sejn

3. DZEK SLEJD
.«eia
N IŠRO FORUM OOUR M AR K ETPRIN T

4. E D IC IJ A V E S T E R N R O M A N A
S E J N
Broj; 41
G la v n i i odgovorni urednik :
S vetozar T O M IC
U rednik:
Zorka CiRiC
N aslov o riginala:
Ja c k Slade
S A V A G E G IR L
Recenzija:
T om islav K E T IG
Prevod 1 ad ap tacija:
T om islav K E T IG
L ektor:
Z orka C iR iC
T e hnički u re d n ik :
Ferenc B A R A T
N aslovna strana:
Ferenc B A R A T
K orektori:
Martrirt H O R V A T - H A R A N G O a O
Id a rlja K £ C K E S
Š tam pa: 6. X 19«2.
TrüÂLe: 1«. X 1982.
Izd a je 1 štam pa N lS R O F O R U M — O O U R M A R K E T P R IN T , N o rl
Sad, Vojvode MiSića 1 G lav n i i odgovorni u red n ik ; Svetozar TO-
M IC . U rednik; Zorka C iR iC . N aslov OTÎeioala: Jac k Slade — SAVA-
G E G IR L . C opyright; 1976. by Towe PuibilSoaKione IN C , prem a ugo­
v o ru sa G P A iz M inhema.
O slobođeno osnovnog poreza na prom et, m lSlJenjem P okrajinskog se­
k re tarijata za obrazovanje, n a u k a i k o ttu n i S A P V ojT odlM b m j
413-12/79 Od 28. n 1979. godioe.

5. Bila je mlada, lepa, ornolcosa. Koža joj nije bffla kao u brfe
žene. Sve na njoj pod!sećak> je na Indiganioa, iaiko to uofjfite ai.j*
biia.
— Crvenokoža — reče jedan od muškaraca kogi su je bili
okružili. — Siđi sa svog konjića i pokaži nam §ta imaš da nam
po nudiš!... Hajde, miči se, crvanokoža! To je naređenje! A ja
ne volim kad mi se neko odupire kao tvrdoglava mazga.
Sedela je na šarenom indijaniskoan ponijiu. Imala je sedlo
od krzna, kao Sto je bilo uobičajeno kod Komanča. K4a je m>-
laiena, ali, nije želela da to ovi miuškarci prianete.
Prkos je goreo u njenim očima.
— Šta hoćete? — p>ovikaila je grlenim ^asom. — Do đa­
vola s vama, nitkovi! Jamemam ništa da vam dam!
Muškarci se nasmejaše. Jedan od Đ(jih zavitla laso, feoge je
počelo da se vrti iznad njegove glave.
Omča se spusti kao velika ptica grabljivica na devojku,
sputa joj ruike u® gipko telo i povuče njenu viiikiu priiiteu iz
sedla.
Udarila je jaiko o tJo. Prašina se ix>digla i otoavrla je. Mu-
Si<arac s lasom smejao se najglasnije, i vukao je konopac sve
dok nije ležala pred .njegovim nogama.
Od pada s konja, bila je upola onesvešćena. Sada je ležala
na leđima i ugledala iznad sebe lice mužkarca.
Popodnevno sunce zaslepljujuće joj je udarailo u oči.
Sada je senka bacača l^ a pala na nju.
— Mi smo te posmatrali — reče čovek. — Ti si ponovo
bilri u gradu i obavila kupovinu. I ponovo si platila zlatnim
grum enčićim a... Ti nemaš pravog novca crvenokoža. Ti plaćađ
gruniunčićima . .. Imaš li još od toga, orvenokoža?
Zurila je prkosno u njega. U njenim očima se nije mogao
raspoznati strah. Njeno lice odavalo je samo prezir.
— Lešinari! — rekla je i otpljiunula. — Strvožderi's*e vi!
Muškarac se smeškao. Bio je to jedan koščati, cmobradi
đavo. Devojka indijanskog izgleda sada je već znala da ovde
ne može da očekuje ni najmanje samilosti.
Ovaj đavo je nanjušio plen.
Zlato!
Da, bik) je tačoo da je ona u određenim vreanenskiim raz­

6. ★★★ Š E J N ★★★
macima dola^iila iz brda i u malom gradu kupovala robu. I
bilo je tačno takođe da je plaćala grumenčićima.
To je bilo opasno. Olujni Oblak joj je to uvek nanovo na­
glašavao. On joj je hiljadu puta pričao kako je -/a be!e ljude
to žuto gruimenje, koje .su nazivali zlatom, kao opasno opo-jno
sred-stvo. Gore od onog Ikšća za žvak.-iinje i drugih .stvar; koje
ovde Lj.udi uzimaju ua b; mogli da ^nhoravc na nemiloiirdni ži­
vot u kome su bili osuđeni na propast.
Ranije je Olujni Oblak lično jah:io iiz brda u gradove belih,
ali već dve sedmice nije više bio u .stanju da to č’n;. Od kako
ga jé z]bac‘io onaj mustang koga je svim •■ilama želeo da uk­
roti, nije više mogao da se popne na konja Ha;- pnvre'meno.
Iako, ako se pravo uzme, nj godine koji' 'tu i>i'(>lokle nisu os­
tale bez traga na njemu, kako je on to sebi umifthao.
Devojka, koja je ležala na leđima, još UM'lt si's.meškala.
Tamne oči gledale su u bradatog mućkana, ali su opa­
žale i ono što se iza njega zbiva.
Gore, na ivici uvale, između vi.sokog ž!>un|a kn'o.'oia poja­
vio se jeda.n m-uškarac. Jeda.n krupan čovek Vt)ia da je svog
konja o¿stavio negde malo podalje.
Covek je bio udaljan najmanje dvosla kur.iHa. ali je Deana
opa;',ila mnoge pojedi.nosti na 'njemu. I odmuli jc ztiala da bi
on mogao da joj se dopadne.
Deana dosada nije imala još nikak.'.'di Ului,«t vu luuíkar-
C'ina, Ona zapravo o njima nije /-nala ru4t.i nk.i jr već više
puta bila u gradovima belaca radi kupovine r. ln'
Pog’erlala je ponovo u oči bradonji' n.i l liako ovaj
ne b' pii'sta.'i nep-overljiv. I čclvorica (wlivlili |.|>nv.i koji su tako
pohlepo /lurili. 'niuflu smeli n'.^’ta dii pi-'m'Me,
Tni.'da j«' in.=tirtkt vučice. Bila je ubcdi i,i u to da će joj
visok: iii.uMk;ii'ac tamo gore priskočiti u pouKM-
tz ci-li' f>'viavi' tog čoveka zračila je i>i>¿i.sh,>st. Opasnost za
citkove od l:i>jdi jc ovde bila zarobljena.
Bradi»nj:i na'l tijom se osmehnu.
— iVećcmn ti učinit! ni.Sla loše — ri'čc p iijn io ljs k i. — Treba,
sam o da ri:!'!! ka/.eš od;,kle ti to zlato. On.d;i ćemo te ponovo
p u stiti . . . K ako sc zoveš?.
— Deana.
— I odakle li to zlato. Deaiia?
Pokušala je da df>bije u vremenu.
Možda, će joj onaj vusoki muškarac zaista pomoći.
Zurila je nepomično u lice bradonje, ali, pre<l njenim du-
ho>vnim očima nije bilo ničeig drugog do onog stranca.
Grčevito se nasmejala.
— Nećete S€ dokopati nikakvog plena — reče. — To vam

7. -k'k'k S E J N ★★★
Se ne Lsplaiti. . . Da, tačno je da sam platilla ¿latnum grameoiSći-
ma. Ali, to je sve što smo pasedovald.
Na licu bradonje pojavi se vrebaj¡uéi iziraz.
— A koli'ko imate j’oš ad toga? — impáta jaífco pa0fiivo, a2i«
Deana mije prečula preteći ton u njegovoan gilasu. — BaS sam
radoanao da to saznam, crvenokoža. .. H ćeš sasviim adgunao
to po:veriti meni i mojim prijiaitelj'iima. I mogu da se kiladoan da
ćeš nas odvesti tamo.
Nije se usuđivala da siklloni pogled sa mjegoivih svetftocaivüi
oSijiU. Ovaj čovek je hio opasam kao đavo. OsećaHa je to sva­
kim unlarcem svoga srca i sve je jače mislila na visoteog oau^
karea tamo gore, na ivici uvale.
Nc-jasno je opazila kako je taj sitranac upravo kreooo.
Snažno je Mvrtela ^avoaxL
— Ne! — refcla je. — Idiite do đarvola, kopollaid!
Nitkovi prasniuše ponovo u podrugljiiv smeli. kao
da su uživali u tome da mniqe bespođnoćiruu devojtou.
— M i ćemo te već naiučiti pameti — reče beraiđoBiaa, koji
je stajao nad njoan. — Jedan za dlnugim. . . Sita kaizeit« km tO|
mladići?
Deana se izvijala u feonc^dima.
— Nećete doihiti zlato! — kniikruula je divIQ«. — Nikada
vam neću odati gde ono le ži. . . Ubijtte me, vi, piroikieiti psil Da,
ubijte me! M oj« čast mi ne možete oduzeti!
Bxadonja pxistd laso iz ruike i bacd se na njiu.
— Smaknuti te sigurno nećemo! — režao je. A3Ó, to ^ ti
tvrdiš o tvojoj časti, to je već druga Stvar. Rrakleito sam r»-
dioznao da li još n is i. ..
Ostatak reči izguibio se u gromoglaianom smehiu njegavibi
kompanjona. Smejali siu se tako glasno da je vdBoiki stiraaiac
btii; ikak%rih proldema mogao da i¡m se priMiži.
Do sada nsije mogao da razabeare nijednai reft, Affi, to g*
»lje ni infteresovalo.
Video je jedino da je tamo dole jedno lijudisiko hSće u ae*
▼olji.
Visoki meškarac, koji je lagano, sasvim ^xjkoijiio süaíri»
iiiz padinu, bio je Sejn.
Četvorica nitkova nisu ga primetili. Bili su mu okremuiti
leđima i 23urili su u devojku, koja je pred njima ležala u pra-
Sini.
Njihov vođa se obruSio na njiu kao vuk na svoj plen. Ali,
0tvar se nije odvijala tdko jednostavno kako je on sebi to bio
predstavio.
Omča lasa se rasflabavila, i ruke su joj se oslobodile. Miu-
njovito ih je izvukla, podigla i zarila lU üce bradatog tipa.

8. ★★★ Š E J N ★★★
Proderao se kad su njeni nokti počeli da pairaju njegove
obraze i da mu do krvi grebu kožu.
Njegovi kompanjoni su se još uvok smojali. Niko nije ni
pomišljao ina'to da pomogne vođi. To je bila stvar koju je svako
morao sam za sebe da dokrajči.
Bes u njemu rastao je sve više što se Deana jače branila.
Zvao se Art Rili i bio je poznat po svojoj brulalnoeti.
— Čekaj, ti, mačko! — frktao je. — Sada će tek bi/ti gadno
po tebe!
Usipeo je da je zgraibi za zglavke i da ji>j pritisne ruike ozá
zemlj-u. Protiv premoćne Rilijeve snage Dcaiiu više nije mogla
dugo da se opire.
Ležala je mirno pod bradatim nitkovom.
Rili je pokazivao zbunjenost izaraadnlm prr'okrotom situ­
acije. Joite da je Deana bila bespomoćnu poil n.jlni, ali, ni on
nije znao šta bi said trebalo da uči.ni. Jor, ako tu j<' sada pu­
stio, ona bi ponovo počela da ga napada ku<i divlja ma&ka.
Kako da postigne ono što miu je bio cilj, u d« ne izaaove
zajedAjivi podsmeh svojih kompanjona?
Iako je on bio vođa, sigurno je da on'i Tit> bi propustili
priliku da mu stave do zmanja .šta mi«le o tonu'.
On je bez siumnje bio najjači međiu njiinii 1 bUi jo u .stanju
da svakog čoveka jednim jedinim udarc<im pi'ittili'i' pixíalje u
car.stvo snova. To je Art Rili dovoljno čohU) I tlokii/ivuo.
A sada mu je oVa crnokosa đavolica pnivll« toliko prob­
leme!
Rt'ioći uspravio se i povukao i nju l'ri tom ni za
trenutak nije puštao zglavkove njenih ruku, .tli, nije mogao
da jc si>ri-('‘i da mu pljuje usred lica, u iMinIn iln mu pokazuje
zube, kilo da jo htela, poput svake zvorkr, ilu mu se dokopa
grkljanu.
fif' ciida približio na rastojaaj«* od diwct koraka, ald ga
ti ti,povi jo.i uvok tiimi primetili i.
ZiLSiiao je i jo.S mulo sačekao. Bio Jo tiri n<'ki način radoz-
nao što če bruidonja prudiuzeti, da bi konačno ukrotio to divlje
Bivorenjf.
Bandit ponovo baci devojku na vrelo tlo, ovaj put liceim
prema dolo. /.avrruio j'»j je ruke na leđa i ona je ječala od bo­
lova.
Sejn je držao ,,viničesterku” oslonjenu o kuk.
— Dosta je — reče.
Trojica nitkova, koji su stajali najbliže,' okrenuše se kao
opareni. Ruke im pođoše nadóle ka revolverima. To je bio
hiljadu puta Lsiprobani pokret prekaljenih revolveia.ia.
Se^jin je opalio odmah. On je imao iskustva u ovakvim si-

9. 'k'k-fr Š E J N
tuacijama. Ako bi ovakvim tipovima ponudio ma i najm anj«
šansu, oni bi delovali brzo i bezobzirno.
A oni su opet poverovali da vide svoju šansu u tome što je
Zapadnjak bio sam.
Kugla iz „vinčesterke” pogodila je Sejnu najMižeg čove­
ka u rame. Od udarca se upola okrenuo i zateturao se ka svom
komoanjonu koji je stajao s revolverom u ruci neposredno iza
njega.
Za lr('nutak su se sudarili, pokrivali^jedan drugog i među­
sobno onc-mogućavali da gađaju u pridošlicu.
Istovi'emeno je njihov vođa shvatio gde se krije još jedna
šan.‘''a. Sa divljom odlUčnošću sproveo je svoje mis'li u delo.
'/aurlavši. on se miunjevito podiže i povuče devojku sa
Eob.ini. Levom rukom držao joj je zglavkove kao u s.tezaljkL
Klolr>dnora desnicom posegnuo je ka dršci revolvera.
Sejn je shvatio surovu nameru lupeža. Telo devojke tre­
balo je da ga štiti i da miu posluži kao štit pred mecima Za-
padniakove ,,vinčesterke”.
Dok je Art Rili potezao „kolt” iz futrole, grmnula je S?j-
nova ,,vin.česterka” po drugi put. Bio je to riskantan hitac,
ali. Zapadnjak nije video drueu mogućnost.
Bradati niitkov zaurla. On ispusti devojku i zatetura se
u stranu.
Deana se munjeviito skloni sa vatrene lin.ije. Njoj je bilo
jasno da ovi gusari u sedlima ne smeju da dobiju borbu pro­
tiv tog usamljenog čoveka, ali, da od nje neće ni odustati. B ili
iyu besni i razjareni, i spremni da do kraja pokazuju mbe.
I Sejrni je to bilo potpuno jasno.
Opazio je plamičke iz cevi i nastavio i sam da puca. Mo­
n o je biti brži i morao ie bolie da gađa od tih tipova. U tome
ji- ležala njegova ledina šansa da preživi.
Dve kugle očešaće njegovu odeću. Opazio je kako nje-
^¡ovi protivnici pada.ju na kolena. a onda je nastaia tišina.
Rarutni dim se sporo vio i čudno titrao pod sunčevim zra­
cima.
Dvojica bamidita neće više nikada ustati. Art Rili i drugi
preživeli čučali su ječeći i isikrivljenih lica. Pred njima su U
prašini ležali revolveri, ali, nijedan od bandita nije ni pomiš­
ljao ria to da ponovo posegne za oružjem.
Sejn im priđe, uze revolvere i zadenu ih za svoj po(ja<s.
— Ko si ti? — upita Art Rili stenjiući. — Reci svoje ime,
mister! Hoću da znam koga ću od danas da progonim.
Sejn sleže ramenima i nasmeši se.
— Hoćeš li za to uopšte još nekada imati prilike? — pro­
mrmlja upiitno. — Pobrirl.iite se bolje o svojim raú^^aona? To vam
je svakako važnije nego da čujete maje ime.

10. Posle tih reči okrete se ka devojci. Stajala je i uzdržano
se osmehivala. Naj'bolji znak za to da je uspela da savlada
etrah u sebd.
— Ime! — urlao je Art Rili, razbesnelo. — Reci mi ko si!
Sej.n nije obraćao pažnju na njegovo urlanje. Smatrao je
da je b o l^ da ovi tipovi ne doznaju njegovo ime. Znao je da
„Vels Fargo” još uvek nije odustao od lova na njega, a još ko­
liko pre nekoliko dana bio je ponovo, sevi'rno od Amarilja,
opljačkan jedan transport novca ove kompanije.
Ukoliko bi se još sada saznalo da se Sejn u lo vreme nala­
zio u Penhendlu, dakle, blizu mesta doi»ađnjn, ljudi bi
prirodno izveli ponovo, po svom mišljonju, jedini ispravan
zaključak.
To je između ostalog bio i razlog Sto sn ftcjn ii,putio prema
severu. On se zapravo već suviše dugo bio žndriiio u Toksasu,
a to nije bilo dobro za čoveka njegovog kov«. Mj>nio jc da za­
varava svoje protivnike i da se uvek iznova l/.ncniKla pojav­
ljuje na nekom drugom mestu. To je za aj»^;n bilo o<l životne
važnosti.
Devojka se osnrjehivala Sejnu. Tek jc Ba<ln on opazio koli.ko
je ona lepa. Ali, opazio je takođe i to dn *i’ ne rndi o
Indijanki, kako je to u početku bio poverovao Onu Jc I)**/ .sva­
ke sumnje imala dosta indijanske krvi u žMiun«, wll Ie sve u
•vemu više podisećala na kćerku nekog potumtioa flp»M,HlKvg hi-
dalga.
Sejn začu kako je onaj drugi ranjenik rt*kni> svimi vođi.
— Ne treba toliko da se dere-5, Arte, MUlIm iIm /.nam ko
]e an. Ak><i se ne varam, ja sam mu već Jodnoin viil(V5 nijiušfeu
na jednoj polemici. Tip se zove Sojn.
— .liiNl II siguran? — povika Ari Rll| prlnuinino. — Hej,
čovečo! Jp li l.'ičtio to Što Sten .Tang tvrdi?
Sejn mu «lobiicl kratak, podsm-ešljivl poigled
— Utvrdite to siimi, ako vam jo do togu Im.'i loli.ko stalo.
Ondn }>ođe dalje ka dovojci.
U njenim krupnim očima pročitao je vreo 1/azov Na nje-
nim punim u.>*nama kao da se svetlucnla ro«n. Nosliln je jedno­
stavnu haljlmu od jelein;je kože, ali, Sejn jr naslućivao lepe
oblike koji »u so skrivali pod njom. On Jo nu tom području
sakupio do.9ta ii.<«kustva.
— Moj konj alojl dole, u drugoj uvali — roče I pokaza ka
jiugu odakle je bio došao. — Ako hoćeš ovde toliko da sačekaš,
mogli bismo sledeći deo puta zajedno da Jašemo kn severu.
Ali, ti moraš sama to da odlućiš. Ne želim da to prisiljavam
sa to.
Nije uopšte sačekao odgovor, nego je otkoračao nazad pu­
tem koijjim je i došao.

11. ★★★ S E J N ★★★
On je sada prema toj devojci bio sve pre nego ravnodu­
šan, ali, zaista nije želeo ni na šta da je prisiljava. To nije bio
njegov stil.
Bilo je, naravno, sasvim moguće da njoj uopište nije stalo
do njegove pratnje, jer je i dosada jahala sama. Iz nekog raz­
loga, koji Sejn nije znao.
Prepustio je stvar vremenu. Dao je devojci mogućnoiSit da
Se ipak sarha uputi dalje. Ako bi se izgubila odavde, onda bi on
jednostavno bio prisiljen da sam nastavi put ka severu.
Po«sl(' vi.še od deset minuta. Zapadnjak se vratio.
Osi'tio je zaidovoljstvo kada je uig'ledao devoj'ku kako se
joS uvek nalazi u uvali. Očigledno joj je, dakle, bilo stalo do
noc'(.;<)vog društva.
Ši'jinu uzgred sinu kroz glavu da već relativmo dugo nije
bio ž&nom koja bi ga zaista umela uzjbuditi.
Poslednji put je bio sa jednom devojkom u Amarilju, ali
BP ona posle vrlo kratkog vremena pokazala kao krajnje do­
sadno stvorenje. Bila je to kratka avantura, ni izbliza po nje­
govom ukusu.
Ova indijanolika devojika tamo dole, uzbuđivala ga je na
nekakav neobičan način. Bilo je dovoljno da joj samo pogleda
u oči, i već bi osetio kako u njemu snažno raste uzbuđenje.
Ona dva bandita su međusobno preVijala rane kada je Za­
padnjak doiahao u uvaliu-
— Mi ćemo te dohvatiti, Sejine — zareža Ant Rili. — Nećeš
uspeti da nam umakneš, to ti se kunem.
Sejm se cerio.
— Nemoj se kleti u nesigurne stvari, Rili.
Devoj'ka se vinula u krzneno sedlo svog šarenog indijan­
skog konja. Onda je odjahala do svoje tovarne mazge koja je
vukla priličan teret, i uzela životinjti za uzde. Bez reči je po-
jnhala odavde, a Sejin je poterao svog sivca uz bok njenom
mustangu.
— Ja sam Deana — rekla je devojka posle izvesnog vre-
miiiia. — A ti si Sejn, zar ne?
Klimnuo je glavom.
- Zašto nisi hteo pred banditima da se predstavi®? — na
stavila je devojka da zapitkuje. — Ti nisi imao čega đa se bojiš.
— Njih dvojice ne — odgovori Zapadnjak. — Ali, ja imam
ra7,loga da stalno brišem iza sebe svoje tragove... Sta su ti
Ij'udi hteli od tebe, Deana?
— Zlato — relila je jednostavno. — Beli Ijiudi su ludi za
nj'iim Zbog zlata bi se međuisobno iskasapili,
— Ja više volim kad imam dolare u džepu — primeti
Zapadnjak. — To zbog nekog posebnog razloga privlači minogo
mamje lešinara.

12. 'k'k'k S E J N-k'k'k
— Mi nemaino dolara da bismo mogli njima plaćati stvari
koje ja s vremena na vreme kupujem. Olujni oblak bi mi uvek
dao šaku zlatnih grumenčića. Za to bih dobila sve šta nam je
potrebno za. život. So, šećer i brašno, i sve ostale stvari koje su
čoveku neophodne ili ih čovek ž e li. .. Ovi ljudi mora da su me
posmatrali dok sam davala zlato vlasniku prodavnice u Ciko-
rijiu.
— Možda je on to tipovima rekao.
Zavrtela je energično glavom.
— Ni u kom slučaju — rekla je uver«'no. — Stari Sem
Volton je čovek od poverenja. On nas još ntkadn nije preva­
r io ... Banditi mora da su sasvim slučaj,no natrapali na našu
tajnu ... Mi već dugo kupujemo na ovaj nafln kod njega. U
Sema Voltona imamo veliko poverenje.
Šejn nije bio zainteresovan za zlato. NJomu Jo bilo mnogo
važnije i mnogo draže da nešto više sazna o devojci.
— Na prvi pogled smatrao sam te Indijankom — rekao je.
Nasmeši'la se.
— Zar zaista nisam to? — upita. — SniHtru.i 11 me belki-
njom?
— Ja znaan šta vidim.
— Onda ti vidiš više nego svi osUll. Sejne.
— Tvoj doda je možda bio Indijanac — n»*lnvl Zapad­
njak. — Ili tvoj pradeda... Mož.da čak i tvoju link« il| pra,-
baba. Sa neke strane si sigurno dobila dobni' lllar Indijanske
krvi. Ali, najvećim delom ti si belklnja. To feovpk inoi.i' da vidi
jodnim jedinim pogledom.
PoHlodao je sasvim kratko iskosa.
IzKli'dula jc uplašena.
AH, /,«AU) Jc pokazivala takvu roakrljuT
Ne*t.o n tijont nije bilo u redu. Za ftpj.iirt ilji' bilo nikakve
»umnj» dn ovh ilcvojka želi minogo to«« dn (irlUiiJc.
NhSH .111 u Ji'dnoj dolini, koja »«• piwniH iirvt?ru sve više
sužavala u J(*rlnn kanjon
Sojin Ji> l/.nonada imao ncja.'inn osrćaj dn jaic u klopku.
Deana mu nije davala nikakvo« povoda zu takav osećaj. De-
lovala JO potpuno nevino, kao ljudsko biće- kome čovek može
potpuno du vi'rujo.
Uprkos tomo, ostalo je jo5 jedno otvorono piitamjc: ko je
Oina?
Zašto je želola I dalje da se izdaje za Indijanku i da priz­
na da je zapravo ipak belkinja?
— Ti misliš, dakle, da sam ja belfkinja — rokla Je posle
izvesnog vremena. — Možda zaista i jesam, iako Izgledam kao
ih d ija n k a . . . Mogao bi da budeš i u pravu, Sejne. .. Ali, ja sa
10

13. ★★★ S e j n ★★★
osećam i mislim kao Indijanka. Ja sam odrasla među Koman­
čima . .. Govoriš Ii jezik Komanča, Sej.ne?
— Ja vladam pojedinim indijanskim dijalektima — od­
vrati joj Zapadnjak na narečju Kom,anča. — Pričaj mi o svom
detinjstvu, Deana!
— Ja se sećam samo Komanča — odvratila mu je na is­
tom narečju. — Ukoliko sam ja zaista bela devojika, onda mora
da sam pre vrlo mnogo vremena bila oteta. Moj otac se zove
O lujni Oblak i on je ranije bio veliki vrač kod Komanča .. . Je­
dnog dana je on sa mnom napustio selo u kome sam bila od­
rasla. Tada ja još nisam imala ni deset godina. Pleme je is­
ključilo Olujnog Oblaka. Ali, ja ne znam zašto se to zapravo
dogodilo . .. Od tada, skoro deset godina, živim ja s njim usa­
mljena u brdima. Moj otac ima jednu kućicu sagrađanu na
način kako ih grade belci. "Taino ja živim s njim i od njega
sam naučila da čitaim i pišem . .. On je jako mudar čovek. Oa
mi je uvek govorio da moramo sve da učinimo od belaca, či­
me treba da ovladamo. On stoji na stanovištu da Indijanci mo­
gu da postanu ravni s belima samo ako od njih preuzmu sve
njihovo znanje. Kažem ti, veoma mudar čovek je moj otac. . .
I to što sam ti ispričala' jc istina. Nisam te ništa slagala.
— Znam — odvrati Sejn kratko.
Njegove misli nisu mogle sasvim da se koncentrršu na ono
fit/o mu ie ispričala.
Negde je vrebala nekakva opasnost. On je to jasno slutio.
Njegov in,sti'nkt ga još nikada nije preva.rio.
Dolina je postala uža, stenoviti zidovi strmiji i neraTOiju
IV)sv'uda među stenama mogao je da vreba neprijatelj.
Kaka' neprijatelj?
Devojka mu ni izdaleka nije još sve rekla. To je osećao
JukSho. Isto tako jasno kao što mu je njegov instinkt signalizi-
nKi opasnost.
Deana je bila belkinja, to je za njega bilo nepobitno. Ali,
onn sc sama osećala više kao Komančkinja. I vladala je jezi­
kom tog indijanskog plemena . .. Moralo je biti tako kako mu
je ona ispričala. Kao beba, bila je odvedena od strane Indija­
naca i u njoj više nije bilo nikakvog sećanja na njeau raniju
prošlost.
Možda su njeni roditelji bili ubijem od Komanča.
Možda S(U je Indijanci odveli iz neke farmerske kuće po­
stavljene na nekom usamljenom mestu, dok su njeni roditelji
bi'li napolju na poslu.
Postojao je još čitav niz drugih mogućnosti, al5, to je bila
zagonetka koj 3 se nikada neće moći resiti.
Stenoviti zidovi su već bacali široke senke. Ako bi se za-
Iđjučivalo po položaja! sunca na nebu, bilo je najmanje četiri
i :

14. iH c it S E J N if-k-k
časa po padne. Sejn više nije iimao časovniika. Imao je jedan
lep zlatan džepni sat;, ali su mu ga u Ioka.lima za zabavni u
AmarLlju bili ukrali.
Sve u svemu, Sejn na tu kratku epi.zr>du nije uopšte imao
ugodna sećanja. Bio je srećam da „je završio to poglavlje svog
života.
Sada je isjgledalo, da je život ponovo pin’n'o da dobija lepe
boje. U Sejnu je moć nasliućivanja bila ra/.vijt'na kao kod step­
skog vuka.
— Koliko je još daleko? — upita dcvojlkiu.
Danas više nećemo usipeti ■da .'ftigncMrui — odvrati ona.
— Mi ćemo najdalje za jedan čas stići tin ji'dtvo mosto na ko­
m e možemo da se odmorimo. Tamo ima vodt* I ^.ivirtiinje imaju
dovoljno trave da pasu . ..
Njen glas je zvučao tako kao da je prvi>l>lit.ii<' iTrirnln na,me-
ru d'3 još nešto dioda, ali, ito u poisledajoin Ijct'tiiul.k'u nije ipak
moinila.
Kao uzgred, Sejin je nastavio da gleidn nn mvi* •ilmno. Ose­
ćao je da je po'smatran, a možda je i Dontiii tinnogo više
nego što je želela da prizna.
Dugo su jahali ćuteći bok uz bok. Draiia Jf riirrnluula ne­
ku neobiSnu i nepoznatu melodijiu sebi u lirtul'u Nn ni m om
tamnom licu igrao je sve vreme neki zaRonoInti (»rtni-jnk.
Posle jednog časa pojavi se prod njim « iiik iIo *u< vjvdom.
R ila jp to jedna „tinaha”, usok u steni, l’/idan u Itnioj jc čovek
preko cHo s^odine mogao da nađe vodu.
— (')vdo možemo da prcivodo'mo nr>ć — ifi'r' l'i-.in.T i elas-
Wftno kli/;iui iz krznenog sedla, Onda ukldp m-in., s.t životinije,
I>ol«HSn JI' po .sajiima i ova pt^luSiio ot:kai»ti kit V"'ii
T’’(»l>rliuila sc takođe i o tovurnoj mM/iifi, l','>jom je pos­
tupila nn i.'i’'in, skinuvši ,sa nje tpt'i'il, diflt |(' Segn sftajao
kraj iv o ;' ki>ijn I pivsrnntr.no.
Ost'čninlc l>ll>sk(‘ t>p,iNn'Oiil;i poj.'ičnvilI'O »«• u nji'mii.
D<<nrifl .«it* ki vinli 1 popi ni'kolilu) (iiul.ljiijn iz .inke,
Ondn rMi‘ilil;''i lici.', i-uk(' i ,‘:iop,-ila I pi»>;lc i/vcisiuog vreme­
na poviku pri'ki) rutncnji srnfijnći sc.
— Slo .'«trHiH luko lamo, Sejiu'? Zar nr^njl i ti d,i .se osvešiš,
prijatelju moj?
— Nut'.'ivno («li;ovorio jc /..'i.pa/injak. — Vrc<nnc jo za to.
Okrenuo si‘ k.'i svom konju i položio ¡(vlriii ruk.u na re­
men o.d sodla. rs’tovrcimeno je iii;l'%iao ono što /7ri Ic zanimalo.
Saida je konačno znao šta se dofiada.
Tamo između stena, na ivici izdani s vodom, iic.";l« je krat­
ko sevnu!o. Sunčani zrak pao jc na komad nekoj' metala. Za
Zapadiijaka je za to postojalo samo jedno abjašnjenjp,
12

15. 'k'k'k S E J N-k'k'k
Sve vreme u toku jahanja motala su mu se po misli/ma ta
četvorica nitkova koja su izvršila prepad na Deanu.
Ako su njih četvorica znali šta se događa, zašto onda tie
bi i drugi?
Moglo je bit; momaka koji ne bi istupili na tako prim iti­
van način kao ona četvorica,
Sejn u ovom trenutku nije imao nikakve šanse da nešto
preduzme. Morao ,ie prvo malo da sačeka, morao je da se pravi
kao da uopSte nije primetio ništa.
To je 7,a njega bila jedina mogućnost.
Ni]e se usuđivao ni devojci da kaže šta se događa.
Mirno je rasedlao svog konja i pustio životinjra da ode do
vode.
Doana je upravo skinula svoje mokasine, zadigla svoju
haljinu i zakoračila u ,,tinahu”, čija voda joj je dosejala čak
iznad kolena.
Sejn bi najrađe od svega gledao u te lepe noge, ali je on
sada morao da se usredsredi na sas’/im druge stvari.
Najmanje jedan ćovek nalazio se sada među stenama koje
.«su okružava,le mesto s vodom.
Ali, da li je zaista bio samo jedan jedini čovek?
vSejn je sve više dolazio do zaključka da je upravo tako.
Više ljudi se u svojoj premoći sigurno ne bi tako uzdržano
ponašali.
Deana mu domahnu rukom, smejućii se.
— Ovde je unutra tako dobro!
— Evo i ja već dolazim — odvrati Zapadnjaik i krenu.
Živci su mu bili zategruuti do pucanja. Bio je svestan bli-
■ki' opasnosti, ali, nije mogao ništa da učini protiv toga.
Nije smeo ni da dozvoli da se išta primeti. Bio je priisiien
<1;i sp drži potpuno nem.arno da ne bi izazvao nepoverenle ne-
viilljivog, da ne bi probudio sumnju tog protivnika koji je vre-
h.Ki za stenama.
Na ivici „tinahe” Sejn čuonu i poče da srče vodu kako je to
mrilo pre činila Deana. Ukus vode bio je prilično ustajao, ali
bnr nije bila gorka ili slana. I bila je tako bistra da se u njoj
odslikavalo nebo i jedan deo okolnih stena.
Činjenica u koju je Zapadnjak polagao sve svoje nade.
U vodenom ogledalu opazio je kako se iznenada pojavio je­
dan muškarac.
Sejn se pravio kao da ga još uvek nije primetio.
Covek mu se približavao sa desne strane. Njegovi koraci
bili su jedva čujni Kretao se tako elastično kao puma kad lo­
vi.
Još u tom tremutku, znao je Sejn da ima posla sa protiv­
nikom koga ni u kom siučajai ne sme da potceni.
13

16. i r i f i r 5 E J N -k 'k 'k
Nij« m9gao, naravivo, da raspozna nikakve pajedmosti. Vi­
deo je sam<i obrise muškarca, a u vodenom ogledalu raspoMao
je i svetlucanje oružja na sunou.
Mogio se raditi o jednoj pušci marko „šarp” ili možda čak
i o staroj ,,kentaki” pušci, koju su ljudi joS pre nekoliko dece­
nija koristili za lov na medvede i bizone.
Sejn je i dalje pio vodu.
Ostao je potpuno miran.
Najmanja greška mogla bi da ga stajr íivola.
Deana iznenada ispusti jedan užasniill krik.
Sejn la.gano podiže glavu. Zadržao jc i dulje .svoj Sučeći
položaj, a podlaktice su mu i dalje bile mimo o,slonjene na ko­
lena.
Bilo je to za njega vrlo povoljno jer je na taj
naéin njegova desna ruka, bila udalje-na .sii.mo dv« Ili tri santi-
metra od drški oba revolvera, koje jc bio pio m-koliko časova
zadenuo za pojas.
Bilo je to dobro oružje. On ga je u mortii vrifnonu prove-
rio. Jedan „paterson” kalibra tride.set osímii I ,|t’(l»n Ir.i'ki ,,vo-
ker” kalibra četrdeset četiri. To su bile p'jcHlJ'kf* onih revolve-
raia.
Sejn je ostajao sasvim miran dok je okn^«<> uinvu.
Ali, tada se ipak lako trže.
I nehotice se zagrcnu.
Prilika koja je tamo pred njim .itaj»ln juHl^lnln jo kao da
}« doSla direktno iz pakla.
Takvog jednog čoveka ZapadnjaJt J<4 nlVmdn nije imao
pred sobom.
nin jp to pogled pri komo bi ponokl Nivf'U koji ume lafcše
da »c upl«.4i .sigurno pao u níwvocrt. ..
II
SrjTi itr iHprnvi 1 noko vri'me glivlao ii iif.n^no imakaleno
lice toR neobii'nog čiovoka. Ovaj jc po«t*<i(>vno samo jedno oko.
Levo, Tamo j'* nokada. l)ilo de«no vinio Jo nnborami kapak
preko pr.i/:nt' dupljo ispod čupavr obrve. Ci-lo lice je bilo ob­
raslo divljon«, zamrSonom bradom. Ispod jodnof; otiranog šešira
visila je u prnmenovima bolosiva kosa I pn<1nln mm čak preko
širokih rami'na.
Pod žbu.njem brade, raspoznavali .su se ožiljci od noža.
Sake velike kao lopate bile su prikrivene ožUJolmn od opekoti­
na. Raskopčana kožna košulja otkrivala je takorte brojne ožilj­
ke na maljavim grudima jednookog.
Njegovo oružje bila je jedna teSka, star« puška za kw jm
14

17. i H t ir S E J N -k-k-k
bizone, jedna i^arpovka” jednometka, koja se još morala pu­
niti na primitivan način, prahom i olovom.
Velika cev bila je uperena u Zapadnjaka. Kada bi čovek
od jedne takve kugle bio samo i okrznut, bio bi sigurno skinut
s nogu.
Ali, s ovako kratkog odstojanja, punjenje bi sigurno pogo­
dilo Sejna usred grudi. Oroz je bio nategnut i neobičan jedno­
oki čovek trebalo je samo da zgrči kažiprst.
Izgledao je sasvim tako kao da će svoju neizgovorenu pret-
nju sprovosti u delo najdalje za jedan od dva minuta, i Šejn je
osetio snažne grčeve u stoma.ku.
— Zarkase! — povika devoj-ka.
Neobičan čovek poče glasno da muimla. To je ličilo na ne-
kalkav izraz prezrenija.
— Smaknuću ga — rekao je zatim muklim glasom.
Pojedine glasove bilo je teško razumeti. Glas sam po sebi
ličio jc na grmljavinu dolazeće nepogode.
Sejn je sve više dolazio do ubeđenja da on ovde ima posla
jednim diuševnim bolesnikom.
Deana izađe iz vode. Bosih nogu prišla je sa strane obojici
muškaraca.
— Stani, Deana! — zagrme jednoofci.
Ona ga posluša.
— On je moj prijatelj, Zarkase — povika preklinjućini
Rla«om. — Ti ne smeš da ga ubiješ! I on će tebi biti dobar pri­
jatelj! On je mene spasao kad su banditi izvršili prepad na
mone. Bila su to četiri nitkova! Oni bi me smaknuli da Šejn
nije bio došao.
Za.padnjaQc je još «vek zurio u cev stare „šarpovke”. Znao
jr da nema ni najmanju moguću šansu. Sa svim je mogao da
r«i6una, samo ne sa mogućnošću da će se iznenada nasuprot
njemu pojaviti jedan takav nepredvidiv čovek životinjskog iz-
gl«i;i.
Naravno da joS uvek nije mogao ništa da preduzme. Ču­
čao je i dalje tamo, i njegova ruka je i dalje p>očivala sasvim
bliau drškama revolvera koji su mu bili zadenuti za pojasom.
Bio je to jedan neugodan položaj. Kolena su počela da
ga bole. On bi se vrio rado uspravio, ali, n^ije anao kako bi
jednooki reagovao na to.
To jedno oko je svetlucalo demonski.
Sejn je znao da bi taiko čovek svaki pokret mogao da
■hvati kao pofcušaj napada.
Covek niije mogao biti davodjno oprezan u takvoj jednoj
sikuaciiiiL
IS

18. ■k-k-k S E J N 'k k k
Pošto mu se Deana obratila, Zarkas pogleda sasvim kratko
prema ni.joj.
— Prijatelj? — upita ne razumievaj'inči. — Ti imaš samo
jednog prijatelija. Ti imaš mene, Deana, moja mala ljubavi.
Sejn se pitao šta sve ovo treba da znači. Ovo ovde je bez
ikakve sumnje bila sasvim neobična situacija, a on je u nju
upao. Ovde se odigravala jedna 7.af'onot.ka za drugom.
Sada je takođe anao da je malo pre imao potpuno tačan
osećaj. Deana mu je zaista poneSto prećutala, zapravo izgleda
mnogo toga.
Sta se ovde zapravo odigravalo?
— Da, ja imam tebe, Zarkase — mtl.j'ovon devojka. — Ti
si moj najbolji prijatelj, to je tačno. A.ll, I Sejn je moj prija­
telj. On će mi .sasvim aigurnio pomo6i. I niiravno, Zarkase.
Jednooki malo sipusti puišku.
— Ume li on da se bori? Je li jak?
— Jak kao medved — uveravaln J** <Ifvoj(kn, — On je
iđosada svakog protivnika pobedio.
Lice jednookog Zarkasa bilo je divljf' i prt'lećr Iznenada,
on pusti pušku za bizone da padne 1 lspu«t| tu'ki užasan, pro­
doran krik.
Onda se obru§i sa svim besom i snajiiKni nJefjf>vo,K tela
grizlijevske građe na Zapadnjaka.
Bio je to užasno brz napad, kome Jp Rcjii jmlva uspeo da
iTimakne. Bacio se u stranu, ali, u l»lom lrwintiUu, navaljala
se laviina mišića i kostiju preko njt'R«.
Bar je iimao takav cnsefaj kad ¡»u mu licem po-
jnvilc ono lopate od šaka.
I/.itili'(laln je kao da Zarkas h o ir d « in«Uiuln svog p ro tiv n i­
ka 1 (III K» ra''komada na nekoliko d «l«v ti
Kf>'"/iiln oKih'atiSe /apudnjHkov vint.
Scjiti upuII fsvoju pp.snieu u ¡«r»'i1e<i jednookog, ali
to jr bilo kan iJa ji- udario Nlerui.
Hio Je to nri.JJrifM, u>.a,^ini proiflviiik «u kojim ja ikada Sejn
t!o.?ao 11 konialcl.
Poifeo Je da ffuilii dah. ().'<('i-ao jo kako oči lio^e da mu isko­
če iz duplji. Nobef.a! Nečc moći jioS du.'.e ivvo da l«drii!
U panici, podi);ao je koleno i udario Ali, ni ovaj put jed­
nooki nije pr'ka/.ao nikakvu natviiit.u reakciju. Izgledalo je da
je to telo potpu.no neosctijivo na bilo šla.
Sejn osc'l/i kako sc u njemu diže s’trah, Osećaj koji mu je
inače bio pol;puno stran.
Sada ga je iznenada obuzelo takvo' oaečniti'jf'.
Po prvi put bio je napadnut od takvog protivnika, čija je
telesna snaga bila toliko premoćna nad njocovom, da čovek
golom snagom ništa nije mogao protiv njego da preduzme.
16

19. ★★★ S E J N ★★★
Takve misli prolazile su munjevito kroz Sejnov mozak.
Pred oci su m u iskakaili svei.laci. Kraj mai je izgledao skoro
neiizlbežan. Kao iz velike daljjiine, začuo je glasan Deanim krik.
— Ne, Zarkase!
Jednooki samo muklo zareža. Izgleda da je bio opsediMit
miišljiu da mora da ubije Zapadnjaka.
Ovde je pomagalo samo još jedino.
Jedina prevara.
On se opuisUi, ne odiupirući se Zarkasiu više ni najmanjom
snaigom, i pretvorio se iznenada u sasvim beživotno klupko u
fuiažn'im .šakaima jednookog.
Pn-vara je uspela.
St'jin oseti kako užasan priitisak na nijegav vrat popušta. I
7.a/6uo je ponovo jedan neobičain životinij.siki kriik kojli nije imao
ni,kakve siličnosti s Ijiuidis'kim glasam.
Sejn duboko udahnu. Nikada mu večernji vazduh nije iz­
gledao toliko pnitjatan i delotvoran kao u tim tremucima.
— Zarkase! — odjekivao je devojičin glas. — Sta Si to
učinio!
Sejn je držao zatvorene oči. Bilo mu je potrebno nekoliko
ti-^inuitaka predaha. Pao jé na leđa i ležao kao mrtav.
Raskrečenih nogu, stajao je jedmoaki goroistas nad njiim.
— Nlikakav borac — grimeo je njegov glas. — Slab čovek!
Sajn ustade munjevito. Njegov napad je ovaj put bio isto
toliko izmenađ'ujraći kao i mailo pre napad jednookog.
Ovaj put je Zapadnjak bio taj koji je koristio iianenađenge.
I jurnuo je s istiim tiikvim besom kao malo pre Zarikas.
Šejin se nije upuštao ni u kakvu borbu izbliza. Znao j« da
jc to nerajaumno. Ovde je pomagalo samo jedino; miunjeviJto
finitiiranje, zadavanje nanišamjenih udaraca pesnicom. Da ple-
Sc kao neuhvatljiva senka oko džinovskog čoveka.
Stalno i stalno spuštale su se Šajnove pesnice na n&^aáti-
ćone delove tela i glavu gorostasa. U početku, jednooki nije po-
ka-zciivao nikakvu reakciju na to. On je samo ispuštao svoje ne-
obiične i nerazumljive urlike i pokušavao uvek iznova da na-
ti'ra zapadnjaka na njegov način borbe. Hteo je da zgrabi
Sejna i pni tom siu njegovi pokreti izgledali nekako trapavi, ali
čcstn i munjeviti kao u planinskog mediveda.
Sejin je imao mnogo posla sa svojim protivnikom. AH, sada
je već spoznao da će uspeti. Jer, u jednoj takvoj borbi mogao
je da pobedi .samo onnj čijii jc razum brže i preciznije rad'io.
U tom pogledu, Sejn je Zarkasa nadvisivao kao pla,nina. 1
tu prednost hteo je da ;?kori:?ti sa hlaidnom odlucnoi^óu.
Bilo je prosto neshva.tljivo koliko je ovaj podivljali čovek
mogao da izdržli. Svaki dirugi bi već davno kLonuo na kodena,
aJi, Zarkas jednostavno nije Meo da padine.
>S«in tt U

20. -k-kir Š E J N 'k 'k 'k
Vreme je proticalo.
Za Zapadnjaka je ova borba izgledala duga kao večnost.
Zax se ova drama nikada neće )->;'iveisti svom kraju? Zar je
taj Zarkas sa samim đavolom u savezu? Da li je oei uopite
biće od krvi i mesa? Covek kao svaki d ru g i... kao on — Sejn?
Dugo vremena je Zapadnjak sumnjao u to.
Ali, onda konačno zapazi kaiko gorostas počinje da dahće i
sve teže diše. Sv'uda po njegovom licu videli su se tragovi Za-
padnjakovih udaraca, a Unad njegovog jedimog oka, videla se
jedna jaka oteklina.
Neće proći još dugo, i on viže neće moći da vidi.
— Prodaj se, Zarkase! — rekao je Sejn već n<>koliko puta.
— Protiv mene nemaš nikakve šanse!
To je Zarkas konačno i shvatio.
Cak i načiji na koji je predao borbu pokazivao Je koliko
je on svojevr^'no biće.
Bio je, u stvari, kao dete.
Sasvim iznenada digao je ruku i zaklonio nji»m fflnvu, a
onda se sagnuo ka svojoj pušci ,,Sarpovki”.
Kada je podigao oružje, naglo se okreinuo t [»»jurio urla­
jući odatle kao da mu je hilijadiu đavola zaselo na Icđ«
Šejn je ošamućeno gledao za njim. I neholirr. poloi.io je
ruku na drSku svog „remiingtona" i izvukao oružj«- u futrolo.
— Ne, Sej.ne! — povika Deana. — Molim te, tn»iiM>j da pu-
cai! Pusti ga da živi, Šejne! Molim te!
Sejn je još uvek držao revolver u šaci. Op.i/iio Je kako
mu ruka drhti od naprezanja u borbi.
— A ako on mene s leđa u-streli? — upita. .^ta onda,
D cimiu?
I'o on neće u^imibi, Sejne! On ne bi nikada pucao ne­
kom Oovi'ku u leda . . . Pusti ga du beži, Sejne! On je Jedan
ubo({i đuvu . , . Od danas, on /a teb<’ više neće biti opa.san. Ku­
nem li .se u lo.
Sfjii /.udenu ,,reini,MKl’On" na/ad u futrolu.
Ju Ionako iii'iaiii namoruvao da pucam u njega — pro-
m rm lju. 'l'iiUo tVii ne Ir^i.
Svukao JC svoju p«Wepa,ii.ti jakmi i košulju i golog popr­
sja prišao vod; dii sr (Ksveii. Ali, owtao je oprezan dok je pio,
a posebno dok se prao. Ovde se ra.'^prostro mix kome on još
dugo nije verovao
Deana ga je poisnuit-r ala.
— Isprii''aj mi o njemu! — zahtevao je. — I o tebi. De­
ana! Ht)ću konačno sve da »nam, devojko! Ili nio/.eš da se
tornjaš do đavola i praviš d>ru.iitvo tom medvedoliikom čoveku.
Spustilo se sasvim krao vode i izuo čizme. Opasać sa revol­
verom zadržao je oko pojaca. Ovde je bio upao u jedtiu sitvar
18

21. ★★★ Š E J N ★★★
pri kojaj oovek nije mogao da zna hoće li m « neko u slede-
ćem trenutku poncvo zapi’etiti nekom pucaljkoim ili nožem.
Deana je stajala neko vreme ćuteći na istom mestu.
Konačno se odluči i klimnu glavom.
— Nema više niikakvog smisla da i dalje ćution — rejcla
je nekako žustro. — Zbog toga ću ti ispričati, Šejine. I ovaj put
treba da čuješ istinu. Celu istinu. U to ti se kunem svime što
ml je sveto.
Sejn se nasaneši kiselo.
— A meni neće ništa drugo ni preostati nego da ti veru-
jem, Deana — odvrati, ne mogavši da zadrži O'Smejaik. — Hajde
da čujem šta imaš da mi ponudiš.
Stavio je noge u vodu i okrenuo se leđima devojci. Onda
začu iza sebe tihe korake devojke. Nagnula se nad njiim i polo­
žila mu lako ruke na ramena.
— Zašto se rugaš? — upitala ga je sa gorčinom u glasu.
Šejn se pitao da ovo opet nije neka igira. Bio je siguran
da će morati joiš neko vreme da čeka dok konačno ne sazna sve
0 Deani.
Počelo j® da se smrkava. Šejm se ispružio na leđa i privu­
kao devojku k sebi. Pod njiim je bila tvrda zemlja. Nad njim
meko Deanino teLo.
Lako je drhtala i snažno disala. On je to smatrao znacima
njenog neiiskusitva, ali, sasvim siguran nije bio.
Pažljivo je prstima odšnirao kožnu vrpcu koja joj je spre-
da zatvarala halj'iniu. Ona je ćuteći puštala da to čiini.
Šejnovo uzbuđenje raslo je svakim minutom. Prosto nije
mogao da dočeka da uzme devojku nagu u naručje.
K?.da je došlo do toga, Deanu napusti njen dotadašnji stid.
1 nju je zahvatilo uzbuđenje kao neka plamena oluja.
Deana je bila divlje i lepo stvorenje. Šejnove ruke kliziie
su po njenoj mekoj koži, po dugim, vitkim nogama. Tvrdi vršci
njenih jedrih grudi bili su kao sveže ubrane trešnje, koje su
očaravale Zapadnjakove oči.
Bila je tako nedokučiva kako čovek samo može da zami­
šlja ženu. Uprkos svem:u, Šejn nije zaboravljao ni svoju oko­
linu,'jer je malo pre već bio doživeo iznenađenje.
Njegov revolver ležao mu je pri ruci. Ukoliko ponovo bu­
de došlo do nekih problema, više neće dozvoliti da ga oni izne­
nade.
Ali, kao da ga je svest u bliskoj opasnosti dražila. Bilo je
to neka vrsta draškania živaca koju je on voleo.
Možda je ponovo negde među stenama vrebao taj neobični
jednooki sa svojom starom puškom za bizone i posmatrao uža-
grenih očiju šta se događa kraj vode.
Sejnu je to bilo svejedno. Ovo uzbuđenje pod širokim zve-
19

22. ★★★ Š E J N ★★★
Zidanim nebom hteo je da oseti svakim delićem svojih čfuda
Na sve ostalo će nekada dobiti odgovor.
Deana se sreoiro osmehivala dok su kasnije ležali Jfe-dno
kraj drugog. Htela je ponovo da se priljubi iz njega, ali se on
podigao i posegao za svojom odećom.
— Gladan sam — reče jednostavno.
I ona se podiže u sedeći položaj. U prigušenoj svetlos
zvezda, oblici njenog devojačkog tela izgledali su još pupolja-
sti i ne sasvim zreli. To je stajalo u poitpunoj suiprotnosti sa
načinom na koji se bila predala visokom Zapad,njaku. Više mu
nije mogla ponuditi nijedna iskusna žena.
Šta je zapravo s tom devojkom?
Da li je ona neko prevejano biče il'i devojka kojoj je po­
trebna pomoć i očekuje je upravo od njega?
— Pretpostavljam da se ipak nešto razumeš i u pripre­
manje jela — reče Sejn. — Kod Komanča si to morala da na­
učiš .. . Ja idem sada da skupim drva za vatru. U međuvr-?-
menu, ti otpakuj hranu. Imamo brašna, soli i šećera. Imam
apetit za tortilje. Napunićemo ih pasuljem i iseći suviu slaninu.
Možda ti padne na pamet i nešto boije, I potrudi se, bebi. Ti
znaš šta većina Indijanaca radi sa svojima skvo kada su lie-
poslušne.
-— Ja nisam Indijanka! — frknula je.
On se s uživanjem Iscerio.
— I to si ti takođe od početka znala, zar ne? Zašto mi to
nisi odmah od početka našeg poznan.stva priznala? Zao- to ne bi
bilo jednostavnije?
— Žao mi je, Šejne . . . Đa, ja ti nisam rekla istiinu. Ali, to
se više neće desiti. Ja ću ubuduće biti sasvim poštena prema
tebi i možeš mi verovati.
Ovaj put je izgledalo da to ozbiljno i misli.
Šejn odluči da iskoristi trenutno raspoloženje devojke, pxe
nego što bi se ona možda ponovo predomislila.
— Ko je Zarkas? — upita.
Iza brda podigao se mesec.
Deana je stajala tu kao neka naga devičanska boginja.
Prodoran urlik odjeknuo je kroz noćsnu dolinu.
— Vučica — primeti Deana tiho. — Ona doziva prati­
oca . .. Tako je i između nas, Šejne. Ja sam vučica, a ti si ve­
liki, jaki stepski vuk koji treba da me prati u lovu . . . Hoćeš
li to, Sejne? Jesi li spreman sa mmom rame uz rame da loviš
veliki plen?
Ponovo se razlegao otegnuti urlik kroz noć.
— Pričaj! — insistirao je Zapadnjak. — Govori nii o Zar-
kasu!
9»

23. •k'k'k Š E J N - k k k
Ona mu priđe i stade tik uz njega. Očaravaj'ući dah nes­
putane div'lj.ine kao da ga je podvrgavao njenoj vlasti.
B 1.0 je to način koji je Sejn voleo.
— Zarkas ne igra nikakvu veliku uloigu — objasni devoj­
ka tiho. — On je jedan jadan, veoma jadan čovek. Ne<kaida, pre
mnogo godina, mora da je izgubio razum .. . Jesi li opazio ons
.Sline ažilijke, Šejne? Pre minogo godina, on je bio zaroibljenik
Komainiča. Bio je njihov rob i morao je za njih da radi kao
/'votiinja. Oni su s njim postupali gore nego sa svoijim konjima.
Za njega bi predstavljalo čin milosti da su ga u b ili. .. Neki
drugi čoveli bi na njegovom mestu sigurno počinio samiooibi-
slvo, ali, Zarkasova volja za život bila je jača. On bi se uvek
ponovo uzdizao protiv netrJiiosrdne sudbine. Zeleo je da živi
cialje, žaleo je da se do poslednjeg daha žrtvuje za jedno od-
i-edt'no ljudsko biće. I na lom zadatku, kaji je samioan sebi po­
stavio, izdržao je, Sejine. Zbog toga se uvek ponovo podizao
i ostajao pri svom čvrstom uverenjiu da će jednog dana sve
ipak konačno biti b o lje ... Kako su proticali meseci i godine,
Komanči su se potpmno navikli na njega. Lj>udj jedva da su ga
joiš i primećivali. A onda je on jednog dana pobegao. Dvoje sa
f>,a pratili. Jedno od njih bilo je miuškarac. Bio je to O lujni
Oblak, vrač i poglavica . . . Drugo stvorenje bila je jedna žena,
n e ,. . jedna devojka...
Pogledala ga je ponovo svojim krupnim očima. Bio je to
pogled nevinog deteta, ali je u njima Zapadnjak prepoznao
više od toga.
U tim očima mogla se pročitati nabava duge i gorke pñ-
j)ovesti.
— A ta devojka zvala se Deana —■isikazao je tiho Sej.n
<Mio što je nasli|ćivao i osećao. — Imam li pravo?
— Da, imaš pravo — odgovorila je gorko. — Deana Zar­
kas, Kći jedinica Donata Zarkasa, koji je u zarobljeništvu kod
l'viHnanča izgubio razum.
Njene oči su zračile odlučnošću.
Šejn pomi.'-.li na upoređenje koije je ona sama malo pre
načinila. Sebe je bila nazvala vučicom, a to je zaista i hila.
Hila je divlja i neukrotiva i ispunjena voljom da se oduži u
su.ix)vom svetu koji ju je okružavao.
Alii, to ipak nije moglo biti sve.
Ostalo je sigurno još nešto da se razjasni. Cak dosta toga.
— Dotnato Zarkas više ne zna da je moj otac — nastavila
je devojka ne žureći se da završi svoju priču. — On zna još
samo to da mora uvek za mene da se bori. U tom poglediu. on
je kao neki dresirani pas, koga čovek huška na divljač . . . Ra-
aumeš li ti to, Sejne? On je u tebi video neprijatelja, 1 zbog
toga je želeo da te ubije. Ali, tada je odjednoan spoznao da si

24. ★★★ S e j n ★★★
jači od njega. Tako neSto cxn već mnogo godina nije bio doži­
v e o ... Nekada su ga Komanči bili treniralii za određene bor.be.
Oni su* to naučili od Kiomančerosa, koji .su u svojim pokTetdiim
logorima uivek priređivali takve borbi' u vidu predstava, i pri
tom su sa Komaničima zaključivali opklade . . . Komančerosi su
imali najbolje borce koji se mogu /.umisliiti. I tii borci su ta­
kođe bili zarobljjenici, Komanči nikako uspevali da do­
biju opkladu. A oniđa su jednog dana u’i(k‘'li da je njihov za-
roblije.ndk Zarkas nepojmiljivo jak čovek. 251xv)i loga s-u odlučili
da ga sistematski treniraju. Dresirali »u uu k:w> divljai životi­
nju. Kada nije sl^iišao, bivao je bičevain, i tilgv ili.)*bijao ništa za
jelo. Vremenom, naučio se posIuSnosti. To ji* bi'lo i vreme kada
je izgubio razum. Bio je tako opasan du su «u Is-omanči stalno
morali držati u lancima. Samo kada bi K<>niiiiii'i''i'<>sd doáli sa
svojim borcima, bio bi Zarkas puáton. I ondu kh ulM.a vi.ie nije
moglo zadržati. On bi svakog protivniiku pobi dio. Komanče­
rosi su sta.Ino morali da plaćaju <iagublijc.'n«' iH^klairliv Onda su
hteli da kupe Zarkasa, ali ga Komanči n'l«»u diili Zcloli .su da
zadrŽ3 tafco dragocenog zarobljenika.
Načiinila je pauzu, izgledaj'ući nekaiko Im'rivljiMia, ali, i u
dUiši potresena.
Šejn joj je dao vremena. Mogao je iHMuvini dit »hvati kako
se ona sada oseća, dok joj slike proSkwtl pikiw»vo i»življnvaju
pred očima.
— Jesi li znala da je on tvoj otac? — mula J4' izve­
snog vremena tiho.
Zavrtela je odrečno glavom.
— To sam tek minogo kasnije saznala. Olujni Ohhik nii je
to ispričao pošto smo naipustili oblast Kojuuiu’h i povvikli .sc u
brda.
— Z^ašt« sto to učinili?
— O lujni Oblak je bio u zavadi s« svojim plcmi'nom.
Njega su bile zavele saisvim nove ideje. On Jc iividco da jc pot­
puno nerazumno vodil'i život kao i do^ad, ne /.na iući nikada od
čega éeá živeti suitra. Bio je za to da se udruže s bek’ima i da
svu voljtu usmere na to da od belaca nauče .««vc ono ^ ih je
činilo toliko moćnim . . . Alti, svi Komanči ¡su bili protiv njega.
Neki od njiih su čak hteli da ga ubiju. Ali, on je ip.ik j'OŠ uvek
bio viđeni pa?,iav:ica i vrač. Zbog tioga .su Ka sumo isiključili iz
plemena . . . Kronuo je jedne noći dok .w muSknrci bili na rat­
noj stazli. Pitao me je da 11 bih htela da pođem n njim i Ja sam
se odmah saglaaila. I Zarkasa je poveo sa soboni u brda. u ni­
čiju zemlju. Očigledno da je imao sažaljenja /.u Log čoveka
koga su držali kao životinju. Rekao je da i Zairkns ima prava da
živi u slobodi. . . Kasnije mi je ispričan ko Je zapravo Zar­
kas. Cudao je to reći, ali, ta stvaj aije mi mtine učinila neki

25. ★★★ S E J N ★★★
veliki utiisak. Ja nisam imala nikakvog osećanja prema Zarka-
su. To jevaljda i razlog zaoto ne mogu da ga nazivam ocem.
On je za mene uvek bio neka vrsta psa kao i za Komanče,
kraj kojih sam i ja bila odrasla.
Šejn je posmatrao pažljivo. Ono §to miu je ispričala izgle­
da da je odgovaralo istiini. Ta priča je bila suviše gorka da bi
mogla biti izmišljena.
— I onda ste vi sebi potražili jedan novi zavičaj — kon-
statovao je zamišljeno. — Ti živiš zajedno sa Zarkasom i O luj­
nim Oblakom negde u brdima, ali, oba ta muškarca puštaju
ti'be samu da odjašeš i da kupiš robu.
— Ranije je uvek jahao Olujni Oblak — objasni d9vo>jka.
— Ali, pre dva meseca ga je oborio jedan divlji mustang dok
ga je krotio. Pri tome je Olujni Oblak slomio nekoliko kosti­
j u . . . Zbog toga je morao da pošaije m e n e ... Tripiut je to
dobro prošlo. Danas sam prvi put bila napadnuta... Sreća
da si u međuvremenu ti došao.
— Zašto Zarkas nije bio u blizini kada se to dogodilo?
— Ja ga još nikada nisam vodila sa sobom. Sa njim bi u
civilizaciji izazvala mnogo pažnje. On je potpuno nepredvid­
ljiv, Šejne. Covek ga mora držati skoro kao psa na uzici i da
još uvek ne bude siguran da neće negde počiniti neku nepri­
jatnost . .. Zar se ne sećaš kako je navalio na tebe kad sam mu
rekla da si ti veliki borac? Ja sam se naravno jako bojala za
tebe i ne bi mogla ništa više za tebe da učinim da ti nije pošlo
za rukom da ga pobediš. Bio je to veliki rizik za mene, da ga
tako podbodem. aM, tada nisam videla druge moguć"nosti.
Sejn se nasmeši.
— Na .sreću, stvar je još sasvim dobro ispala — odvratL
- Sa^a dakle znam šta se doopđa. A ti hoćeš đa me poved°5
■s:i sobom i da me na?'.niš svojom poverljivom osoHf>m ri£ tvo-
j.()j lovačkoj stazii . . . Kakav je to plen koji imaš u vidu?
— Zlato — objasnila je. — Jako mnogo zlata. Sasvim sd«
gurno najveći plen koii bi čovek mogao samo da pomisli.
Rekla je to vrlo odlučno.
U njenim očima se ponovo Videlo vučje svetlucanje.
Sejn klimnu glavom, a da nije ni sekunda oklevao.
Pred njim se ukazivala jedna avantura koja ga je u sva­
kom pogledu privlačila . . .
m
Čučali su kraj male vatre.
Deana je pripremila zaista ukusno jelo od namirnica kol«
je bila kupila u gradu.
23

26. -k'k'k Š E J N -k-k-k
— Ti si jedna dabra skvo — primeti Si^jn žvaćiući.
Ona se smeškala ponosno.
— Mogla sam na svaki pr9t da imaim pci sto muSkaraca —
rekla je, a glas joj je zvučao neobi'6no tvrdK). - Ali, ja nisam
želela n.ijedno.g od tih . . . Ah, pustimo lo!
Njeno lice izražavalo je o^holost.
Ona dakle uopšte nije bi'la žena koja s*> rust^ćala kao Tndi-
jiwka, kao Sto je to na početku stalno tvrdiil«.
— Ti si mi ipak još nešto prećutala — jM-iiiiiclJi Zapadnjak.
Pogledala ga je začuđeno. Izgledalo joj je kuo da joj se
poslednji zalogaj zaglavio u griu.
— Kako to misliš?
On se osmehnu.
— Tu nedostaje ipaik još neka poijcdlininwt, t»'!»!. Ti nisi pa­
la na glavu. Ti imssg raauma. I ti želi.i dti J-lvot. kogi
u ovom trenutku v o d iš... To si u međuvTmienini moRla sigur­
no više nego jednom da postigneš. Kako »I ml lupričnla, ti nisi
danas prvi puit bila na pulM za Cikori dn kiuir>lfl robu. l ’i se već
dosad mogla da napuistiš sve. Ti si m1n<la I U*p« ne bi
bilo zaista rtrkakvih teškoća da stotinu mnAknrn<'n !«niotafl o<ko
prsta. Svi bi oni pokušali da ti skinu zivmli* « nH)ii.
Njene usne se stiisnuiše i dadoše njenoim lUiu tvrd lw«z.
— Ćuti, Sejne! Ne govori više takve rpiMI
On je pogleda i vide da zaista nciSto nH)(» ii MixiWa
Je on u njoj probudio neko neprijatno Min »iKuran
da postoji još nešto važaio što miu je ona dowml pnW^nlnln.
— Ja nisam bio prvi mušikarac u tvom »Ivotiii ■- rpkao je.
— Olujm'i Oblak je starac kako Si mi isipničiiln, A tivio'] ro<tf»ni
o»tac naravno da ne dolazi u obzir... Ti ,sl nfMiili’ Imik pnikmpila
neka iskustva. Ja se ra^auimem u to. Kod Kmmfin<4 nldl mogla
sve to da naučiiS. .. Ko te je, daikle, zav^o? OilnUio Imnfl prs­
ten sa biserom kojti nos'iš na malom prsiliu dfvnr pujkc? Jpsi 11
ga možda u radnji to^ Sema Voltona Joiiiplln? To bi mi u fva-
krocn »Ihičajiu WTo jalkio čudho.
Truidlla se da izgleda nevina. ATI, tt> Min uloga kojom
ga ViSe niije mogila obmasvuiti. Na tako ne.9to Je moga« samo
Jednof^ da paif^ne.
Čekao je srtrpTij'ivo dok je ona ragiubIf)eno f(1fidafa u jezičke
plamena. Uvideo je da se nalaxi na putu da donew konačna
odiktku.
Pođiigla je gtlavv 1 netremice ga tweHpidnln. TT n^f>n1m tepup-
nbn očfima video se odsjaj plamena. Sejn porio’D prvmiwTi na to
da je ona saimiu sebe nazvala vuiicom. Upoređ<«nje je bElo us-
pe4o.
— Ja sam uibila jodnog rauSkarca — roikla Je. — Ja sam

27. 'k'k'k S E J N'k'k'k
ubica, Sejne. Postoji poternica na kojoj staji ime Meri Vilson.
Možda si je već negde bix3 video.
Sejn se podseti. On je imao naviku zaista da posvuda gle­
da istaknute poternice. Interesovalo ga je, naravno, koliko je
njegovo sopstveno ime ponovo aktuelno. Na jednoj od poter­
nica na zidu šerifove kancelarije u Amariljiu, bio je pročitao
ime Meri Vilsion.
— Ti si smaknula je.dnog muškarca u San Antoniju —
promrmljao je. — Da, pročitao sam to. Ali to je, međutim, sve
što znam o tome.
— Bio je to iav-esini Vejd Karson — rekla je. — Jedan bo­
gat čovek sa vrlo mnogo uticaja. Ja sam sve vreme verovala
da hoće da me načini svojom ženom. Ali, onda sam primetila
da ja niisam za njega ništa više nego obična drol'jica. . . Ovaj
prsten je moje jedino sećanje na njega. On mi ga je poklonio
kao navodni verenički prsten. U svom prvom gnevu htela sam
da ga bacim, ali sam posle odvlačila da ga ipak zadržim. Na taj
način neću nikada zaboraviti kako je rđav ovaj svet.
Odjednom, osetila se mržnja u njenom glasu. Stegla je
pesnice i počela da dršće.
Sejn je mogao da je razume. U njenim god!inama bilo je
teško preći preko .tako nečega.
— Ti si dakle već jednom bila poibegla — zaključio je mir­
no. Učinio je to dasta ravnodušno, kako bi je nekako odvratio
od loših misTi. — Ti si bila pokušala na nađeš za sebe novi ži­
vot, novi svet. Ti si bila, poverovala da je posvuda mnogo bo­
lje nego kod Komanča. Ti nisi više želela da živiš u primitiv­
nom šatoru nego u lepoj, velikoj kući. Želela si boga/tstvo
i luksuz, želela si da ima.š one mnoge lepe stvairi o kojima tije
.•^i.gurno stari poglavica pričao. Jer, on je vrlo mudar čovek,
kako si mi ti rekla . .. I jednog dana, ti si onda upala u svet
belih. Ti si ih sve smatrala malim bogovima i, pre svega, do­
brim Ij.udima. Tu svoju grešku si, na žalost, shvatila kasno. I
sada si puma mržnje. AH, i to predstavlja grešku, Deana.
Ona obori potgled, jer nije mogla više da gleda Sejna.
— Htela sam da umafenem iz života na koji sam bila pri­
morana protiv svoje volje. Bila sam puna nade. A Olujn,; Ob­
lak je bio rekao da bi bilo dobro za mene da upozripm ž'vot.
Dao mi je nešto od svog zlata, tako da sam mogla sebi da ku­
pim lepe haljine i da plaćam sve ostale stvari koje su čoveku
potrebne za život. Odvezla sam se poštanskom kočijom na iug.
Posmatrala sam ljude i želela sam đa upijem u sebe sve mo­
guće utiske. Mogla sam da upoznam mnoge muškarce, ali, ni­
jednog međiu njima koji bi mogao da bude moi prav' ži-:tni
pratilac. Odbila sam ih sve. Dok nisam uDOznala Vejla Kar-
soma. On je bio zgodan muškarac, lepo je izgledao, bio je Iju-
25

28. 'k'k'k Š E J N-k-k-k
bazan i uvek se ponašao kao džentlmen. Ponašao se prema me­
ni kao prema nekoj kraljici. Govorio je da žoli da me oženi.
Budućnost mi se ukazivala tako ružičastom i lepom. Osećala
sam se kao na sedmom nebu, Ali, onda ,sani .<;a/.nala istinu o
Vejdu Karsonu. On je u meni tražio .samo .svoja -/adovoljstva.
Nije imao prema meni ni tru.nke ozbiliiMli n.-uncra, jer je već
duže vremeena bio venčan sa jednom druf.;r>in žv'no'm. Sa jed­
nom vrlo bogaiom ženom, kojoj je mo,i?ao dn /.nhvali za sve
svoje bagatstivo. Aii, pošto ona nije bila lopn, i>n je tražio za-
dovo'ljs'tva ko j drugih žena. Tako je bilo i mi iniV'm. On je br­
zo opazio koliko sam još nei-skusna. ZboR ji> mogao laka
da se poigra sa mnom . . . Sve d,ok jednog: iImiih nis;vm otkrila
iiSitinu. A kada sam onda htela da raz-Rovanim « njim. on m,’ se
podrugljivo smejao. Preda mnom, na stolu niiSi- 'clike hotel­
ske sobe ležao je jedan nož. 'Njegov sopstveni, i ko|ini je mi­
nut ranije otviorio neko pismo. Bila sam pohifli'ln od bi's.i. Ni­
sam razmišljala mi trenutka. A i znala ssm iln i-ukiijcm no­
žem. Sečivo mu se žarilo usred srca, Zivpo j** )i>A nvmo nP»ko-
liko trenutaka.
Zaćutala je. Izgledala je iscrpljeno. Sr^’ii.njc »u joj očigle­
dno padala daleko teže nego što je htela d« pfl/mi
— Imala sam tada samo jedno, m.ogu/'nrvst f.t hf«k,<«tvo —
nastavila je tiho posle izvesnog vremena. — Pobi’Uilu iiim od.3-
tle nazad odakle sam i došla. Za izvesno vrcDii' moiiun d:i os­
tanem u n.TŠem skroviSt-u, Tamo me niko nct-f luko t>lkriti.
— Obećano je pet hiljada dolara kao nH)'.'i'di< promrm­
lja 5ejn. — To bi moglo da zainteresuje ni.nn>!i‘ livvcf na gla­
ve. To je više nego šio se obi&no raspi9i.ii*' zn ul> <itvo, A (n.’i za
ženu — uh!cu . . . — Slegnuo je ramenima, Ji-r ni'«' ni<v(.*no da
se seti da jo uopšite negde na nekoj po'tprniri ilnisiul pročitao
ime neke žene. — Sada si tražena, Deana. Onaj Art Rili i nje­
govi kornipanioni neće odustati od lova. Poirii/.iće sebj nove
kompanijone. Ta stvar sa zlatom će se roširitl okolo kao pla­
men ... Neće ti biti lako da ostaneš ncprimećena . . . .Ta znam
gomilu lova<-a na glave koji imaju ftulo niuha jednog pravog
vučjaka . .. Sta ti uoošte nameravaš? Govorila .si o zlatu. O ne-
pojml.j’'vo velikom olenu . . . Kako to sve treba đa razumem?
Surovo se smeSkala. Sa njenoig lica je i povslednji trag ne-
žnosti bio kao rukom odnesen.
— Postoji jedno blago — rekla je. — .Ta Kam lo u među­
vremenu tačno saznala. Jer, ja sam Olujnog Oblaka dovoljno
dugo posmatrala. Rnn>je ja na tak’u jediTvu pomii.'iao uopšte ni­
sam bila doišla. Ali, druge stvari siu me na to navele. Ja sam
nanjuSila blago, Sejne. A ti treba da bude.i moj pratilac. Ja
sam vučica, a ti »i vuk. Mi ćemo sve delit’i, Sejne. Ja ti se u
to kunem svim što mi je sveto. Bićemo oboje bogati.
26

29. k -k-k S E J N 'k 'k 'k
Sejn je bio skeptičan.
Ona je tvrdila da je stari Komanč navodno vrlo mudar
čovek. Ukoliko je to zaista tako, onda on ne bi nekog drugog
puistio da tako brzo otkrije njegovu tajnu. Ljudi njegovog
kova su opreani kao iskusni vukovi.
— Ti mi ne veruješ? — upita ga Deana tiho. — Vidim na
tebi da imaš neke svoje misii.
— Ti hoćeš da pokradeš Olujnog Oblaka — promrmlja Za­
padnjak, — Ti hoćeš đa prevariš čoveka fe-iji ti je uvek dobro
činio.
— Ja hoću samo da uzmem ono što mi pripada. Komanči
sni mi uzeli deo moga života. Dakle, treba za to i da plate. A i
OLujni Oblak je Komanč.
Sejn zavrte glavom.
— Bez mene — reče.
— Sta? — povika devojka divlje. — Zar si zaboravio da
si mi dao reč da ćeš mi pomoći?
— O zločinu tada nije bilo govora.
— AM, to nije nikakav zločin. Starom Indijancu više nije
potrebno zlato. On vadi uvek samo toliko i'z svog skrO'V.šta
koliko mu je potrebno. On će zadržati dovolijno i moći će do­
bro da ž iv i. . . Ni ja ne želim njegovu propast. Zar ti to ne
razumeš, Šejne? Ja hoću samo da se izvučem iz ovog prokle­
tog života. A za to mi je prethodno potrebno bogatstvo.
Seja se nasmešio.
— Tako govore mnoge devojike. Takve reči sad nisam
čuo prvi put. Mnoigi Ijiudi sanjaju o velikoj sreći, koja bi jed­
nim jedinim potezom m-ogla da im padne u krilo. I oni veruju
da će tada određene probl&me resiti za sva vremena. Ali, to
je ogromna greška. . . Ja sam upoznao kopače zlata koji su
za nekoliko sedmica izvukli iz zemlje čitavo bogatstvo i za
sledećih nekoliko sedmica bili ponovo isto tako siromašni kao
i ranije. Oni su sebi stvari suviše jednostavno predstavljali,
jednostavnije nego što one jesu u stvarnosti. Sreća je nešto
.š-to čovek ne može dohvatiti rukama. Ili je čovek pronađe ili
jc ne pronađe. Sreća je kao čaša. Obe su veoma lako lom lji­
ve . . . Zašto ne pitS'š po-glavicu sasvim otvoreno da li haće da ti
(i.nnogne. Ja sam siguran da bi on usliiiiio tvoju molbu. Pra-
.»riti tog čoveka bila bi prava svinjarija. U tome ja neću da
Uče<itvujem, Ja se borim kada sam napadnut. Ja ljudima vra­
ćam i milo za drago. Ali, taj stari Komanč nije moj neprijatelj.
Ja ga čak i ne pozna.jem,
— Zar tebi nije p>otrebno zlato, Sejne?
— Svakom čoveku je potrebno zlato. Uvek i uvek. Ali,
postoje izvasna pravila » prirodni zakoni. Ja se ne osećam kao
zver kojoj je potrebno samo da oseti u nosu miris krvi i da
27

30. ★★★ S e j n ★★★
već u sledećem trenutku skoči na svoj plen i da ga raskida. Ti
SI sebe samu nazvala vućicom, Deana. Zar si zaista to? Zar za
tebe ne bi zaisita to ništa značilo što bi opljačkala pcgiavicu?
— Ti govoriš kao Olujni Oblak. Vi ste obojica ludi.
— MoMa ti zapravo imaš pravo — O'dvrati Zapadinjak. —
Ipak me ne možeš ubediti. Najbolje bi bilo kad bis.mo nas
dvoje otišli svako svojim putem. Ja ionako hoću na sever. U
Kan-<asu me očekuje prijatelj kome je potrebna moja pomoć.
To je zapravo deliniično bilo i tačno. On je upravo pre
nekoliko dana u Am arilju čuo da je Jasper Kvinkenon u Vi-
čiti upao u teškoće, a Jasper je bio stari dobar Sejnov pozna­
nik. Da li je njemu zaista bila potrebna pomoć nije se moglo
pouzdano utvrditi, ali, Sejn je zaista bio namislio da se posle
izvesnog vremena ponovo pojavi u Vičiti.
Nekako je imao osećaj da ipak mora da devojci pniži raz­
log zbog kojeg bi želeo đa se razdvoji od nje.
— U red.u! — frknu ona prkosno. — Ja ću i bf/ ti>be po­
stići svoj cilj. U to možeš biti potpuno siguran.
Bila je sva ispunjena Ijutinom.
Sejn se smeškao, ali bilo mu je nje žao. Bila je jo:’; suviSe
mlada i suviše neiskusna da bi stvari gledala trezvfnmi pogle­
dom. Bio je to zapravo njen jedini nedositatak. U^evAi u osnovi,
ona je bila mudra, ali, njena je m,udrost morala d.M Inifrli' pra­
vilno usmerena.
Njeno neiskustvo činilo je pohlepom. I slapom MHa je
uverena da život može da obesi oko vrata kao zlml.ti'n i^i'.rHcu
samo ako bude posedovala potrebna sredstva.
Zbog toga je Sejn osetio sažaljenje prema njoj, l.-il.o jo u
uobičajenim prilikama smatrao da svaki čovok mivr.-i snm da
odgovara za svoje postupke.
Ovde su stvari stajale neSto drukčije. Devojka jr /.npravo
bila samo gurnuta u jedno određenu situaciju. Onn jo bila
žrtva surovog vremena u kome je odrajsla.
A jedinog dana je upoznala onog bogatog Vejda Knrsona.
Taj čovek je u njoj razorio nešto vredno, naime njemu veru u
dobrotu.
Sada je tražila moć. U nijoj je videla jedinu mogućnost da
sudbinu natera na kolena.
To je bila samoubilačka pomisao. Jer, kada bi svoje pla­
nove i sprovela, nasla bi se usred nesreće.
Bilo mu je nje zaista žao.
Zar i to ne bi bilo rđavo delo s njegove strane kada bi De­
anu ostavio samo u ovoj situaciji?
Čudio se ipak svojim sopstvenim mislima. Do malo pre j-e
zastupao sasvim suprojtno stanovište, uveren đa je svaki kovač
svoje sreće. Sada se to izmenilo.
2»

31. •k'k'k S E J N -k-kie
Da li je tome bila uzrok očaravajaića lepota devojike?
Ili ga je zaveo poziv vučice?
Postojala je bez sumnje velika sličnost među njima, čak
i ako su bili različitog mišljenja. On je bio kao vuk, a ona
kao vučica. Nekako su odgovarali jedno drugom.
Koliko je Sejn mogao da se seti, ovo je bilo prvi put da
se polj.uljao u svom mišljenju. Prkosna devojčina reakcija ga
je uzbuđivala i istovremeno budila u njemu otpor.
— U redu — rekao je naizgled nemarno. — Onda pretraži
svoju sreću. Želim ti sve dobro.
Ustao je i hteo da krene ka svojdm bisagama da bi među
hranom iščeprkao boou viskija. Dobar gutljaj bio bi jedino
uživanje koje mu je u ovo] noći preostalo,
Šejn je to činio opuštenošou iskusnog muškarca. On je na­
učio kako da vlada svojim osećanjima. To je i sada uspevao,
iako bi rađe u ovoj noći još Jednom držao u naručj.u ovo za­
nosno teio.
Kada se okrenuo od vatre, ukočio se usred pokreta.
Između stena pojavila se jedna prilika. Na prvi pogled
pomislio je Sejn na jednookog, ali, onda je opazio da je pri-
d^šiica koji se iznenada pojavio malo niži od Donata Zarkasa a
takođe i malo uiii u ramenima. Covek takođe nije držao ne­
kakvu staru škljocaru u rukama, nego repetirku dosta kratke
cevi. Moglo se raditi o jednom konjičkom ,,karabinu” marke
„merlih” ali, na mesečini se to nije moglo tačno raspoznati.
No, to i nije igralo nikakvu ulogu. Važno je bilo jedino to
da je oružje bilo upereno u Zapadnjaka.
Sejn nije čak ni pokušao da posegne za teškim „reming-
tonom ’ koji mu se nalazio u futroli. Prosto je stajao mirno i
čekao.
Stranac se pojavi iz senke i zakorači na mesečinu. Pokreti
su mu bili ela.¥tični kao kod zveri grabljivice i odavali su sna­
žno samopouzdanje.
Nasmejao se tiho i zadovoljno.
— Dobro je tako, Sejne — reče. — Ako ti je jo.š stalo do
tvog života, ostaćeš tako da stojiš. Jer, kunem ti se da ću pri
prvom tvom sumnjivom pokretu da pucam.
— S kim imam čast? — upita Sejn suvo.
Kraj vatre skoči Deana i htede da posegne za Za.padnja-
kovom ,,vinčesterkom”. Delovala je brzo i odlučno, ali, onda
sc ukoči usred pokreta.
Spoznala je da je njena namera besmislena.
— Vrlo razumno — pohvali je stranac. Sej« je u međuivre-
menu utvrdio da se radi o jednom poluindijancu. Nosio je ko­
žno odelo, a ispod njegovog šešira padala je u pramenovima
crna kosa skoro do ramena. U srebrom optočenom pojasu dr-
29

32. ★★★ Š E J N k 'k 'k
žao je zadeniut neobično dagačak nož sa kojim bi sigurno mo­
gao da zakolje i bika.
— Ja mogu tvog prijatelja na mesbu ustreliti — nastavio
je. — A i ti mi takođe nećeš uteći, Deana.
— Dobro si obavešten — odvrati devojka iznenađiijiuče
m im o. — Ko si ti? Na čijem se tra.gu nalaziš?
— Ja sam Džo Salinas — odvrati poLuindganac — ali, vi­
še sam poznat pod imenom Džo „dugi nož”. Zboig moje dugačke
brice.
Sada je Šejn znao o kome se radi. On je lo ime dosta če­
sto slušao. Džo „dugi nož” bio je poznat kao lovac na glave.
U normalnim uslovima, njegovo „radno podruijo” nalazilo se
u južnom delu Teksasa, a često se zadržavao I u lVIek.siku i ta­
mo je svom divljaštvu davao oduška. Da se pojiivio sada ov'de,
u Penhendlu, mogao je postojati samo jedan rii/,lo(.;: Doana.
Za Sejna, melez jedva da je bio zainteresovan,
— Otpaši svoj opasač, Sej'ne! — naredi I)?.o ..diiKi no/.”, —
Ionako ne moraš uopšte da se plašiš. Ja nišan» o^lc u poteri za
tvojim skalpom'. Mene interesuje samo devojka,
— Strah? — upita Zapadnjak. — Sta jc to, OAo?
Poluindijanac se isceri.
— Već sam se pitao zašto te ne bih jod nosi nvnn skinuo s
nogu. Možda bih time sebi uštedeo gomilu briK» /.«.'•to I«- je-
dinostavno ne bih ustrelio?
Sejn se i dalje ponašao oipušteno, iako /.«ptuvo iii»|Kite nije
bio tako raspoložen. Ako je sve tačno što ]<• fnio o IW,ou ,,'lu­
gom nožu" ovaj se ne bi us'tezao od toga da ovdo počini J<'<lno
hladnokrvno ubistvo.
Ili možda ipak ne bi to učinio?
Šejn iznenada poverova da vidi šansu.
— Ti me možeš smaknuti. Džo — reče, — U toimo 1<' baš
niko ne može sprečiti. Pitam se zašto to već dosada ni«i i uči­
nio . . . Hajde, <išto još čekaš? Pucaj već jednom, l>Žo!
Džo ,dugi nož” nije mogao sasvim da sakrije .svoje iznena­
đenje. Sejn je to na njemu jasno video. Taj čovek so već če­
sto nalazio u ovakvim situacijama, ali, još nikada nije sreo čo-,
veka Zapadnjakovog kova.
Jedna takva hladnokrvnost predstavljala je za njega za­
gonetku.
Naravno da je bilo opasno to što je Sejn činio. Svojim iza­
zivačkim rečima on je snažno uzrujao tog lovca na glave. Ako
se tom tipu sada smrkne pred očima, Sejn može da sastavi svoj
testament.
Polako podiže Džo svoje oružje još malo više. Cev je ci­
ljala sada tačno u Zapadnjakovu glavu. Kratak pritisak prstom
bio bi dovoljan da se Sejn konačno pridruži svojim precima.
SO

33. 'k-k'k Š E J N 'k'k'k
Zapadnjak oseti kako miu se ježi koža na glavi.
Oči Džoa „dugog noža” bile su ukočene kao oči vrebajuće
zmije.
Izgledalo je tačno tako kao da će u sledećem trenutku da
mu prekipi.
.Sej;n ga je jako izazvao.
— Imaš pravo, Šejne — reče lovac na glave. — Zaista je
bolje ako okončam s tobom. Ti si suviše opasan. Stvorenje tvoje
vrste treba skinuti s vrata. To je jedina mogućnost ako čo­
vek i dalje hoće da ima svoj mir.
Hteo je zaista da puca. Sejn je to pročitao na izrazu lica
poluindijanca. Taj čovek je znao znanje. Znao je kad je vreme
da se pod nečim podvuče crta.
I bio je u pravu. Sejn bi za sva vremena za njega predstav­
ljao opasnost. Smrtnu opasnost.
Zbog toga je trebalo da umre.
— Džo! — povika Deana žustro. — To je ipak sve ludo!
Šta imamo od toga ako .se međusobno poubijamo? Mi možemo
ipak da se sporazumemo! Ti si lovac na učene, Džo! Ti hoćeš
pet hiljada dolara koje je raspiisala udovica Vejda Kársona.
Tako je to, zar ne?
— Naravno da je tako. Ja sam lovac na glave. To je po­
sao kao i svaki dnugi. Meni je potreban novac, devojiko. Ja 6u
te od'vesiti u San Antonio i tamo će te izvesti pred sud. A ja
ću uzefti pet hiljada dolara nagrade. To je tako prosto.
Sejn odahnu.
Tako jako odlučan Džo ,,duigi nož” dakle ipak nije bio da
ga pošalje u večna lovišta.
Deana je svojim govorenjem dO'bila u vremenu. Vremena
za Zapadlnjaka.
—-Pih! — povika ona prezrivo. — Sta je uopSte pet hilja­
da dolara, ti, glupa glavo! Ti ćeš taj novac spiskati za nekoliko
sedmica ili meseci i onda ćeš opet morati đa se urnutiš po ne-
čiijem tragiu. Zar je to život, Džo Salinase? Oh, kakav si ti to
maloumnik? Zar još nisi doSao na pomisao kako će se to jeđm g
dana završiti? Jednog dana ćeš naleteti na nekog čoveka koji
će ti pokazati ziUibe, Džo! A zatim ćeš ležati negde sa metkom
u glavi i svemu će biti kraj . . . A ja, međutim, mogti da ti po­
nudim nešto razaimnije, Džo. Nešto dobro, za čim bi svaki drugi
čovek oblizijvao prst.».
Govorila je brzo i ubedljivo. Ipak je u međuvremenu us­
pela bar da skrene Džoovu pažnjoi. Da probudi radoznalost. To
je kod takvog hladnokrvnog tipa hio već veliki uspeh.
— Sta hoćeš time da kažeš? — upitao je promuklo.
— Ja imam zlato — objasnila je. — Ja od tebe mogu na­
činiti bogatog čoveka, D žo . .. Zar ti o tome još niSta nisi čuo?
31

34. 'k'k'k S E J N -k k -k
Zar ti još nije doiprlo do ušiju da sam ja u Cikoriju uvelk pla­
ćala zlatom? O tome se žais;a morao u međuvremenu okolo
raširiti glas. Zar nije tako, Džo?
— Ja sam uz put nabasao na dve budale — promrmlja
lovac na glave naizgled ne aureći se. — Oni siu bili ranjeni,
b e b i.. . Art Rili i Sten Jang. Oni su mi Lsipričali nešto o ne­
kom velikom blagiu. Ali, to je sve nesuvislo trabunjanje. Sta
uopšte ima u tome ako neko plaća sa nekoliko zl.ilnih grumen­
čića? To sam ja već hiljadu puta video. I to mc više uopšte ne
uzbuđuje. Zaista je prava budalaština iza 9vako>: zlatnog fjru-
menčića odmah nazirati čitavo b lag o ... Hej, jtsi li li to zaista
nešto ponudila?
—• Ja ne govorim prazne reči — odviraiti I)i'nnn. — Ti mo­
žeš da se odlučiš, čoveče. Ako ubiješ Šojna iincnc odvrdc.š n;.i-
zad u San Antonio dobićeš pet hiljada dolaru, .Ak,olo ne uči­
niš, postaćeš bo-gat čovek. U to ti se kunem.
Izgledalo je kao da je počeo da razmišlja.
Šejm pogleda Deamiu kratko isko^sa, Pilmi •«' ,'Vtii rum to
namerava. Jer, Deana više nije imala nikalcvnu r>ovi»rln tl,- se
zalaže za njega. A ispalo je da i dalje dali’l;o ^ovori o
njeniu nego što se moglo očekivati.
— Možeš li da mi dokažeš da postoj.i Uv,kvo bliiKo? - upi­
ta je poluindijanac promuklo.
Klimnula je glavom i dalje se osmehuijući.
— Ne brini, Džo! Pokazaću ti.
Počela je da petlja oko kožne vrpce svi>Jr hiiljmc’. Ono za
Sta se ranije Sejn poibrinuo, sada je uradila suiiiu
Polako se micala. Halj.ina je sve više i viAr piidiilii •; njp-
nah ramena. Njen nagi torzo svetl.ucao se na rni'M'i'in i. Njene
vitke ruke kliznule su pod mekiu kožu haljini' ii vi.sini nlru.ka.
Popuštala je neito pnstima, a onda se činilo k;n> (l:i ponovo ne­
što pričvršćuje ;li vezuje.
Sejn se pitao šta sve to treba da znači.
On je isto tako netremice posmatrao kao i I>/.o ,.dur,;i nož”.
Izgledalo je kao da su oba muškarca zaboravili jedan na dru­
gog. Kao da izmeđXi njih nije više bilo nikakvo^g nepri-a'cij-
etva. Sada je Deana imala svoj veliki nastup od koga je zas-
tajao dah.
Bilo je to zaisla očaravajiuće.
I tada halj,ina konačno pade s tela. Tom prilikom, Sejn
opazi nešto što mu je ranije bilo promaklo.
Jedna sitna pojedinost kojnj je on u svom telesnom uzbu­
đenju morao prevideti. A možda je ona i to i svesno uspela
pred njegovim očima i rukama koje su je opipavale da pri­
krije.
Oko njenih bokova bila je pričvršćena jedna taTika kožna
SZ

35. •k-kir S E J N •ir'k'k
vrpca i za nju mala, dvodelna keceljica. Prednji đeo ove ke-
celjice bio je u obliki! p'iosnaiog džepa izrađen. Ona poseže u
ta.i džep i odmah zatim držala je na svom dlanu šest žutih
šljuiikolikih komadića na ispruženom dlanu.
— Evo, pogledaj ih, Džo! — reče, — To je zlato! Ali to je
samo sićušni deo blaga koje mogu da ponudim . .. Sada je red
na tebe, Džo. Ti moraš đa se odlučiš.
Njegova puška je i dalje bila upravljena u Zapadnjaka, ali
njegove oči su sve više skretale ka nagoj ženi. Možda ga je
Deanino nago telo interesovalo i više od zlatnih grumenova.
Sejn bi bio spreman da iz mesta prihvati takvu opkladu.
Njegovi živci bili su zategnuti.
Znao je da će sledeći sekundi ili minuti doneti odluku.
Sve je sada zavisilo od Džoa Salinsa „dugog noža”.
Lovac na glave se iznenada surovo isceri. Njegovi snažni
zubi sjajili su se u oštrom kontrastu sa njegovom tamnom
kožom.
— Vrlo dobro — reče. — Ono što si mi ovde pokazala za­
dovoljava me . . . Bila bi zaista ludo'St s moje strane da te od-
vedem za San Antonio. Tebe bi zaista bilo šteta. .Jer vred’š u
svakom pogledu. .Ja ću te zadržati. Deana. I zlato priđe . . . Ali,
prethodno ću morati da se pozabavim Sejnom. On bi samo
smetao. On je jednostavno suvišan na ovom svetu. Bolje je ako
on umre . . .
Sejn je gledao u cev.
Pol.uindijanac je zaista ozbiljno mi.slio sa svojom pret-
njom. Na njegovom licu se jasno čitala S'inrtna presiuda.
Naga devojka besno kriki-'-i.
U jednom očajničkom skoku baci se Zapadnjak u stranu.
Za njega je ostala samo još ova jedna sićušna na:da. Nije
želeo da pusti da bude preklan kao neka životinja. Ako je već
trebalo da umre. orida nije hteo da bude oboren, a da se ne
brani.
Prasak pucnja zaparao je noć. Plamen -a. cevi kao era je
liznu pravo ka njemu. Metak prohuja tik iznad njegovog tela
i zari se u tvrdu zemlj.u.
Sejn je u padu već izvukao svoj revolver iz futrole, UčiTiio
je to u grozničavoj žurbi, ali u podsvesti je slutio da ovde više
nema nikakve nade.
Video je kako je Džo „dugi nož” okrenuo pušku i opalio
po drugi put. Lovac na glave bio je neshvatljivo brz. Sejn još
nije sasvim nJ digao revolver kada je Džo po drugi put povna-
kao obarač.
Ali, još nešto se dogodilo skoro u istom trenutku, zapravo
za maleni delić sekunde ranije.
> Sejn U 33

36. ic k -k Š E J N 'k 'k 'k
Između stena zaorio se mukli, neartíkulisaná krik. Bio je to
glas koji je Sejn već poznavao.
Zarkas, jednooki, je došao!
Kada je njegovo divlje urlanje odjeknulo, iza Džoa „du­
gog noža”, zgrčio se lovac na glave reflelisno i bacio u stranu.
Bila je to jedna spontana reakcija, i ona je predstavljala Za-
padr/iakovo spasenje.
Teška sulundara jednookog grunula je i nadglasala sve
ostale zvuke. Izlomljeno se ponavljao odjek nu'du stenama, a
Zarkas pusti otegnuti vui;ji urlik.
Sejn opazi kako je Džo „dugi nož” klonuo. Polluiiradájanac
je bez sumnje bio očešan teškom kuiglom, a i to je moglo čak
i jakog čoveka da bez daljeg skine s no,gru.
Sejn se u jednom skoku podigao i pojurio ka klonuloim
poluindijancu. Odmah je opazio da je Džo nictkoim Lz topa
jednookog bio samo okrznut. Preko nadlaktice pi'otiizala mu se
jedna tamna linija, koje tu ranije nije bilo, a ruka mu je vi­
gila nadóle kao prikovana.
Bila je to desna ruka. U levoj je Džo joS dr/.ao .svo(j ka­
rabin „merlin” sa kratkom cevi, ali, nije viđe biu u slajijiu da
sa oružjem zaipočne bilo šta.
Urlajiući, iskočio je jednooki između stena. Držao Jo nož u
ruci i hteo je njim da se obruši na lovca na glave i du ku
krajči.
Sejn je stigao pre gorostasa. Njegova pesnicu so na
Džoovu glavu i poslala lovca na glave u carstvo itnova. No pu­
stivši nii glasa od sebe, koščati tip paide na kolonu i .Miloil se
licem prema zemlji.
Zarkas nalete na Sej'na upravo kad se oviij (»krenuo. Tik
pred Zapadnjaikovim očima sevnu nož. Ijugloda da Jo miri« krvi
sasvim obuzeo ovog duševno bolesnog čoveka.
Sejnova mišica trže se nagore. Držao je ¡Lsipruíimu ruku
kao motku, a onda spoljj.nim briidom po^dlaktice treanuo jod-
nook^off. Tupo jecanje bilo je odgovor. Zarkas pcxsrnu umazajd.
U njegovoíTi jedinom oku video se izraz neverovaitnog čuđeinja
i beskrajnog neshvatanja. Tada preleti izraiz shvatanja i seća-
nja preko njegovog .podivljalog lica.
Sa muklim urlikom saže se i zgrabi naž koji m u je bio
ispao iz ruke. Onda potjuri odatle, podiže na iviou stene svoo«
pušk>j škljocaru i izigubi se u tarai.
Deana je stajala lako raskrečenih nogu, uizevši Zapadnja-
kiovu puáfcu.
I^le d ala je kao boginja osvete. Potpuno hladno gleđMa je
na beživotno telo Džjoa „dugog noža” i polako obarala puSku
sve dok cew nioe bffla uperena u Džoovu glavu.
— Za ovo će on ■umreti — pirosiktaia je.

37. ★★★ S e j n ★★★
Sejn zavrte glavom.
— Neće.
Surovo se o.smehnula. Bila je ka« vučica kojiu Je omamLo
miris krvi.
— U tome me ne možeš sprečiti — rekla je. — Skloni mi
se s puta, Šejne! Ja ću ga smaknuti.
Sejn se bio tako postavio da je stajao izmeđiu Džoa „diugog
noža” i Deane.
— Skloni mi se s puta, čuješ li? — ponovila je devojika
svoju nared.bu. — Inače ću prvo smaknuti tebe.
U njenim očima pojavili su se zlokobni plamičci.
Mora da je od uzbuđenja bila upola pošašaviia. Kao da nije
bilo više nikakve mogućnosti da je uraziumi.
Sejn je ipak rizikovao.
Mirno je koraknuo i krenuo prema Deani, gledajući je pri
tom netremice u oči.
— Stoj, Sejne ili ti se kunem svim svecima da ću pucati tt
tebe!
Zapadnjak je koračao dalje.
Iza njega se srtenjući podigao Džo „dugi nož”. To Sejn nije
mogao da vidi. Cuo je samo stenjanje, i znao je da mora da se
požuri.
Nije mu bilo do toga da gleda Džoa „dugi nož” kako umire.
On je uopšte bio protivnik svakog besmislenog ubisitva. Ono §to
je Deana nameravala, za njega bi bila podlost, ako ne i nešto
drugo.
Sada je Sejn bio udaljen još samo pola koraka od devojke.
Snažno i odlučno ispružio je desnicu i zgrabio cev puške.
Deana nije opalila kako je bila osećala.
S
­
puišlkom u ruci, Sejn se munjevito okrenuo ka DŽO'U. Lo
vac na glave se prosto ukočio i zurio zapanjeno u Zapadnjaka.
— Ljudi, o, ljudi! — grcao je. — To m i niko neće verovati
kada budem pričao.
Ustao je na noge. Levom rukom otkopčao je kožnu jaknu
i svukao je. Onda je podsmotao od metka pocepani rukav svoije
pamučne košulje nagore i opipao vrhoviima prstiju ran« u mesu.
— Imaš li viski, Šejne? — upita nesigurno.
Sejn se udalji i poče da pretura po svom prtljagu. Sa bo­
com koju je i ranije već hteo da izvadi, vratio se nazad. Prvo
je povukao jedan gutljaj, a onda prelio malo tećnosti po Džo-
ovoj rani.
— A sada je najbolje da se gubiš, Džo „dugi nožu” — po-
savetovao ga izuzetno pažljivo. — Nestani, homibre, pre nego
§to se predomislim ...
Džo „dugi nož” otjpešači odatle. Svoj ,^ e r lin ” karabin je

38. ★★★ S E J N
jednostavno ostavio da leži. Slutio je da mu Sejn neće dozvoliti
da ponese to oružje sa sobom. To je bilo pravo pobednlka.
Naga devoj;ka stajala je još uvek tamo,
— Jedno od nas dvoje je šašavo, Sejne — primetila je. —
Kako samo može čovek jednog tako opasnog protivnička pustiti
da pobegne!
Sejn sleže ramenima i povuče i drugii gutljaj iz boce. U
trenutku mu nije padao na pamet pravi odguvor, a nije želeo
ni da se ponaša kao neki mudri propovednik . . .
— Sta je? — povika devojka, još uvek van .sebe od l|j,utlne.
— Ne pada ti na pamet pravi odgovor? Zar li ne izgleda da
je pogrešno pustiti tog lupeža da jednostavno odmagli? On će
nam još gomilu briga zadati. U to možeš biti 4>i(i'J'i'«Ln-
Sejn ju je posmatrao, nabravši čelo.
— Nama? —■upita otežući. — Ja mislim <iii j<- između nas
dvoje već povučena granica. Ti hoćeš da idi4 .si»i)«tvuniiu pu­
tem . . . Zar nL?i to rekla?
Ona se iznenada nasmeja pomirljivo.
— Ti si jedan đavio, Sejne. Jedan pravi rtiivvj. Tr(>balo bi
zapravo da te mraim, ali, ja to ne mogu. Jednonluvao rui je su­
više stalo do tebe .. . Zar to zaista još uvek niiKi pa unetio? Zar
si tako slep, Sejne?
Sada se Sejn počeo da ceri.
— Ovako mi se mnogo više dopadaS — '/jikiHj'UiM, uiveren
da treba da joj pruži šansu.
Naravno da je ona bila na svoj način ža&uvu Ali, /ur je za
to treba kriviti?
Izgleda, verovao je Zapadnjak, da ona nije jiki .Niicla nijed­
nog potpuno normalnog muškarca. On ni st'bi' .sumio(' nije iz
toga izuzimao, jer je svako negde imao svoju tluhoviui iLi te-
lesnu AAilovu petu, svoju slabu tačkai.
Jedna oid Sejnovih osetljivih tačaka bila je ftiinjenio« da je
voleo žene. Lape žene. A jedna od njih bila je i Deana, za
koju bi se na prvi poigled moglo reći'da je Indijanka.
Sejn htede da joj priđe i da je luzroe u naručue. U tom tire-
nutku začu se konjski topot. ..
rv
BUa je to loša noć za Sejna.
Na meseoini pojavio se Džo ,,dugi nož” na svom konjiu. Iz­
gledao je još uvek malo ošamućen i to je Sejn mogao jasno da
vidii.
Džo „dugi nož” morao je biti jedan prokleto žiiav dovek
inače sada sigoirno viiše ne bi mogao da sedi u sedlu.

39. 'kiT'k S E J N 'k 'k 'k
Poluindijanac se držao rukama za rog svog meksičkog va-
kero-sedla, što je bio znak za to đa više ne želi da se bori i da
je navodno sklopio mir sa Zapadnjakom.
Da li je on zaista želeo mir, to, naraivno, niiko nije mogao
znati. Ni Sejn ni Deana.
Džo Saliinas, ,,dugi nož”, pripadao je ljudima u koje čovek
nikada zapravo nije mogao biti siguran. Umeo je blago da se
osmehuje kao neki propovednik, ali, i da pri tom uidairi kao
profe.sionalni bolcser. I sada se on smeškao vrlo pomirljivo, ali
se Sejn pitao koliko oovek može da miu veruje.
Njegova crvena vratna marama svetiela se na meseSini kao
krv. Iza nisga kaskao je tovarni konj. U svom kožnom odelu
pružao je Džo O'dvažan izgled. Desni rukav bio mu je natopljen
krvlju.
Deana je u međuvremenu i^ivukla sopstvenu „vinčester-
ku”. Bila je to puška kalibra šezdeset šest sa žutim, mesinga-
nim kvindakom. Dok je Deana stajala tako na crven/kastim ste-
nama, lako rasikrečendh nogu, ponovo je pružala pogled od ko­
ga se u Sejmu počela buditi miuškost.
Ona je u sitvari bila prava đavolica. Iz nje je izbijala neka
nesvakiidašnija divljina. Bila je drukčija od svih ostaiiih žena
koje ie Zapadnjak dosada bio upoznao.
Čovek se uai dok je živ. A život nm nudi uvek nova izne­
nađenja. U svakom pogledu.
Podigla je pušku i repetlrala je.
— Jedno od nas će umreti — rekla je. Ja se ifcunem u to.
Onda je potpuno iznenadno uperila svoje oružje u Zapad­
njaka.
— Smakni ga, Sejne! — zatražila je — Taj čovek je opas­
nost za nas. On mora da umre.
Sejn se nije ni pomakao.
— Sada je dosta — odvratio je. — Ti si potpuno pošaža-
viila, Deana! Džo te je gonio, to je tačno. Hteo je da te vrati
u San Anitonio. Pred sud, Deana. Ali, ta epizoda je sada za na­
ma. Ti valjda vidiiš da se on ponovo vraitio u miToljiubivoj na-
meri. Pogledao ga samo! Njegove ruike leže na rogu sedla. On
ne želi da se Ibori. Ja u svom životu još niikada nisam ustirelio
čffveka fcogi m i se pribililžavao u prij ateljsteoj naaneiri.
Deana. se nasmeja prezjrivo.
— A mailo pre, Sejne? Jesi li to zaiboravio? On je hrteo da
te smakne. Da mu je to bilo moguće, on bi te usibreliio. Na tvoju
srećiu, došao je drugi čovek. Bez lojega, ti bi sada bio leš, Sej-
o«.
Zapadnjalc sileže raanenima.
AM, ja još ži'vim, Deana. To je razlika.
— Ti si idioit, Šegin«.

40. i f ' k * Š E J N 'k 'k 'k
Uiperila je pužku ia Džoa ,/dugi nož”.
Ja tražim muškarca — rekJa Je — koji će me verno
pratiti čak i u pakao. Jednog pratioca koji će činiti ono što od
njega budem tražila. Sada hoću da znam ko je od vas dvo­
jice pravi pratilac. Sejn ili Džo ,,dugi nož” .. . Ovo ovde je kao
dvoboj na rodeu. Sa jedinom razlikom da pobedJnik kao nag­
radu dobija svoj život. I pola blaga. I mene.
Poslednje dve reči zvučale su po>sebno divlje i tvrdo.
Sejn i Džo „diuigi nož” siu se neko vreme gledali i nijedan od
njih nije znao šta zapravo od drugoga može da očekuje.
Ali, jedno su shvatili u sledećem trenutku istovremeno.
Shvatili su kaida su pogledali Deanu.
Ona se postavila đavolski.
Sa svojom „vinčesterkom” pretila je istovremeno obojici
muškaraca. Svakog od njih mO'gla je za tren oka da usti-iJi, bez
da pogođeni stekne ¡kakvu šansu.
— Da, tako je to — rekla je kao da je bila u stanju da im
čita misli. — Imam vas obojicu na udici. I mogu vai; priiiiliii da
učinite sve što zatražim od vas.
Ona mora da je pošašavila. Možda je to bio deo nas-loda od
njenog oca Donata Zarkasa. Za Sejna, to je bilo jedino ohja.i-
njenje. Bio je radoznao kako će Džo „dugi nož” reagovali. Od
tog divljeg tipa mogla se očekivati svakakva pokvarmoil. .
možda i ne. On je pripadao ljudima koje siu najčf'fićt* pogicfino
procenjivali, naročito njihove misli.
— Hoću da se borite — nastavila je naga dcvojkn. — J<'-
dan od vas biće ubuduće moj pratilac. Vi sste ohoiic.i dnUri
borci. Vaše šanse stoje podjedna)ko. Svaki može pi>bi'(lltl. I?'>lji
muškarac biće pobednik. Moj pratilac. On ć? h’ti I <a
mnom će imati rp.j na zem lja... Odlučite se, dakle. Počnite ve­
liku borbu za kraljicu.
Poslednje reči izgovorila je skoro vičući I ti obliku zah-
*eva.
Dvoijica muškaraca pogledaše se u oči.
— Ona je potpuno luda — reče Zapadnjak. — Ona ne TJna
viSte šta govori, Džo. Možda bi trebalo nas dvojica nekako da
se ujedinimo. Sta misliš ti o tome, „dugi nožu”?
Lice poluindiijanca nije odražavalo ništa od onoga .šta je
mislio. Pokazivao je i dalje samo svoj ukočeni osimeh, siičaa
maski, a oruđa je odgovorio otežući.
— Ona nas zaista ima na uzdii. Ona može obojicu da nas
smakne. Mi ne bismo imali velike šanse. Stojdmo ovde pred ve­
likim rizikom. U svakom pogledu, Sejne. Jedno od nas troje
moraće da otpadae. Možda čak i dvoje. Odavde nema nikakvog
jalaza.

41. S E J N
Imao je pravo. Ovaj put izgleda zaista nije nikakav put
vodio mimo u.bistva i smrti.
Sejn oseti kako se u njemu budi sažaljenje. On nije osećao
nikakvu m ržnju prema ovom 6oveku kao ni prema devojci.
AH, izgleda da su njih oboje želeli borbu.
— Ti si u redu, Džo — reče Deana. — Ti viid'iS stvari ona­
kve kakve jesu. Tebe ne može niko obmanuti. Nekako poči­
njem da verujem da ću s tobom pre stići do cilja, nego s onom
prokletom šeprtljom S e jn o m ... Ti si pravi partner — lovac sa
koijim hoću da jašem. Na tebe se čovek zaista može osloniti.
Džo Salinas se smeškao zadovoljno. Deana je odabrala re-
č; koie su mu se dopale, i koje su mu legle na srce. One su
bile kao balzam za njegovu lako ranjivu duša, jer on se si­
gurno u toku svog života morao suočiti sa činjenicoim da su
ga kao meleza mnogi prezirali i gledali sa visine.
Sada se, međutim, za njega otvarala potpuno nova moguć­
nost. Negde je na njega čekalo neko blago u obliku zlata.
A još k tome ova lepa naga devojka bi mu zauvek pripa-
t’ala. O n će se za n ju boriti, a ona će mu zauzvrat dati u ži­
votu sve što jedan muškarac samo može da poželi.
Sejn je znao šta se sada zbiva u Džou Salinasu.
Ukoliko se nije potpuno varao, uskoro će doći do velike
eksplozije, jer je Deana uspela da tačno odabranim recima pot­
pali vatru.
Zaista su svi zajedno sada sedeli na buretu baruta. Bio je
potreban samo inali plamičak pa da sve ode u vazduh.
— Džo — obrati mu se Zapadnjak i to je trebalo da bude
njegov poslednji pokušaj. — To sve zajedno nema nikakvog
smisla. Ne daj se od te proklete đavolice đa te mota oko prstsu
Ne veruj u njenu priču o nekom blagu koje uoj>šte ne postojL
To je .. .
— Zaveži! — prekide ga poluindijanac besno. — Deana
ima pravo. Jedan od nas dvojice mora da se ukloni. Jedan od
nas ie suvišan na ovom svetu.
Deana se nasmeja trijumfalno.
— Dobro rečeno, Džo. Ti si sve razumeo tačno. Da, posto­
ji samo ovaj jedan put za vas obojicu. Ali, svaki od vas treba
da ima jednaku šansu. Vi imate vaše „koltove”. S njima ćete se
boriti. A pobedniku ću pripasti ja . . . Sjaši, Džo „dugi nožu”!
I onda se pripremite! Ja ću dati komandu. Kad ja ispalim me­
tak, potegnućete revolvere!
Džo Salinas se vinu iz sedla. Iz tog čoveka je pri svakom
pokretu izbijala njegova opasna priroda. Sejn je znao đa će
imati težak posao.
— Ona je luda, Džo — rekao je jwreikIin3;Uići. — Možda ona
hoće samo da se poubijamo međusobno.

42. if-k-k S E J N 'k-k'k
Džo „dugi nož” zavrte glavom.
— Ti me ne možeš pokolebati, Sejne — odvrati hladno.
Onda nastade tišina.
Oba muškarca čekala su na pucanj koji je Deana trebalo
da opali. Istovremeno će obojica pucati jedan na drugO'g i, mo­
žda se zaista međusobno poubijati.
Izvesne misli prostrujaše kroz Zapadnjakovu glavu.
Bai je to smešno, pomi.slio je, da se ljudi nv đusobno po­
ubijaju samo zbog nekakve pretpostavke. Još uv-k je postojala
mogućnost da se na neki način sporazumei.u. .]p-da,n raagovor bi
možda otvorio sasvim drukčije perspektive.
Pitao se da li stvarno uvek ponovo mora k;io konačno re-
šenje da bude to da ljudi jedan drugom skoče /a vrat.
Negde je jednom pročitao da je ljudsko bićr u dohini svo­
ga srca zver, ali, nije dalje razmišljao o tome laila Niko nema
volje da o tome razmišlja ukoliko se lično ne rtscća u/irožen, ili
se ne nađe u nekoj ovakvoj situaciji.
Sej'na je uhvatila nekakva čudna napetofit, koju sam .sebi
nije umeo da objasni. On još nikada u svom živr.lu nije tiijrd-
nog čoveka ubio sa svesnom namerom, i jo.š nik!wia u .svom
životu nije od nekog drugog bio prLsiljein da pucu u neukog
trećeg i da ga ubije.
Kakva je zver bila O'va devojka?
Sta je nameravala?
Da se nije možda osećala kao go-spodarica Jivola 1 smrti,
kao jedan od onih careva u starom Rimu, ko-ji su puld/.ajciii
palca odlučivali da U gladijator mora da um.re ili .s.mc da /.a-
drži svoj život?
Sejn pogleda nagore ka njoj. Sftajala je sa puiktmi u nu-
kajna i njemu je odjednom nje bilo žao.
Možda je bila luda, kao što je Seijn malo pre rekao, zaista
luda.
Ali, šta je to uopšte značilo?
Možda nije sa svojim problemima mogla da izađe na kraj.
To bi mogao da bude neki odgovor.
U svaifcom slučaju, bila je za žaljenje. Bila je izuzotoa na
svoj način, isto tako kao što je bio izuzetan i Sejn.
I sa Džooan „dugim nožem” nije bilo ništa drukčije. I on je
slušao svoje unutrašnje impulse, i u osnovi svoga bi6a nije se
raalikovao od ove devoj.ke.
Sejn je dejstvovao na osnovu iznenada donesene O'dluike.
Podigao je „vinčesterfcu” i opalio.
Nije se držao pravila igre koje je njemu i Džou tadevojik
izdikitirala, niti se držao pravila fer borbe po kojima sezapravo
moorao ravnati.
Sega noo« čekao aego j« pucao. Opazio je kako je Džo bio

43. ★★★ S E J N ★★★
odbačen i posrnuo unazad jedan korak. Opalio je i to kako je
Džo polako ispustio pušku i kako se po njegovom licu raširio
izraz čuđenja i neverice.
Sve je to Zapadnjak uhvatio pogledom u deliću sekunde,
ali, nije mogao dalje da se brine o Džou ,,đ:ugom nožu” jer je
tamo još uvek bila devojka s puškom u rukama.
Deana je stajala kao da se skamenila. Njene oči su poka­
zivale nevericu i užas, a cev njene „vinčesterke” bila je usme-
rena ka kamenitom tlu.
— Sejne — prošaptala je, njene se ruke otvoriše i puška
pade na stenu pod Deaninim nogama.
Onda je počela da jeca. Suze su joj se slivale niz lice.
Šejn priđe Džou ,,dugom nožu” i kleče kraj ranjenog čo­
veka.
Uzgred je pomislio; Deana nije nikakva zver.
Džo „dugi nož” otvori očd i na njegovom licu se odislikavao
bol koji je osećao u tein.
Sejn mu se osmehnu.
— Ti nećeš umreti, Džo. Ti si momak od tvrde sorte, "n
ćeš to već savladati. Ja sam sasvim siguran da ćeš to preboleti.
Sada moraš samo da stisneš zube. Ja 6u ti izvaditi kuglu, a on­
d a .. .
Zapadnjak m^u je izgovorio još nekoMko reči, ali je onda
opazio da ga Džo „dugi nož” zapravo više ne čuje. Poluindija­
nac je ležao kao mrtav, i Sejn je počeo s poslom koji je bio
težak za njih obojicu. U međuvremeniu, Džo se izvio telam i is­
pustio užasan krik . .. a Sejn je morao i dalje da svojim nožem
traga za metkom.
Iza njega, grcala je Deana. Njoj je možda zjbog cele ove
stvari bilo žao, ali, to oovek kad je ona u pitanju, nije mogao
tačno da zna.
Sej'n pronađe metak. Osetio je tvrd otpor pod vrhom svoga
noža i onda je počeo tako vešto da manevriše sečivom kao is­
kusan lekar sa sondom i skalpelom.
Uspeo je da izvuče metak iz Džoovog tela. Onda je nasuo
malo barutnog praha u otvor rane i zapalio šibicu. Džo isp»usti
kirik užasa i klonu nauznak.
Ležao je kao mrtav.
Zapadnjak izvadi zavoj iz svog prtljaga. Deana je još utvek
stajala bespomoćno na istom mestu. Mogao je saimo da prot^KV-
stavii koliko je sada saviom sobom bila nezadovoljna.
Ponovo je odjeknuo vučji urlik kroz noć. Mesečina je oba­
41

44. ★★★ S E J N ★★★
sjavala ceo prteor. Džo „dugi nož” je s naporom disao dok mu
je Sejn postavljao zavoj.
Između stena, primeti Zapadnjak nekakvo kretanje. Onda
opazi krajičkom oka da se jednooki ponovo pojavio ovde.
Donat Zarkas je stajao tamo i posmatrao ćuteći. On je ja-
ittio imao poteškoća da sve tačno razumom shvati. Bio je biće
vredno sažaljenja. Možda i nije samo zarobljeništvo kod Ko-
manča bilo krivo za to što je on bio takav. A možda au i tako
protivurečne reakcije devojke na izvestan način vodile poreklo
odatle, reakcije koje bi čovek mogao opisati sa.mo kao bezumlje.
U tom trenutku, Džo ,ydugi nož” otvori oči. Iskrivljeno se
osmehnuo.
— Hvala, Šejne — rekao je slabo.
Sejn se takođe nasmeši, ali ne odgovori ništa.
Donat Zarkas se pomače i poče dugim, Suajajućim kora­
cima da se približava. Sve je na njemu izgledalo opasno kao u
grabljive životinje, ali Sejn je znao da ga se vi.io ne mora bo­
jati.
Bilo je to kao i po'svuda u prirodi da se slabiji jai'cTn dob­
rovoljno potčinjava. A Sejn je bio dokazao da je jafi.
— Mi moramo da odemo — reče Zarkas.
Sejn oslušnu.
Čudno da je Zarkas počeo odjednom normalno dn covori.
Dosada je samo ispuštao nerazumljive, životinj..<!'ke glasovr Mo­
žda je to značilo da se on nalazi u svojim svetlim tri'tnu'iniM. A
možda se malopre samo pretvarao. Sejn je imao osi'ćaj dii stoji
u tami.
— Zašto? — upita je.
Podigao je pogled. Jedino oko bradatog čovi»k» odnlikavalo
je bledu mesečinu. Nešto kao osmejak ležalo je na licu pre­
krivenom ožiljcima.
— Neprijatelji — objasni Zarkas. — Mnogo ne>prijatelja.
Svi love tebe i Deanu. Ja sam ih video na j'URu. Vukli »u se
ka brdima. Za otprilike tri časa mogli bi biti ovde.
Sejn mu je verovao. Jednooki je morao sa nekog mesta da
nešto posmatra i pošto je u međuvremenu u Šejnu gledao nešto
kao svog gazdu, bio je spreman da mu se odmah poveri.
Čudan preokret koji se s tim čovekam dogodio.
Sejn razmeni brzi pagled sa Deanom.
Ona mu blago klimnu glavom.
Donat Zarkas se iznenada nasmeja snažno.
— Znam šta misliš, Sejne — reče. — Sve vreme si me dr­
žao za ludo. Ja i jesam lud. To je tačno. Ali, ja ipak znam šta
činim. Ja sam to uvek znao .. . Hajde da sada nestanemo, Sej­
ne. Inače nemamo više nikakve šanse.
42

45. * * * s E J N irir-k
Zapadajak pokaza na Džoa „dugi nož”, koji je u međuvre­
menu ponovo ižgU'bio svest.
— Mi ćemo ga ostaviti za sobom — reče Zarkas. — Uko­
liko bude imao sreće, preživeče. U suprotnom će umreti. Ml ne
možemo ništa da učinimo za njega. Ljudi koji te love će ga ov­
de naći. Mrtvog ili živog. Bogovi će odlučiti šta će-biti s njim .
Ako bi»mo ga uzeli sa sobom, on bi umj-o. Takav transport oa
nikako ne bi preživeo.
Time je sve bilo rečeno.
Sejn je uvideo da jednooki ima prarvo.
— Kuda? — upita on.
Zarkas se osmehnu.
— Postoji samo još jedna mogućnost. Moramo ka Olujnom
Oblaku, Samo kod njega ćemo naći sigurno utoćiSte.
— Zarkais ima pravo — umeša se Deana. — Postoji zaista
samo još ta jedna mogućnost. .. Gubimo se odavde, Sejne!
Sejn baci poslednji pogled na Džoa ,^'dugi nož”.
— Da — složi se. — Za vas oboje zaista postojn samo joS
ta jedna mogućnost. Za mene, međutim, postoji i druga ...
Okrenuo se i pošao ka svom konju. Počeo j€ da ga sedla.
Nije više hteo da se ovde zadržava.
— Sejne! — povika Deana.
Ništa nije odgovorio. Samo se nasmeSio i vinuo u sedlo.
Za njega je ovo poglavlje bilo zakljiučeno. On je u sebi bio
podvukao crtu.
Pomislio je na Kanzas, njegov prethodni cilj. Bilo je i tako
vreme da otrese teksaàku prašinu sa svojih čizama. Covek u
njegovom položaju nije nigde smeo predugo da se zadržava,
ako nije želeo da upadne u velike teškoće. Morao je neprekidno
da bude u pokretu, nije smeo svojim neprijateljima da ponudi
nikakav cilj.
Lagano je pojahao. Deana je ponovo uzviknula njegovo
ime. Njen glas je zvučao očajnički, ali, Sejn se više na to nije
obazirao. Ta šašava devojka mora sama da otkrije kako da
izađe na kraj sa sopstvenim teškoćama. Sejn se nije osećao od­
govornim.
Ono Sto je doživeo, sada je jo5 samo pripadalo proSlosti.
•Jedna ša.šava devojka i jedan čovek poremećenog uma, i priča
o basnoslovnom b l a ^ koje zapravo nije ni postajalo. A uko­
liko ga je i bilo, to mu takođe više nije bilo važno. Sejn je tra­
žio svoju sreću na drugi način.
Veliki ždrebac nosio ga je u noć i prema severu. Tamni ka­
njon ga je progutao k;io ralje ogromne nemani. Konj je *6 ne­
pogrešivom sigiurnošću nalazio svoj put. Izgledalo je nakratk«
kao da iz dubine kanjona odzvanja vučji urlik, ali sa nekoliko
umirujućih reči Sejn je postigao da životinja zaboravi na strah.
43