja kriv. Većina vaših
zemljaka svrate ovamo, ožderu se i najedu do besvesti. On­
da izađu sa „koltom” u ruci. I ne pogledaju nas. A mi ne
smemo da otvorimo gubicu.
— Ti se ponašaš zaista odvratno, Domingeze — primeti
Sala besno.
Sejn se nasmeja, ali je već znao da je ona poznata u
E1 Milaru. On pokaza nekoliko novčanica. Jednu ostavi na
stolu. Debeljko je odmah zgrabi.
— Nisi smela da dođeš sa Gringom, Sala! — reče on,
stavljajući novac u džep. — Pijte i jedite, i nestanite što je
moguće brže.
— Nije on od one sorte, kako ti misliš — odvrati Sala.
— Ne bih inače ni sama došla s njim ovamo.
— Onda pripada onoj drugoj sorti — odgovori krčm ar
osorno. Podboči se obema rukam a o sto. Gledao je Sejna u
lice. — Vas ima samo dve sorte, Gringo; momci jedne vrste
dolaze ovamo da dobiju posao kod Baldo Toresa, a oni od
one druge sorte završavaju u zatvoru. Povremeno završa­
vaju takvi i na vešalima.
— Ovaj čovek je u Dona Ani upucao četvoricu revol­
veraša Balda Toresa — reče Sala.
Sejn joj stavi ruku na rame, ali nije bio dovoljno brz.
Na debelom licu krčmara nešto zastruja. Uplašen, on
se podiže. Kao da se odjednom našao pored vatre.
— Da niste jedan od Lasokovih ljudi, senjor?
— Ne — odgovori Sala umesto Sejna. — Tog čoveka
on uopšte ne poznaje.
— Ako ne pripadate njegovim ljudima, onda niste zna­
li šta činite kada ste ubili revolveraše. Rado ću vam vratiti
13

16. 'k'k'k S E J N k k 'k
vaš novac. Odjašite brzo. A ti, Sala, i ti treba da ispariš.
Pre no što mi svi ovde ne budemo ugroženi. Trebalo bi da
poznaješ Balda Toresa. Zar nisi opomenula Gringa?
— On se ne plaši Balda Toresa — reče Sala i ponosno
pogleda Sejna. — Obećao mi je da će mi kupiti ovde jednu
haljinu. Imaš li još onu sa crnom čipkom?
Pogled debelog krčm ara prelazio je od jednog do dru­
gog.
— Mislim da ste oboje blesavi — reče i Ijutitim pokre­
tom baci novac na sto. — Brišite! Nemam volju da zbog
vas dvoje blesavih budem m eta Baldo Toresovim revolvera-
šima na pijaci.
Sejn stavi „parkericu” na sto.
— Donesi nam vina i mesa od tvog ovna!
Krčm ar ga pogleda uplašeno. Onda baci pogled na ubi­
lačku pušku.
— Mislim da sam vas od prvog trenutka pravilno oce-
nio — reče i otrča u kuhinju.
Na stolu su ležali kožni pehar i kocke. iRrnCi au bez
„ostajte zbogom” isparili. Ni Sejn to nije primetio.
Posle nekoliko trenutaka vratio se krčmar. Najpre im
donese vino, pa onda ovnujsko pečenje. Kada Jo hteo po­
novo da nestane u kuhinji, polete zavesa od perli zvečeći,
ustranu. Jedan Meksikanac ulete sa ulice. Sav u panici. On
zastade na vratima.
— Domingeze — povika. Sejna i Salu nije ni primetio.
— Prokleti Amerikanci, Baldo Toresovi, dojahall sul
Sala ščepa Sejna za rukav od jakne. Debeli krim ar se
skameni. Meksikanac na vratim a se okreto i odjuri dalje.
U međuvremenu, pao je mrak. Iznad stola za kojim su Sejn
i Sala sedeli i preko za igraćim stolom, gorell su fenjeri.
Topot konja čuo se kroz zavesu od perli, koja se klatila.
Krčmar Domingez se uhvati za glavu. Pogleda izbe­
zumljeno oko sebe.
— Gasi lampe! — povika u paničnom «trahu. — Sala,
nestani s njim! Sakrijte se u štalu. Brzo!
— Neka gori svetio! — odvrati Sejn. Onda ustade, do-
14

17. ★★★ S E J N ★★★
hvati bisage i „parkericu”. Povuče Salu. Ona je bila ukočena
od straha.
— Oni su već odavno videli svetla — objasni krčmaru.
— Ti ostani za stolom. Mi nismo nikada ovde bili. Ali, nije
još uopšte sigurno da će oni ovamo doći.
On povuče Salu prema baru i napusti šank kroz vrata
od kuhinje. Krčmar pohita njihovom stolu i dunu u fitilj
uljne lampe. Kada je hteo da se obrne ka igraćem stolu —
ukoči se.
Jahači su stigli. Topot konja se čuo tačno pred njego­
vim vratima.
On se pridrža čvrsto za ploču od stola i prekrsti se.
Onda već polete zavesa od perli šušteći prema zidu.
Američki revolveraši Balda Toresa stupiše u krčmu.
Ispred svih Kris Mortimer. Ugledavši ga, Domingezu po­
češe kolena da klecaju.
Kris M ortimer zastade usred sobe. Ljudi se okupiše oko
njega.
Svi su videli debelog krčmara. Bio je bled od straha.
Znoj mu je lio niz lice.
— Gospodo — dobro veče! — mucao je promuklo. —
Molim, zauzmite mesta. Sta želite?
Kris M ortimer se zagleda u njega.
— Sta se desilo? Od kada se ti tako plašiš, ti, masno
kopile?
Domingez proguta snažno pljuvačku i zatrese glavom.
Debeli mesnati obrazi mu se pokrenuše.
— Ne plašim se, senjor Mortimere, vas. A zašto bih?
Molim vas, senjor, učinite mi č a st. . . molim vas, zauzmite
mesta, gospodo!
On htede još nešto da kaže, ali glas mu otkaza posluš­
nost.
— Gde je onaj stranac iz Država koji je sa kćerkom
Sančesa Kveste svratio ovamo? — upita Kris Mortimer po­
sle kratkog vremena oštrim glasom.
Domingez nije mogao da odgovori. Kris Mortimer kre­
nu polako kroz prostoriju. Zastade pred stolom. Drugi se
nisu ni mrdnuli. Čekali su samo šta će Mortimer učiniti.
IB

18. ★★★ S E J N ★★★
Motrili su uplašenog Meksikanca zluradim pogledima.
— Ti, masna vaško — reče M ortimer nemilosrdno. —
Čuvaj se da te ne zgazim! Iz tvojih usta naviru samo laži
i smrad belog luka. Obe ove stvari ne mogu da podnesem.
Da nije stranac slučajno dobio krila?
Domingez raširi ruke kao nevinašce. Ali, moglo se pri-
m etiti da strah proždire tog debelog Meksikanca.
M ortimer ga je posmatrao ledenim pogledom od glave
do pete. Za takvog čoveka nije mogao da oseti nikakvu sa­
milost. Naprotiv. Taj čovek je pripadao onim tipovima koje
bi on mogao mučiti do krvi. Bez griže savesti. Taj ugojeni
mangup samo je hinio lojalnost.
— Hoćeš li da ti srušim tu tvoju čatrlju?
— Ali, ja govorim istinu — tvrdio je Domingez.
— Imam jedan predlog — nastavi Mortimer. Njegov
glas je zvučao skoro blago. — Sazvaću sve ljude koji će se
zakleti da su videli tog tipa i kćerku Sančesa Kue.ste kako
•ulaze kod tebe. Pošto ti budu ovo izjavili, zapalićemo vatru
na trgu i organizovati veliko gađanje u nišan. To ti pozna­
ješ. No, za tebe postoji još mogućnost da ostaneš u životu.
Ako budeš odmah govorio.
Domingez se oznoji još više no pre. Njegova nečista
pamučna košulja bila je mokra kao moča. Lepila se za telo.
Jedva je išao. Srce mu je udaralo u grlu.
Kris M ortimer upali cigaretu. Tiho se smeškao. Dok je
šibica zaplamsala, otkri on da je sto za kojim su stajali bio
postavljen.
Pogled mu otvrdnu. Gledao je krčm ara u oči.
— Pretražite ovu čatrlju punu stenica — naredi mom­
cima.
Ljudi htedoše upravo da krenu, kada polcte.Se kuhinj­
ska vrata. Sejn se pojavi na pragu sa „parkerluom” na go­
tovs.
Ljudi umukoše. Kris M ortimer se ponovo nnsmešl. Po­
znavao je tog čoveka. Cigareta mu pade iz ustn. On je zgazi
16

19. ★★★ S e j n ★★★
petom. — Sejne! Ti, prokleti mangupe! Otkud ti ovde? Za­
drži samo svoje oružje! Pa mi ne jurimo tebel
— Sejn spusti oružje na tle.
— Pa, to je prosto neverovatno!
Kris M ortimer odgurnu debelog krčm ara u stranu i po­
trea ka tezgi. Istovremeno posla svoje ljude jednim migom
na ulicu.
Sejn priđe Krisu u susret.
— Ja ću ovuda samo projahati, Krise! — reče on. —
To je prosto neshvatljivo! Koliko se dugo nismo videli!
Oni pružiše ruke jedan drugome i udariše jedan drugof»
po ramenu.
— Sta to znači; samo projahatil — reče Kris Morti­
mer. — Baš si dobrodošao!
Sejn i M ortimer Kris znali su se još iz detinjstva. Kao
niladići, izgubili su se iz vida. Više godina kasnije sreli su
se na Aljasci. Već ljudi. Tamo su se zbližili. Tražili su zlato.
I našli nešto. Onda su jahali do San Dijega i tamo su ga
zajedno spiskali. Do poslednjeg centa. Za jednu noć. Rastali
su se sledećeg jutra. Tako se to zbilo. Jedan od njih odja­
hao je na istok, a drugi na jug. Tri godine kasnije, bili su
opet zajedno u Korpus Kristi. U to vreme bio je već „Vels
Fargo” Sejnu za petama. Zajednički provedeno vreme tra­
jalo je četiri nedelje. Onda je Sejn morao dalje. Jedna po­
lém ica „Vels Fargoa” bila mu je za vratom.
Kris M ortimer se pobrinuo da se Sejn živ i zdrav izvuče
iz grada. A ovaj se vratio svojoj ženi u koju je bio smrtno
zaljubljen.
Oni sedoše za sto. Tu su malo pre sedeli Sejn i Sala.
Domingez ponovo upali lampe. Donese još jedan tanjir i
pribor za jelo. Sala takođe dođe. Sede kod njih za sto. Mor­
tim er izjavi da je gladan. Jeli su i pili vina. Cutali su. Ali,
posle izvesnog vremena Kris prestade da jede. Zavali se u
stolicu i upita.
— Sta se to desilo u Dona Ani? Bila su to četiri moja
najbolja čoveka.
— Ti poznaješ moju bolest. Ja se ne dam sputavatL
J Sejn Jj» IT

20. ★★★ S E J N ★★★
— Ti zaista hoćeš samo da projašeš?
— To mi je bila nam era — objasni Sejn. — A šta je
trebalo da me zadrži u Dona Ani?
— Jesi li već nešto čuo o Balda Toresu? — upita Kris
Mortimer.
— Dosta toga! — odvrati Sejn.
— Ja radim za njega.
Z n am . . . Krise.
— Z nam . . . Krise.
Kris stisnu oči.
— Tražiš li posao?
— Zapravo ne — odvrati Sejn. — Hoćeš 11 nešto da
ml ponudiš?
— Imaš Ii naročitih planova?
Sejn odmahne glavom.
— Naročitih ne.
— Pa, onda ostani! — reče Kris Mortimer.
— Kod Toresa? — progimđa Sejn.
Kris Mortimer klimnu glavom.
— Ako govorim s njim, on će te uzeti. Izuzetno dobra
plata. Tako nešto ti još nije bHo ponuđeno.
— Koliko?
— Dve hiljade dolara za m esea
Sejn se nasmeja.
— Dobijam deset hiljada dolara ako ga sredim!
Kris M ortimer htede baš da uzme još jodnn zalogaj.
Ispusti viljušku na sto i zagleda se u Sejnovo oči.
— Ti si ludi — reče on grubim glasom. — Ko će ti
iAati takvu ponudu?
Sejn nastavi da jede.
— Ja je već imam — reče zvačući.
Za ime boga, nemoj biti ludi
— Kako to; lud?
Sejn podiže pogled i isceri se. — Baldo ToroM Je takvo
kopile da ima više neprijatelja no pas buvn. Zar on Još ni­
kada nije pomislio na to da će Jedan ud tili ljudi doći na
pomisao da ga sredi? Sada je došlo dotle.
IS

21. ★★★ S E J N ★★★
— Lacoka te ja zavrbovao. Ali, otkuda tom mangupa
toliko para, da to plati?
Sejn je samo zavrteo glavom.
— Nije Lacoka! Njemu mora da je Tores naneo mnogo
zla. Ja čujem samo njegovo ime ovde.
— Koji je to mangup — upita Kris Mortimer.
Sejn se samo cerio.
— Navedi mi ime, i ja ču ti objasniti — nastavi Kris
Mortimer. — Vidi, Baldo Tores je jedan veliki čovek. On
je jedan od onih koji ima samo dobro svoje zemlje u vidu.
Ti poznaješ dobro Meksiko. Sejne, zar nije ovde potreban
čovek koji će zemlju i ljude probuditi?
— Ali, ne leševima!
— To je glupo, zavidljivo trućanje.
— Pričaj mi o Lacoki! — tražio je Sejn.
— Jedna stara, praznovema budala — objasni Kris
Mortimer. — Mesečar, koji veruje u veštice i duhove, zbog
napretka koji donosi u zemlji. Ti poznaješ ovdašnji svet.
To su ljudi koji u nešto m oraju da veruju. Inače, ne mogu
da žive. Oni smešni koji veruju u svece, te još i podnosim.
Ali, u ovom kraju takvih nema. Samo luđaka koji se mole
vešticama i duhovima. I to ne samo jednom dnevno. Baldo
Tores je praktičan čovek. On stoji obema nogama na zem­
lji. On stvara nemoguće. Bio bi čak sposoban da ostvari raj
na zemljL Samo kada bi mu ljudi to dozvolili. I takvog čo­
veka hoćeš ti da ubiješ I to po nalogu jednog mesečara koji
veruje u veštice i duhove. To mi moraš objasniti!
— Jedna žena mi je dala taj nalog — reče Sejn.
Kris M ortimer je posmatrao Salu. Ona je sedela pored
Sejna, jela i pila vino. Nije govorila ni reči.
— Ona? Odakle joj tolike pare da te plati?
— Vi znate koliko žalim što nemam para — umeša se
Sala. — Sve bih žrtvovala da neko ubije Balda Toresa. —
Ne, Sejn nije dobio od mene taj nalog, već o d . . .
— Lucije Kampelo! — prekide je Kris M ortimer od*<
sečnim glasom i pogleda u Sejna.
Ovaj» klimnu glavom.
1»

22. ★★★ S e j n ★★★
— Pogodio si. Ti nju poznaješ. Znaš i njenu istoriju.
Prestani sada da mi pričaš o mesečarima i luđacima.
— Lucija Kampelo bila je nekada ljubavnica Balda
Toresa — smejao se Kris M ortimer besno. — On je poslao
do đavola! To je u stvari već sve. Zato ga i mrzi. Hoćeš li
da postaneš oružje u njenim rukama? Pa, to je besmisleno!
Sala ustade. Naže se preko stola.
— Lucija je postala Baldova ljubavnica u nadi da će
moći da ga preobrati! — šaputala je.
Kris M ortimer se zavali u stolicu. Smeškao se,
— Da ga p reobrati. . . od čega?
— Da preko leševa postiže svoj cilj! — reče Sejn.
Kris M ortimer se zagleda u njega.
— Mi smo prijatelji, Sejne! Ta, mi smo se uvek razu­
meli.
-— Na to i mislim — odvrati Sejn. ~ Sta je tebe, u
•tvari, oteralo iz'K risti Korpusa? Ja sam uvek verovao da
si ti tamo bacio lenger!
— Sanda me je ostavila! — objasni Kr].«i rapavim gla­
som. — Vetar me je doneo ovamo. Ja sam uz Bald Toresa.
Poslednja rečenica bila je jasna i glasna.
Time je hteo da do znanja da Sejnu za koga bi sp opre-
delio, kada bi trebalo da bira između Sejn« i Balda Toresa.
Sejn se samo smeškao.
— Bog je, po legendi, stvorio raj za jedan dan. A ko­
liko će vama biti potrebno za to, tebi i tvom Bald Toresu?
Kris M ortimer ga odmeri.
— Hoćeš li tako dugo da čekaš?
— Moglo bi to i biti! — odvrati Sejn, Jedući i dalje.
•— Pri stvaranju raja ne treba nikome smetati!
— Prestanimo da govorimo o tako SB.iavlm stvarima —
reče Kris Mortimer. — Odbaci tu ludu nfimoru. 1'i ne bi
imao nikakvu šansu. Mi čuvamo Balda Toresšu tako dobro
da ne može ni muva da se spusti na njegov no«, ako mi to
nećemo. Kako si ti to sebi uopšte predstavio? . . . A sem
toga, ja te ne prepoznajem. Sta je tebi učinio Baldo? Tebi
lično?
Sejn ispi vino iz pehara. U jednom dahu.
SO

23. ★★★ S E J N ★★★
— Prenesi mu da ču ga posetiti!
— Tvoje ime mu ne bi značilo ništa.
Sejn se naceri.
— Varaš se. On me poznaje.
Kris M ortimer se podiže.
— Ti ostaj eš ovde, u E1 Milaru?
Sejn potvrdi glavom.
— Čekam da se vratiš i da mi kažeš kada se mogu naći
sa Balda Toresom. Ja ću ovde u ovoj krčmi prenoćiti. On
se obrati krčmaru. — To može?
Domingez se pokloni.
— Naravno, senjori Ima iznad štale nekoliko soba za
strance.
Sejn ponovo pogleda u Krisa.
— Sto sam četiri tvoja čoveka ubio, to mi je žao. To
možeš reći i Baldu Toresu. Ali, ti tipovi nisu mi dali da
dođem do reči.
Kris ga odmeri zabrinuto.
— O čemu razmišljaš, Krise, stari druže? — smeSkao
se Sejn.
— Moram da mislim na to, kako je bilo nekada, kada
smo se iznenada sreU— odvrati revolveraš.
— Onda ostani. Sedi! Pozivam te na uobičajenu pijaor«
ku. Malu ću poslati u krevet.
Kris M ortimer htede nešto da izusti. O Sejnovom pred-
logu nije razmišljao. To mu se jasno videlo na licu.
— Do sutra — reče i udari Sejna po leđima. Klimnu
glavom i pođe ka vratima. — Mislim da ću sutra u podne
biti ovde.
— Ne žurim se! — povika Sejn za njim.
On, Sala i Domingez gledali su za revolveraSima. Tre­
nutak kasnije, začu se topot konja. Družina napusti selo.
Domingez se prekrsti.
— Zašto mi nisi rekao da poznaješ tog đavola? — upita
Sala.
Sejn je odmeri.
— Kris Mortimer đavo? '
— Pasji sin, senjor! — umeša se krčm ar u razgovor. —

24. ★★★ S e j n irk-k
Nemojte računati na prijateljstvo koje vas vezuje za njega.
To su već i drugi ljudi činili. Gadno su se prevarili.
— Niko ne može Krisu M ortimeru verovati — dodala
je Sala. — Ni on sam sebi.
Sejn razvuče lice. Nije rekao više ništa. Pio je vino.
Ubrzo zatim napustio on sa Salom prostoriju sa šankom.
Domingez je doneo svetiljku u sobu. Prostorija je bila
oprem ljena sirotinjski. Zidovi su bili belo okrečeni. Bez
slika. Pored prozora nalazila su se jedna stolica, i jedna
kofa sa vodom. K revet za dvoje bio je upadljivo kratak.
Sala zastade na vratima. Sejn poče odmah da se svlači.
— Sta zveraš? — upita.
— Domingez ima više soba. Idem u sobu pored.
On je odmeri iznenađeno.
—• Zašto?
— Ti hoćeš sada da spavaš sa mnom?
Sejn se nasmeši.
— Naravnol Na to sam čekao celo veče. Ti nećeš više?
Odjednom?
Ona m u se polako približi.
— Ako je M ortimer tvoj prijatelj, nagovoriće te da ne
ubiješ Balda Toresa. Sem toga, ti si čuo šta je Mortimer
rekao. Niko ne može da se približi Baldu Toresu. Ti si je­
dini.
Pokazujući na krevet on upita.
— Kakve veze ima ovaj krevet sa tom pričom?
— Ja mogu da volim samo onog čoveka koji kao i ja
mrzi Balda Toresa.
Sejnovo se lice smračL
— Ja ga mrzim još više!
Ona priđe zidu. Ugasi lampu i vrati mu se. Onda ga
iagrli.
— Volim te, Sejne — šaputala je uzdišući. — A kada
budeš ubio Balda Toresa radi sa mnom šta god hoćeš. Sve
ću učiniti što god tražiš od mene.
— Hajde, skini se i ne govori više o Toresu — odvrati

25. ★★★ S E J N ★★★
on otkopčavajući joj haljinu. Njen dah mu dotače lice. Uze
j(- u naručje i odnese u krevet. Nekoliko trenutaka kasnije
Ilije mogla da je prepozna. Bila je toliko divlja i strasna.
IV
— Ja sam vas opominjao da se čuvate Lucije Kampelo,
senjor — reče Kris Mortimer. — Sada vam je našla jednog
Upa koji treba da vas ubije.
Baldo Tores se smeškao prezrivo.
— Govori mi bolje nešto o onom skitnici koji je ubio
četvoricu naših. Sta je s njim? Vi ste ga sigurno sredili
olovom?
— To je Sejn.
Baldo Tores se zavali. Malo zatim ustade. Upre pogled
u revolveraša.
— Vi ste ga poznavali, senjor?
— Sta to treba da znači? — upita Baldo Tores, krešta­
vim glasom. — Valjda niste to kopile ostavili u životu?
— I ja ga poznajem, senjor!
Baldo Tores m u priđe bliže. Zari pesnicu u Krisov opar
sač od revolvera.
— Jesi li ga zato ostavio u životu? . . . Zato?
— Ako znate Sejna, sigurno znate da on nije čovek
koji se lako pobeđuje. Da bi izbegao neku veću pucnjavu,
ja sam popustio. On hoće da govori sa vama!
— Mi smo nekada bili prijatelji. Dobri prijatelji. —
Baldo Tores se upilji u njega. — A sad a. . .
— Kris sleže ramenima.
— Je li ti pričao zašto je došao ovamo?
— Ne.
— Ja sam ga prevario, jer je i on mene — reče Baldo
Tores. — Ovde, u ovoj kući, pod mojim krovom, spavao je
laj skot sa Lucijom, sa mojom ljubavnicom. Zar ne bih imao
pravo da mu zavmem šiju?
— Nijedan čovek ne ostavlja na sebi takvu ljagu —
složi se Klis Mortimer. To m u je olakšalo teret na savestL

26. ★★★ S e j n ★★★
Kako se činilo, ili su Baldo Toresovi razlozi bolji i isprav-
niji.
No, priča još nije bila završena.
Baldo Tores povuče duboki dim iz cigare.
— Molim te, sedi!
Kris sede, ustežući se malo, jer mu je Baldo Toresova
iznenadna učtivost bila sumnjiva.
— Sejn je došao ovamo u moju kuću, jer je bio progo­
njen — nastavi Baldo Tores posle kratkog vremena. — Vels
Fargo sa svojim ljudima bio mu je za petama. Ja sam te
ljude otpravio. Tako je Sejn bio u sigurnosti. Pružpo sam
mu gostoprimstvo. On se ovde osećao vrlo dobro. Nikakvo
čudo, jer, Lucija mu je boravak zasladila, dok sam je obav­
ljao svoj posao. Ti mene poznaješ, Krise! Ako mi neko pri­
raste za srce, u njega imam poverenja. Ali, razočarenje ne
mogu da podnesem. Umem da mrzim kao đavo. Kada sam
otkrio njihovu igru, zamrzeo sam Sejna i Luciju Kampelo.
Jednog dana sam ustanovio da je taj čovek lupež. A njemu
sam toliko pomogao! Činjenica da je moja ljubavnica bila
drolja izbacilo me je iz ravnoteže. Morao sam da se svetim.
Nisam mogao drukčije. Može li se to razumeti?
— Naravno, senjor! — odvrati Kris Mortimer, već od­
lučan da Sejnu očita bukvicu.
—■Sejn je zato morao da ode. Poklonio sam mu sto
konja, ali sam mu poslao policiju na vrat, tvrdoći da su ti
konji ukradeni.
On načini jednu malu pauzu i zagleda se Krisu u oči.
— Kako to, da je taj kučkin sin u životu? Trebalo ja
da um re na vešalima kao konjokradica.
Kris Mortimer sleže ramenima.
— Nema tu nikakve zabune!
Kris M ortimer zatrese glavom.
— Sasvim sigurno ne, senjor!
— Išao sam još dalje — nastavi Baldo Tores. — Hteo
sam da se svetim i Luciji Kampelo. Ako mene neko pre­
vari ne prepoznajem samog sebe. Ona me je uvela u posao

27. ★★★ S E J N ★★★
sa rudama. Ona je pronašla nalazišta. Priznajem, imali smo
čvrst ugovor. Ja sam je oterao do đavola. To je sve. Nema
ništa više iza toga. Sta misliš o tome?
— Loša priča. Njih dvoje su sami sebi zamesili.
Baldo Tores se smeškao.
— Ti ne znaš koliko sam zadovoljan što tako gledaš
na stvari.
Kris Mortimer se diže.
— Ja ču govoriti s njime i pobrinuti se da nestane
tako brzo kako se i pojavio.
Baldo Tores je klimnuo glavom i brzim pokretom uga­
sio poludopušenu cigaru u pepeonik. Dim se digao.
— Ne — reče divlje. — Time stvar nije gotova. Ti si
rekao da ga poznaješ. Ja ga poznajem sigurno bolje. Sejn
je jedan plahoviti svojevoljan ovan. Recima tog nitkova ne
možeš opametiti. Pošalji mi Mastersona. On neka odjaše
sa svim raspoloživim ljudima u E1 Milar i tamo neka reši
tu stvar jednom za svagda. Ti ne treba time da se baviš.
Ja ¿nam kako je to kada se mora istupiti protiv prijatelja.
Idi i obavesti Mastersona. Tebe neću da uvučem u jedan
sukob savesti.
— Ali ne, senjor! — poviče Kris Mortimer. — Kako
stvari stoje, neće mi biti teško da odjurim Sejna.
— To će preuzeti na sebe Masterson — odvrati Baldo
Tores oštrim glasom. — Nije mi dovoljno da jednostavno
oteram Sejna. Za mene bi bila greška tog smrtnog neprija­
telja ostaviti u životu. Masterson neka odjaše u E1 Milar sa
svim raspoloživim ljudima. Hoću da Sejn bude dotučen. Pre
no što Masterson tom kopiletu odrubi glavu, treba još da
sazna gde se Lucija Kampelo sada zadržava. Nju ćeš onda ti
srediti. Dakle, idi sada!
Kris Mortimer navuče šešir na čelo i izjuri napolje.
Mastersona je našao u kući za momčad. On mu dade oba-
veštenje. Onda potrča do štale i osedla jednog odmornog
konja.
25

28. ★★★ S E J N ★★★
Sejn je milovao Salino vitko telo. Imala je kožu kao
«omot. Sala se sasvim predala. Napolju je svitalo.
Sejn je širom otvorio prozor. Svež vazduh je prodirao
u sobu. Sala ga je gledala zaljubljeno. Njene čvrste grudi
dizale su se i spuštale snažno, a lice joj se sjalo.
— Ostani kod mene! — reče devojka tiho. — Sta tamo
tražiš?
On se nasmešio. Bilo je još jako rano. Nije bilo nigde
ni psa. Pogled mu pređe preko krovova usnulog sela. Po­
tom se vrati Sali i sede na krevet. Grudi su joj bile bele,
okrugle i pune. Sejn stavi ruke na njih.
Sala se smejala zatvorenih očiju.
— Da, drži me čvrsto, veliki čoveče — izusti tiho. Sejn
3e još jednom poljubi. Onda ustade i obuče se.
Sala otvori oči. Posm atrala ga je.
— Hoćeš li danas da ubiješ Balda Toresa?
— Smiri se — odvrati Sejn. — To kopile stoji na mo­
joj listi. To ne mora da bude danas.
On pričvrsti opasač i obuče jaknu. Sa šeširom u ruci pri­
đe prozoru. Nije verovao svojim očima kada je video Krisa
M ortimera u dvorištu krčme. I M ortimer ugleda njega ta­
kođe i m ahnu mu.
— Siđi! — pozva ga tiho. — Moram s tobom da govo­
rim.
Sala se digla.
— Ko je to?
— Mortimer! Čekaj ovde. Neće potrajati dugo.
Sejn krenu k vratima.
Sala skoči kao furija iz kreveta 1 prepreči mu p u t
— Ti nećeš dozvoliti da te on nagovori?
Sejn je odgurnu blago.
— Budi razumna! — reče. — Mene ne može niko da
obrlati!
On napusti sobu. Siđe niz uske stepenice i stupi u dvo­
rište.
— Nisam mislio da ćeš doći tako brzo — reče smešeći
se. — Nisi morao zbog mene da upropastiš celu noć.
26

29. ★★★ S E J N ★★★
— Ispari! — odvrati Kris M ortimer kratko. — Baldo
Tores mi je sve ispričao. Sta si ti očekivao od njega?
— Ne razumeml
— On je tebi pomogao. On te je štitio, a ti si ga pri­
lično prevario. To on nije zaboravio. Traži tvoju smrt. Da­
kle, uzimaj konja i jaši na granicu. Više ne mogu da uči­
nim za tebe. Ja i tako stavljam glavu u torbu.
Sejn razvuče lice.
— Sta je to? Tores mi je pomogao? On me je štitio?
Ja sam ga prevario? Jel’ tako ide redosled? A pri tom je
ovo sve najveće trućanje koje sam ikada čuo.
— Ti si mu čomuo ženu — reče Kris Mortimer. Tako
je sve počelo.
— Govoriš li ti o Lucijd Kampelo? — upita Sejn Ijutito.
— Da, o njoj je reč — odvrati odsečno Kris. — Ti si
Balda Toresa prevario s njom. Sto se onda još žališ? Svaki
drugi bi ti za to odrubio glavu. Ali, mene se sve to ne tiče.
Mi se i suviše dugo poznajemo. Ti moraš nestati. Baldo To­
res nije još prešao preko tog razočaranja. Naprotiv. On traži
tvoju sm rt po svaku cenu. Uzmi konja i jaši na granicu.
Pretpostavljam da Baldo Toresovi ljudi sada napuštaju ha-
cijendu.
— To što ti je Baldo Tores pričao nije ni upola taSno.
Jesi li ti poznavao Luciju?
— Cuo sam da je ona vrlo lepa žena.
— Bila.
— Je li pokojna? — upita Kris M ortimer iznenađeno.
— Mrtva? — Sejn se smejao besno. — Kada bi samo
bilo tako! Da, on je nju ubio. Na svoj način. Ružna je kao
noć. Sada. Lice — potpuno unakaženo. Ide na štakama.
Ali, ne zato što sam ja s njom spavao. To je prokleta laž.
Oni su bili ortaci. On je hteo da je ukloni. To je razlog.
Najmio je nekoliko skitnica koji su je odmamili. Ja sam izja-
hao i tražio je. To je sve što saam učinio tom kopiletu.
— Jesi li je našao?
— Sejn uzdahnu duboko.
— Da! Ali, došao sam prekasno. Odjednom me je pro­
gonila policija. I danas ne znam zašto. Sigurno je to bila
27

30. ★★★ S E J N iH r k
ujdurm a s njegove strane. Luciju sam našao u brdima. Obe-
šenu glavom nadóle. Uz to, strašno unakaženu. Odveo sam
Luciju u jedan manastir. Onda sam jahao za skitnicama dok
ih nisam uhvatio jednog za drugim. Hteo sam da saznam
zašto nisu ubili tu ženu, nego su je varvarski mučili.
— Jesi li to saznao?
Sejn potvrdi glavom,
— Poslednji od nitkova živeo je još toliko dugo da mf
je to mogao reći. Baldo Tores im je to naredio. Taj zahtev
je bio uračunat u cenu. Sada znaš sigurno kakvom kučki-
nom sinu služiš!
Kris M ortimer je zanemeo.
— Dođi, jahaćemo do Lucije Kampelo — reče Sejn. —
Ti bleneš u mene kao da sam ti pričao bajku. Dakle, uveri
se!
— Sejne, ja sam najpre bio ovde.
— To nije tačno. Ja sam bio mnogo pre tebe.
— Ali, ja imam ovde dobro plaćen posao. HoćeS li da
ideš tako daleko? Da se raziđemo?
— Ako ja to kopile ne skratim za glavu, učiniće to
neko drugi. Ovaj tvoj posao je kratkog veka.
Ti nećeš da poslušaš savet starog prijatelja? Treba da
nestaneš!
— Da, da, ti to savetuješ.
— Zato sam došao ovamo. Ja sam ti rekao Sta te čeka.
Baldo Tores je danas mnogo jači nego pre nekoliko meseci.
Ovde se sve izmenilo.
— To sam video! — refe Sejn.
Kris Mortimer uzdahnu duboko.
— Mi bismo jedan drugom stajali na putu. Imaš li ne­
ki predlog? Ili nemaš nikakav?
Sejn se smeškao.
— Mislio sam da me poznaješ bolje! Naravno da imam
predlog. Jaši sa mnom do Santilja. Na nekoliko dana.
Kris Mortimer ga odmeri. Putevi. Gledao je gore prema
prozoru gde je bila Sala. Onda se okrete. Bez reči istrča iz
krčme. Odmah potom začu ga Sejn kako je odjahao.
— Obuci se! — reče Sali, vrativši se gore. — Mi mo-
28

31. ★★★ S E J N ★★★
ramo brisati. Baldo Toresovi psi su već na putu. ZnaS li ti
gde se nalazi taj Lacoka?
Gledala ga je u lice. Cútala je.
— Hej, zar mi ne veruješ?
— Ja ti verujem. ^
— Hoće li Lacoka to učiniti? Ili se varam?
— On skuplja u planini Toresove protivnike, kao i
Lucija Kampelo. I njem u je ovde pripadalo mnogo zemlje.
— Koliko pristalica je okupio oko sebe? — htede da
zna Sejn.
Sala sleže ramenima.
— Četrdesetak.
Sejn razvuče lice u grimasu.
— A koliko mu je ljudi potrebno da izbaci Balda iz
sela?
— Nemam pojma. Ali, ti ne smeš da zanemariš činje­
nicu da Tores ne raspolaže samo sa jednim tucetom Ameri­
kanaca. Mnogo Meksikanaca rade za njega. Uskoro će ih
biti hiljadu. Tako sam čula.
— Tako dugo ne bi trebalo Lacoka da čeka! — odvrati
— Možda ćemo moći da ga pokrenemo. Je li on da-
ittko odavde?
Sala zavrte glavom.
Do večeras možemo biti kod njega.
Neko zakuca. Sejn uze „parkericu” u ruke. Ode najpre
do prozora. Baci pogled u dvorište. Nije bilo nikoga. Čekao
je da Sala navuče haljinu. Onda otvori vrata.
Bio je to Domingez. Debeli krčmar. Uplašen. On podi­
že ruke uvis, kada ugleda pušku u Sejnovoj ruci.
— Vi ćete sada sigurno da jašete do Lacoke — obrati
se Sali. — Imam jednu vest za njega.
Sala ne odgovori. Sejn je takođe ćutao. Krčmar je iz-
vesno vreme lutao pogledom od jednog do drugog.
— Ako ti ništa ne kažem, ne možeš ništa izbrbljati —
prim eti najzad Sala. — O čemu se radi? Može se desiti da
sretnem Lacoku ili nekog od njegovih prijatelja.
— Selo Dona Ana se ruši! — reče krčmar. — Nare­

32. i f i r k S E J N i r k i r
đenje Toresa. On hoće da dođe do nalazišta rude. Ima je
pod zemljom gde sada stoje kuće. Pod kućama.
— Ruda ispod Dona Ane? — upita Sejn začuđeno. —
Zar neće da iskopa nalazišta koja se nalazi na nekadašnjoj
*emlji Lucije Kampelo?
— Ta nalazišta su predaleko u brdima — objasni krč­
mar. — Ispod Dona Ane treba samo nekoliko lopata dubo­
ko zemlju da otkopa.
Sala uzdahnu Ijutito.
— Sada mi je jasno zašto nas Je taj đavo oterao. Za­
plakala je.
— Baldo Tores je poslao nekoliko svojih ljudi u Toran
i Montem. Tamo mu traže radnu snagu — obaveStavao ih
je Domingez. — Javljali su se navodno ribari 1 seljnci u
velikom broju. Hiljadu ljudi se nalaze u pokretu da .skinu
zemlju i da iskopaju rudu. Ali, to još nije sve. Ljudi Balda
Toresa našli su i na tlu E1 Milora rudu. Nama preli Ista
sudbina.
Nije više mogao da govori. Njegov glas Je bio lamo pro­
muklo ječanje. Suze su mu lile niz debelo lice.
— Ova kuća! Moj otac i moj deda su jol tu Jllvell —
uzdisao je očajno. — Zašto nam niko ne pomogne protiv
tog đavola?
— Samo polako! — reče Sejn 1 Istupi desnom nogom
napred. — Ova zemlja na kojoj je ovo selo, pripada 11 Bal-
du Toresu?
— Zemlja na kojoj se nalazi Dona Ana mu takođe nije
pripadala — ubaci Sala Ijutito. — Nikome od nas to nije
koristilo.
— Vi Imate policiju u selu! — obrati le Sejn debelom
krčmaru. — Do đavola! Poterajte jednog policajca u glav­
ni grad.
— Bilo je policije i u Dona Ani — odgovori debeli
Meksikanac. — Lacoka je naša poslednja nada. Skupićemo
pezosfe za njega. Recite mu to. Pezose za puSke i municiju.
— Reći ćemo mu to! — objasni Sala spremno.
Krčmar je gledao od jednog do drugog. — Onda sreć-

33. ★★★ S e j n -k-kir
no — reče tiho 1 ode. Krenu u štalu i ubrzo Izvede Sejno-
vog osedlanog konja.
Sejn je uskoro bio u sedlu i podizao Salu k sebi.
— Lepa crna sa čipkom! — reče krčmar, kada je Sali
davao paket.
Oči joj zablistaše dok je gledala u Sejna.
Sejn se maši za novčanik da plati haljinu. Krčmar od­
mahnu rukom.
— To je poklon, senjor! Poklon za vašu draganu.
Sejn se zahvali i odjaha sa Salom. Bilo je rano. Ljudi
su još spavali. Sejn napusti E1 Milar u pravcu istoka. Tek
kada je prevalio jednu milju, promeni pravac prem a zapa­
du, u brda.
Sala se nasloni na njega, stisnuvši svoj paket na grudL
Bila je presrećna.
VI
— Sedi, Krise! — reče Baldo Tores hladno. Nije bio
neučtiv. Ali, nije bio ni poverljiv kao obično.
Baldo Tores zapali jednu od svojih crnih cigara.
— Masterson se vratio. Jesi li obavešten?
Kris M ortimer klim nu glavom.
— Upravo sam razgovarao s njim. Od Sejna nema viSe
ni traga ni glasa.
Baldo Tores mu se zagleda u oči.
— Masterson je sa ljudim a već dva dana na putu. Neću
da pretpostavim da je njegov nestanak u vezi sa tvojim pri­
jateljstvom. To će se jednoga dana ispostaviti. Ali, zato te
nisam pozvao.
Baldo Tores se smeškao nekako pomirljivo.
— Vi, Amerikanci, ste dobri revolveraši. A koliko ste
upućeni u posao? Jeste li bar u stanju da ga nadgledate?
— O kakvom se poslu radi? — htede da zna Kris Mor­
timer.
— Ispod Dona Ane leži gvozdena ruda koja mora da
bude otkopana. Za nedelju dana treba da otpočne

34. irk -k S E J N ★★★
to iskopavanje. Blizu hiljadu radnika treba da stigne
ovamo. Oni treba da budu smešteni i opskrbljeni. Pre
svega, treba da vlada red među tim ljudima. Treba im sva­
kog dana reći šta ima da rade. Maslio sam da najpre srušim
štale i kuće u Dona Ani. Prostor nam je potreban. . .
. . . Amerikanci podižu u predelu Laredo jedan mlin za
lom ljenje kamena. Tamo treba da prenesemo rudu. Mi­
slim da će nam za početak biti dovoljno pedeset volovskih
zaprega. Jesi li ti u stanju da pokreneš takvu stvar? Geolog
ti stoji na raspolaganju. Sve što ti bude bilo potrebno, do-
bićeš,
— To bi baš bio posao po mom ukusu — objnsni Kris
M ortimer, bez i najm anjeg ustezanja. — Radio sam u jodnom
rudniku na severu Sjedinjenih Država, vodio odrod drvo-
seča, a preko u Teksasu upravljao sam jednom velikom
plantažom pamuka. Vodio sam čitavu arm iju od dvo hilja­
de nadničara, i sve pokrenuo ako razumete Sta time mislim.
Baldo Tores potvrdi glavom.
— Nisam se varao. Znao sam da si ti bal laj pravi čo-
vek. Dakle, počni!
Kris M ortimer se podiže.
— Najpre bih želeo da govorim s goologom. Polrcban
mi je jedan pomoćnik. Koliko mi je predi'atltniiii potrebno
ne mogu još da sagledam. Ja ću im već sutrn pre|iodne
podneti planove.
— U redu — reče Baldo Tores i ponudi Rn ci^inrnma.
Kris M ortimer uze jednu, a Baldo Torus mu pri|)ali.
— Hvala, senjor! — reče Kris učtivo 1 odo ita vratima.
— Krise! — povika Baldo Tores i priđi? niu nekoliko
koraka.
Kris M ortimer mu se zagleda u oči.
— Imam poverenja u tebe! — reče Bnldo Torca. —
Mislim da to i mogu. Ti preuzimaš sada jttdnu veliku duž­
nost. Nameravam da ti dodelim izvestiin iznos od dobiti.
O pojedinostima ćemo još razgovarati. Htt*o fjiini siamo da te
obavestim kakve ti mogućnosti pružam. Tnito će U po koja
odluka lakše pasti. Siguran sam u to,
S2

35. ★★★ S E J N ★★★
— Nisam to tačno razumeo, senjor! — reče Kris Mor«
Ii mer.
Baldo Tores se samo smeškao.
— Onda nemoj zaboraviti što sam ti maločas rek aa
Doći će vreme kada ćeš sve ovo razumeti.
— Siguran sam, senjor, da je Sejn napustio ovaj pre-
cleo — reče Kris M ortimer i izađe iz sobe.
Jedan od Baldo Toresovih Meksikanaca priđe mu u
holu.
— Pred kapijom se muva jedan mangup. Hoće neizo­
stavno da bude odveden kod gazde, senjor M ortimer — re­
če Meksikanac.
Sejn! — to je bila prva pomisao Krisa Mortimera. Od
te pomisli zaklecaše mu kolena.
— Jedan visok Amerikanac? — upita on kreštavim
glasom i zapali cigaru.
Covek zatrese glavom.
— Ne, senjor! Jedan Meksikanac. Ali, ne iz našeg kra­
ja. Treba li da ga oteram do đavola?
— Ja ću se pobrinuti oko njega — reče Kris i napusti
kuću.
Meksikanac je sedeo pod svodom kapije u senci. Kris
Mortimer posla stražu na njihova mesta. Bila je suviše
Ijubopitljiva. Meksikanac je bio star. Nosio je „sombrero”
od pletene slame. Čučao je prekrštenih nogu na zemlji. Ši­
roki pončo pokrivao je celu njegovu pojavu.
— Ko si ti? I šta hoćeš? — upita Kris Mertimei preko
volje.
Starac se smeškao.
— Jeste li vi Kris Mortimer, Baldo Toresov najbliži
čovek?
— Taj sam! Ali, sada odgovori na moje pitanje, inače
ćeš smesta otići do đavola, stari mangupe! — Kris M ortimer
stisnu oči. — Sta ono reče?
— Čekajte, senjor! Poslušajte me. Ono što ću vam sa-
opštiti je sigurno važno za gazdu. Ja sam Nogales! Recite
to gazdi, senjor.
— Sto mu gromova, govori! Inače ću te ritnuti. Uobra-
3 Sejn SS

36. ★★★ S e j n ★★★
žavaš li ti da gazda ima vremena za svakog goniča magarca
i kradljivca pilića?
— Lacoka je spreman da preda Sejna, ako mu se plati
za to.
Kris M ortimer je ukočeno gledao starog Meksikanca.
— Koliko bi gazda za to platio? — upita starac smeš-
kajući se.
— Ne mnogo! — reče Kris Mortimer i izvuče „kolt”.
Starac podiže uplašeno ruke uvis. — Senjor! — zaurlao
je. Ali, u tom trenutku prasnu pucanj. Stari Meksikanac
se sruči na zemlju i ostade tu.
— Odnesite ga! — povika Kris stražarima. On se
okrete i požuri natrag u kuću.
Masterson je stajao na stepenicama.
— Meksikanac? Zašto si ga ubio?
— Da ima jedan pasji sin manje — odvrati Kris osor­
no. — Jesi li ponovo govorio sa Toresom?
Masterson potvrdi glavom. On je bio iz Tt'ksasa.
— Čudna je karijera koju ti ovde upražnjuvaš. Ako
treba da upropastiš ceo dućan, u tom poslu ne možeš da
računaš na mene.
— Kako ne? — upita Kris M ortimer iznenađeno. —
Upravo sam mislio na tebe. Trebalo bi da preuzmeš vođe­
nje transporta rude. Ja ne mogu sam da se brinem o svemu.
— Ja sam od Toresa dobio drugi nalog — objasni
Masterson smeškajući se. — Tores je ubeđen u to da se
Sejn nalazi ovde, u ovom kraju. Ja ću sakupiti jedan odred
sa kojim ću juriti to kopile. Na kraju E1 Milara stanuje je­
dan par izviđača. To su izvanredni poznavaoci tragova. To­
res mi je rekao da ti poznaješ Sejna od pre.
— 'l'ačno je — odvrati Kris kratko.
Masterson se kliberio pakosno.
— Sigurno ti neće srce prepući ako tog kučkinog sina
prekoljemo.
— Imam Još mnogo posla — reče Kris Mortimer i
udalji se brzo.
Krenuo je kod Vinćenca Ibare, geologa. Već pet minuta
kasnije zaboravio je Mastersona i Sejna. Studirao je Iba-
S4

37. ★★★ S E J N ★★★
Ime crteže i planove. Dozvolio je da mu Ibara sve objasni
1 da zajedno dogovore o pojedinostima. Do duboko u noć
i'deli su zajedno. Kris Mortimer je pravio beleške. Kada
j;a je Baldo Tores idućeg jutra pozvao k sebi, još jednom
je pogledao plan Dona Ane da bi bio u toku cele stvari.
Baldo Tores nije bio sam. Jedan Meksikanac, koji je
davao utisak prilično odrpanog čoveka, sedeo je na jednoj
stolici ispred Baldo Toresovog pisaćeg stola. Kris Mortimer
jod nikada nije video tog čoveka. Čudio se da je taj momak
bio pušten kod gazde. Ali, to nije trebalo njega da brine.
Da o tome donese odluku nije bio njegov zadatak.
On stavi mapu u kojoj su bile beleške i crteži na Baldo
Toresov pisaći sto i skide šešir. Hteo je odmah da započne
sa svojim izveštajem. No, Baldo Tores podiže ruku i po­
kaza na odrpanog Meksikanca.
— To je Miguel! — reče on. — Jedna uhoda koju ja
imam kod Lacoke.
Kris Mortimer se odjednom ukruti. Izgledalo je kao da
mu je odjednom nešto zapelo u grlu.
Baldo Tores se smeškao prepredeno.
— Nisi znao da imam agente kod Lacoke koji nrie o
svemu obaveštavaju?
— Nisam imao pojma da vi znate gde se skriva Laco­
ka, senjor. U svakom slučaju, niste nikada govorili o tome.
— Miguel nije jedini koji sedi u Lacokovom skrovištu
u brdima. Je li tačno. Migúele?
Meksikanac se isceri.
— Lacoka nije nikakva opasnost za mene — reče Bal­
do Tores. — Jednog smetenjaka juriti, značilo bi samo gub­
ljenje vremena. On ne skuplja samo pripadnike već i novac,
.ler, on ima jedva nešto oružja. Ali, to su samo milodari.
Proći će još sto godina dok on naoruža svoje ljudstvo, ali,
sada ovaj lupež traži novac od mene. Slušaj za šta Lacoka
traži novac od mene. — Napred, Migúele, kaži mu!
Meksikanac se opet isceri.
— Za Sejna, senjor!
Kris Mortimer je to već odavno predosećao. On sleže
ramenima i pogleda Balda Toresa.
35

38. ★★★ S e j n ★★★
— Lacoka je meni juče poslao jednog glasnika, ali, taj
mangup ndje stigao. Ne mari! Lacoka bi hteo da m u se plati
hiljadu američkih dolara za tvog prijatelja. To je srnešno,
zar ne? Tvoj prijatelj njemu više i ne vredi. Ali hiljadu
dolara, to su ipak dvadeset pušaka. Sad ja tebe pitam: šta
je za mene opasnije? Dvadeset pušaka ili Sejn?
— Hiljadu dolara nije mnogo novca — odvrati Kris
M ortimer rapavim glasom.
— To sam ja već rekao! — Glas Balda Toresa imao je
ledeni zvuk. — Hteo sam samo da znam šta je opasnije.
Sejn ili dvadeset pušaka, koje će Lacoka sigurno, kud-tad,
protiv nas upotrebiti?
— Sejn je opasniji!
Pogled Balda Toresa se smrači.
— Ti to kažeš suviše brzo. Pri tom je taj man^'up tvoj
prijatelj.
— Mi smo nekada bili prijatelji, senjor!
Baldo Tores se smeškao.
— A ja sam mislio da ste vi još prijatelji!
— Kako dolazite na to? — upita Kris nesigurnim gla­
som.
— Je r ti si tvrdio da je Sejn odjahao na granicu.
— Ja sam to zaista pretpostavljao.
— Pretpostavljao! A ja sam mislio da jo on to tebi
rekao. Krise, ti si bio kod njega u E1 Milaru. übuvróten
sam. Nemoj da mi lažeš!
Kris M ortimer zinu i zatvori usta.
— Bolje nemoj ništa više da kažeš. Sodi! Govorićcmo
o korišćenju rude . . . Migúele, odjaši natrag! Lncokn će do­
biti njegovih hiljadu dolara. Kaži mu da si moj čovek. Mas­
terson će te pratiti sa svojim ljudima. Ovde jo novac. On
otvori jednu fioku i izbroji Meksikancu hiljadu dolara na
sto.
— Ako će Masterson sa svojim ljudima da me prati,
mogli bismo odmah Lacoki da zavrnemo Siju — reče Mi­
guel. — Sada su samo dvanaestorica ljudi kod njega.
Za takvo rešenje ne htede Baldo Tores ni da čuje. On
odmahne glavom.
30

39. ★★★ S e j n ★★★
— Ne! Cemu? Dok imamo Lacoku, im aju luđaci ovde
u nešto da veruju. On im daje snage. Oni čekaju da on iza­
đe iz svog skrovišta u brdu, da on sredi mene, a onaj koji
čeka, ne čini zla. Dakle, tizmi mape i nestani. Ako i jedan
dolar uzmeš za sebe, bićeš m eta revolveraša. Vezačemo te
za stub. Ja sam te upozorio. Ti, prokleti napasniče kaluđe­
rica!
— Da, senjor! — odvrati Miguel i ustade.
— Požuri! — povika Baldo Tores. — Masterson već
čeka.
Meksikanac uze svoj „sombrero”, natuče ga preko
masne kose i požuri napolje.
Baldo Tores se udobno zavali.
— Hiljadu dolara za mangupa kao što je Sejn. Tišti 1Í
te to, Krise?
— Ma ne, zašto? — odvrati Kris. — Sam je sebi za-
kuvao čorbu.
— Je li ti priznao? — Baldo Tores se smeškao hladna
— Ti si s njim govorio o tome.
— Ja sam mu samo savetovao da briše!
— Očigledno si mu to savetovao u vetar, Krise! NemaS
šta sebi da prebaciš! Ti si hteo svojim savetom da mu po-
mogneš. On jé vrlo loš prijatelj. Bezobziran je prema tehi.
— Ali, ostavimo taj razgovor. On je praktično otpisan,
mrtav.
Baldo Tores uze fasciklu u ruku. Otvori je. Odmah se
udubi u cifre i beleške.
— Vidim, ti računaš sa hiljadu ljudi — reče posle krat­
kog vremena.
— To je cifra koju ste vi odredili, senjor!
Baldo Tores potvrdi glavom.
— Ako dođe više ljudi, uzmi i njih. Najzad, poneki
lutaju svuda naokolo.
On diže pogled i odmeri Krisa Mortimera.
— Možemo i Sejna neko vreme da zaposlimo. Ali, to
je sigurno samo pomisao koja tebi ne godi?
— Ne. Ta pomisao mi ne bi godila! — odvrati Kri*
osorno.
<1

40. ★★★ S E J N ★★★
— To i ne nameravam uistinu — objasni Baldo Tores
smeškajući se ponovo hladno. — Od njega bih hteo da sa­
znam gde bih mogao da nađem Luciju Kampelo. Cim Mas­
terson i njegovi ljudi to izvuku od Sejna, neka to kopile ide
u pakao. Ti o tome ne moraš da brineš. Ti imaš posla u
Dona Ani.
VII
— Vaš Lacoka nije ništa drugo već jedan zaslepljeni
bogomoljac — reče Sejn Sali. — Ali, to nije sve. On se
moli i vešticama i duhovima. Od takvog luđaka vam nema
pomoći.
— Ono što je Lacoki potrebno, Sejne, to je novac —
odvrati Sala potišteno. — Potreban mu je da kupi oružje.
Tu leži sve zlo. Kada bi imao više pušaka, imuo bi i više
pristalica.
— Ima on dosta ljudi. Umesto što čitaju molitvo, za
veštice i jedan za drugog, trebalo bi da ti momci uzmu
oružje od Baldo Toresovih ljudi. Jedino dobro u celoj stvari
je ovo sklonište. Mi ćemo ga sutra opet napustiti.
— Baldo Tores te svuda traži — primeti Sala. — I me­
ne takođe.
— Lacoka ima sigurno vesti iz naselja. On je za to da
mi još ostanemo.
— Nisam došla ovamo da se skrivam. Znam u šta sam
se upustila. Dođi da jedemo — pozva ga Sala i uze ga za
ruku.
Lacoka i njegove pristalice sedeli su već pred peći­
nom. Jeli su sa stolova i sedeli na stolicama. Bilo je dosta
jela 1 vina. Samo, ovi ljudi nisu imali dosta oružja. Sejn je
dosada video samo tri puške. Time bi se možda moglo jed­
nog šantavog skitnicu u bekstvu dotući, ali nikako takvog
nitkova kao što je Baldo Tores.
Sejn i Sala sedeli su za dugačkim stolom. Bilo je pilića
pečenih u glini. Taj način pečenja pilića imao je jednu
prednost: nisu morali da budu čupani, pošto je perje ostalo
38

41. ★★★ S e j n ★★★
u tvrdo pečenom omotu. Sejn se prihvati, ali ispusti odmah
iirumen gline pošto je bila strahovito vruća. Pred njim je
stajao krčag s vinom. Sejn ga naže.
Znao je da je krčag ispio do polovine. Sta se posle to­
ga desilo, nije više znao. Pao mu je m rak na oči.
Kada je pokušao da se toga seti bio je očajan. Ustano­
vio je da je vezan. Nije mogao da pokrene ni ruke ni noge.
— Kako je, drugar? ču on glas koji mu je bio poznat.
Kada je otvorio oči više nije bila noć — bio je dan.
Odmah je video da se nalazi u Balda Toresovoj kući. Ležao
je u velikom holu na podu, okružen ljudima, a taj bandit
koji je pred njim stajao i koji ga je pitao kako mu je, bio
je lično Baldo Tores.
Asketskog lica, nepoverljiv, sa rukam a u džepovima,
stajao je i posmatrao Sejneu
Sejn je psovao.
Baldo Tores podiže ruku.
— Izađite svi napolje! — naredi svojim ljudima.
Meksikanci i Amerikanci napustiše prostrani hol. Tra­
jalo je izvesno vreme dok je opet nastupio mir.
Ti se nalazišu mojim rukama, Sejne! — nastavi Baldo
Tores mirno. — Upravo sam govorio sa Krisom Mortime-
rom. On je mišljenja da za to imaš sebi samom da zahvališ.
On ti je savetovao da jašeš na granicu.
— Jeste.
— Gde ću naći Luciju Kampelo?
— Ona je mrtva!
Baldo Tores ga je gledao netremice.
— To je prokleta laž!
— Drži se mene. Mi obojica imamo još dosta toga da
obavimo — odvrati Sejn.
— Ti si počinio smrtonosnu grešku, Sejne!
— Smrtonosnu grešku? Za koga od nas?
— Poznajem tvoj humor — frknu Baldo Tores. — Ali,
ja ću ti ga isterati iz glave, a to će ići neverovatno brzo.
— Ja mogu mnogo da izdržim!
— Ti da, ali ne i tvoja devojka. — Baldo Tores se sme­
jao kao satana. — Ti znaš kako si zatekao Luciju!
39

42. ★★★ S E J N
— Ti, koji su to uradili, ne žive viSe.
•— Ima još dosta drugih nitkova!
— To neće biti tako jednostavno.
— Ja uvek ponovo nalazim ljude, koji su na sve sprem­
ni. Ja rekoh: „na sve”!
— Šteta što ne mogu da ti zavmem šiju.
— Ti si jako samopouzdan!
— Tačno!
■— Jesi li se ti zaista samo zato vratio, jer Lucija hoće
da ti plati deset hiljada dolara za moj leš?
— Lucija ti čini jednu ponudu! To treba da ti prene­
sem. Najpre se radilo samo o tome.
Baldo Tores nabra obrve.
— Ponudu? Sta bi ona meni mogla da ponudi? Jako
sam radoznao!
— Pa, ona je dovoljno luda za to. Ja sam Je odgovarao,
ali, mene ne sluša. To nije ni onda učinila kada sam je upo­
zoravao da se ne uortači s tobom.
— A i to te je ljutilo, što je sa mnom spavala, a ne
s tobom!
— Dobro, i to je tačno!
— Jesi li kasnije došao na red? Cuo sam i i Ji ružna
kao noć i da hoda na štakama.
— Zar te ne interesuje njena ponuda?
— Stvarno sam radoznao.
— Lucija je opet jako bogata. Njen rođak u Saljtilji je
umro.
— Radujem se zbog nje — prekide ga B a l^ Tores iro­
nično.
— Ona ima puno novca i počela je da ga deli.
— Je li postala pobožna? Ja ću poludetil
— Lucija deli novac svojim pristalicama — reče Sejn.
'— Tvoji američki revolveraši su već svi podmićeni od nje.
Guverner će od njenog novca zidati kuću. Oficiri treće pe-
šadijske divizije spavaju sa fuksama koje ona plača. Ko­
m andantu je ona pribavila jednu mladu ženu za kojom je
već davno čeznuo. Ti poznaješ tu ženu! Lucija je platila da
ne bi ona morala s njim u krevet. Ti ne možeš imati pove-
40

43. ★★★ S e j n ★★★
renja ni u koga. Prethodno treba da mu pretražiš džepove
zbog Lucijinog novca. Ona ti zato predlaže da počiniš sa-
moubistvo. Daje ti dvadeset četiri sata. Ako to ne uradiš
onda će te ubiti jedan dželat. Time je moja misija gotova.
Sada znaš kako stoje stvari. Vidiš kako se brzo može doći
do deset hiljada dolara koji su mi obećani.
Baldo Tores je posiveo. Duboke bore mu se urezale u
njegov asketski lik.
— Hoćeš li sada da me ubiješ? — cerio se Sejn. — Budi
oprezan! Učini to sam. Upravo ovaj čovek koga ti sada zo­
veš da uđe da bi me ubio, mogao bi da ima toliko Luciji-
nih para u džepu da će pucati na tebe umesto na mene.
Baldo Tores mu je piljio u oči,
— Ti, kučkin sine! — Cak i kad bi jednog od tvojih
ljudi zvao da bi me odvezao — nastavi zapadnjak — trebalo
bi da budeš oprezan. Nož koji on poteže mogao bi da se
sruči tebi u trbuh.
— Prokleto pseto — procedi Baldo Tores polako. —
Sta si ti tu sebi uvrteo u glavu. Mastersone! — zaurlao je.
Otvoriše se vrata. Revolveraš nalik na buldoga stupi
u hol.
— Senjor?
— Dođi ovamo! — vikao je Tores.
Glomazni revolveraš kretao se kao veverica.
— Izvuci svoj revolver! — tražio je Tores. — I onda
mi reci koga bi od nás dvojice ubio: Sejna ili mene?
Masterson izvuče „kolt” i odmeri Balda Toresa, ne
shvativši situaciju.
— Treba li Sejna da ubijem, senjor? Je 11 to vaše na­
ređenje?
Baldo Toresove oči sjale su u trijum fu. Nepomično
je gledao u Sejna.
— Ti prokleto pseto — ponovio je.
— Treba li da ubijem Sejna? — navaljivao je Master­
son. — Je li on već propevao?
— Ne — lajao je Baldo Tores. — Uvedi ženu unutra.
Vežite je za stolicu, dok ovo kopile ne progovori.
Masterson se na m estu okrenuo.
41

44. ★★★ S E J N ★★★
— Sta sada kažeš, Sejne? — cikao je Tores.
— Ti si čovek srećne ruke, ništa više. Ali, čekaj! Već
sledeći čovek koga budeš pozvao da uđe mogao bi biti pod­
mićen od Lucije. Dakle, čuvaj se.
Baldo Tores iskorači u stranu.
Vratite se svi u hol. Povedite onu ženu. Batinajte
je ovde pred njegovim očima dok ne crkne.
Vrata se opet otvoriše. Masterson se vratio i zastao na
vratima.
— Meksikanci se ustručavaju, senjor — povika on kre­
štavim glasom — pošto je ona kćerka Sančesa Kuc.sle.
Sejn se smejao. Baldo Tores se okrete i stade besno
pred njega. To je Sejn i očekivao. On se izvio, bacio i obe-
m a nogama udario ga u slabine, tako da je Tores pao i pre­
vrnuo se. Urlao je kao da ga je ujela tarantela. Mu.sterson
dojuri.
Baldo Tores stade opet na noge, a onda je doSIo do
onoga što je Sejn i očekivao, trudeći se da otkloni opasnost
od Sale. Masterson i Tores ustremiše se na njega i udarahu
ga, gazeći ga obojica. Sejn je znao da neće imati .ian.se da
se odbrani. Milost nisu poznavali. Tukli su ga i gazili dok
nije izgubio svest, ali, on se pri tom ipak smeškao. Postigao
je ono što je hteo.
VIII
Kada je došao k sebi, bila je već pala noć. Bio je do­
nesen u jednu komoru. Jedan stražar čučao je pored njega.
Stariji Meksikanac. Kada je Sejn došao k sebi, podiže se
ovaj i krenu ka vratima. Svakako da obavesti pretpostav­
ljenog.
Sejn je bio potpuno pri svesti.
— Hej, drugar! — povika on. — Čekaj jedan trenutak.
Meksikanac se okrc'te i iskezi.
— Imaš li para? Možeš li nešto da mi platiš? Ja stav­
ljam na kocku svoj Život ako tebi pomognem.
— Sta su ti naredili?
42

45. ★★★ S E J N -k-kUr
— Moram da ih obavestim kad dođeš k svesti, Sejne!
— Koga?
— Gazdu.
— A šta dobijaš za to?
Covek sleže ramenima.
— Sve što mi je potrebno, daje mi gazda. Jelo, odelo,
i svake nedelje jedan pezos.
— I s tim izlaziš na kraj? — upita Sejn. — Zar ti nije
potrebno više, mučačo? Sa jednim pezosom u džepu nisi
pristao ni u najbedniji bordel.
— Imam ja svoju ženu! — kliberio se Meksikanac sa-
mouvereno. — A ona ima dve sestre, koje su sada u najlep-
šim godinama. Sta će mi onda bordel i još k tome bedan?
— Zar nećeš da poneseš sestrama tvoje žene poklone?
To bi bilo lepo. Devojke bi se radovale.
— One dobijaju svake sedmice nešto od mene — od­
vrati Meksikanac. — Svaka po pola pezosa.
— A tvoja žena? Za nju ne preostaje onda ništa više.
— Moja žena ima sama dosta — reče Meksikanac i
pođe ka vratima. — Ona radi u jednom bordelu u Saljtilji,
u jednoj prilično skupoj radnji.
Sejn je psovao.
— Imaš li novaca ili ne? — upita Meksikanac na vra­
tima.
Sejn pogleda oko sebe.
— U džepu od moje jakne nalazi se trista dolara.
— Ti sanjaš! — cerio se Meksikanac. — Lacoka i nje­
govi vašljivi prijatelji su ti sve džepove prevrnuli.
On istrča napolje. Kratko vreme za tim uđe Kris Mor­
tim er u prostoriju. On priđe zidu i uvuče fitilj od lampe,
smanjivši plamen.
— Ti nećeš da vidiš moje lice? Ili ima i tu neka zavera,
Krise?
Kris M ortimer priđe do njegovog ležaja.
— Tako prolazi onaj ko hoće glavom kroz zid. Ja ti ne
mogu ništa pomoći. Baldo Tores bi odmah znao da sam to
bio ja. Je li Lucija Kampelo zaista na hacijendi potkuplji­
vala ljude? To on hoće sada da zna. Imena tih ljudi. Ti si
43

46. ★★★ S E J N ★★★
sebi nešto udrobio. Ja s tim nemam veze. Ja vodim iskopa­
vanje rude.
— U Dona Ani. A kasnije, sigurno, i u E1 Milaru, zar
ne?
Kris M ortimer potvrdi glavom.
— Zar te ne brine sudbina seoskog stanovništva?
Krisovo lice zadrhta.
— Ti si prvi koji pita za njih. Ti ćeš sigurno biti i po-
slednji. Ako ja ne budem obavljao ovaj posao, Baldo Tores
će bez muke naći nekog drugog.
— Ti si se jako promenio.
— Svako se menja. Uvek i uvek. Ali, ostavimo to. Go­
vorio sam sa Baldom Toresom. Reci mu kako može da nađe
Luciju Kampelo, i on će ti pokloniti život. Siguran sam da
će te jednog dana pustiti da pobegneš. To bi bilo dobro i za
m alu Meksikanku. On je juče bio stvarno rešio da je batina
pred tvojim očima nemilosrdno.
— Ja sam ti objasnio kakvo je on kopile — odvrati
Sejn. — Sta ima devojka s ovim? Jesi li ga to pitao?
— On hoće na taj način da te omekša — odvrati Kris.
— Razmisli malo o toj stvari. Brzo će svanuti. Baldo hoće
da ga probude u zoru, da bi odmah s tobom dalje radio.
Kris M ortimer se okrete i napusti sobu. Meksikanac po­
novo uđe i sede na hoklicu.
— Imaš još jedan sat do vešala! — reče.
Sejn pokuša da olabavi konopce, ali samo zateže još
čvršće čvorove i petlje.
Meksikanac prim eti to. On ga pusti izvesno vreme da
se muči. Najzad ustade i priđe mu. Stavi pušku popreko
na njegov trbuh.
— Smiri se, prokleti! Ništa ne postižeš time. Samo me­
ne nerviraš. Baldo Tores je pripretio da će me ubiti ako me
pređeš. Predstavi samo sebi tragediju onih mladih devo­
jaka.
— Lepe? — kliberio se Sejn.
Meksikanac vrati pušku i zagleda se iznenađeno u
Sejna.
— Lepe? O tome nisam nikada mislio. Ja ih vidim već
44

47. ★★★ S e j n ★★★
mesecima samo u mraku. Jedna je i lepa, malo mršava i
koščata, ali, ne mari. Zato je druga tri puta teža.
Cerio se.
— Baš me obe dobro zamore.
— To mogu sebi da predstavim.
Meksik»«iac je zavrteo glavom i okrenuo se.
— Te beštije, te male, još se nisu ni isp ilile...
Sejn se skotrljao sa ležišta i nabio mu glavu u leđa,
tako da je ovaj tresnuo o zid i nabio glavu. Da bi vratio
ravnotežu on pusti pušku da padne.
Sejn lupi 0 patos i odkotrlja se. Meksikanac je uzdisao
i psovao. Okretao se i hteo da se baci na Sejna, ali, u tom
trenutku preprečile su se Sejnove noge i zviznule ga u vili­
cu, tako da je izgubio svest. Skljokao se bez reči. Ali, nje­
gov pad izazva buku kada je čizmama tresnuo o patos.
Sejn se odkotrlja u stranu i prikova pogled za vrata,
zadržavajući dah. Napolju pred vratim a nije se ništa micalo.
Sve je bilo tiho. Sejn okrene glavu i pogleda Meksikanca.
Bled kao krpa i nepomičan, ležao je stari na podu. Sejn se
kotrljao po trbuhu, privlačio kolena uz telo i odupirao se,
i tako pomerao napred, dok nije došao do onesvešćenog
čoveka. Ovaj je imao teški nož-bacač u sarama. Sejn ga iz­
vuče zubima. Trajalo je čitavu večnost dok mu je uspelo
da uhvati sečivo od noža među vilice i da ga odnese do
kreveta. Tamo stavi nož između dasaka, tako da je štrčao
ispod njih. Ostalo je bilo dečja igra.
Sejn je huktao i drhtao celim telom, od napora. Imao
je osećaj da neće doći do vazduha i zevao je kao riba na
suvom. Šareni koturi igrali su mu pred očima.Potpuno sa-
trven, čučao je pred ležajem od dasaka i trljao svoje udove.
Pa ipak, nije mu bilo potrebno mnogo vremena da se
oporavi. Već nekoliko m inuta kasnije, osećao se bolje. On
povuče „vinčesterku” k sebi, uze Meksikancu revolver i svu
m uniciju koju je imao u torbama. I još se naoruža nožem.
Meksikanac se još nalazio u nesvesti, kada je Sejn uga-
45

48. ★★★ S E J N ★★★
sio lampu i stao na vrata. Prozora na komori nije bilo. Iz­
vesno vreme je stajao i osluškivao. Nije čuo nikakav šum.
Pre nego što je napustio prostoriju, bacio je još jedan
pogled u pravcu Meksikanca.
Pažljivo je otvorio vrata. Ona su vodila u veliki hol.
Nigde nije gorelo svetio. Sablažnj avaj ući mir vladao je u
ogromnoj zgradi gde su živeli toliki ljudi.
Vrata se za njim zatvoriše. Kroz velika prozorska stak­
la od hola videlo se zvezdano nebo. Nije bilo mesečine. U
poslednjim časovima pred svitanje bilo je još tamnije nego
pre.
Sejn krenu polako. Ali, već posle prvog koraka zasta-
de ponovo. Negde u blizini osetio se pokret. Ali, on nije vi­
deo ništa. Zadrža dah da se ne bi odao. Oprezno se okrenuo
i osmotrio pravac ka širokim stepenicama.
Kuću je poznavao. Pre nekoliko meseci temeljno je
upoznao. Zato je dobro znao kuda treba da se okrene da bi
izašao u slobodu, preko ograde hacijende. Odjednom se stre­
se od jednog podmuklog šuma. Sa „vinčesterkom” na gotovs
on se polako okrete.
Tada začu neko hrkanje.
Sejn se nasmeši, uspravi se i htede da ode dalje.
Ali, onda je hrkanje najednom prestalo.
— Jesi li ti to, dedice? — upita neko glasno.
Sejn zaneme. On nije video čoveka. Nije imao ni pred­
stavu gde se taj čovek otprilike nalazi.
— Dedice, ne čuješ me?
Sta bi trebalo da odgovori? Pucati je mogao u svakom
slučaju. Na to je bio pripravan, ali kuda?
Tada začu da se taj čovek digao. Psovao je pri tom.
— Ti prokleti, stari Pero! Noć na noć prazniti ostavu!
Sta si opet danas ukrao?
CoVek kresnu šibicu da bi upalio lampu na svom stolu.
Njegovo je mesto bilo pored vrata. On osmotri Sejna u is­
tom trenutku. I pošto je računao na sve, možda i na to da
će nabađeni „dedica” pobeći da bi svoj plen sklonio na
sigurno, uzeo je revolver u ruke. I odmah opalio.
Sejnova „vinčesterka” prasnu u istom trenutku.
46

49. i
★★★ S E J N ★★★
Oba pucnja odjeknuše u noćnoj tišini velike kuće. Kao
topovska salva.
Metak stražara prošiša pored Sejna i odbi se iza njega
o zid. Raspuče se staklo i kamen. Sejnov metak bio je pre­
cizniji. Covek jeknu i skljoka se.
Sejn pojuri sa „vinčesterkom” u levoj i „koltom” u
desnoj ruci. Za delić sekunde ožive cela velika kuća. Ćulo
se deranje, dozivanje i psovke. Vrata su se otvarala. Tu i
tamo prelazio je blesak svetlosti preko zidova.
No, kuća nije bila samo iznutra pod stražom. Kada je
Sejn stigao do vrata, jurnule su mu neke prilike u susret.
Srećom, one su se ustezale da pucaju, pošto ga nisu pre­
poznale. On zastade i okrenu vinčesterku naopako.
— „Sta se dešava?” ,,Ko je pucao?”, vikali su mu ljud
u susret. Ohladio se i čekao. Kada su oni počeli, maši se i
on za oružje. Tuča je počela. Prvog je odbacio udarcem no­
ge. Drugog je udario kundakom „vinčesterke”, tako .da je
pao, a trećeg je jednim udarcem počistio. Metak je odba­
cio napadača natrag na ogradu.
Sejn je jurio dalje. U kući je galama rasla. Vrata su
se otvarala. Kada je skočio sa stepeništa, prasnuli su prvi
pucnji. Sejn se borio za svoj život. Za jedan sat će svanuti,
a bez konja nije mogao da c^e daleko. Potrča do štale. Brzo
koliko je mogao. Ali nije više stigao da uzme konja.
Iza njega nalazilo se tuce prilika na širokom kamenom
stepeništu. Svi su oni pucali na njega. Morao je da menja
pravac. Stala je bila svetla građevina, obojena u belo. Ve­
ćina ljudi je trčala za njim. Drugi su pojurili u štalu.
Sejn je trčao u pravcu šipraga i dalje, duž jednog polja
agava, koje bilo već dopola obrano. Mrak ga je štitio. Onda
je trčao duž jedne padine. Kada je čuo topot konja, odsko­
čio je u stranu i pao. Kotrljao se niz padinu, koja je bila
više od sto stopa duboka. Ostao je da leži između kamenja.
Udarac je bio vrlo jak, ali, on ga nije osećao. Gore je čuo
jahače kako jure. Za nekoliko trenutaka videle su se samo
njihove senke koje su se odsijavale na mesečini. Posle krat­
kog vremena, dotrčali su ljudi. Psujući, jurili su za jahači­
ma.
47

50. •kirk S e j n -kirk
Sejn ustade i stavi šeSir pravo na glavu. Kuda da kre­
ne? Svitalo je. Bilo je nemoguće da stigne do brda nepri-
mećen. Sala mu pade na pamet!
Ponovo projuriše ljudi pored Sejna. I oni su žurili psu­
jući i spotičući se. Niko od njih nije došao na pomisao da
ga ovde traži.
Sejn se cerio i trčao niz goli obronak padine ka haci­
jendi. Bio je siguran da ga tek tamo neće tražiti.
IX
Baldo Tores udari pesnicom o sto. Kris M ortimer i Iba-
ro, geolog, zauzeli su mesta, samo su Baldvin Foster i Mas­
terson stajalai kao mokre pudlice.
— Oni će Sejna već naći — reče Baldvin Foster. —
Više od trideset ljudi su mu za petama. Većina na konjima.
On ide peške. To znamo sasvim tačno. Sada će svanuti. Lju­
di će sigurno naći njegove tragove. Možda ga već im aju u
rukama.
U Baldo Toresu kuvalo je od besa. Bilo je pravo čudo
da je dozvolio Fosteru da govori. Kada je pogledao u re­
volveraša činilo se kao da će ga u idućem trenutku srav­
niti sa zemljom.
— Tako dakle! On ide peške — vikao je Baldo Tores
besno. — To znate tačno. Znate li možda takođe, kako je
mogao da ispari? Kako se to desilo? To hoću da znam, ili
možete da se čistite.
— Možda mu je neko pomogao — ubaci geolog, nema­
jući pojma kako je sve bilo i ne sluteći ništa.
Baldo Tores zaneme odmah. Setio se Sejnovih reči. Za
trenutak je osetio da mu se lupa u grlu. I sam je osetio da
je prebledeo.
— Mislio sam da bi to moglo da bude — dodade geo­
log.
— Kako ti to misliš — upita Baldo Tores crven od
besa. — Objasni mi to! Jesi li ti jedan od onih kučkinih
sinova koji se daju podmititi novcem. Protiv mene!
48

51. ★★★ S e j n ★★★
Kako možete tako nešto reći! — povika geolog raz­
liučen.
Baldo Tores se zagleda u prisutne. Stisnutih očiju. Tako
ie merio on svu četvoricu. Pogled mu je bio mešavina besa
i nepoverenja.
— Ko je od vas potkupljiv? Ko bi od vas bio u stanju
da uzme novac od jedne kurve?
Ljudi su ga gledali mrko. Svi su ćutali.
— Dovedite mi onog tipa koji je čuvao Sejna! — zaur­
lao je Baldo Tores usred tog ćutanja.
Baldvin Forster se obrnu i pojuri iz sobe. Ljudi su če­
kali. Toresov pogled lutao je opet. Bio je to pogled pun be­
sa. Tada se zadrža na Krisu Mortimeru.
— Jesi li dobio pare da pomogneš Sejnu?
Glas Krisa M ortimera zvučao je ledeno. On se nije dao
zbuniti.
— Ako pomognem prijatelju, ne uzimam novac. A
dobro znate da ja nisam mogao da pomognem Sejnu. Sede«>
sam celu noć sa Ibarom. Mene, molim vas, nemojte da sum­
njičite.
Baldo Tores se zagleda u Krisa. On je govorio brzo i
glasno. Tores htede nešto da mu odgovori. Da zabrani ova­
kav ton. Ali, onda se upravo vrati Foster. Četvorica done-
soše Meksikanca koji je čuvao Sejna. Bili su još na stepe­
nicama kada su se već čula njegova jadikovanja i cvilenja.
No, njegov život već davno nije vredeo ni prebijenu paru.
To su svi znali. Najbolje on sam.
Kada su ga uneli i na mig Balda Toresa spustili na tle,
pao je on odmah na kolena. Ispružio se sklopljene ruke.
— Sveta majko božija! Isuse i Marijo! — povika. —
Ja sam nevin, senjor. Jedan od naših ušao je u komoru.
Udario me je otpozadi. Ja sam pao. Kunem vam se da je
tako bilo.
Ljudi su se cerili hladno. Svako je znao da je to laž.
Zeleo je da spase svoj goli život.
Baldo Tores ostade nepomičan. Preblede kao krpa.
— Jedan od naših? — povika on kreštavim glasom. —
Ko?
t Sejn M

52. ★★★ S E J N ★★★
Covek se zagleda ukočeno. Znao je da se zapleo. Ali,
onda mu sinu dobra misao.
— Nisam ga prepoznao, senjor! Stranac nije mogao
biti. Kako bi ušao u kuću?
Baldo Tores uzdahnu duboko. Nešto ga je gušilo. Po­
gled mu je opet lutao. Sada još brže. Tores je osećao muč­
ninu u želucu kada se polako pokrenuo.
— Idioti! — reče on kreštavim glasom. — Kome od
vas se približila Lucija Kampelo? Ko je od vas uzeo novac?
Mastersone, koji je od tvojih ljudi takvo pseto? Da nije već
polovina ljudi podmićena od nje?
Masterson zatrese glavom.
— Nikako, senjor. Ja vam jamčim.
— Prokleta je besmislica sve što ti tu govoriš! — od­
vrati Baldo Tores besno. — Sejn zna nekoliko imena. Če­
kajte, dok ga uhvatimo. Navešću ga da govori. Bez b rig e. . ,
Fosteru, dovedi Salu!
Foster napusti još jednom hitro odaju,
Baldo Toresov pogled lutao je opet u krug.
— Ima li možda u mojoj momčadi ljudi kojima uopšte
nije stalo da li će nam Sejn pasti u ruke? Iz straha da bi
njegovo brbljanje moglo da ih raskrinka! Mastersone, zašto
ne vodiš tvoj čopor?
— Vi ste mi naredili da ostanem u kući — odvrati
Masterson. — Biće da to niste zaboravili, senjor!
Baldo Tores se okrete. Covek na v^^atima ležao je još
uvek na kolenima.
— Dovedi mi čoveka koji te je udario otpozadi. Ja ću
ti pokloniti život.
Meksikanac raširi oči. Nije bio u boljem položaju nego
malo pre. Ona četvorica, koji su ga uneli, hitro ga dohva-
tiše i izbaciše napolje.
On je jadikovao i psovao.
Ono što je Baldo Tores od njega tražio bilo je nemo­
guće da izvrši.
Baldo Tores gledao je ukočeno pred sebe.
U međuvremenu, bilo je svanulo. Ibaro se diže i ugasi
redom sve lampe.
5C

53. ★★★ S E J N ★★★
Odjednom, prodre larma iz hola. Masterson je psovao.
— Ova žena opet drekom skuplja ceo Meksiko — izu­
sti on besno i požuri k vratima.
Foster mu dođe u susret. Lice mu je bilo pepeljasto.
— Sala je nestala — vikao je. — Oba čoveka koja su
je čuvala, leže bez svesti na zemlji. Isto kao i pri Sejnovom
bekstvu.
Masterson ga je gledao ukočeno. On se okrete prema Bal-
du Toresu. •— Ta lutkica nije mogla sama da se oslobodi.
— Možda se Sejn vratio! — reče Kris Mortimer i diže
se.
— To ne mogu sebi da predstavim! — reče geolog. —
Pa, njega svi gone!
Baldo Tores se zagleda u Krisa Mortimera i pokaza na
geologa.
— Jesi li ga razumeo? Od čega hoćeš da ga odvratiš?
— Ne razumem vas! — odvrati Kris ledeno.
Baldo Tores se okrete i izađe na vrata. Masterson, Fo­
ster i geolog se priključiše. Samo Kris Mortimer ostade u
sobi.
Skoro tuce ljudi se skupiše pred ambarom i kome je
bila zatvorena Sala.
Bilo je više takvih komora u kući. Sve su služile istoj
svrsi.
U tim prostorijama nije bilo prozora. Sve su komore bile
opremljene samo jednom hoklicom za stražare, čuvare, i
jednim ležajem od dasaka.
Sala nije bila vezana. Zato su je i čuvala dva stražara,
Meksikanca. Oni su ležali na podu, u nesvesti.
Baldo Tores nije hteo da veruje šta je ovde video. Gu­
šilo ga je u grlu. Unezvereno je gledao oko sebe. Pošao je
nekoliko koraka u hol. I opet se vratio.
Najzad se zagleda u malog geologa.
— Da li još uvek veruješ da je to uradio Sejn?
Geolog je ćutao.
— Imaš pravo. Sala nije nikako mogla sama da se oslo­
bodi. Pogledajte ove onesvešćene. Leže kao časne sestre!
61

54. ★★★ S E J N ★★★
Govorio je Baldo Tores pokazujući na svoje ljude. Svaki
od njih je gorila! Ne! Izdajice su među nama!
Jedan debeli Meksikanac prođe holom. On je pripadao
onim tipovima koji su u Baldovu sobu doneli Sejnovog ču­
vara i opet ga odneli.
— Sejnov čuvar bi hteo da govori sa vama.
Svi se okrenuše ka njemu.
— Zašto? — prošišta Baldo Tores. Pogled mu je bio
pun rđavog predosećanja.
— On misli da je Ribera morao biti taj čovek koji ga
je otpozadi udario.
Baldo Tores se ukruti.
— Nemoguće! — reče Masterson tiho iza njega. — Ri­
bera j® jedan od najboljih ljudi. Veran kao zlato.
Baldo Tores se vrpoljio.
— Jezik za zube! — odseče. — Svi su ovi pasji sinovi
podmitljivi.
— P itajte Riberu — predloži Baldvin Foster.
Prolomio se žagor. Svi pristadoše.
— On sa drugima traga za Sejnom! reče Masterson.
— Sedlajte mi konja! — povika Baldo Tores odlučno i
pohita vratima. — Pođite svi. Oni psi su u stanju da puste
Sejna da pobegne.
Neraspoložen, pripali Kris M ortimer sebi jednu od Bal­
do Toresovih crnih cigara. Onda napusti prostoriju i siđe
niz stepenice. Kroz prozor vide Balda Toresa kako sa po­
slednjim ljudima napušta hacijendu.
Kris M ortimer zastade na poslednjoj stepenici. Bio je
besan. Baldo Tores ga je svojim sumnjama uvredio.
Glasovi su dopirali iz one komore gde je Sejn bio zato­
čen. Kris Mortimer ode tamo i otvori vrata. Čuvar je ležao
vezan na ležaju. Debeli je čučao pored njega. Zivo su raz­
govarali. Oni umuknuše kada su se vrata otvorila i kada su
ugledali
82

55. ★★★ S e j n ★★★
— Jesi li zaista bio prebijen, Povedo? — upita Kris. —
Ili lažeš, pseto, samo da bi spasao glavu!
Debeli se cerio. Povedo iskolači oči.
— Mogu da jamčim, senjor Mortimere! Mora da je to
bio Ribera Mena.
— Začepi gubicu! — reče Kris s odvratnošću. — Inače
ću ti je razbiti. Isključi samo Riberu iz te stvari. Niko ta
nije dotukao. Spavao si. Sejn je mogao i sam da se oslo^
bodi.
Debeli se kliberio.
— Već sam mu to rekao, senjor Mortimere. — Ali, on
hoće po svaku cenu da ostane živ.
— Pazi na njega, inače ti omča ne gine! — odvrati
Kris ljutit. Napusti sobu. Razdražen, zalupi vrata za sobom
i ostade stojeći nepomično.
Sejn i Sala protrčali su brzo kroz hol. Bili su pred vra­
tima. I oni su stajali nepomično, ali se Sejn ipak trže i opu­
sti. Obori cev puške ka zemlji.
Kris Mortimer se maši instinktivno za revolver. Onda
pusti oružje.
— Hoćeš li možda odmah da ostaneš ovde na ručku?
•— Nadao sam se da će mi Baldo Tores preprečiti put
— On je odjahao.
— To sam video. Sada ću ja da odjašem. Sa Salonau
Imaš li nešto protiv?
— Ne! Ali, to je poslednji put da nešto činim. Ti po­
znaješ moj stav. Ali ti pseto, ti uzimaš od mene. To nije fen
Izem ti to naše staro prijateljstvo. Dakle, budi oprezan. Sva­
ka uzda može da se pokida.
— Zao mi je, Krise! Ja zaista nisam hteo da te isko­
ristim — reče Sejn i ode dalje sa Salom.
Kris M ortimer se odmah okrete i pope uz stepenice. On
htede da u radnoj sobi Balda Toresa sačeka povratak ljudi,
A onda mu odjednom prođe glavom jedna misao!
On se okrete na peti. Potrča niz stepenice. Pređe veli­
kim holom i zastade iza prozora. Odavde je mogao da obu­
hvati pogledom štalu. Vrata od štale bila su otvorena. TI
hodniku mogao je da vidi Salu kako stoji. Ona je pazila
53

56. ★★★ S e j n ★★★
da ona i Sejn ne budu iznenađeni. Nije potrajalo ni tri mi­
nuta i Sejn se ponovo pojavi sa mrkim konjem na uzdi. On
se vinu odmah u sedlo, a Salu privuče sebi. Odgalopirali su.
Kris steže šakom dršku revolvera kada vide Sejna i Salu
kako odlaze.
Psovao je. Morao je da misli da protekla vremena. Sejn
se još video.'Onda istrča Kris iz kuće prema štali. Na brzinu
osedla svog konja. Još u štali se vinu u sedlo i odjaha na­
polje.
Sejn je, u međuvremenu nestao u pravcu severa.
Dugo je jahao za Sejnom. Njegove navike bile su mu
poznate. Bolje no ikom drugom. A Sejn je ostao onaj stari.
To je Kris mogao da ustanovi već na prvim miljama. Iako
Sejn nije mogao nikoga da vidi, računao je Sa goniocima.
Cak je i tako iskusnom čoveku, kao što je bio Kris Morti-
mer, bilo teško da ga prati. Baldo Toresovi ljudi bili su u
stvari svuda uz put. Sejn je savlađivao rupe bez muke. I to
je Kris poznavao. Bio je to instinkt progonjenog. On se u
toku godina potvrdio i izoštrio.
Kris je dobro poznavao taj deo Meksika. Pošto je tri
dana pratio Sejna, bio je upućen u njegove namere. Odjed­
nom se okrete i odjaha natrag u pravcu Baldo Toresove
hacijende. Kada se posle jedne sedmice vratio na hacijendu,
dočeka ga Masterson na kapiji.
— Jesi li dobro učinio, što si sa vratio? — upita Teksa-
čanin.
Kris se zaustavi i sjaha. Pozva jednog stražara. Dade mu
konja da vodi brigu o njemu.
— Kakvo je to pitanje?
Masterson sleže ramenima.
— Tores misli da si odbegao sa Sejnom. Mi nismo našli
tog skota. Sada gazda već preteruje. Sumnja u svakoga.
Treba biti đavolski oprezan. Verovatno ćeš umeti da mu ob­
jasniš gde si bio.
— Ne brini za moju kožu! — primeti Kris Mortimer.
— Ti nisi primetio, kako je Riberu uzeo na zubi
Kris M ortimer ostade nepomičan.
— Mi svi smo Riberu poznavali dosta dugo. Mogli bi­
S4

57. ★★★ S E J N ★★★
smo znati da on nije takvo pseto. Ali, Baldo Tores nije do­
zvolio ništa da mu se kaže. On ga je prosto iseckao, da bi
od njega saznao koliko je para dobio od Lucije Kampelo . . .
— ...P o v e d a — taj smrad od čoveka! — nastavi Master­
son. — I toga više nema. Sredio ga je Baldo Tores lično.
Posle Riberinog kraja.
— Je li nešto priznao?
— Jasno. Ta to je prava krpa od čoveka. Naravno, sve
je to on sam izmislio. Ali, to su sve bile već njegove posled-
nje reči. A gde si se ti smucao?
— Znam gde možemo naći Luciju Kampelo.
Masterson nabra obrve.
— Nebesa, to bi ti moglo spasti život.
Kris se nasmeja kiselo.
— Pa, ja sam ti rekao da se za moju kožu ne moraš
brinuti.
Rame uz rame krenuše oni. Ispred hacijende prepre-
čiše im stražari put. Masterson ih Ijutito odgurnu. On ode
napred da najavi Krisov dolazak.
Baldo Tores stajao je za svojim pisaćim stolom. Lice mu
je bilo puno mržnje, kada je Kris Mortimer ušao.
— Krise, prokleta izdajice, otkuda dolaziš? Gde si bio?
Ti si nestao sa Sejnom. A onda si se predomislio. — Zar se
ne plašiš?
Masterson se cerio.
Kris M ortimer skide šešir smireno i izdrža Baldo To­
resov divlji pogled.
— Ja nisam pobegao sa Sejnom — odvrati hladno. —
To nije tačno, senjor. Ja sam ga pratio.
Baldo Tores ga pogleda ukočeno. Cutao je.
— I to odavde, iz kuće — nastavi Kris. — Pošto je
oslobodio Salu. Ostao je ovde sakriven u kući!
— A što ga nisi sredio? — upita Baldo Torez krešta­
vim glasom.
— Zato što on u celoj toj stvari nije važan.
Baldo mu se približi dva koraka. On ga ščepa za
jaknu.
S5

58. ­
★★★ S e j n ★★★
— Ti, prokleto pseto! Stedeo si ga, jer je taj skot
tvoj prijatelj.
— On me je odveo kod Lucije Kampelo. Ona se na­
lazi u E1 Sokoru. Priče o nasledstvu u Saljtilji čista su
izmišljotina. To je samo trućanje. Tamo gore, u starom
m anastiru se ona sakrila. To je sigurno.
— Jesi li je video? Jesi li bio u manastiru? — upita
Baldo Tores rapavim glasom. On oslobodi revolveraša.
— To mi je bilo i suviše riskantno. Ali, Sejn je za
nas jedini put koji vodi u taj kraj. On je jedini ujahao u
ta brda. Možda i ne znate da i Valero živi u tom manasti­
ru. Valero je bandit koji već godinama ugrožava taj kraj
na Severu. Kladim se da se ucija spanđala s tim lupežom.
Sa takvim razbojnikom hoće ona da živi. Ne, sa Sej­
nom. Njega su oboje oterali da bi vas sredili.
— Ti uzimaš još uvek svog starog druga „iz sedla”
— dobro u zaštitu — prebaci mu Baldo.
— Ako imamo L u ciju . . . izmaći će se tle ispod Sej-
novih nogu — objasni Kris mirno. — Onda će i on sam
ispariti.
Baldo Tores zavrte glavom.
— Lepa priča! Sejn je sada opet odjahao do Lucije,
da bi je obavestio o Dona Ani i namazištu rude ispod E1
Milara. Kada Lucija i Valero to čuju poludeće.
Sutra rano ujutru, u cik zore napustiše američki re­
volveraši hacijendu. Krenuše na sever. Baldo Tores je
stajao na verandi i pogledom pratio ljude. Vazduh je bio
prozračan, čist i svež. Kada više nije video jahače, on se
hitro vrati u kuću. Tu je vladala duboka tišina.
On se pope gore uz stepenice. Vrata od njegove radne
sobe bila su otvorena. Geolog Ibero sedeo je za njegovim
pisaćim stolom.
— Ibaro, jesi li ustao sa pilićima? — upita Baldo To
res iznenađen. Za delić sekunde primeti on svoju zabunu.
56

59. 'k 'k 'k S e j n
Covek koji je sedeo za njegovim stolom, okrenut leđimji,
nije bio Ibaro. Bio je to Sejn. Noge je bio stavio na sto.
Baldo Tores zanemeo. Kolena su mu klecaleu
X
Sejn podiže noge sa stola i sede pravo.
— No, Baldo, jesu li svi Amerikanci otišli?
Sejn uze „vinčesterku” sa krila i upravi je u Meksi­
kanca. Delovao je vrlo elegantno.
— U m anastiru Es Sokoro kažu kojoti „laku noć!” Ne
Valero nije više tamo. Njemu su, uostalom, početkom go­
dine gore. u Cihuahui, odrubili glavu. To nisi znao? Ka­
ko to? Mogu da zamislim. To su vesti, koje čovek kao što
si ti, najradije ne čuje, a ako mu ipak dođu do ušiju, on ih
rado odmah zaboravlja.
— Otkuda dolaziš? Iz Cihuahue?
— Iz E1 Milara.
Baldo Tores proguta pljuvačlcu.
Sejn se smejao.
— Dobri stari Kris M ortimer me je jurio prilično da-*
leko prem a severu. Ali, nisam se sa Lucij om tamo gore na­
šao. Mi smo se sinoć sreli u E1 Milaru.
— Traži li ona još uvek od mene da se ubijem? —
upita Baldó Tores.
Sejn zavrte glavom.
— Ne, senjor! Sada više ne. Uvidela je da ti to ipak
ne bi učinio.
— Sve je to blef — cičao je Baldo Tores. On se
naže preko stola i udari pesnicom po njemu. — O na­
sledstvu ni govora, ne poseduje ta beštija ni jedan bedni
pezos da bi podmitila moje ljude.
— Ona sada očekuje da te ja ubijem — prekide ga
Sejn.
Baldo Tores mu se unese u lice. Onda se uspravi. Ko­
ža na licu mu dobi neki vlažan sjaj.
— Ja sam je odvraćao — reče Sejn opušteno. — Vi-
57

60. ★★★ S e j n ★★★
đečemo Sta 6e se desiti. Ona hoće da joj se vrati njen
posed.
— Te bezvrednosne rude u brdim a može imati?! —i
kreštao je Baldo Tores.
— Ali, ona hoće i svoje staro lice.
Baldo Tores spusti pogled.
Sejn se nasmeja kiselo.
— To je već teže, zar ne?
Baldo Tores ne reče ni rečL
— Znao sam! — reče Sejn.
Baldo Tores bio je naoružan. Nosio je „kolt” kao
američki kauboji. Odjednom, stavi desnu ruku na oružje.
— Mani se, ostavi to radije! — upozori ga Sejn.—
Mene ne možeš ubiti. Ali, nemoj očekivati ni da ću ti
učiniti tu uslugu da te ja ubijem. Ja ću ti tu stvarčicu iz­
biti jednim hicem iz ruke.
— Ako ovde i jedan hitac padne, ucmekaću te kao
mačku.
Sejn podiže pušku. Ispali u tavanicu. Baldo Tores se
strese.
Kuća ožive. V rata su se otvarala. Povici i drekase
prolomiše. Ljudi se popeše uz stepenice.
Sejn je psovao, što se u trenutku zaboravio i zapu­
cao. Ali, psovka nije bila nam enjena Meksikancima koji su
se približavali vrafe-ma. Pri tome je više mislio na američke
revolveraše koji nf./a mogli biti još daleko.
Sejn privuče Baldo Toresa. Oduže m u „kolt”. Stavi
mu oružje u potiljak i nasloni „vinčesterku” na vrata. Ta­
ko je zaustavio u naletu ljude koje je pucanj trgnuo iz sna.
Radilo se bez izuzetka o Meksikancima. Većina ih je ima­
lo samo čizme i pantalone.
— Ko je bio taj čovek, to je bilo svima jasno. Mo­
gao je to da bude samo Sejn. Po svemu što su o njem u
čuli, ili već sami doživeli. Sejn ih je pustio da unezvereni
čekaju, kratko vreme. Onda ukuca komad olova u dovratak.
— Svi dole! — povikao je. — Iduću kuglu dobiće ne­
ko od vas u trbuh. Baldo Toresu ne može više niko da po­
mogne.
n

61. ★★★ S e j n ★★★
Oni nestadoše kao metlom počišćeni.
— Sta će sada biti? — upita Baldo Tores.
— Spakuj sve papire koji su nam potrebni. Gruntov­
nicu i ostalo đubre. Zatim ćemo i mi ispariti.
Baldo Tores se smeškao pobedonosno.
— Sejne, ja znam da tebi Lucija nije nikada ništa
značila! Ja te mogu učiniti bogatim čovekom.
— Spakuj sve papire — ponovi Sejn svoj zahtev.
Baldo Tores priđe pisaćem stolu. Otvori fioku. Sejn
nasloni pušku na njega. Nije ga puštao sa oka, ali je gle­
dao na vrata.
— Ti možeš da me prisiliš da joj sve dam i potpišem I
ovo i ono — reče Baldo dok je stavljao papire na sto. —
Ali, šta joj too sve vredi na kraju krajeva? Ja rasplažem
armijom ljudi. Ona je samo jedna žena! Na ovoj hacijendi
se ona sama ne može održati.
— Radije ćuti, umesto da mi objašnjavaš kako bi to
za Luciju bila greška da tebe ostavi u životu. Pričaš koje­
šta!
— Ubij me, Sejne, i ovi ljudi, kojima je đavolslr
dobro bilo kod mene, svi će biti protiv tebe.
— Samo luđaci rasipaju svoje vreme uludo.
Sejn uze papire sa stola, savi ih, i stavi u džep.
Baldo je sve posmatrao i ćutao. I kada ga je Sejn
uhvatio za mišicu i poveo ka vratima, ne reče on ni rečL
Sejn ispali jedan hitac ka izlazu.
— Pažnja, mučačosi! — povika. — Ko tikvu suviše is­
turi, rasuću mu mozak.
Čizme su kloparale dole u holu. Ljudi koji su tamo
čekali, povukoše se.
Sejn izgura Balda Toresa kroz vrata, ka stepenicama.
Onda ga odvede dole. Pogled mu je kružio. Tu i tamo,
mogao je još da vidi kako poneki čovek odlazi. Niko se
više nije pokazivao, da ne bi uvozio život Balda Toresa.
Brzo je trčao sa gazdom tolikih ljudi kroz hol. V rata
su bila otvorena. Na verandi se Sejn okrete još jednom,
onda pojuri sa Baldom preko praznog dvorišta.
Imao je dva konja u pripravnosti. No, još pre no Sto je