Sejn

3. lijÑ
D Ž E K S L E J D
DEVOJKA IZ
TEKSASA
^ 5 8 7
NIŠRO FORUM-OOUR MARKETPRINT

4. EDICIJA VESTERN R O M A N A
S E J U
B toJ: 60
GUivm i odgovorni urednik:
Svttozar TOMlC
Urednik;
Zorka CIRIC
Naslov originala:
Jack Slade
THK OIRL FROM TEXA S
Recenzija:
Mllisš SIMIC
Provod 1 adaptacija;
MiloS SIMlC
L*ktor:
Olivera SlJACKl
T*hniCki urednik:
F^renc BARAT
Naslovna strana;
F«renc BAR AT
Korektori:
Marija BURANJI
Erika KOCIS-HORVAT
Štampa: 7. V 1984.
Triište- 16. V 1984.
lidaje i štampa NiSRO F O R U M — O O U H MAIIK K 11 HINT. Novi
Sad. Vojvode Mišića t. Glavni i odgovorni urednik: Svetozar TO-
MIC. Urednik: Zorka CiRiC Naslov oriKtnnl;i: J.ick Slade — TH K
G IR L S F R O M T E X A S Copyright. 1976. hy Towe Publications INC,
prema ugovpru sa G P A z Minchena.
Oslobođeno osnovnog poreza na promet, mišljenjem Pokrajinikoi
sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SA P Vojvodina broj
413-12/79 od 28. II 1979. godine.

5. četvorica obesnih konjanika pođvrisldvali su i terali ko­
nje u krug oko bespomoćnog Indijanca, koji se nalazio rtoi’ed
potoka, i neprestano pucali iz pištolja.
Olovne kujjle’ su đavolski opasno zviždale na sve strane
pored nogu mladog crvenokošca.
Oko njega se podij^ao sivi oblak prašine. Mlađi Ceroki In­
dijanac morao ie kao čigra stalno da skaSe uvis da ne bi bdo
pogođen u noge. Ovu surovu igru lupeži sa pucaljkama su
pratili podvrLskuiuai. kao da se nalaze u nekoj areni za borbu
s bikovima.
Dok se sve to dešavalo mlada Indijanka ie krišom Doku-
šaila đa pobegne iz kolibe i domogne se druge strane potoka.
— Hej. ti! Mala' — ciknu najmlađi od četvorice bandita.
Zvao se Soni i sada ie munjevito okrenuo svog konia u
pravcu kuda je mlada Indijanka pokušala da umakne i sakrije
se.
Ostala trojica bandita nisu obratili pažnju na niesa i na­
stavili su svoju paklenu igru. Olovne kugle pogađale su sve
više i vi.še provstor ispred uplašenog čoveka.
Soni naglo povuče uzde svoga konia i obode ga mamuza­
ma. U dugim skokovima životinja polete kao vihor napred. po­
lomi strukove kukuruza i za tren oka sustiže žemu, koia ie
uzalud pokušavala da zamakne u žbunie iza malog prostora
zemlje na kome se nalazio kukuruz.
Mladi Soni viknu veselo. Bacio se iz sedla na mladu In-
diianku, oborio je na zemliu i otkotrliao se s njom nekoliko
metara dalje.
Indijanka je pokušavala da se brani. Gurala ie mladića od
sebe i uvijala se na sve strane.
Soni Se .smejao kao da mu otpor žene pričanlava neko oo-
sebno zadovoljstvo. Pokidao ie njenu, staru haliinu i bacio i«
u stranu.
— Sta se toliko oMmaž. mala ludice — vdikao ie on. sme
jući se veselo. — Zar viie voliž te smrdliive crvenokošce, neeo
mene, momka koga bi poželela svakn žena na svetu!
Mladi Indijanac više nd najmanje niie interesovao Soniia.
Kao da više nije pcsstojao na ovom svetu. Sebi ie. izideda. aat-

6. ★★★ S E J N ★★★
šao mnogo lepSu zabavu. Ali. niegovi drugari su s uživanjem
nastavili dalje da pucaju. Sve dok Indijanac leđnog trenutka
nije bolno kriknuo, a zatim posrnuo i pao na zemlju.
Indijanka je svojim nežnim rukama udarala snažnog mla­
do* nitkova, ali niie mogla da se oslobodi njeeovoii zagrljaja.
Soni je pocepao i preastah deo niene haljine i tiacio ga %
stranu. Ali, ona ie tog trenutka uspela da so i/tnigoli; isnod
njegovog tela i umakne prema žbunju. Modak je ioak bio
brži. Skočio je, bacio se na zemliu i ulivatio ic /.a nogu.
Mlada Indijanka je oala.
— Ti si samo moja. mala devojčice! — kikotao .se on.
Indijanka se branila. Gurala ga je rukama i uvllithi sr kao
mačka. Ali. ništa nije pomoglo. Momak ie bioU'i.uk i niu* ni­
kako mogla da se izmigolii ispod njega.
II
Sejn je izjahao iz štmie na svom mrkovu bni einnt» Ir»»-
nutka kad su pucnji prestali. Ugledao i*» Irl l«hnin kul«' .»«iih-
tavljaju konje i posmatraiu Indijanca koii Ir n*'Wiki'i'l«n li'.’ no
u prašim. D im baruta nadvio se nad mMtotn «dn 1^ mlndi C'»-
roki bio nemilosrdno oba.s'oan vatrom iz r»*vo|vit«.
— Jesi U mrtav čovek. crveni bratf?? linlitii oil lu­
peža koii su pucali. — Niie validj) n«'kn kuyl,i nrnhlln Ivoin
tvrdu lobaniu i uputila tvoju duSu tn.ko lir/o do v*M>tio(' Ma-
nitua.
Zlobni krici i smeh propratili su ovp r<>M dovtiliH koii se
pakosno cerio.
Zapadniak ie ioš uvek staiao na Isljom tnr>Ntu I r«<lo/nnln
posmatrao šta se doeađa.
— Dokusuri ga. Pauere! — narpdl knmiil Povfk ftit'okih
rajnena u sivom odelu koii ie bez »umnln »it "»vollh i'flidt'«(>l
godina bio naistariii među lupežima.
Nije bilo potrebno da se dutro čt*kn Vlsiikl mHIpv ninmnV.
očigledno bar deset godina mlađi od n1wd podiJp iivot lo.i^ki
„kolt” i nategnu oroz. Cev revolvera onlnko nr krKala u pravcu
gde s(! nalazila glava Indiianca.
— Može li to da se odloži za neko drurnt vreme! — viknu
visok) iahač iza niih. Repetirao le oru*le I cev se đavolski
opasno okrenula prema troiici nitkovn koji »n hteli da upu­
caju več ranjenog Indiianca.
Glave obesnih momaka poleteSe munirvilo nn drugu stranu
— Prokletstvo! — ciknu Pauer. — Ako me oči ne varaiii
to ie to njuškalo vlade iz VaSingtonn Jučr sam to o niemu
čuo na polaznoj liniji.
— Sklaniaite oružiel — Krmnu Zapadniak.

7. S E J N -k'k'k
— A, šta bi to trebalo da znači? — uoita ie^an od troiic«
nitkova. — Zar ne ®memo iednog bednog crvenokošca da oo*
šaljemo njegovim precima?
Sejn okrete cev oružja prema niemu.
— Vi ste neki okoreli zlikovac, mister! — prasnu Pauer I
uperi oružje u pravo j gde se nalazio Sejn.
Međutim, Zapadniak ie bio brži. Vatreni štap suknu pre­
ma lupežu i olovna kugla pogodi momka u ruku tako da ie
Pauer ispustio revolver i kao omađiian žurio u Seina. ne ve-
rujući svojim očima da se nešto tako brzo moglo dogoditi.
Odjeknuo ie divlji krik mlade Indiianke koia ie iskoristila
trenutnu zabunu i naga, kao od majke rođena, poiurila iz žbu-
nja pored redova kukuruza. Osedlani koni koii ie tamo staiao
uplašio se i pojurio kao vihor prema zapadu.
Mladi Soni ie potrčao za niom i pokušao da ie stigne, ali
nije bip tako brz, jer su mu spale pantalone. Posmuo ie i ne­
spretno pao na zemlju.
Indijanka je "uspela da umakne i stigla ie do kolibe. Za­
lupila je vrata za sobom i stavila poprečnu šipku.
Momak je sedeo u prašini 1 namršteno posmatrao šta se de­
šava tamo preko.
— Hvatajte maglu što pre. momci! — grmnu Zapadniak.
— I da vas niko više ovde ne vidi! Je li iasno?
Banditi su ukočeno sedeli na svoiiiu konjima i bez reči
zurili u visokog čoveka.
Sejn potera konja bliže njima.
— Gubite se! — prasnu on.
Indijanac u prašini ie bolno stenjao.
Pauer razvuče lice u osmeh. Na njegovom čelu urezala se
široka bora, a uglovi usana povili su se naniže. Iznenada ie na­
glo povukao uzde svoga konja koii podiže prednie noge uvis
i skoči napred prerra Zaoadnjalcovom mrkovu. Životinje su se
sudarile. Ali, namera nitkova da obori Sejna s konia niie se
ispunila. Naprotiv, sam ie bio oboren, ier ga ie cev Seinove
puške pogodila u grudi i srušila ga na zemliu.
Ostala dvojica lupeža su se najzad trgli iz ukočenosti i do -
kušali da priteknu u pomoć svom drugaru. Ali. Zapadniak ie
bio brži. Munjevito 'e okrenuo cev puške prema niima i ubrzo
iz nje suknu vatra. Obojica bandita padoše sa konia
Mlada Indijanka gledala ie kroz mali prozor kolibe šta s«
dešava napolju.
— Da li vam je sada dosta, momci? — upita Zapadnia.k
oštro. — Kupite svoje stvari i smesta se gubite! Inače ćete
proći kao bos po tmiu.
Nitkovi su Se kiselo iscerili i poslušno uziahali konie.
— Idemo! — ciknu njihov vođa i uputi ubilački pogled
prema Šejnu. Iz njega je izbijala mržnja.
— Imaćemo još prilika za obračiin, mister! — dobaci Pauer
piskavim glasom.
Kato, poislednji bandit, ie s teSloom mukom ustaa Teturao

8. ★★★ S E J N -k-k-U
se kao piian čovek prema svom koniu i dahćući uhvatio se za
sedlo. liio ie to čovek srednie visine. Širokih ramena i zdepast
kao kakav mrki medved. Sa njegovog širokog lica liutito su
sevale zinijske oči. Na sebi ie imao staro kožno odelo i kauboi-
skl na 5lavi.
Pnuer opsova i nervozno gurnu kariranu ko.5uliu u stare,
iznoScne vojničke pantalone sa žutim trakama na spolinim ša­
vovima. Sam bi davo mogao znati gde ih ip nabavio, ali bilo ie
očigledno da tai nitkov niie nikad u svom životu bio voinik.
Soni se oprezno približavao iz žbunia i DrlSao svom Iconiu.
Sein je stalno držao momke na nišanu i nisu monli ništa
da preduzmu.
Vođa mahnu rukom.
— Napred! Krećemo! — naredi on i obode fivoua konia.
Poiurio ie u galopu prema severu iz doline člloni Ir medinom
vijugan potok.
Ostali banditi poteraše konje za niim.
Visoki čovek otprati pogledom četvoricu liun’in a kod svi
oni nestali u dalimi on sjaha i kleknu porpd rtilmlini l.ndiinnco
koji ie ječao od bolova. Jodna kugla pococjil« ou if' u rvomi. ve­
rovatno se odbila od kosti i napravila veliku riuiu u uiiviu koia
je ioko krvarila.
— Nije tako strašno, uskoro će rana tla /iirniiU> ■ rcC'e
Sejr,, pokušavajući da ohrabni Indijanca, Ali licc' ('t'i'nkl latni-
ka s''' niie razvedrilo.
Vrata kolibe se naglo otvoriše. U hulilnl iini>in'liiMioi od
džnka izašla je bosonoga Indijanka. Njeni’ dvn kiki« <loi)irale su
daleko preko ramena, a preko čela io bila i)nvt'/n 'n crvena
marama.
Sejn se uspravi.
— Živite li sami ovde? — upita on.
— Zemlja ie velika, a Ceroki Indijanaca iimu mulo — od­
govori ona i obori pogled.
— Da, znam — mrmljao ie visoki fovcK-
— D a li si ti došao ovde da nas branifi, beli čoveče? — uoito
Indijanka brzo.
— Ne mogu ja niš+a da izmenim od onoga što ie odlučen
u Vašingtoni^ — objasni Sein. Mrzoo ie tai prokleti zadatak
koii je dobio, a sada mora ioš i da crov,'3ri o tome Pogotovu
rriu je to teško padalo kad su bili u piianiu onii koie to pogađa
i na čijoj strani su biJe njegove simpatiie. Niie gledao u In­
dijanku.
— Ljudi sa srebrnim zvezdama su već bili ovde — nastavi
ona posle izvesnog vremena.
— Parker-maršali, šerifi iz Fort Smita.
— Nama je svejedno ko su i odakle dolaze — reče ona liu­
tito — Naredili su nam da se gubimo odavde. Zemliu će dobiti
beli ljudi kojih kažu ima na hiljade. Čekaju kao kakve hliene
na severu kako bi doiurlli kad odiekne pučani i sva ova zemli«
time bude proglašena slobodnom za naseljavanje.

9. 'k'k* S E J N 'k'k'k
— Da, na žalost, biće tako — reče Sein i naniršM se. —
Ali, ovog trenutka ie iiaivažniie to da mladića odnesemo $t«
pre kod ostalih Indijanaca, dok ne ozdravi.
Zapadniak izvadi zavui iz sedla i uze iednu malu bocu
sa viskiiem.
Ponovo Je klekao pored mladog Indiianca.
— Moraš stegnuti zube i trpeti bol, priiateliu — reče on
tiho. — Ali, to ie dobro, ier će sa rane nestati tracovd baruta i
neće biti opasnosti od trovanja krvi.
Indijanac potvrdno klimnu glavom. Kada mu ie Zapadniak
nasuo viski na ranu niie ni trepnuo. Sein mu pruži bocu da
popije ostatak iz nje, ali ie Ceroki odlučno odbio glavOTO. Iz^
gleda, niJe bio naviksr na vatrenu vodu belih liudi.
Sejn zatvori bocu i stavi Je u stranu. Previo ie mlado*
ratnika, a,zatim Je odneo bocu i stavio ie u sedlo.
— Imate li konje? — upita on.
— Da. U štali su,
— Dovedite ih. Morate se vratiti u vaše selo. ier će va*
ovde sigurno upucati. U to si se već uverio, priiateliu.
Indijanka pogleda novieđenog,
— On više ne može da korača sam — nastavi Zapadniak.
— A. pogotovu ne može da se brani. Pravo ie čudo kako ga
banditi nisu odmah upucali.
Mlada Indijanka se okrete i ode da dovede konje.
m
— Zove se Sejn — reče Kato i pijunu namrštivši se.
— Kažu da ga ie poslala vlada iz Vašingtona da nadgleda
kako se sve radi — dodade Pauer. — To sam čuo u krčmi kod
one le-pp Lulu.
Četvorica lupeža nalaaili su se u iednoi maloj borovoi šu­
mi i posmatrali zatalasanu zemliu na iugu odakle su došli.
— Ja to ne razumem — reče Soni i pod.’Se obrve — Kak­
ve veze ima vlada u Vašingtonu sa podelom zemlje u Oklahomi?
— Budalo, ona Je ta koia odobrava cla se zemlja tx>đeli —
odvrati Kervin Led, vođa bande. — Zar si toliko glup? Gela
ta gužva pravi se zbog toga Sto se na Jesen predsednik ponovo
bira i om se nada da će na taj naičin priđobiiti farmere da al>-
saju za njepa.
— Opet ne razumem, zašto?
— Onda nemoj ni da razmišliaS o tome. već prihvati sv»
onako k.iko ie.
— Toko i"! — složi se I^auer.
— ,AlH čekajte — bunio se Soni. — Nadzor vrše Parker-
-šerifi. Sta će tn sada io? ' apent vlade da niu.ška unaokolo?
— Jeste, nadzor vrše Parker-maršali, Ali po nalogu vlade

10. ★★★ S E J N ★★★
taj nitkov 'Sein nadgleda da li ie sve u redu. Pretpostavllam
da predsednik želi da dohiie izveštai od čoveka u koea ima
poverenia.
— Znači, ti misliš da ie on priiateli oredsednika? — čudio
se Soni. f
— Sto Se mene tiče. niemu i sam’ bog može biti uiak —
prosikta Led. — Biće upucan kao preniski zeci
— Trebalo bi što pre otkinuti glavu tom pasjem sinu —
složi se Pauer.
— Izrešetaćemo ga olovom da čak i sam predsednik neće
biti u staniu da ga zakrpi! — viknu Kato.
Pogledi bandita okrenuše se prema Soniiu. kiwtuulom mom­
ku srednie visine u iznošenom kauboiskom koji ie nosio
dva teška „kolta” duboko na kukovima.
— Sada imaš priliku da dokažeš da li «t tuko brz i preci­
zan kako si se uvek hválio! — isceri se Kato. Gicduo ie ironično
svoga drugara.
— Ja? — upita Soni i raširi oći.
— Sta ie, napuiiio si gaće? — Ut>iln I l^feri se. —
Znači, ono što sd pričao o tvojoi pucaCkoi vifltliil bilo ie prazno
truéame?
Kato se smejao.
— Ako to čuju liudi, Soni. oiiđa M 11 pokI.iU obična tru­
ba — reče on.
Mladi momak opsova kao kakav kočIlaS
— Sta vi, u stvari, hoćete od menr? npila on kroz zube.
— Stvar ie sasvim icdnostavna, mlmliru — oblasni mu
Led. Ti ćeš se vratiti natrag do kolibo 1 /.'ilivalićeS mu se što
ti je oteo mladu lepu Indijanku.
— Naravno, na tvoj način — dodatU' l’.iui'r.
— U tom slučaju i predsednik u VaSli>i(li>im ni'će imati ni-
št3 protiv, bilo mu to drago ili ne. Sto mc ii|«'t!ovo niuškalo
nije vratilo — cerekao tji'.Kato. — Jer, ouc'nl.i nn nioružanop
čoveka spreda je uvek dozíTÓlieno.
Soni nije ni najmanje imao volio da snin krono protiv
čoveka koji je njih svu četvoricu dobro iMin-aSlo i nnlerno ih da
Dobegnu glavom bez obzira. S dniric s1ia.nc. bolao se i nlc-
Rove slave. Govore da je neobično br/, I opasan na revolveru
i da s njim nema šale.
— Cekaćemo te u krčmi pored nolazno linlio kod lepe Lulu
i nienih devojaka — odbrusi Led. Okrenuo |p svoga konja pre­
ma severu i poterao ga polako kroz .¡lumnrnk.
— Mnogo sreće! — doviknu Pauer i krote za Ledom.
— I ja ti želim to isto, Soni — rov'o K.nto. Namestio ie svoi
šešir i priključio se ostaloj dvojici.
Soni nije ni najmanie imao voljp Ha sam krene protiv
Ka postaje sve slabiie i slabile. Topot kopita ie naizad pres­
tao da se čuje.
Uperio je svoj pogled prema jugu gde ie sunce ioS uvek
stajalo vtisoko imad napuštene indijarL<ike zemlje.

11. ★★★ S E J N ★★★
Nisu mu ostavili drugi izbor. Sam ie zato kriv. Hvalio se
da ie brz i da može da upuca svakog na ovom svetu.
Iza njega ie sada sve bilo tiho.
IV
Sejn povuče uzde svo^a konja i stade na jednom uzviše-
nju. Iza žbunja je ugledao indijansko selo obasjano su.ncera.
Bile su to bedne kolibe pokrivene osušenom kukuruzovinom,
granjem i raširenim voiničkim šatorskim krilima. Nekoliko m a ­
lih uzEm.ih njiva obraslih kukuruzom nalazilo se svuda oko na­
selja i govorido o tome čime se jadni Ceroki hrane, i to više lo­
še nego dobro.
Pored sela vijugao je potok, skoro baš u pravcu od zapada
ka istoku. Ispred potoka nalazile su se dugačke motke pobodene
u zemlju, a na njima su se lepršale crne zastave. To ie bio
znak da se tu nalazi granica zemlie koju ie predsednik svoiim
ukazom oduzeo Indijancima i obećao' ie doseljenicima.
— Zar ta zemlja nije mogla da ostane zauvek naša? —
upita mlada Indijanka.
— Mislim da je mogla — odgovori Zapadnjak i namršti
čelo.
— Pa omda? Zašto predsednik krši reč koju je dao neko
pre njega?
— Ne znam — odgovori Sejn, mada je znao razlog. AU,
kako ovim mladim ljudima koji žive u prirodi da objasni da ti
ugovori koji su nekad s njima sklopljeni više ništa ne znače,
ili da oni mogu da donesu poraz pri izboru novog predsednika.
ako ih se on bude pridržavao? Ovako će beli doseljenici koji ne­
maju zemlje birati onoga ko im je obećao pustu i nenaselienu
Oklahomu da se tu nastane. To ie crno plodno tlo kakvog
retko gde ima u Sjedinjenim Državama.
— Da li će beli ljudi projahati i kroz selo? — upita on.
— Neće. Ali, bilo bi bolje da se ono nalazi bar nekoliko
milja južnije, tamo iza brega.
Ratnik je jahao bez ijedne refi. I mlada skvo niie više po-
stavliala pitanja več je išla za njim.
Sejn ih otprati pogledom.
Pognute glave, tužni 'i prazna srca lahaM sa oni orem*
selu.
Ispred prvih kuća kretalo se nekoliko stariiih osoba u po-
cepanoj odeći. Ostali su s one strane potoka. Nisu no.=;ili oru^te
sa sobom, niti pak koplja i strele. Zapadnjak je zna« da ovi
Ceroki Indijanci nisu opasni.
Okrenuo ie svoga mrkova i krenuo natrag kroz pustu ze­
mlju prema severu.

12. ★★★ S E J N
Nije odmakao daleko kad ie ugledao oblak oraSine na se-
verozapadu. Znači, negde u blizini nalaze se iahači. Uskoro se
začuo i topot konjskih kopita.
Zapadnjak je zaustavio mrkova i čekao.
Tutnjava se brzo pojačavala i uskoro ic ugledao grupu
jahača kako jure preko jednog uzvišenia. M('.sineana dugmad
■u se presijavala na suncu i odmah mu ic bilo iasno da su to
vojnici. Zatim su ubrzo mogle da se ra.soo/.nuiu i plave ko­
njičke uniforme kroz vrelinu letnjeg sunčaiioK <l»na.
Eskadron je jurio prema istoku, ali Ic (nlk-dnom skrenuo
1 krenuo prema mestu gde je Zapadnjak statuo.
Mrkov ie Ijutito rzao. Visoki čovek U« pokuSavao da aa
smiri. Uspeo je.
Vojnici se sada prestrojiSe u Iednu linllii. (Iflk'lodno su se
bojali da če beli čovek koga su prlnietlll i»t)ku.4iil.i da uhvati
maglu i umakne im.
Zapadnjak se osmehnu kiselo. Ionako mIIp v <»1»>o ito se na-
Sao u ovom predelu.
Poručnik, Iroji se nalazio u srediinl itrui)«> k<»n)anika. podiže
ruku sa žutom kožnom rukavicom i itaiUilNvl nvoen konja. Es­
kadron jft'zatim nastavio da se kffi«* noltikti (Inkom su nap
ravili polukrug.
Petnaestak puiaka upereno ie oretn« mnutu utli« .st- nala­
zio čovek sa koga su svakako miisliU (U I« ItMtHn od onih koii
istražuju zemlju. ZapSđnjak le to prlmt'l.lo i |i>* viiic ho na­
mrštio.
Zaustavili su se. Prašina se iakovUl« l/.ii«(l tiiilnivih clava.
— Pa? — upita dežmekasti nnrmliilU n,- nalazio ^o-
red poručnika. — Zar nisam poRodio, m t? In»« lli Nviuia. Traže
najbolje parče zemlje, to je iasno, A. luui h<> budi« dao znak
na polaznoj liniji oni če pojuriti bo.'i ovuitio da Ic zauzmu.
Vojnici su se veselo cerili 1 Krtii)« niiito Ini! bU;y Zaoad-
njaku.
— Ime? — viknu oficir.
— Sejil.
— Jeste li prijavljeni u državnoj knnci'larlil?
— Nisam.
Mladi oficir se trže kao da ga ie ainMn ppcnulo
Nije bilo moguće da ¡se obele&i x(<nl|iAlc), ako iil<' podneta
prijava državnoj kancelariji i fvnki) lui io na m vi ru čekao
pored polazne linije da debije semlju, iKorao le lnuili napire
da se prijavio u državnoj kancelarlil.
— Ovaj hoće da nas nasamari — viknu iittKMlnik besmo.
— Odvešćemo ga do Parker-marSal«, Onl ,iinunni Imniu ioS
koie prazno mesto u jerlnim od kola /.a zulvorenlkr.
— Ja se ovđe nalazim po nalogu ored-sedniku S|i>dlnipnih
Država — objasnio je on.
Izvukao je iz džepa košulje ledon savilen papir i pružio
ga oficiru.
10

13. ★★★ S E J N ★★★
Poručnik se trže. Poterao ie konia ioš malo napred i uzeo
belu hartiju. Razmotao ie i pročitao šta na nioi piše. Savio ie
ponovo hartiju i vratio je Šejnu namrštivši se.
— Zar to niste mogli odmah da kažete, sto mu gromova?
— viknu on.
— Pa, niste me pitali — odgovori mirno Zapadniak i vrati
hartiiu u džep.
— Sta je? — upita narednik i odmeri Zapadnjaka Ijutitim
pogledom.
— Vladin nadzornik — procedi oficir kroz zube.
— To bi mogao svako da tvrdi za sebe, ser!
— Prestanite, Harte! — odbrusi oiicir. — Nemam nameru
da ispacinem smešan. Povedi eskadron za mnom. Mahnuo ia
rukom i poterao svoga konja.
— Lupež! — doviknu iedan od voinika.
Sejn se isceri prema razočaranim vojnicima. Poručnik ie
već kasao prema istoku.
— Napred! — komandova narednik.
Eskadro'n krenu uz grmljavinu koniskih kopita.
Visoki čovek je ioš dugo gledao za voinicima. Sve dok ih
sivi oblak prašine niie sakrio u daljini. Odjek kopita postaiao
je sve slabiji i slabiji i najzad prestao.
Poterao je polako mritova prema severu.
'Zapadnjak niie bio nikakav nadzornik, kako ie oficir po­
grešno protumačio reči iz papira. Tamo ie stajalo da on. Sein,
može slobodno da se kreće u obeleženoi zemlji ore i posle trke
za zauziimanja poseda. Njegov ie zadatak bio da, kad sve bude
završeno, podnese izveštai šta se u tom predelu stvarno dogo­
dilo, koliko šu se doseljenici pridržavali pravila i ko je sve
pokušao da lovi u mutnom.
V
Kervin Led je naglo povukao uzde svog krupnog konia
i vratio ga nazad u šumu. Sjahao ie i poveo ga za uzdu dublje
u polumrak.
— Prokletstvo! — opsova Kato i krene za Ledom. ■— Pa,
to su ta kopilad, Parkerovi šerifi.
Pauer je takođe brzo sjahao s konia i krenuo za svojim
dru,garima.
Dva čoveka obučeni u kožna odela sa zvezdama na cniim
jaknama iahali su nekoliko stotina Iardi udalieni od ivice šu­
me kroz stepu obraslu travom.
Držali su puške u rukama i radoznalo gledali u pravcu gde
se nalazila šuma.
— Da li su nas primetila, sto mu gromova — procedi Kato
kroz zube.
11

14. iHeit S E J N -k'k-k
— Nisam siguran — odgovori Led.
Repetirao ie lagano pušku tako da se niie čulo škliocanie
ntvarača.
Kalo i Pauer u&iniše isto,
.šerifi zaustaviše konie. Jedam se podiže i osmotri sve
anaukolo.
— Meni se &ni da nisu primetili ništa sumnjivo — mrm­
ljao 'ie Kato. — Ali, ako se upute ovamo, neće se leiK) pro­
vesti. Pašće pucnji.
— Zaveži već jednom! — ciknu Led. — Ti počinješ da
zaboravljaš bo je ovde ga'^da i ko naređuie kako ćemo raditi
— A, šta drugo možeš učiniti ako skrenu ovamo? — upita
Kato. — Valjda nećeš dozvoliti da nas odvuku i zatvore u
kavez. U kolima za uhapšene sigurno ima dosta mesta.
— Ako treba da dođe do pucniave. ja ću biti tai koji će
odlučiti o tome! — viknu Lod. Njesov nosled bio ie uperen u
pravcu gde su, još uvek u preriji stiijala dvojica iahača.
— Zašto se ta proklela nju.^kala piolive tome da neko
malo prošeta na konju i razgleda zemliu nn koioi želi kasniie
da gaji stoku — mumlao ie Pauer. — Sla lo niima smeta?
— Budalo! — isceri so Led na nli'm«, — Kad bi tih više
hiljada ljudi, koji ovde čekaju na pol»/ioi Itnlii, .svi mogli slo­
bodno da jašu unaokolo, onda bi ta zi'inlia vr6 uiianrod bila
razgrabljena i niko više ne bi mogao ti« dobilt* nlSUi. Svuko bi
zauzeo ono što je odabrao, i gotovo.
— Pa šta onda. ako bude tako?
Led, se namršti i pogleda svog drugoru lako Ironično kao
da je posumnjao u njegov zdrav razum.
— Eno ih, krenuli su dalje! — ciknu Kulo.
I stvarno. Dvojica z.vezdonosaca poU'ra.io komie dalie pre­
ma iitoku.
Nisu se više zaustavljali i posle dc.selak minuta nestadoše
u daljini.
— Pričekaćemo još malo — reče Led dok ie vraćao pušku
natrag u sedlo. — Sigurno je sigurno.
Vreme je prolazilo.
Ledovo strahovanje da se dvoflca tvezdonosaca mogu d o *
novo vratiti ovamo nisu bila opravdana.
Kato je jednog trenutka uhvatio uzde svoga konia i vinuo
se u sedlo.
Ali, ne lezi vraže. Tada se sevemo od njih oolavi nov4
Jahač u ovoj nenaseljenoj, pustoj oblasti. .Sta to sad treba da
znaK?
Duga plava kosa jahača lepršala le na vetni ispod Rlrokoe
oboda šešira.
— Pa, Sta je to sada? — oglasi se Paiuer. — Da H 1a sa>
njam, ili je to stvarno žena?
— Ne sanjaš — odgovori Led koji ie bdo isto tako ime-
nađen kao i Pauer. — To sam primetio i ja.

15. ★★★ S E J N ★★★
Jahačica im se približavala sve više i uskoro SU mogli da
je raspozr.aiu sasvim jasno.
Nosila ie teksajs-ćizme na nogama a na sebi ie imala crne
uzane pantalone tesno pripiiene uz vitke duge noge. crvenu
bluzu, a preko nje kratku meksikanska iakuu sa raskošnim
srebrnastim ukrasima. Nema sumnie, bila ie elegantno odevena
i lepa. Osim toga, na njenom crnom lakiranom poiasu visila i«
futrola u kojo] se nalazio „dermger”.
— Ovu ženu sam ia video, i to kod lepe Lulu — reče Led
tiho. — To ie jedna od njenih dvadeset devojaka.
— I meni se čiru da mi ie poznato to lepo lice — složi s?e
Pauer. — To ie sigurne ona. — Ali. šta bi, zaboga, moala da
traži ovde u ovoj nenaspljenoj oblasti?
— Verovatno i ona merka neki dobar komad zemlie. bar
ja tako pretpostavljam — mrmljao je Led.
— Ili možda traži nas. sto mu gromova — ciknu Kato
veselo i isceri se. — Oi^a se meni dopada mnogo više nego ona
mlada Indijanka u kolibi. Upecaćemo ie.
— Neće biti dobro — usprotivi se Pauer. — Ako ie na-
padnemo. ona će rastrubiti vest da nas ie videla ovde.
— Ali, tame će odati i samu sebe — reče Kato brzo.
— To je tačno — složi se Led. — Ali akc ie sada napad-
nemo njoj kasnije može biti svejedno da li će sebe odati ili
ne. Dakle, ruke k sebi!
Jahačica je skrenula maJo više prema zapadu. Led ie zak­
ljučio da ona time želi da izbesne .šumoviti predeo.
— Ala je to hrabra žena kad se usudila sama da doiaše
tako daleko ovamo — mrmljao ie Led. — Ko zna kako će se
ona izmigoljiti kad je budu ščepali zvezdonosci!
— Da! — složi se Pauer.
Prošlo je dvadesetak minuta _dok obučena kao Meksikanka
nije nestala u daljini iza iednog šumarka. Kato ie otpratio
pogledom punim čežnje.
Led uzjaha konja.
— Sada nam ne preostaje ništa drugo nego da hvatamo
maglu — reče on i istera konja iz Sume. Krenuli su orema
severu.
Kato i Pauer iahali su za njim. JuriM su u ealomi oreko
prerije.
— Ta žena nas može videM ako »• bude okrenula — do­
viknu Kato.
Led pogleda nazad.
Niia se videlo ništa druso osbn uskovitlane ©raftme l*a
njihovih konja. Kao iedva vidljiva senka mogla ip da se ras­
pozna jahačica u daljini pored šumarka. Bila ie zaustavila
konja i okrenula se nazad. Ali, to sa ove daliine niie moe^lo
da se piimeti.
1>

16. S E J N
VI
Sein p-ređe preko potoka i uputi se pored male niive sa ku­
kuruzom prema kolibi.
Bilo ie već kasno popodne. Sunce se naginialo prema za­
padu i koliba je sada bacala duF'ačku senku.
U njegovim mislima bili su još uvek mladi Ceroki Indijanac
1 mala nežna skvo, koji su nokušali da ovde žive samostalno.
Isto tako kao i beli doseljoniai. ali mnogo skromniie. Nadao se
da će oni pokušati joS iednom tamo dole dalje na iugu i da će
imati sreće.
Odjednom se naglo trgnio. I'^prod kolibe ie ugledao osed-
lanog konja. Zapadnjak poieJ;e „kolt”.
Tog trenutka iza konia «e poiavi neka žena crvenkasto-
plave kose. OsmehivSkla se.
— Halo, Sejne! — doviknu (»la veselo. — Posmatram te
već nekoliko mmuta.
šejn vratft „kolt” u futrolu. Ova i.Min mu le bila odnekud
poznata!
— Ne m o ž ^ da se setlS ko ¡wm7 •— iwnirhmi se ona i po­
kaza niz belih lepih zuba.
Sejn oceni da irrta oko đvadespt 1 0«>l (f'xlilnin, n moMa i avih
trideset.
— Ja sam Eliza — reče ona. — Sri-ll Hino hc u Vikloradu
nedaleko od Amarila.
— Jeste, setio sam se.
— Nije to bilo tako davno, Sejn«*.
Približili su se jedno drugom l/.mc(1i dvn kiw|!». Zapad­
njak je ispružio ruku da se pozdravi « nIom, nli ona ga zagrli
i poljubi.
— Zašto si tako bojažljiv, SetniT — uudlii ona. — NeSto
mi se čudno ponašaš.
Naslonila se na njega tako da le osc-Uo nlmo krupno čvrste
grudi. Glavu je zabacila unazad.
— Zar si stvarno toliko iznenađen?
— Jesam.
— Zašto?
— Otkud ti u ovol oblasti ede 1» r«hran1e,no d* «e luSr.
jer će se ova zemlja deliti!
— Tako, znači? Ja to uopšte nisaim znnln.
Hiljade veselih đavolČića titrali su u njenim lf*i>ltn Oi^lma.
— Vojnike u plavim uniformama i Sorife uopiili- nr> Intci'o-
siije da li neko to zna ili ne. Kosa god ovde nadu hnnnc' i».t
i vode sa sobom. Zatim ga zakliučavaiu u zntvorskn kola I ka­
snije ga šalju u Fort Smit. Tu svako od sudiiie Parkom rtnliiio
svoie. I sasvim je sigurno da više neće učestvovati u trci za
dobijanje zemlje.
— Ali. to bi it)ak neko morao da saopštd ljudima — roče
ona vragolasto.
U

17. S E J N ★★★
— A. šta tražiš ovde — upita visoki čovek.
Odvojila se od njega i koraknula nazad.
— Eto, tako, malo sam htela da laiSem unaokolo.Tidivlii
momci kod lepe Lulu idu .mi na živce.
— Ti radiš u njenom salunu pored polazni linije?
— Da.
— I stvarno nisi tamo čula ni'Sta o tome da le dvde strogo
zabranjeno jahanje!
— Ne, Sejne, kažem ti, iskreno. Najpre sam krenula malo
nasever, a zatim na jug. Nisaan imiila neke iiamfere.
— A te lepe meksikanske pantalone oblačiš uz pomoćma-
šica za vatru, zar ne?
Eliza se veselo smejala.
— Moram ti ipak priznati Sve. Juče sam te Videla kod
lepe Lulu. Ali, pre nego što sam rtaSla vremena da ti se ba­
cim u naručje ti si već bio otišao. Neko mi reče da Si odiahao
na jug. Pošla sam da te tražim. To se nikako niie dopalo lepoi
Lulu, aM šta mi može? Ja nemam ugovof s njom.
Zapadnjak odvede svoga koftja u senku iza kolibe i olabavi
mu sedlo.
— I, kao što vidiš imala sasm sreće — brbljala ie devoika
dalje. — Nisam srela nikog žiVog oslin tebe.
— To je stvarno sreća — priznao je oti.
— Misliš da lažem?
— Ko se ovde unaokolo muva taj tfaži neko lepo parče
zemlje. Parcelu koja mu sc dopada. I, kad padne pucimi za po­
četak trke za zemlju on će glavačke pojuriti na koniu tamo
gde je odabrao zemlju.
— A zar nije mnogo jednostaviuie da ie odabere na karti?
— Ne, nije. Karta ove oblasti ie samo jedna mrlja ša po­
dacima o razdaljini. To ie nešto nejasno kao kad i^šeš kroz
pustinju. Niko ne zna na šta će naići. To se tako radi da bi se
sačuvao princip jednakih izgleda za sve.
— Aha! — reče ona vrteći glavom.
Sejn uđe u kolibu i pogleda svuda unaokolo.
Nekoliko starih vojničkih ćebadi. primitivni sudovi od gli­
ne, jedne pocepane pantalone i komad ogledala ha zidu. to ie
bdio sve Sto su ovde ostavili mladi Indijansri. Ništa više. Sve
ostalo su natovartli na k6nije. Dobro ie Sto su uopšte imali
konje.
Eliza m u priđe i zagrli ga ponovo.
— Stvarno ne tražim zemliu. verui mi. Sejne. Sta će mi?
Ne misliS valjda da ću postati farmer ili da ću gajiiti stoku?
— Ima tu i drugih stvari. Elira. Ta jeftina zemlia može se
kasnije prodati i da s^ dobiiu dobre pare. Može se sa?radit)i
kuća, otvorilii salun. Zamisli, kuća uživania u divljini! Može se
podići ca-kva-i sve Sta hočeS.
— Ništa mi od toga nije potrebno.
— A, ako bude na pogodnoim meetu biće kuPact i mhođo
para.
19

18. ★★★ S E J N ★★★
— Ali. shvati me. Ja ne tražijn zemliu. već sam hlela da
nadotn lebe — tvrdila le ona vatreno. Poljubila ea ie Donovo.
— 1, eto, našla sam te, Seine. Hoćemo li noćas ostati u kolibi?
— Zar se tebi ovde dopaida?
Kliza ix)gleda na sve strane.
— Niie baš lepo — osmehnu se ana. — Ali. da budem
l.ikrena, ni kod lepe Lulu riiie mnogo bolie. Ponekad čovek ne
može nmogo da bira. A, osim toga, ti si ovde.
— A, ako naiđu vojnici ili neko od šerifa?
— Onda ćemo raširiti krila i <>dleDršati zajedno u kavez —
■me.jala se Eliza. — Zar to neće biti veselo?
— Ja imani hartiju od predsednika da niofiu ovde slobod­
no da se krećem, Eliza. Bilo ti drago ili ne, ti bd morala sama
da letiš u kavez ako se Doiavi neki predstavnik zakona.
— Znači, ne nameravaš da me braniš od nekog takvoc
zvezdonosca? — upita ona i okrete glavu u strarui.
— Ne.
— Mislim da to niie lepo od tebe, Seine — reče on» i
osmehnu se veselo. Zapadnjaku ie sada bilo jasno da ie niegove
reči nisu nimalo uplaSile, — Stavićemo naiu ćebad oreko tott
drvenog kreveta i biće nam lepo.
— EUza, ia ti stvarno ne mogu ponioOl. ako ...
— Ostatvi sad to! — prekide «a ona. — Ja 6u već znati
samoi sebi da pomognem. Ništa ti n«> brini. Valida sam u sta­
nju da ubedim jednu tvrdu šerifovu glavu dn zažmun dok ia
unial-nem
2'apadnjak joj ie poverovao. Ako bude potrebno ona ie u
stanju da to i ostva'ri.
— Dođi da skinemo sedla sa konia — pozva ga ona i iiouti
se ka izlazu iz kolibe.
v n
S->ni je »čučao u žbunin pored potoka i gledao a pravcu
kolibe. Tog trenutka i? nie ie. izašla devoika crvenkastoolave
kose, a zatim i Sejn koga ie nameravao da upuca.
On ie pretpostavljao da će Sein u povratku verovatno mt>-
ći ovde još jednom pošto ie prema tragovima otkrio kuda se
visoki čovek uputio sa mladim Indiiancima.
Ali, desilo se nešto što ni u snu niie moeao da zamisli.
Pojavila se vitka plavokosa devoika i on se dugo kolebao da H
sla izađe iz skloništa i Dokuša Ja ostvari kod nie ono što tmi
nije uspelo sa mladom Indijankom.
Dok se on kolebao začuo se topot kopita i uskoro, se do -
lavio čovek koga ie vrebao.
1«

19. S E J N ★★★
Njih dvoje se opet vi'atiše u kolibu. Eliiza ie blistala od
sreće što je uspela da pronađe Sejna.
Od ljubomore Soniiu udairi krv u lice. Mada nije i>oznavao
tu devojku,ona mu se dopala. Bila ie tako lepa
—
i vesela.
— Prićekaj još samo malo. ptičice — mrmliao ie on.
Poslaću ja njega ubrzo u večna lovišta i ti ćeš biti moja.
Grane u žbunju su tiho krčkale dok ie Soni ustaiao. Iz­
vukao je „kolt”, okrenuo doboš iednom i vratio ga natrag u
futrolu. Ovako ga je mogao brzo potegnuti, a niie morao da
se boji toga da će se neki metak zaglaviti.
Kroz uzan prozor Soni je ponovo ugledao Elizu i Šeina.
Baš tog trenutka crvena svilena bluza lepe žene čvrstih krupnih
grudi skliznula je niz njena ramena.
U njegovim slepoočnicama nešto ie počelo snažno da do-
buje Dlanovi mu postadoše vlažni, a srce ie lupalo kao da
hoće da iskoči iz grudnog koša. Otvorio ie usta i ukočeno pos­
matrao kako se žena u polumraku kolibe lagano naginie. a
zatim nestaje iz prostora ffde ie on mogao da ie vidi.
Odlučio je daodmah krene, ali se odjednom trgao. Treba
da sačeka i smiri se. Jer, moraće đavolski brzo i precizno da
gađa.
v m
— Onda sam bila razočarana što si tako. iednostavno otišao!
Mnogo si mi nedostajao.
Eliza otkopča crne pantalone. Pustila ih ie da Dadnu nm
zemlju i i’zvukla duge vitke noge iz niih.
Sein se već bio skinuo. Ležao ie na fiebetu i s uživaniein
posmatrao njenu vitku figuru, čvrste grudi i buinu kosu koia
je u talasima padala niz njena obnažena ramena. Cuiao je,
— Jesi li razumeo šta sam ti rekla?
— Da, draga. Morao sam brzo na put, Eliza.
— Ali ne toliko brzo da se i ne pozdraviS sa mnom na
rastanku! — reče ona i kleče pored niega.
— Pa, u pravu si, draga — reče on sa setom u ^asu. —
A, da li tebe Uvek tako iako muči prošlost?
Legla je pored njega i naslonila svoju glavu na nieeovn
ispruženu ruku. Bujna kosa pala ie preko niesovoe lica i zak­
lonila otvore u zadovima kolibe.
Blizine vrele usne dodimule su njegovvrat.
— Koliko bi mogao da košta jedan dobar komad zonlje
kad bi se prodao posle nekoliko nedelia od momenta Dreuzi-
manja zemlje? — upita ona iznenada.
— Zavisd od toga kakvo ie zemliište — odfiovora Zapad­
njak. — D a li ima vode i šta se nalazi unaokolo.
— Na primer, ovde pored potoka?
t Sejn 80 17

20. ★★★ S E J N ★★★
— Da li ćeš pokušatd da dobiješ ovu zemliu?
Naslonila ie Kornii deo tela na lakat i pogledala ea za-
niliiićki.
— A. zašto da ne? — reče ona tiho. — Zavisi od dobitka.
Sto posto? Petsto posto?
— Verovatno ćeš dobiti deset puta više od onoga što sa
Uložila, ili čak dvadeset puta više. Kako se to obično kaže. za­
lisi od mnogih okolnosti.
— Neka kuća radosti u iednoi oblasti doselienika. to niie
bu5 glupa ideja. Salun! Upalio si iskru u meni.
— Možda to i neće biti tako dobro.
— Zašto?
— 2ene farmera će sigurno pokiiSati da te otprate di­
rektno u pakao. I, verovatno će uspeti.
Povukao je rukom tako da ie sada ležala preko nieea.
— Da Ii je to ono što si ti ovde tražila? — upita on.
— Ne, nikako — odvrati ona odlučno. — Ja sam tražila
tebe. i želim da ovde s tobom ostanem bar nedelju dana, ili
čak i ceo mesec.
— Ali, neće proći ni nekoliko dana. a ovn zemlia će bitt
projahama i pripašće nekom drugom. Tal 6p se sigurno u tx>-
četku nastaniti baž ovde u kolibi, ili bar nnrdc u blizimi.
— A, zašto misliš da će ovo mesto biti znii/i-lo tako brzo?
— Zato što je ovo jedno od najbollih mmta u coloi oblasti
koja se nudi.
Eliza je prestala da ga ljubi. Gledala Ka ii* izinenađeno.
— Stvarno! — viknu ona,
— Sasvim sigurno.
A, otkud ti to znaš?
— Ovde su do danas u podne živoli dvoie mladih Indi­
janaca. Oni su dosad mogli da blraiu ono što im se najviše
dopada, jer zemlja nije bila nastanjena. Nilto ih niie naterao da
izaberu neku drugu parcelu. Da li ti ie sada jasno?
Eliziine oči su sevnule.
— Divino se tome kako ti razmiSljaS. Sejne! Za ov« zemliu
se uplaćuje trvadeset dolara učešća, a kasnije bi se moglo za
kratko 'rreme dobiti četiristo. Pa, to ie gomila novca, ako se
uzme u obzir da nemaš ništa da radi? nego da što pre doiašeš
ovamo 1 postaviš nekoliko kočeva unaokolo.
Naslonila je ponovo glavu na njegove grudi.
— Hoćeš li da pokušaš, Eliza?
— Sigurno da me to kopka, ali moraš mi verovati da sam
ovamo došla samo zato da nađem tebe.
Okrenula se na leđa pored njega i stavila niegoivu ruku na
svoje grudi.
Tog trenutka neko kopito je zapelo za kamea i kani se
oglasio.
Zapadniak brzo povuče svoju ruku sa njenog tela i uspra­
vi se. Kao da se spremalo nešto đaivolski opasno,
— Pa, to su naši konji! — šatputala ie ona.
U

21. S E J N ★★★
— Ne, nisu. Oni se nalaze pored kolibe.
Kao da su znali o čemu se razgovara, dve žavotinie su se
tog trenutka oglasile desno od kolibe.
Zapadnjak zgrabi pantalone. Dok ih ie« oblačio ueledao ie
nekog iahača koii ie dolazio sa severa. Prepoznao ie mlado«
lupeža.
Eliza ustade i pokri rukama grudi.
— Ko je to? — upita ona uplašeno.
— Jedan mladi momak koji je ovde pre nekoliko časova
napao, mladu Indijanku. Sa trojicom svojih drugara bio ie ovde.
— A, zar je morao baš sada da se pojavi, Sejne?
— To moraš pitati njega, Eliza.
Zapadnjak hrio obuče pantalone i zakopča kožni poias oko
struka.
Mladi nitkov so zaustavi na oko pedeset iardá ispred ko­
libe i sjaha.
Šejn se pojavi na vratima. Njegovo krupno telo zaklonilo
je skoro ceo ulaz u kolibu.
Soni dođe ispred konia. Prema njegovom držaniu i izrazu
lica, kao i po tome što ie revolvere ostavio gore u futroli. Za­
padnjaku nije bilo teško da otkrije šta tai mladi lupež na-
raerava.
Banditi sigurno nisu mogli tako lako da zaborave sramni
poraz. Ali, nisu hteli da Šejna pošaliu na onai svet iz zasede.
Zato su i poslali sarno iednog od niih. Jed)iog koii ie bio na
glasu kao brz revolverás.
Zapadnjak je polako krenuo sa vrata. Uskoro ie izašao iz
senke kolibe na sunce.
■— Kako se zoveš? — upita mladi momak i isceri se pre­
ma devojci koja je virila kroz prozor.
— Šta se to tebe tiče, mali? — odvrati Eliza grubo.
Soni besno stisnu usne. Njegovo lice ie pocrvenelo. a oči
su Ijutito sevale. Telo mu se povilo napred i sada ie ličio na
divlju mačku koja se sprema na skok.
— Ne duvai u praznu tikvu, glupa nevalialice — vjknu
on. — Za koji trenutak Šejn će biti mrtav čoveik i lež^će ka<
klada ispred kolibe. A onda ćeš ti zaigraič kako td ia budem
svirao. Jesi li razumela?
Eliza pogleda u Zapadnjaka. Nije sklonila glavu sa pro­
zora.
— Šejn će tebe poslati na put bez povratka! — odvrati
ona.
— Taj utisak imam i ia celo vreme — reče Zapadniak
mirno. Prešao je ovlaž rukom preko osigurača „kolta”.
Soni Se uspravi. Sada ie bio sasvim miran i njegov pogled
okrenuo se prertia visokom čoveku. Korak po korak prilazio ie
sve bliže i bliže, sve dok ga od Zapadnjaka niie delilo ioš samo
petnaestak jardi.
— Liut je kao ris — mrmljala je Eliza.
— Kako se zovu tvoji prijatelji? — upita Zapadniak.
18

22. ★★★ S E J N ★★★
— To se tebe ne tiče. nitkove!
— Ako se ne varam, videla sam sa nedavno kod lepe
Lulu — doviknu Eliza kroz prozorče. —■Bio ie u đru.šlvu sa
nekim Ledom i iqá^dvoiicom momaka Nema suinnic da io L^d
njihov vođa, jer mega su slušali, a on im ie plaćao viski. Je­
dino devojke niie hteo da plati za niih tu su .oni dobro isora
nili svoje džepove. Devojke su ih skupo koštale. Eto, tako ie bilo.
Sejne.
— Samo ti budi mirna, lutkice — doviknu Soni. — Doii
ćeš i ti na red.
Okrenuo ie glavu ponovo prema Šejnu.
— A, sada, za tebe, mister — nastavi on. — Da li ie tebi
ji^no da mi tvor nos smeta. Nameravam da ga iednostavno
uklonim olovnom kuglom sa tvoga lica.
— A ja «rZobraz-r,« momke savetujem samo iednom —
odvrati zapadnjak hladno. — Tebe sada poslednii put opomi­
njem da uzmeš pamet u glavu, mali!
— Da nisi više izgovorio tu reč. budalo belosvetska! —
ciknu Soni besno.
— Kakva šteta za tu mladu glavu sa crnom kosom —
dobaci Eliza sa prozora.
— Uzjaši konja i vrati se tvojim drugarima, Soni! — opo-
ménu ga Šejn još iednom. — Kaži im da me nisi iia.šao i na
taj nai6in ćeš još dugo gledati sunčeve zrake. Ovako, lo5e ti se
t»še!
— Bojiš se, kukavico, zar ne? — upita Snmi ironično. —
Diákle, u pitanju ie samo tvoj prokleti nos. Smota mi đavolski
jako i moraću da ga skinem s tog tvog lif« 1i»dnim hicem iz
revolvera. Ako ti-posle toga iz nepažnic pn'đeS preko Jordana,
<mda to nije bila neka loša namera s moie strane. Slučaj ie
hteo da se tako dogodilo.
— Brbljivac — ciknu Eliza prezrivo. — Da li si uvek tako
bezobrazan tíok razgovaraš, mali?
Zapadnjak ie stajao na suncu 1 mirno čekao šta će .'le
dalje dogoditi. Pratio ie oprezno svaki pokret mladog lupeža.
Cak je i plamen u njegovim o^irra sasvin iasno uočio.
Soniju je bilo potrebno nekoliko sekundi dok se povratio
od besa koji su u njemu izazvale reči đevoike sa prodora. Tek
tada je niogao svu svoju pažnju da usredseri na Sejna.
— Jesi li spreman! — uzviknu on.
— Nemam ja ništa orotiv tebe, mladi čoveče — reče Za­
padnjak pomirljivo. — Ono što smo među nama imali dn re-
šimo, mi smo to i resili. Najpametnija stvar na svetu bil,T bi
da ,odjašeS odavde do svojih drugova i kažeš im da me nisi
hašao.
Soni je DO«»rešno razumeo reči visokog čoveka. Niemu se
učinilo da je Sejn taj koii’ se boji, Nasmejao se podrugljivo.
A, zatim munjevito potegao oružje.
— Pucaj, ako umeš! — viknu on.
Sejnova ruka je već pri prvom pokretu mladog lupeža do-

23. ★★★ S E J N ★★★
spela do oružja. Bio ie brži od mladog naduvetika, to se odmaK
moglo Uočiti. Povukao Ie oroz.
Vatreni štao suknu prema nitkovu. Odjeknu zaglušuiući
prasak.
Soni je bio pogođen i posmuo nazad. TeSki „kolt” ie isoao
iz niegove ruke i on se sagnuo napred. a zatim se opružio u
tiavi koliko je dug.
Odjek pucnja izgubio se polako negde u daljini žbunova
prostrane prerije.
Zapadnjak priđe Soniiu. Njegova senka pala ie na ukočeno
lice čoveka koji ie ležao na zemlji. Oči mladog pucaroša bUe
su otvorene i kao da su gledale negde u daliinu.
.5ejn se sagnu-0 i zatvorio mu očne kapke.
Eliza je stavila ruku na grudi. Tora momku zaista više
nije bUo spasa i on je krenuo na daleki put bez povratka.
IX
Devojka je obukla svoju meksikansku odeću i zakopčala
lakirani pojas sa „deringerom" u futroli oko svoga struka.
Zaipadnjak je natovario mrtvog momka na trećeg’ konia. a
zatim ie ušao u kolibu i obukao se. Bio ie zadovolian Sto ie
Eliza tako uporna da odu odavde i ne provedu noć u kolibi,
jer bi napolju ostavili mrtvog čoveka da leži na zemlji. To bi
privuklo prerijske vukove, a stalno bi ih i podsećalo na nepri­
jatan događaj s tim mladim banditom.
— Hoćeš li nekad navratiti kod lepe Lulu? — upita Eliza
dok je vodila svog konja ispred kolibe.
— Da.
— Kada?
— Ne znam taino. Odneču telo mrtvog momka Parkero-
vim l e-r^iiima i javiti im šta se dogodilo, to ie moia dužncbt.
— I?
— Stvarno ne znam kada eu stići tamo. ier pojma nemam
gde se oni nalaze.
— Možda ćeš nekog sresti vrlo brzo — reče Eliza i uziaha.
— I, drži mi palce da neošišana stignem tamo gde sam naumila.
Jer, mora se đavolski spretno vrdati čas desno, čas levo da te
neko ne primeti.
Hteo je još iednom da bolje razmisli o tome, da li ona
zaista žeJi tu zemliu. ali ie odbacio tu pomisao. Da ie pita. aU
■sigurno bi slagala, »ko ioi je stalo da se domogne baš ovoa
komada zemlje.
— Onda, do skorog viđenja! — uputi mu devoika poljubac
rukom i okrete konja prema severu.

24. S E J N ★★★
Zapadnjak je zavezao mrtvo telo na konju, ali je za sve
vreme gledao za Elizom.
Ispred predeia koii je bio obrs.stau gustim žbunjem. ona
je još jednom okrenula glavu nazad, skinula šešir i mahnula.
On podiže ruku u znak pozdrava.
Eliza potera konja kroz žbunje.
X
Mesečina je obasjala preriju i šumarak koid se kao neki
cm : zid isprečio prema istoku.
Zavijanje nekog usamljenog prerijskog vuka odjekivalo ie
kroz noćnu tišinu.
Dva konja su se uplašila i pribili se jedan uz drugog, kao
da su hteli na taj naiin da se zaštite.
Zapadnjak izvuče „vinčesteAu” iz sedla i suzi očne kapke.
Pokušao je da prcKire pogledom kroz srebrnu mesečevu svet-
lost.
Ti šumovi koje ie čuo nisu dolazili s one' strane odakle se
oglasio vuk.
Tog trenutka iz šume izlete neki iahat koii ie u daliini iz­
gledao kao kakva utvara. Jurio ie konjem prema mestu gde
se nalazio Šejn.
Zapadnjak podiže pušku i umiri upla.ione konio,.
Ubrzo iz Sume izjuriše još dva iahača. Njihovi povici pro-
lomiše se kroz hoć.
Ubrzo padoše pucnji.
Konj progonjenog čoveka okrenuo' se i počeo da beži. Ja­
hač ie bio bačen na zemliu. Pao ie u mekanu travu, ali ie brzo
skočio na noge i potrčao za konjem, koea očigledno više ndie
mogao da stigne.
Dvojica gonilaca pođoše na razne strane. Jedan je galo-
pirao •'.Vi odbt^lim koniem. a drugi ie jahao orema proeonie-
nom čoveku. Više nisu pucali.
Begimac se okrenuo i trčao u pravcu gde se nalazio Sein.
Bio je još daleko od njega kad ga ie iahač sustigao. Bacio se
iz sedla na niega i oborio ga na zemliu. Brzo su obojica skočili
na noge. Jedan udarac pesnice pogodi ptogonienog čoveka
i obori ga ponovo na zemlju.
Drugi iahač ie sustigao odbeglog konia, uhvatio ga za uzde
i polako krenuo natrag.
Sejn je primetio srebrni odsjaj na jakni Iahača i sada ie
bio skoro siguran da su to šerifi.
Bez žurbe ie vrati.-- pušku u sedlo i poterao konie orema
ljudima.
— Stoj! — grmnu jedan od njih i podiže pušku uvis.

25. ★★★ S E J N ★★★
Zapadnjak povuče uzde konja.
— Ko ste vi i šta tražite ovde? — vdknu liutito čovek.
Drugi zaustavi konje, I on je držao oružje u ruci
— Z/Oveih se Šejn.
Jedan od njih dvojice priđe bliže Zapadnjaku.
U travi se podiže oboreni čovek i namesti se u sedeći Dolo-
žai. Jadikovao je glasno
— Zaveži već jednom ta pogana usta, staro momče! — ob­
recnu se na njega jahač.
— Ali, ja sam samo hteo da prošetam unaokolo kako bi
moj konj malo protegao noge — objaSnjavao ie čovek u 'tra^d
piskavim gla3om.
— Tvoj konj će imati prilike da se kreće dovoljno, ali ti
ćeš idućih nedelia morati da se navikneš lia sedenie. i to u
đavolski tesnom stanu, prijatelju.
— To nije pravo — branio se stari čovek. — Mnogi ovde
jašu unaokolo i razgledaju zemlju.
— Pa, eto, sada si i sam priznao — nasmeja se iahač ve»
selo. — Ja sam odmah znao šta ti ovde tražiš.
Drugi zvezdonosac stade ispred Zapadniaka.
— Grupa vojnika mi je ispričala o vama — objasni on. —
Mogu li da vidim vaš papir?
— Zašto da ne — reče Sejn mim o i siaha s konja. Prižao
je šerifu.
Puščana cev je još uvek bila uperena, u Zapadnjakove
grudi.
U pozadini je kukao uhvaćeni čovek. okrenut drufiocn Še­
rifu. Pokušavao ie nekako da popravi svol đavoJski težak -k >-
ložaj i privoli zvezdonosce da učine i nešto drugo, a ne samo
da misli kako da izvrdavaju svoju dužnost.
Sejn pruži svoj izgužvani papir Šerifu i ovai ik^uša da ga
pročiili'^ u mraku. Pri; tom še povukao korak nazad i SDUfitiia
pušku.
Posle izvesnog vremena ie potvrdno klimnuo slavom.
Vratio je Zapadnjaku paoir i prebacio puSku preko ramena.
— A Šta ie s ovim ovde, sto m u gromova? uoita on I
pokaza m kom mrtvog čoveka na konju.
— To je neki mladi momak kon ie sa tri svoia drugara
tiajpre napao jednog Indijanca i njegovu skvo. a kasnije se
vratio još jednom da isproba svoje p u c ale sposobnosti, na
meni.
Šerif se isceri.
— I, ka}co vidim prokleto loše se proveo, zar ne?
— Da — odgovori Sejn kratko i vrati hartiju u džep.
— A, njegovi drugari?
Zapadnjak sleže ramenima.
— Nisam ih više video — odgovori, — Njihov vođa bi fa:e-
lialo da se zove Led.
— Ovde ih ima kao kusih pasa, tako da se samo sa ime-
23

26. ★★★ S E J N
nom ne može ništa početi. Mi hvatamo one koii nam padnu u
šake. Da preduzimamo nešto više i od toga i niie naš zadatak.
— Možete li ovog uzeti, sa sobom? — hteo ie da zna Sein.
Mahnuo ie glavom unazad. — Trebalo bi da se zove Soni.
— A, prezime?
— Nemam pojma.
Drugi šerif vodio je konie za uzde Ispred njega se tetu­
rao doseljenik, ljut kac ris. Žalio se n% nepravde ovog sveta.
— Ovo je Šejn — obavesti ga prvi šerif. — Njegova legi­
timacija iina čitavih pola tuceta pečata.
Zapadnjak se blago osmehnu. Sta sve može ostaviti utisak
čak i na jednog šerifa! On verovatno u mraku nije video ništ#
drugo osim tih silnih pečata.
Zvezdonosac doditnu rukom svoi šešir.
— Drago mi je što sam vas upoznao, mister — reče on i
psmehnu se. — Đavolski gadan posao, zar ne?
— Ja imam zadatak samo da podnesem izveštai! — odgo­
vori Zapadnjak.
— A mi jurimo ove bedne ljude, kao da su oni neki oko-
reli zločinci — objasni zvezdonosac i pijunu u travu. — Gadi
mi se takav posao. Ali, sudija u Fort Smitu tako naređuje, a
iza njega opet stoje drugi koji zahtevaju da se tako radi.
Okrenuo se prema doseljeniku.
— Da se nisi ni za živu glavu usudio da uziaSeS ovu tvoju
ragu! —^ zapreti on.
— Ako to uradiS. obesiće te dvaput u Fort Smitu 1 — reče
drugi cereći se. Zatim je ispriiao u nekoliko kratkih rečenica
šta je saznao od Sejna o mrtvom čoveku.
Stari doseljenik je pažljivo slušao i prišao bliže.
— Ja toga pozaiajem! — uzviknu on.
Sejn i zvezdonosci gledali su radoznalo u njega.
— A, odakle? — upita Zapadnjak.
Stari čovek se cereliao.
— Da li čete me pustiti da umakneni. ako iznesem istinu
na videlo, ljudi? — upita on.
Držanje obojice zvez.-ionosaca postade kruto.
— Ne! — odgovori jedan grubo. — AH ako svojim ćuta-
njem sprečavaš razjašnjenje nekog zlodela. onda će se u Fort
Smitu izraditi za tebe poseban kovčeg. Ja ti dajem svoju reč
da će sigurno biti tako!
— Pa. to je sramota! — ljutio se doseljenik.
— Hajde, odveži jezik!
čovek opsova gadno.
Jedan šerif ga zgrabi za jaknu i gurnu ga prema mrtvom
čoveku koji ie visio ‘na konju pored Zapadnjakovog mrkova.
Podigao ie glavo leša.
— Napred' Gledaj!
— To je Soni — reče stari čovek i uzdahnu. — Više od
toga 0 niemu ne znam. Pripada grupi čiji je vođa Led. On,
Pauer i Kato.
U

27. ★★★ S E J N ★★★
— Kakva je to grupa?
— Lutalice iz Teksasa. Led ie tamo dole pokupovao mala
krda stoke i doterso ih na švoi račun do željeznice. Kladim se
<ia oni baš ovde na zemlii, koia tek treba da se podeli, na-
iiieravaju da podignu farmu. I to za Leda koii daje novac'
— Da li vi nešto znate otome? — upita iedan šerif Za­
padnjaka.
— Ne! — odgovori visoki čovek i odmalinu glavom.
— Do đavo-la, tako iei — psovao ie doselienik. — Tačet-
iforica će jahati za iednoea ier će Led kasmie kad dobiiu zem­
liu preuzeti i jijihove parcele. I sada unapred razgledam ade ie
najpogodnije da se podigne ranč. Naravna tamo ade ima do­
voljno vode za stoku i dobra trava za ispašu. On će platit:! svo­
jim ljudima taksu i kupice njihove parcele. Eto. tako ie. Sta
ćete preduzeti protiv njih?
— A, otkud vi poznajete Soniia? — upita Sein.
— Video sam te momke više puta u Kanzasu. Prolazili su
često pored moje fai-me.
— A, zašto ste vi pr'>dali svoie imanie?
— Zato što je zemljk neplodna i nije ni za šta. mister.
A pogotovu nije za galenje stoke. Država nas ie prevarila kad
je označila ovu bednu preriiu kao predeo pogodan za farme
goveda. Tu ne raste ni trava niti bilo šta drugo.
— Ovaj me stvarno nervira — reče iedan šeriC napučivši
usne. — Vezaćemo mu usta maramom i valjda će tako već
jednom prestati da priča gluposti.
— Pa, i ia mislim da je to naibolie rešenie *— složi se
drugi. — Jesi li nas "azvimeo, staro momče?
Zapadnjaku su ovi ljudi, sva trojica, već bili dosadni.
— Hvala vam, momci što ste mi uštedeli put do predstav­
nika vlasti — reče on i osmehnu se. Dodirnuo ie n,ikom obod
svog šešira. Okrenuo se nazad i uskoro ie uziahao mrkova.
— K-aižite neku lepu reč za mene. mister! — cvilio ie dose­
ljenik. — Molim vas da mi pomognete!
— Ne veruijto da bi to uticalo n a , šerifa, stari čoveče —
odgovori Sejn ■meći glavom. — U svakom slučaiu. mislim da
su uhvatili naisitnijeg prestupnika među ovim lopužam?. Sa­
svim bezopasnog.
Čovek poskoči od radosti. To ie bio zračak nade da se
spase.
— Jeste li čuli ovo, ljudi? — kreštaerie on.
Sejn okrete svoga konia i potera ga brzo. Više se ni-ie ni
osvrnuo da vidi šta se dogodila Bilo mu ie sasvim iasno da tu
ništa ne može učiniti. Kan zvezdonosci siidiie Parkera iednom
nekog zgrabe u svoje grube šake. tom.e više nema spasa.
Visoki čovek ie iahao bez žurbe prema severozanadti. Bio
ie zadovoljan što ie sreo šerife. Time ie sebi uštedeo dosta
vremena.
Zemliište ie posle izvesnog vremena počelo da se spušta
i sada ga je put vodio prema nekoi udolini koia ie bila obrasla
25

28. ★★★ S E J N ★★★
gustim žbunjem i usamljenim omorik,ama. Ugledao ie iedno
malo jezero iz koea se izlivala voda i kroz uzani usek u zemlid
tekla na jug. Vćrovatno se ulivala u onai uolok čila ie bistra
voda žub(^la pored kolibe koiu ie tako dobro upoznao.
Zapadniak povuče uzde mrkovu. Siahao ie i skin.uo sedlo.
Bacio fla je na za:nlju.
Konj pojuri prema vodi i odmah poče da srče otftrepliu-
juću te&iost,
Zaipadnjak sede i uze sedlo da bi potražio poslednje os­
tatke hrane. Kukuruaii hleb ie bio tvrd kao kamen, a sir
zgnječen i poispadao Iz paoira. Bilo ie već krainie vreme da
kupi nešto za j ^ .
Uskoro se oprtižio i legao. Sedlo mu ie posliižilo kao ias-
tuk. Njegove misli su odlutale tamo negde na polaznu liniiu
gde će sutra sresti Elizu. A onda, iedan sočni biftek. Ali. narie
uspeo da završi misao do kraja. Zaspao je.
X I
Vojnica su nabijali u zemlju dugačke motki; na crvenim za­
stavama na vihu u pravci liniji od severu piwia iugu.
Sejn zaustavi konja pored giutog ibimln i omnotri voini-
ke. Bilo je očigledno da ie malo skrenuo h putn I nalazio se po­
red seveme granice poiasa zemlje ftlrokutr oki) dvanaest i du­
gačkog petnaest, milja, koii će posle trku bili besplano oode-
Ijen. Oblast nije velika, ali savetnioi pr^sadnika nisu mogli
da izbore više.
Kad su vojnici primetili Zapadnjaka pojurili su odmah
prema njemu. Držali su oružje u rukama.
Sejn je ugledao mladog poručnika koga to dan raniie sreo.
Odmah su jedan drugog prepoznali.
- Jahači zau^više konje. Na njihovim Ifcima ogledalo se
razočaranje.
— Pucanj u prazno, ser — reče narednik.
— Ovog možeš sresti kud god kreneš — dobaci neko od
vojnika pakosno.
— Nastavite rad sa vojnicima, naredniče! — viknu ofizir
i potera svog konja prema Seinu.
Vojnici še vratiše do linije sa crvenim zastavicama na
zapadu.
Mladi poručnik zaustavi svoga konja.
— Hoćete M da vidite i to da li mi dobro obavljamo naš
posao? — upita on.
— Sasvim slučajno sam naišao ovamo — odgovori Sejn i
nabrna obrve. — Uostalom, mene ova stvar interesuje mnogo
manje nego što vd zam'iSIjate.

29. S E J N ★★★
— Stvarno?
— Rekao sam vam već — odgovori Zapadniak i stavi ruke
na sedlo. — Ja se izgleda vama nimalo ne dopadam!
— Kako to mislite?
— Pa to ie jasno i o tome ne treba ni razgovarati. Ali, da
vjim kažem nešto drugo, ovakve ustupke doselianicima može
-ii-iM dozvoliti samo onaj kome stoji na raspolaganju zakonska
mašinerija, Protivkandidat tu mogućnost nema.
Mladi oficir kao da je počeo da raste u sedlu.
— Pa vi to govorile protiv predsednika’
— M a ne, dragi poručnice — pokušao je da ga umiri Za-
padnjak, — Ja samo govorim ono što ie stvarno takoi Činje­
nice su tu. UostEdom i armija niie bas nakloniena ovoj akciiL
I to vam ie sigurno poznato. Nioi više odgovara da ova oblast
iivde ostane nenaseljena, takva kakva ie i sada. ier se smatra
ila bi ovde mogli da se nasele Aoači, Komanči. Dakote i drugi
Indijanci, pa tri tako bilo lakše da se oni kontrolišu. a ostale
1)1 ogromne oblasti prazne koie danas oni naseliavaiu. Samo.
meni se čini da predsedrnik inia više obzira prema doselienici-
ina, a mišljenje oficira u štabu kao da mu i niie važno.
— Ala ste vi neki pametni aković — izusti lagano oficir.
I’reko njegovog lica pređe podrugljiv osmeh. — A, zašto
predsednik ne mora da se obazire na mišljenie štaba oficira?
7— Predsednik ie konzervabivac, ser. t, U generalštabu ni ie­
dan oficir ne može da zamisli ndšta drugo, nego da se mora bi­
rati baš kosnzervativac. Jer. ako ne bude tako, onda ie to neka
vrsta izdaje. Želim vam lep dnu. ser!
Sejn se osniehnu i dodirnu rukom obod svoga šešira. O k ­
renuo je svoga konja i poterao ga napred. Ofioiir ga ie zbu­
njeno ottwatio pogledom. To Sto se Sein usudio da mu tresne
istinu u lice za ovog mladog čOveka ie svakako bila neka vrsta
izdaje. AH, to Sto je Zapadnjak imeo, bilo ie tačlio.
XII
Jedna konjička jedinica patrolirala ie stalno duž polazije
linije fcoju će budućii. vlasnici moči da pređu 'tek kad odV-kne
imcanj za ipočetak trke za zeimljom. Voinici su iahali na krat-
Kom rastojanju jedan pored drugog, a samo tKmekad su se
okrenuH prema šarenoj gomili liudi tu ispred niih.
Od istoka prema zapadu pružao se iedan ogroman logor
Iftrenog sveita. Iberijski štednjaci, magareće dvokolice. jahači,
ručna fcoMca, kamini, kolibdce od dasaka i šatori staiali su sa-
l»i|eni jedm uz druge u totalnom neredu,
27

30. ★★★ S E J N ★★★
Gomila putujućih trgovaca našla se tu da novim doselie-
nieima proda manje-višc važne stvari, ali većinom po iako vi­
sokoj cenl. Ko je ovđe nešto kupovao morao ie da zaboravi na
cenu od juče ili prekjuče i niie imao dragog izbora nego da
plati onoliko koliko trgovac traži. Poneki šator putujućih
trgovaca ostajao je prazan, pošto ie sva roba rasprodata i ljudi
krenuli odatle novčanika nabijenih paratra. Ali, njihove uzane
daščare preuzimali su odmah oni koji već dugo čekaju. Bila
je to velika gužva i ko se usudi da iednom napusti mesto. ni­
kad ga više niie dobijao ponovo. Tako su se trgovci neprestano
smenjlvali.
Sejnov papir omogućio mu ie da ga vojnici propuste. Dos-
peo je u gomiiiu ljudi koii su vikali.-dozivali se, svađali i pso-
vaR, Brzo je pronašao štalu za iznaniliivanje i čuvanje konia
koja Se, u stvari, sastojala samo od jedne drvene ograde i
krova na stubovima.
Konji u štali većinom su pripadali armijii. Vojnici su se
očigledno stalno nalazili u pokretu 1 ovde su menjali svoje ži­
votinje za one koje su odmorne.
— Za tri dana jedan dolar — reče mali, prljavi konjušar
još pre nego što je uhvatio konja zá uzdu.
Sejn sjaha.
— AH, pucanj za početafe trke ie već kroz Jva dana.
■— Pa, šta taida?
— U to doba.niko već neće bdti ovđe.
— Ja uvek naplaćujem tri dana. I to v»ć čitave četiri ne-
delje otkako sam ovde.
— Tako dugo ovi ljudi čekaju ovde? — Cudlo se Zapad­
njak.
— Poneki još i duže.
Zapadnjak plati dolar. Nije imao namrru da se prepire sa
konjušarom.
Izašao je iz ograđenog prostora 1 uputio »e prema ogrom­
nom šatoru leipe Lulu koji se nalazio usred ustalasane mase
ljudi kao stena u penušavom moru.
Smeh, ,clka devojaka i lomljenje »takla odjekivali su iz
velikog platnenog šatora.
Neka mršava farmerova žena sa dvoie izgladnele dece na
rukama stala je ispred Sejna,
— Imate li nešto da dam ovol deci da ledu, ser? — upita
ona. — O d juče nisu jeli ništa.
Zapadnjak stavi novčanicu ženi u ruke.
— Odakle ste? — upita on.
— Iz Ajove. ser. Naša iarma Ie izgorela. Soasll smo samo
ono što se nalazi na mama.
— I magarca — reCe jedno dete brzo.
— Jeste, ser. Tačno ie. Ali niega moramo da prodamo da
bismo Uplaitili taksu. O d srca vam hvala, ser. Neka vam se sto­
tinu puta vrati!
28

31. ★★★ S E J N Ir-kie
Zapadnjak mahnu glavom prema mršavoi ženi i krenu đa-
lie kroz gomilu.
Na malim vatrama se kuvalo. Cai, kafa iii ielo,
Pored ie'dne su se kartali neki bradati muškarci.
— Ja nemam novca — reče iedan baš tog ,momenta, —
Ali, kako bi bilo da uložim ova lepa klešta? — upita on i-ia-
vuče iz poiasa alat i pokaza ga.
— Te su tupe kao zubi moie stogodišnie babe — reče
iedan drugi čovek. — Ne, Mete. Stavi kao zalog svoi lepl
■•losač pantalona, odavno mi već bode QČi.
Uz glasan smeh učesnika u igri čovek koii ie došao U ćor­
sokak stavio ie kao ulog svoi svetloplavi držač pantalona.
Ispod jednih maJ.ih seliačkih kola spavala su đcea. Pros­
jaci su išli od porodice do porodice.
— Pa, juče sam s tobom podelila poslednii komad hlelia
— vikala je neka žena glasno, — Nosi se već iednom. Džerome.
lažljivče jedan belosvetski!
— Činiš mi nepravdu, d6bra ženo! — cvilio ie odrpani
prosjak, — I, pomešala si me s nekim. Ja se ne zovem Džerom
i nikad nisam bio pored tvoje vatre.
Sejn stiže do ogromnog šatora u kome se nalazio salun.
Levo od ulaza nalazio se šank, širok dobrih dvadeset lardi.
Devojke u belira haljinama stajale su jedna poriid druge,
a ispred njih se kož-operno isiSrsila Lulu, četrdesetoeodiSnia
vlasnicsi^aluna. BiJa ie to neobično debela žena goiaznog lica
sa bradom koia ie imala razdeliak, a bpre s abe strane cryeno<’
nosa I kosa ofarbana u belo činili su ie ioš stariiom neeć Sto
u stvari ieSte, Međutim, oko nienog debelog vrata višile su oei-
lice od bisera, a u levom uglu nabreklih usta nalazila se ,,bra-
zir "cigara iz koie ie kuljao dim kao iz probušenog ćUnka.
Vlasnica salun-šatora imala ie na s ' ^ haliinu od katuna
prošaržnu srebrom, sa dekolteom koii ie dopirao do n1eno<»
pojasa, na kome ie visio, ispred velikog trbuha. teški kolt
„pismejker”. Rukavi su se završavali u širokom luku nesde kr>d
laktova. tako da su dolazile do izražaia široke srebrne naruk­
vice na njeniim krupnim rukama.
Ispred šanka klatili su se liudi koii su nalili dosta viskiia
u sebe. Bilo ih ie mnogo Očigledno da na polaznu limiu nisu
došli samo siromašni liudi.
Dvadesetak stolova sa primitivnim klupama od erubo*»
(Irveta nalazilo se unaokolo. Devojke u halirnama sa SliokicarAa.
većinom mršave i blede, stajale su pored stolova i čekale na-
ludžbinu. Sein niie mogao da primeti ET'^u međ« niima.
— Hei, ti! — ciknu Lulu besno. — St-> se ti šu.-iiaš ovde?
Podigla ie ruku i pokazala prstom na Šetna.
On je pogleda i iscerise. Imala ie nešto neobično u sebi. "ta
putujuća bačva od, ko bi ga znao koliko, kilograma.
— Zašto se ceriš tako glupo? — viknu Lulu i pritisnu ci-
rnretu između usana, ali to loj niie smetalo da nastavi sa
psovkama.

32. ★★★ S e j n ★★★
— Sto td đavoliih materi, da ga dignemo u vazđuh! —
huknu jedan čovelc za šjinkom i zasuka rukave,
Devojke se trgoSe i polako ustadošei. Iza stolova i kUip:t
povlačile su se otie oprezno prema belim platnima koji su oii-
riMnni Šator delili u sredim na dva dela, a oko dva larda od
zemlje.
Iza platna nalazile su se prostorije odvojene Šatorskim ki i-
llma koje su se mogle iznajmiti, prazne ili sa devojkom, C'fii.i
je bila različita.
Tog trenutka ispred platna se pojavio neki 6ovek koii I*'
JoS uvek gurao košulju u svoje pantalone. a za niim 1«
devojlja i proveravala da li su dugmad na nienol haljini svm
zakopčana.
— D a mu razbijemo njušku. Sole! — riknu čovek koii nr
nalazio pored šanka.
— Pa šta vam je ljudi, zar je ovde tako dosadno? — UPIIm
Z apadnjak. Još uvek se oismehivao. Gledao je dvojicu ntrbttii-
ienih, bez namere da. izazove bilo kakvu-svađu.
— Izbacite ga smesta napolje! — ciknu žena. — C«*tlri
jednu rundu ako to učinite.
Krenuli su mimjevito prema Seinu i odmah napkU, br/
ikakve opomene.
Pesnicu iednog napadača blokirao je laktom, ali sa u litoiii
trenutku pogodi druga u bradu, Posrnuo je nazad.
— Tako se radi, mladići! — siktala ie žena. — PokRSUti-
inu gde se pase trava, tom kučkinom sinu! Napred!
Dvojica momaka pojuriše na njega kao divlje zverl.
Ostcdi ljudi povukoše se sa Sanka i napraviše polukrug
Lulu je neprestano duvala dim iz „brazila” i nient Oirom-
na fflava bila je skoro sasvim sakrivena iza sivog oblaka dlnm
Momci su zamahnuli pesnicama sa desne, i lev« Btran»'
Sejn se u po^ednjoj sekundi sagnuo i dve pesnice BVlitniiSo
đavoJski opasno iznad njegove glave. Pogodili su jedan
i oboi'ica istog momenta jauknuli.
Zapadnjak se podiže brzo. Jednog napadača gurnuo |<>
ramenom u stranu, a drugog žestoko tresnuo u bradu.
Momak riknu kao da ga ie zmija uiela, Posrvnuo li* na­
zad i za sobom povukao klupu i sledeći sto, StropoStao s«i tv«
zemlju uz tresak,
— Bravo! — uzviknu jedna devojka.
Lulu je ukočeno pogledala drsku devajku. Pri tom loi 1c
ispa]a cigara iz iista.
Devojči se zaledi osmeh na usnama i njene ruke 86 oous-
tlSe niz tek).
— Glupa gusko! — ciknu Lulu prodornim glasom, — Ot-
Pjuštena si, d to ovog trenutka! Napolje!
— Zabc^a, pa ja sam samo htela.,, — mucala Ie đevolka.
N im o liceje pocrvenelo. Nije znala šta da kaže.
-— Cisti se! — režala ie besno debela vlasnica krCme, — I
to odmah!
30

33. ★★★ S E J N ★★★
Neki neobično snažan čovek zsrabi bocu i tresnu ie o ivicu
šanka. Puče staklo i prsnu na sve strane. U ruci čoveka ostao
je odlomljeni gornii deo boce. Opasno oruzie! Iskolačenih očiiu
i iskrivljena Idca cerekao'se prema Zapadnjaku.
Krug radoznalih liudi se povećao. Platna na sobama m
podigoše i mnoge radoznale glave izviriše napolie.
— Nije baš jako pošteno, zar ne, priiatelju? — upita Sein.
— Pošteno iii ne, to ovog trenutka i niie važno! — riknu
ugursuz. — Nelm mora da poljedi, mister! Niie važnO kako.
Jednim dugačkim skokom koii ie propratio grtanoglasan
smeli gomile čovek je prišao Šejnu.
Zapadnjak se povuče korak nazad. Tog trenutka kraičkom
oka ugledao ie stolicu pored sebe. Bila Ie napravliena od gru­
bog drveta, ali svakako mnogo praktičnija od glomaznih klupa.
Sejn zgrabi stoMcu desno^m rukpm i podiže Ie uvis baS onog
trenutka kada ie nitkov zamahnuo da ga udari opasnim ko­
madom stakla. Stolica ga pogodi posred čela.
NafMtdač se skljokao pored nogu Zapadnjaka i •niružio s«
koliko je dug po poidu. Opasno staklo ispade iz niegove ruke.
— Hoće li još neko? -r-upita visoki čovek.
— Dajem bocu viskija onom ko ovoc nitkova obori na
pod, ljudi! — viknu Lulu sva crvena od besa. Pogledala ie
unaokolo, — Pa šta ie to sada. sto mu gromova, zar odiednom
viSe niste žedni. Tli ste napunili gaće? Zar vam ie ovai vetro-
gonja uterao strah u kosti, momci?
Niko niie rekao nijednu reč.
— Mark! — ciknu Lulu besna kao ris. Okrenula se pre«ui
konobaru koii je stajao pored nje. — Sta ie s tobom?
— Kad si me zapošljavala naje bilo reči o tome da ću mo­
rati da se tučem, i nemsun namere to da radim — mrmljao ie
suvonjavi čovek.
— Ali, ia ti to sada naređujem, lupežu!
— Nemam nameru da te poslušam! — odvrati on brzo.
Covek skide belu bluzu i stavi ie na sto pored debele
žene,
— Ja ću ga srušiti,. da padne. , . i poliubi patos — mu­
cao je neki prljavi tSip koii se provukao kroz razbacani na-
meštaj.
Za trenutak ie zastao, a zatim pojurio prema Zapadniak«.
Zamahnuo je pesnicom joS daleko pi;e nego što ie mogao da
dohvati visok<« čoveka.
Sejn munjevito gum u nogom stolicu prema napadaču.
Covek se spotakao o stolicu i tresnu koliko ie dug o nod. Ostao
je nepokretan da leži na podu, uz gromoglasan smeh prisutnih
posmatrača.
Komobair i jedna devoika bledog lica oprezno su izašli iz
Intora.
— Zar je moffuće, do đavola, da niko neće dobiti bocu
rupičastog viskija? — frktala ie Lulu kao preriiska mačka.
31

34. ★★★ S E J N ★★★
Udarila je šakom o šank tako snažno da su čaše i boce
počele da drhte i sudarale se tako žestoko da ie sve zvcfalo.
— Eto, neka ti sama dobiieš tai viski! — dobaci čovt'lt koii
je čučao ^dsoko gore u drvenoj konstrukciji šatora, Nleiiovo
kikotanje privuklo je pažnju svih prisutnih. Okrenuli hu «lavt>.
Niko njega tamo gore nije primetio. I Zapadniak 011 ie
sada prvi put video. Odatle se moglo-^gledati u svu «olit! od
platna,
— Sta sad to treba da zaiači? •— ciknu Lulu 1 poteži
revolver, Nanišanila je gore i povukla oroz.
Prasnu pucanj.
Omalen sedokosi stari čovek kriknu uplaSeno. Ugubln ie
ravnotežu i sunovratio se dole. Za sobom ie povukao
užad. letve i platna.
Nastade cika i vriska. Platna koja S’- služila kao «Idovi
soba podigoše se uvis. Clolišave devojke PO. išavale «U d*» dođu
do svojih haljina i cikale uzbuđeno. Mušk, ’ci iz soba ktillma
borba nije bila zanimljiva i zato se prepustili irugim eabavMnin.
psovali su sada na sav glas i pokušavali da 'to pre dovedu u
red žvoju odeču.
Devojke su oblačile haljine i pokušavale da što pr* umaknu
od radoznalih pogleda gomile ljudi.
Svi su se od srca .smejali.
Sedokosi stari čovek se podigao na noge i potrfiM uremn
vralima.
Zapadnjak se osvrnuo" na sve stt-ane i iskoriitlO tr^nnlnk
zabune. Niko više nije obraćao pažnju na njega 1 ©n U mmho
pođe prema izlazu iz šatora.
Ali, Lulu je to primetila.
— Hej, stranče! — viknu ona.
— Znači tako, hoćeš da zbrišeš, nesrećo jedna? Kof,u ^11 li
oderali, nitkove! Smesta sp vrati natrag!
Zapadniak se mirno okrenuo i poigledao razbeandu ?,riiu.
Ušao je ponovo u Šator.
Lepa Lulu, kako su je sVi zvali, baš tog trenutka duniiln ie
u cev revolvera koja se još uvek pušila i stavila ffn u futrolu
ispred njenog okruglog trbuha. Podbočila se i izRiln I/. Snnka.
Zasukala je besrio ioš više rukave na svojim laktovlina i
pliunula u šake. Odjeknu pljesak dva debela dlana. Niimrfite-
no lice grdosije od žene niie nagoveštavalo ništa dobix>.
— Izbubetao si ove ništarije, drugih pravih mam»kn ne­
ma. Ali sam zato tu ja. Sad ćeš morati i sa mnom du np ob-
računaš, ti, lukavi ugursuze, koji ne vredi nii pola lule duvana.
Ja sam ta koja će ti pokazati tvog boga. I, ne vrdal, vp ć kreni
u napad, nitkove!
Visoki čovek nije imao vremema da razn^isH kako da se
suprotstavi ovoi izuzetno .snažnoj ženi, a da ie pri tom ne po­
vredi. Osim toga, nije bila za potcenjiivanje ta đavolski opasna
vlasnica šatora.
S2

35. ★★★ S E J N ★★★
Pojvuila ie glavom napred i istovremeno pokušala da sa
udari pesnicama.
Zapadniak Ie reagovao brzo. Uhvatio ie niene ručne zelo*
bove.
Gomila ie urlala od zadovolistva. Tako nešto odavno nisu
doživeli.
Pobeđeni kočoperni petlići koie ie Sein poslao na pod ni*
su ni najmanje imali svoie da se ponovo upuste u okršaj.
Znači, na redu ie konačni obračun. Sa ovom krupnom ženom
koja je nekad bila, a i danas ie tako zovu. Lepa Lulu.
I.«ulu je psovala besno, Njen glas ie. bio kreštav kao škri­
panje starog čekrka. Z ap a^jak ie đavolski iako stezao niene
zglavke. Poki^avala ie smm silama da ?e otrgne. Ali, ništal
Udarala je dAelim kolenima, ali ioi' ie duga haliina smetala.
Zapadnjak ie ocenio da ^predstava treba da se privede
kraju. Bdio je dosta komedije.
Jednim snažnim izamahom gurnuo ie debelu ženu kao nelju
vreću nazad. Ona tresnu o' šank. Cak i tai ogromni komiid nai-
meštaja bio je uzdrman od udarca njenog tela. Ca£e i boce po­
češe ponovo da zveckaju kao da ih ie sam đavo udarao iediui
u drugu.
Snažna žena odbila se od šanka i poiurila praiovo napred
da udari Zapadnjaka. Ali, on ie pratio svaki njen pokret'i bio
je već pored nje. Izbegao je udarac krupne pesnice i istovre­
meno zgrabio ogromne meke kukove đavolske žene. napreeao
sve svoie snage, podigao ie uvis i bacio ie u korito za pl-aste
sudova,
Voda pljusnu na sve strane.
Lulu kriknu besno, kao da ie peku na ražniu.
Šator se zatrese od smeha gonvile radoznalih posmatrača.
Devcake su stajale na stolovima i vriskalo od radosti. Ba­
cale su še u naručje muškaraca koji su ih oduševljeno hvati^
kao kakvelopte i okretali se u krug s iviima.
Lulu se zaglavila u koritu. Nije mo^la nikako da se oslo­
bodi koiita.
— Možda imate još koju želju, madam? — upita Z a p s ^
niak i nakloni se.
Pokušala je da ga udari pesmdoom, ali bila daleko i niiie
mogla da ga dbhyati.
Sejn mim o priđe šanku. Uzeo ie jednu bocu visldia i UA-
punio sebi čaSu. je odjednom.
Lulu je cikala i divlje mlatarala nogama oko sebe. Psovala
je i spominjala prokleti svet gde nema pravde, ali tifne ni za
dlaku nije popravila svoj neobično sme8an položaj u kome se
našla.
Zapadnjak stavi novac pored boce 1 dodirnu rakom obod
§vog šešira.
— 2 d im vam prijatan dani — reče on i osmehnu se.
$ š ^ m

36. ★★★ S e j n ifir-ic
Tek kada ie visoki stranac izašsio iz šatora usudio se mr­
šavi konobar da priđe i pomogne svoioi gazdarici.
Lulu se nekako izmisoliila iz korita. Huktala ie bt»no. Iza
nje je ostajao Sirak trag, kao neki mali potok.
Smeh ioš uvek niie prestaijao. Nisu mogli da ea prekinu na
besni pogledi debele žene koia ie uzbuđeno mahula Desnicom.
Lulu je psovala na sav glas. Povukla se brzo u kuliiniu
Šatora koia se nalazila iza šanka.
Kad se ponovo pojavila na sebi ie imala upadillVU Kplcnu
haljinu sa srebrnim poiasom na kome ie u koinol futroli vl.sio
teški ,,kolt’.
Cigara „brazU’ se dimila kao ^ o m l i e « odiak lzmt»đu nle-
nih debelih usana.
tJevojke i liuđd koji su zaposleni kod nie bili nu oprr/.ni.
Trudili su se da budu što dalie od*,njenog domalaj«, AH, ie
njih tridesetak ljudi svoiski zapelo da se sve ponovo dovpdr u
red. Letve n« drvenoj konstrulcciii stavljene su tamo M<lr .su
bile i ranije, a platnene sobe su ponovo nameStene,
— Sta je? — ciknu Lulu. — Zašto buljiš u m«fl« han dn
sara neko svetsko čudo!
Svoj zmijski pogled bila ie upravila na neko« fiovakn kuli
ie sedeo za šankom.
— Sta da ti odgovorim? — odvrati čovek. — Bilo 1» đa­
volski smešno. Lulu!
— Znaći, ti tako misliš? — prasnu ona.
—• Da budem iskren, bilo Ie đavolski veselo — ih ip Imo hp
čovek. — Proski da pukneš od smeha.
— Znate šta, madam — upade u razgovor Covak kuli ie
sedeo pored njega. — Tai momak ie brži. pametnlll 1 »tmi ni ii
od ostalih. To mu se bez ikakve zavisti mora priznati, Kaou
dole I svaka čast. Pravi deliia!
— A. ko je on? — upita žena stežući be»no pasnk'P Po­
vukla je dim 03. cigare i opsovala.
Dvojica muškaraca koji su sedell tu pored ni® tluitnl))« ra­
menima.
— Taj je pre nekoliko dana bio ovde — čuo • • llaa li'dn^
devojke.
— Sta ti to meni cvrkućeš? — upita Lulu. — Da ie on hlo
ovde u moan salunu! Ne verujem.
Njene očn su besno sevale.
— Jeste, bio je — odvrati devojka. — Samo. možda U to
nisi primetila.
— I. ko je on?
— Zove se Sejn i radi za vladu u VaSingtonu.
— Je M on to tebi lično tutnuo u glavu, glupačo?
— Ne. To sam saznala od Elize. Ona ga zna loS od ra­
nije. Pitaj nju. ako mf-ni ne verujefi.
— Sejn! — reče Lulu zamišljeno. Vrtela je glavom. — Ja
to ime prvi put čujem. Ne znam ga.

37. ★★★ S E J N ★★★
— Pa otkud bi ti znala sve liuđe na ovom svetu? — uoita
jedan čovek koii ie sedeo za šankom.
— Slušaj ti, ugursuze — reče Liilu i podboči se. — Ako ti
roi.sliš da se meni podsmevaš onda kupi svoie prnje i da te moie
oči viSe nücad ne vide u ovom saluuu! Jesi li razumeo? Put
pod noge, Biupavl čoveče!
— A, zašto? Prekosutra ćemo ionako svi biti daleko odav­
de. Tada ćeš morati sama da ločeš tai tvoii viski i biće ti đa­
volski teško da namamiS nekos mtiškarca za tvoie devojke.
— Nemoj se radovati suviše rano, čoveče — ciknu Lulu
besno. —> Ima tu iož nešto. I mi ćemo učestvovati u trci za
podelu zemlje. A kasnije će negde morati da izraste grad. I
naravno, u njemu će se nagaziti iedan raskošan, otmen sallin, a
taj će pripadati meni. Ako te budem videia tamo, idiote iedam.
onda ču te ja lično uhvatiti za iaknu i izbaciti naipolie kao pra-
Ztttu vreću. A sada, gubi se! Da te moje oči više ne vide!
DiitfÜ čovek za šankom munu u rebra svog drugara.
— Hajdemo, Ovene! — reče on tilao. — Ovo ne sluti ns
dobro. A, nemamo ni potrebe da se prekiremo s tom gomilom
mesa.
Obojica naiglo ustadoše i izađoše iz šatora.
Lilu pijunu za njima i opsova kao kočijaS. Zatim ie pog­
ledala ostale ljude.
Imala je osećai da ioj se ioš uvek podsmevaiu. Alá onakci,
tiho. Lukavo. Na njihovim usnama lebdeo ie neki slaiveni pod-
smeh. Ta bruka koju ie doživela mučila ie mnogo više nego
što je i samof sebi htela da prizna.
— Sta tu buljite u mene tako glupo? — ciknu ona — Zar
ste ovde došli da se đavolski smejete meni, vi ugursuzi. ili da
pijete viski i zabavljat^ se s devojkama?
Devojke su staiale ispred platnenih vrata soba koie su po­
novo Mle nameštene.
Većina ljudi je izašla diz šatora. Onai ko ie ostao priiao bi
šanku i tu je dobđo viski.
Raspoložesiie lepe Lulu se nie menjalo. Stalna ie naisllla oa
tog đavolski opasnog čoveka.
X III
Kato, krupna dežmekasti Covek srednje visine sa Širokim
licem, stajao le iza jednih farmerskih kola 1 kriSoim posmatrao
fli-lna koji je Išao od jedne do druge grut^ Huđi 1 nešto ac.
liHko izgleda, raspitivao.
Sačekao je joS malo dok se visoki čovek niie udallto toMko

38. ★★★ S E J N ★★★
da ga ne primeti, a zatij-n prešao na drusu stranu ulice. Sagnuo
se i oprezno krenuo đaHe, osvrćući se na sve strane.
Iza—polazne linije, tamo gde je nabacano đubre prerasla
U čitav breg, a putujući trgovci napustili svoie bedne kolibe,
jer i a se više nije isplatilo da tu borave. Kato zastade. a zatim
sfe ttwti prema povećoj napuštenoj kolibi u kojol su au Cukali
Kervin Led i Pauer.
U ovom delu polazne linije nije bilo ljudi. Đubr# le već
počelo da smrdi, a ljudi su se i bojali toga da ne zakMne kad
bude dat znak za trku i svojim kolima i životlnlam* tiskali
SU se prema srednjem delu. tamo gde se nalazio iator It'oa
Lulu ier nisu hteli da ostanu po strani i dobiju ntku lošu
— Šejn je stigao! — viknu Kato dahćuči.
— A Soni? — preseče ga Led.
Dežmekasti Kato sleže ramenima.
Led nabra obrve i pogleda u Pauera. Ali, on ie Mlttu sle-
Šao ramMiiiaia i ćutao kr:0 zaliven.
— Došao je sam — obavesti ih Kato. — Najprt if pos­
tarao da smesti svoga konja, a zatim kreni.W3 u salun k«»d leoe
Lulu. Ona ga ie izazvala i s njom se žestoko ftosvađao. Nnnra-
vio je krš i lom u krčmi, a na kraiu ie debelu vlasnicu Intora
bacio u korito za pranje sudova. Kažem vam momci, tO 1# bilo
dk čovek pukne od smeha, sto inu gromova!
Pauer se isceri.
Led gadno opsova.
— Đo sto đavola! — viknu on besno. — Pa. n« liit*re-
suje čemu si se ti tamo smejao. već šta je bilo ft Bonllem.
To ti meni kaži, budalo!
Istog trenutka Kato se uozbiljio.
— E. moj gazda — Poče on polako. — Prema onome Sto
se dogodilo u krčmi i kako ie tai đav'>lski Šejn obarao kao od
šale sve svoje protivnike, ia pretpostavljam da Sonlla više
nema,
— Pa. gde je onda tai pasji sin? — zagrme Led.
— Mrtav čovek. iiigurno, do đavola! — škrcutao 1* zubima
Kato. — Eto tako, okliznuo se i pao. Preselio se na onai svet.
to je sve.
Led odlučno odmahnu glavom.
— -fo nije moguće! — viknu pn. — Sein ea slBuimo niip
tako jednostavno ostavio da tamo trune pored potoka. Isto
tako ga niie zatrpao u neku rupu kao mačka svoi izmet. Dakle,
mora da ga je u tom slučaju poneo sa sobom.
— Pa. mož4a je Soni još u životu — reče Kato. — Ako ie
Tiinjen onda on neće hteti da se pokaže sve dok ne ozdravi.
Bar ja pretpostavljam da može bifi tako.
— I ja mislim isto — dodade Pauer. — Manie zboff pov­
rede, a još više zbog uvrede. Prokleto ambiciozan momak, tari
m,alL gazda!
— Sto m u paMeniH sromova! — huknu Led. — Meni ie

39. ★★★ S E J N •k'k'k
potreban tai komad zemlje koii će Soni dobiti. Četiri paurćefle
EU dovoline za iedan rane. Sa tri, to bi bio neki bedni mali
posed.
— Meni izgleda da si se toga setio suviše kasno, gazda —
reče Pauer namrgođeno. — Ili si pak bio sasvim siguran da će
Soni sigurno moći da sredi tog đavolskog vladinog momka?
— Soni ie bio brz kao munia — odvrati Led. — A sada itti
je jasno da tai Šejn mora nestati sa pozornice. On ie iedini
koji nas je video tamo gore kod kolibe pored potoka. Kisniie
će izneti na videlo istinu kad mi budemo dobili tu zemliu. A
ja hoću baš tu zemliu i niiednu drugu. Ona ie naibolie u celoj
oblasti koja će se deliti.
— A, kako to da nam o tome ništa dosad nisi pričao? —
upita Kat» zbunjeno.
— A zar sam ja dužan da ti obesim svakn sitnicu o nois?
— obrecnu se Led na niega.
— Sta ćeš. Desilo se tako zato što nas ie tai nitkov iz­
nenadio.
— Hajde, Pauere. provuci svoi nos napolie. da naih tai
momak ne priđe blizu i ponovo nam Drinrpdi iznenađenje.
Pauer priđe iskrivljenim vratima na koiima se nalazila
jedna poveća rupa kroz koiu ie moglo da se osmotri da li neko
nailazi ovamo ili ne.
Pažljivo je razgledao na sve strane.
— O n razgovara sa liudima i nešto ih ispituie — obavesti
ih Kato. — Sasvim ie moguće da se rasnituie i za nas. a ve­
rovatno motii na svaku sitnicu i javlja u Vašington sve šta se
ovde dešava. Sigurno će svi oni koji upadnu u nj^ovu čor6u
obrati kasnije zelen bostan kad zemlja bude Dodeliena.
— Njega moramo smesta uklonili! — prasnu Led besnd.
— Po svaku cenu. Jer, niko živi na ovom svetu nije nas video
tamo napolju kod kolibe osim njega. Da li se možda približava.
Pauere?
— Ne! Nema nikog!
— Verovatno ga ove napuštene daščare i kolibe ne inte-
resuju — primeti Kato. — Ovde nema nikoga. Jasno, svi se
guraju tamo dole, te proklete budale. Cak ni neke kockare ni­
kako da donese vetar ovamo. A ovde se tako mirno, bez buke
može igrati poker do mile volje.
— Moramo tog pasjeg sina da namamimo u klopku —
reče odlučno Led.
Pauer okrete lice prema njemu. Kato uplašeno škljocnu vi­
licama.
— I to baš ovde u ovu kolibu — nastavi Led. — Jedan od
nas ¿e ga namanviti ovamo, a druga dvoiica će ga poslati u
carstvo snova. Posle toga biće uklonjen sa ovog sveta, kao da
ga nikad i nije bilo.
— A, zašto da ne oucamo odmah? — pobuni ^e Pauer.
— Ne ide tako — odvrati Led. — Pučani bi privukao ova­
mo radoznale ljude koii bi nasrnuli u kolibu da vide šta se
ST

40. ★★★ S E J N ★★★
dogodilo. Pucaoil se čuje daleko unaokolo. Zato ćemo ea ooslati
u pakap sasvitfn iiho i bez ikakve buke.
lied preseče pogledom Kata. Ovai je ćutao. Nije bio baS
iako siguran da će lako savladati tog žilavog momka.
Da li ovako? — upita Pauer iscerivSi se. Bio ie izvadio
svoi široki nož i podigao mu vrh naviše.
■— Možda tako, a možda ie ioš i bolie da ga po mraku
1 magli u toku noći odneBemo negde dalie i onda izraietamo
kugianaa njegovu žilavu kožu. I to nije loše.
je još uvek gledao u pravcu gde se nalazio Kato.
ZaSto me tako gledai, gazda? — upita dežmekasU čo­
vek. Ja sam već njuškao i nešto otkrio. Valjda ie sada red
na Fauera da ide.
Visoki koščala čovek sa jisnošeaiim, ali ioš uvek upadljivim
voiniikiim pantalonama vrati nož u kožnu futrolu sa pojasom.
— Sejn će uočiti Pauera mnogo lakše — objaand Kato. —
Jer, on je viši od mene.
— U redu, slažem se! — reče Kervin Led i okret« n na
drugu stramu. — Ti ćeS ga namamiti ovamo. Pauefe. Moral se
ponašati tako kao da bežiš od njega i želiš da sa ■•krtlei.
Ali, pazi da to niko ne primeti.
“ Dobro, a ovde?
— Napravićeš jedan krug oko gomile đubreta 1 tak onda
utrčati ovamo.
— Možda će biti bolje da »ačekatno noć — predloM Pauer.
— Zašto? — upita Led. — D a nisi naputiio AaAa?
— Nije to, ali ja svakako ne želim da kv^itn tvoj« v»Ilke
pUmove.
— Ne pričan gluposti — hukmi l*d. — VidiS U molda ne­
kog napolju?
Pauer pogleda ponovo kroz rupu na vraMma.
— Ne.
— Dolaro — reče Led i osmehnu se. — Možeft da kroneš.
Pauer cflabavl revolver u fuitroli i izađe Iz ItOifbe.
Ijfđ «naftno otvori vrata i ona se s treskom sAtvorllle tea
inotnka.
A sada, otvori četvore oči, Kato. Oi ae srne pnlmctiti
d« je to £aimka. RazumeS?
X IV
— .L€sd? — čitdio se doseljemk koji ie «edeo na srofltn
farmertkton kolbna i posmatrao iivet unaokolo. Odmahnuo ie
glavom. — Ja to Sime dosad ii životu nisam ftoo, mlrter. Da li
Ife to neM vaS prijatelj?

41. S E J N 'k'k 'k
— Pa, nešto slično'— odgovori Zapadniak i dodirnu ru­
kom svoj šešir. — Izvinite što sam vas uznemirio.
— Ništa vi meni ne smetate, mister. Mi ionako ovde če­
kamo i dosađujemo se, ier nemamo šta da radimo. Već smo tri
nedelje ovde.
Sejn. klinmu glavom. Njegov pogled odluta do leđnih kola
za koia su bila privezana dva snažna konja. Porodica doselje­
nika je bila na okupu. Dvoie dece se igralo klikerima.
Svi su bili ovde na polaznoj liniji, spremni da pojure kad
bude dat znak za početak trke, pogotovu oni koii su u tome
videli svoju poslednju šansu u životu,
Se.in ie koračao dalje. Prolazio ie pored grubih, neotesanih
momaka i pitao se šta će ti lupeži da rade sa zemliom koiu
će dobiti, ier ništa na niima niie ukazivalo na to da su orai
uspeli negde da se skrase na iednom mestu ili da će to ikad
učiniti. To su avanturisti koji sigurno misle samo na to da do­
biju neko dobro parče zemlie koie će prodati prvom prilikom
kad im se ukaže, a zatim novac potrošiti u krčmama i saluni-
ma. Možda će i Lulu na takav način uspeti da prigrabi sebi či­
tav jedan kompleks zemlie na kome se može podići grad. Ve­
rovatno ima dosta ljudi koii će trčati za niu i posle ioi ustu­
piti zemlju, naravno uz odgovoraiuću nagradu. Minimalnu, sva­
kako.
Iznemada se ispred Sejna poiavio nehi šerif iz Parkerove
jedimce. Poznavali su sé.
— 2idravo, Se.jne! —■doviknu šerif veselo,
— Zdravo, Banko! — odvrati Zapadnjak i osmehnu se vi­
sokom čoveku crne kose.
— Jeste li zadovoljni s onim što se ovđe dešava, Seine?
— Nisam,
— A, kako to? — Isceri se Banko,
— Ima iako mnogo trikova. Oni koii su pametni i imai 4
novac ugrabiće naibolii komad kolača koii se deili,
— Ta trka za dobijanje zemljišta ie čist biznis, Sejme. A a
poslovima, zna se, Nigde siromašrui đavoli nemaiiu mmogo iz­
gleda na uspeh. Zašto bi sada ovde bilo drukčije?
— Lako ie moguće — složi se Sein. Nebo pametniie miš­
ljenje náje mu ovog trenutka palo na pamet. — Nego da vas
pitam. Da li ste čuli za nekog čoveka po imenu Led? Kervin
Led, koji ie navodno neki gazda u Teksasu.
Banko spusti niku i odmahnu glavom.
— Žao mi ie, Sejne. Ali, takvo ime nisam ovde čuo. A. Sta
je s njim?
— On ie prokrstario ceo predeo u?:duž 4 popreko da bi
našao parcele koje niernu odgovaraiu. Sa nelooliko liudi koii
su oči.gledno njegovi kauboji tamo u Teksasu! Ja sam se na­
šao sam protiv te grupe opasnih .nitkova, a.li nisam mogao
ništa da učiinim, Jedinn sam uspeo da ih nateram u bekstvo
kad su napali nekog Ceroki indiianca s namerom da ga upu­
caju, a njegovu skvo da siluju.
39

42. ★★★ S e j n ★★★
— To ovde nikog ne interesuje — reče Banko i odmahnu
Tukom. — Indijanci u našim zakoninva nisu neka T>osebno
zaštićena bića. Ali ako ie on lunjao unaokolo i tražio neki bolii
komad zemlje, morao bi da se pojavi pred sudijom u Fort
Smitu da mu se odmeri zaslužena kazna.
Zapadnjak se potrudio da opiše lupeže onoliko koliko su
nm ostali u sećanju.
Banko ponovo odmahnu glavom.
— Ne, to mi skoro ništa ne znači — odgovori on. — Ka­
žete da ih ima više?
— Trojica. Četvrtog sam bio primoran da upucam. Niega
■Je Led poslao natrag posle događaja ispred kolibe da mene
uputi na onaj svet.
— Razumem vas. Sto ne bismo prešli malo onamo kod
Lulu da popijemo nešto? — predloži Banko.
— Bolje ne — reče Zapadnjaik i nasmeši se kiselo. — Ta
me ne podnosi i može se dogoditi svašta.
■— Dobro, možda ćeimo se ioš videIS — reče Banko. Ok­
renuo se i otišao svojim putem.
Zapadnjak ga otprati pogledom. Ali, tog trenutka primetio
?e iednog visokog, koščatog čoveka riđe kose, sa eustom čeki­
njastom bradom. Na sebi je imao kariranu košulju i stare
olinjale pantalone.
Da, to je jedan od nd*tkova!
Zapadnjaku se učinilo da ga ie momak istog trenuifei tte-
ledao. Ali, odjednom je nestao kao da ga ie zemlja progutala
Iza nekih kola ispred kojih su stajali upregnuti fcomii.
Šejn skoči i uputi se brzo u tom pravcu.
Covek je trčao brzo, ali se stalno osvrtao unazad. Sada ie
Teć skrenuo u neku sporednu ulicu logora.
Visoki čovek bio ie stalno za petama nitkovu koii ie đa­
volski brzo uzmicao. Zapadjak ie često morao da zastane kako
bi osmotrio kuda se lupež uputio. Ali. Zapadnjak niie uspeo
da smanji rasitojanje između sebe i nitkova.
Progonjeni čovek ;ie već izašao iz kruga gde su se nalazili
ljudi i potrčao prema jednoj ogromnoj gomili đubreta iza koie
se nalazila neka trošna koliba skovana od dasaka, kože i pleha
Zapadnjak napregnu sve svoje snage i potrča što ga vi5e
noge nose.
Begunac, kao kakva avet, zamače iza kolibe i potrča.
Zapaidnjak poteže te.škd „kolt”.
— Stoj! — viknu on.
Beguinac se za trenutak okrenuo, ali. niie prestao da trSi.
Sada je zamakao iza nekih polomljenih kola koia su se našla
na niegovom putu.
MeđuitAm, nitkov ie več bio stigao do sledeće kolibe i xa-
Čas zamakao iza ugla.
Šejn ie trčao brzo i sada kao da ie došao na takvo rasto-
Janje odakle bi moglo da se puca. Ali, nitkov' m u priredi
jedno iznenađenje.
40

43. ★★★ S E J N ★★★
Umesto da potraži spas bežeči u prirodu, on se adiednom
kao kakva klada sruči iz daliine glavačke prema vratima kolibe
i upade unutra.
Iskrivljena teška vrata zacvileše kao da ih ie sam đavo
zavitlao.
Dve ili tri sekunde kasnije za lupežom uskoči u kolibu
i Zapadnjak. Ugledao ie čoveka ispred sebe i podigao cev
.Jiolta”.
Ali, ne lezá vraže! Vrata se odjednom zalupiše kao da ih
je orkan zavitlao.
Tog trenutka Zapadnjak shvati da ndje on bio lovac na
čovekia kao što je u svojoi glavi zamišljao, nego neko koga su
nasamarili drugi i uhvatili ga na sasvim iednostavan i pri­
prost trik.
Okrenuo se munjevito s opasnim „koltom” u riaci, ali bilo
je već sve kasno. Dve cevi revolvera pogodiše ga kao od šale.
Najpre je osetio hladan dodiT metala na čelu, a zatim na levom
obrazu.
Visoki čovek se zateura. Povio se kao plamen na vetru.
Ufinilo m u se da pred niim leluia neki plavičasti plamen koii
se diže uvná. A zatim ie tlo pod niegovim nogama postalo
mekano, kao sunđer.
U tom trenutku pogodi ga i treći udarac. U potiljak. Bio
ie težak i bolam.
Kao iz neke velike daliine čuo ie Zapadniak glas.
— Sta je to, gazda? Pa, tai medved ie već odavno trebal
đa poljubi patos!
Sejnova kolena najzad ipak popustiše. Udarac; o tvrdo tlo
niie osetio.
X V
— Hej, Banko! — mahnula ie mbo.m Eliza i potrčala Šeri­
fu u susret. — Znate 11 možda gde se nalazi Sejn?
— Sreo saim ga.
— Gde?
Banko pokaza rukom iza sebe. — Eno onamo. Siguran
sam da nije piroSlo ni deset minuta.
Eliza se zahvali i pokuša da prođe brzo pored niega.
Ali, šerif zgrabi njenu ruku.
— A, otkud vi znate da se on nalazi ovđe?
— Pa, ispričali su mi da ie po.spremio šator lene Lulu pre
izvesnog vremena — smeiala se Eliza glasno. — Upao ie tamo
kao kobac među piliće.
— A, zašto vi pitate za Sejna?
— Dogovorili smo se da se nađemo ovdef

44. 'k'k'k S E J N ★★■¿r
Banko ie još uvek držao čvrsto za ruku.
— A, kada ste se dogovorili? — upita on.
Eliza se zbunila.
— J a .. . mucala ie ona, ali ie odiednom prestala da eo-
vori i stavila ruku na usta. —-To se vas ne tiče. Banko.
— Ako sam razumeo onda ie to trebalo da bude „luče”
U to doba Sejn se nalazio negde daloko na iugu. Srce, da ea
nisi srela negde tamo? Interesantna stvar!
— Besmislica! — ciknu. Eliza besno i istrže svoiu ruku iz
njegove. — Msne nećeš odvesti pred tog strvodera sudiju u
Fort Smitu, Banko. Uostalom, mene zemlja ne interesuie.
— To kažu svi lovci na sreću ovde — cdvraiti on rtjiirno. —
Ali, njihova imena su ipak unesena u državnu knjigu, i oni
će učestvovati u podeli zemlje.
Banko se odjednom namršti.
— Da M ti nameravaš da učestvuješ u trci da tri kasnile
Bvoju zemlju ustupila toi debeloi Lulu? — upita on.
— Ako ja učestvujem u trci, onda će to biti samo za
mene. Shvati jednu stvar Banko. Ja nisam jedna od onih glu­
pih koza kojima Lulu naređuje šta treba da rade i kako tre­
ba da misle. Je li jasno?
— Ako te budem uhvatio da njuškaš unakolo i razgledaš
gde je najbolja zemlja, onda si gotova i neće te ni bog otac
spasti —■reče Banko ozbiljnim glasom. — Daiera ti svoiu reč
da će biti tako.
Banko se okrenuo i ušao u šator.
— Uobraženi majmun — mrmljala ie Eliza i kresnala od­
lučno u suiprotnom pravcu.
Kod prvtih kola ie zastala i upitala za Seina. Ali, čovek
koji je stajao ispred prednjeg točka vozila odmahnuo ie gla­
vom.
— Ne. Zao mi je, miis. Ali takvog nisam video.
Zahvalila se i krenula dalje.
Jedna žena ie čučala pored vatre i kuvala čorbu. Ona se
setila.
— Pitate za visokog čoveka! — kreStala ie o*ia. — Kafco
da ga nisam primetila? On ie ovde proiuriio kao da m u ie
sam đavo za petama. Ali, primetila sam i to da ie ispred niega
trčao neki mršav oovek. Eto, tako ie bilo. A. da vas pitam, da
li vi pripadate onoi đavolskoi grupi devoiaka te debele žene
po imenu Lulu?
— Da, madam.
— Sram vs-s bilo, devojko! — ciknu žena.
— Da, madam. Ja se stvarno stidim toga. Bebli ste u
ovom pravcu, zar ne? — upita Eliza i pokaza rukom.
— Jaste, tamo! — potvrdi žena. — Neka vam dragi bos
pomogne da se vratite na pravi put.
EMza klimnu glavom i požuri tamo kuda ioi ie žena po­
kazala.
%2

45. ★★★ S E J N ★★★
X V I
Zapadnjak se pokrenu na tvrdom tlu.
Trojica momaka sc udaljiše jedan od drufioa sa „kolto-
vima ’ u rukama. Sve cevi su bile uperene u visokoff čoveka
koji ie bespomoćno ležao na podu kolibe.
—■Izaleda da će se uskoro osvestitd — mrmljao ie Kato.
— A. *ar nije bolie da ea vežemo?
— Sta tu pričaš? Zar stvarno misliš da može skočiti, kad
je tako izudaran? Pa, niie njegova slava valida od Rume da
podnese tako teške udarce i uspe da se izviiče?
— Ali, veaan čovek nikad niie opasan — bio ie tvrdoglav
Kato. Tako ja mislim, gazda.
— Ako se neko ovde iznenada pojavi, onda ie bolie da ne
naiđe n« čoveka koji ie vezan. A sada, zavežite!
Zapadnjak se okrete u stranu i uzdahnu. Ispružio ie iednu
nogu i ponovo je povukao nazad. Njegovi očni kapci su se
pokrenuli. Pokušavao je da otvori oči.
Sada! — ciknu Pauer i pritisnu palac nešto niže na
teSkom „koltu”.
— Naslonite ga na zid! — naredi Kurvin Led. — Onda
Ć4R10 bdti sigurni da nam ne može umaći, tai pasji sin.
Dvojica snažnih momaka uhvatiše Zapadnjaka za ramen«.
Podigli su sa uvis i naslonili ga na zid.
Z ^a d n ia k otvori oči. Ugledao ie neku maglu. Ali, ubrao
■u M tanani oblaoi razišli i on pred sobom Ugleda đavolski
opasne niuŠke nitkova koji su se cerili iza cevi revolvera.
— Pa, momčino, evo nas onet tu — reče Led — niie
Dotrajsdo dtigo i opet imamo priliku da sp vidimo.
Zapadnjak se prisetio kako ie progonio čoveka i trenutka
kada le ušao u kolibu kao muva bez glave.
— Izgleda da ne želi da raizgovara s tobom, gazda — režao
3« Pauer. — Možda treba da ga ia malo sredim?
Led se tmpravi.
— Gow)rićeš samo onda kad b u đ ^ pitan — reče on. —«
Upamti to lednoan 'rauvek! I, ne pominji imena, budalo!
— Razumeo sam i biče tako — mrmliao ie Pauer.
Led oiMpva. Kleknuo je oooiovo pored Šeina.
— Gde le mledić? — upita on.
*— Možda bih vam i ispričao istinu, kad ti vaši prokleti
pUtoljd ne bi bffld tako đavolski opasno uneretni u moju glavu.
Led vwt4 avoi revolver u futrolu. Njegovi drugari učindSe
te isto,-
— Hteo ie 1» m ik u cenu dvoboj, PiokuSao sam đa ea ura-
rumhn. Ali, on i« tM svaku eeBfO hteo obrafitm.
— 17
Zapadmtjak pređe pogledom preko lica nitkova. !Svl sti na>i
pmtnuto čekali Sta će on đa kaže. Ali. o« ie ćutao. Primetio ie
(ta Bfhova pafin}a olie nd iednog treiiutka popustila.

46. ★★★ S E J N ★★★
— Da li si ga ranio? — viknu Led. — Hajde, isoliuni več
jednom istinu na videlo!
— Nisam smeo da rizikujem — reče Šejn.
— Znači, upucao si ga! — čudio se Led.
— Tako je büo.
—-Sto mu pasjih mat«i, nije valida rekao i to kako se
Ja ^ e m ?
-^^Ne, nrifie Lede — odvrati Zapadnjak. — Tvofe ime sam
saznao od jednog doselienika koii ie prepoznao Sonil« kada
sam ga predao jednom šerifu.
— A šta je bilo s tim doseljenikom?
— Taj je hteo da razgleda zemlju. Isto tako kao td 1 tvoji
moittcL Aii je naleteo na šerife koji su ga odveli nekud na
istok.
Led se povuče natrag.
— To, u stvari, znači da ti nitkovi u birou Šerifa maju
BVe o nama — reče Kato.
Kervin Led je dugo raznpšljao. Cutao je.
— D a li to znači da ćemo moratL hteli ili ne hteli, da za­
boravimo zauvek tu prokletu trku za zemljom? — uatta Pauei
i pogleda v«áx.
— Nema potrebe za paniku, momci — mrmliao I« Led
otegnutim glasom. — Osim ovog lupeža niko nas živi ndla vi­
deo. I, kad njega više ne bude bilo na ovom svetu, onda,..
Momci su počeli da se cere.
— Svakako — zacereka s« Kato. — Posle toga 1 ako se
neSto čuje to će biti samo blebetanje. A tai prgavi Soni ie bio
satn kad se vraćao da upuca Sejna. Znači, nikom iiilta.
— Izgleda da vam se sreća osmdtiuje — reče.Sejn.
— Utoliko ie tragičniia tvoia sudbina! — hulcnu Led i na-
mrSti se. — Hm , nešto razmišljam. Da ne pravimo (tuivu. Za
tebe W svakako bilo naibolie da sačekamo noć 1 da te ot­
pratimo na put, nešto malo dalie. Valjda ti je iasno da name-
ravamo da ti zauvek zapušimo usta i da te uputimo gore na
onaj svet odakle više nikad nećeš moći da ispričal ono Sto sá
video kođ kolibe pored potoka.
— Tp je čdsta samoodbrana — dobaci Kato podrusilivo.
— Vas dvoiica trčite za tim Ledom kao tele za kravom —
podsmevao se Sejn. — Zašto nešto ne rizi&uiéte? Ako ie izbo­
rite za neku dobru parcelu imaćete dobitak koii će vam omo­
gućiti da bezbrižno živite i provodite se kako ie vama volia.
Mo6i Će4e da piiete po dva dana viski i podvriskulete sa de-
v>6ikama u salunu, a da vas ri&o ne hvata za kraanu 1 tera
da ustanete kad vam se ne ustaie. Znači, možete biti svoii
sopstveni' gospodari. Zar vam to niie iasiio. vi. glupave plave?
PaUer se zamislio. Kato ie gledao ispred sebe i ćutao.
V nečemu ima pravo — reče Pauer otegnutim gla­
som, '— 'Ipak ,ti odlučuješ, gazda.
_ -^ar se tebi nešto ne dopada. Pauere?
— Ja samo kažem da u tome ima dosta 1 Istine, tfazda.