zoran

3. BROJ 125
DŽEK SLEJD
ORUŽJE, ZERE I
UUBAV
J T J
J

4. EDICIJA VESTERN ROMANA
SEJN
Broj 125
Glavni i odgovorni urednik
Slavko DKAGINCIC
Urednik
üoi-ka ĆIRIC
Naslov originala
.rack SI,ADE
GUNS, WOMEN AND LOVE
Recenzija
Miloš SIIVTIC
K*revod i adaptacija
Miloš SIMIC
tekior
.Svetlana SiMUNOViC
Tehnički nrednik
Borđe JOVANOVIC
Naslovna strana
Ferenc BAPAT
riorekfor!
Magda KOLARS
Marija P3URAN.1I
fitampa 4. X 1989.
Tržište 10. X 1989.
Izdaje i štampa NISRO FORUM ~ OOUR MARKETPRINT. Novi
J5ad. Vojvode Mišića br. 1. Glavni i odgovorni urednik: Slavko DRA-
CINClC; Urednik: Zorka CiRiC.
Naslov originala: Jack Slade — GUNS, WOMEN AND LOVE.
Copvright: 1976. by Towe Publications INC, prema ugovoru sa GPA
iz Minhena.
f?va prava se zadržavaju, uključujući prava na reprođukovanje ove
Icnjige u celini, ili delimično,, ili na bilo koii drugi naiin.
Godišnja pretplata za inostranstvo u stranoj valuti: Austrija R3
ATS: .Australija 9.5 AUĐ: Francuska 40 FRF. Švedska 42 SEK- SR
Nemačka 13 DEM: Svajcarska 9.5 CHF: SAD 7 USD Uplate slati na
ilevizni raćun; Vojvođanska banka. Osnovna bank.a Nov' Sad 65700-
■•fi20-?19-1089 „Forum-' Novi Sad, uz obaveznu naznaku; Pretplata za
;.Sejn” .
Oslobođeno osnovnos poreza na prompt, miiljenipm Pokrajinskog
fiekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvodine,, br.

5. Sejn je ffledao aa sve strane. Ali, u ovom predelu obra­
slom gustim žbunjem bilo je pusto i nigde náje mogao nááta
da prinieti. Samo je simce nt-milosrdno sLalo svoje vrele
zrake.
Kliznuo je iz sedla i izvadio revolvur.
Bio ih je primetio još ranijp. je bila Indijanka i le­
žala je tu ispred njega. I/epa, snažna 'žena. Njena haljina je
bila pocepana na više mesta inko da je nK>Kao da v'idi njene
grudi. Njeno simpatično lice jc? bilo prljavo. Covek koji je
ležao pored nje bio je bt-lac. Moijao je imati neH'de oko dva­
deset godina. Jasno so videlo dii .su .se borili do pos.lednjeg
daha pre nego ŠU) •S'U izrešetani mecima.
Ona je bila ki'-erka jednofi poglavice. A on je mogao bi-*
ti samo Frenk Ilolister Icoji se zaljubio u kćerku poglavice i
njegov otac ¡e zbo.t; to.tfa iileo da K'a lišii nasledstva.
Sejn sc' osvrnuo na sve .strane ne bi li pronašao neke
triiK'ov(‘. IVložda je to učinio stari Holister! Ipak, ne bi imao
■irea da ubije svog .sina, to je si^ui’no.
Visoki cw ek poterao je svoga mrkova u senku visokog
žbuna. Skoro da nije very>vai) svojim očima kada je otkrio
otiske mokasina i nepotki>vaniti konja.
Da 11 su Apači kaznili devojku koja se volela .sa tim be-
lim üovekom i ubili ih oboje?
Ako se to sazm onda će biti rata između belih naselje-
nika i Apača.
Stari Holister je imao preko trideset kauboja. On bi si­
gurno krenuo sa ."iVojim ljudima da osveti smrt svoga siíia.
I to odmah čim bude ,s.a/,nao.
Šejn je u prvom trenutku pomiiS'lio đa krene u poteru
za f'n'icama DoSto .su ostaviti tragov«.
iVIeđutim, da li ji' bilo potrebno da .sledi te tragove? On
je dobro znao kuda oni vode. Bilo ic> potrebno samo da po­
digne glavu i ugleri'io je krševite visine i stene Pikako Ma-
untina, planine u kojoj su Apači imali svoje domove.
On se nalazio na putu m Fo;'t Grant. Da li da jaše da­
lje? Bolje da to uradi nego da bude taj koji će javiti o ubi«
stvu koje će izazvati sukob i/.medu belaca i crvenokožaca.
Ubistvo ¡0 izvršeno i tu sc ništa niie moglo vratiti. Koli­
ko je ljudi umrlo u ratu? I belih i crvenokožaca!
Sejn je prišao svom rarkovu i , izvukao ćebo ispod ■sedla.
Zatim je njime uništio tragove crvenokožaca, a zatim se vra­
tio do mesta groznog ubistva. Stavio ih je na svoga konja i
krenuo natrag u Takson.

6. Već sa prvog usvišenja mesto se mofflo vidotl
Išao ,ie polako. Ipak, znoj je sivoro potocima tekao preko
.njegovog lela.
Samo jedno jedino ljudsko stvorenje će se obradovati što
•¿e vratio. Ona! Zvala sc Džesika. U sebi je imaia meksdkan-
ske krvi. Izvizetno temperametna, što je Sejn osetio već pr­
ve noći.
Već između prvih kuća ljudi su počeii da izlaze napo­
lje. Videio se odmah da se dogodilo nešto neobično.
— Hej, strance- — doviknu mu neki stari oovek. Prišao
mu je bliže. — To su mladi Holister i njegova ljubav Indi­
janka. Gde ai ih pronašao?
— Ne snalazim se ovde i ne bih mogao da vam kažem
.— objasnio mu je Sejn izbegavajući prvi odgovor.
Prolaznici siu obasuli Šejna pitanjima.
Neki ljudi su se safno prekrstili bez reči i 'gledali u nje-
^a, O.stali su trčali za njim. Zene. muškarci i deca.
Kada je stigao do zgrade šerifa za njim je koračala či­
tava. bulumenta ijudi, njih više nego stotinu. Radoznalo su
očekivali da čuju šta se desilo.
Šerif je izašao iz svoje kancelarije i gledao u mrtve lju­
de. Bio je zapanjen.
— Šsjne! — zagrmeo je njegov glas. — Gde si ih na­
šao?
v’ is'oki čovek je samo dao znak šerifu mahnuvši glavom
Drema kancelariji. Šerif je razumeo.
— Dovedite doktora i grobara, ljudi — obratio se on
okupljenoj gomili. — Dobro bi bilo da neko od vas odjaše
do Ho-listerovog ranča.
Javilo se njih nekoliko.
Sejn je ušao u kancelariju i odahnuo. Najzad se oslobo­
dio te paklene vrućine.
Prišao je bokalu sa vodom. Pio je dugo.,
Šerif je zatvorio vrata za sobom.
— Zašto sd poneo i tu Indijanku? ■— upita on.
— Nisam hteo da je ostavim tamo da je kljucaju lešiina-
ri! — odvrati Sejn.
— Gde si ih našao — upita šerif.
Bio je to oovek četrdesetih godina, snažan i vitak. Osim
toga odmah se moglo primefciti da je miran i pametan,
Sejn je seo na stolicu na suprotnoj strani od njega.
— U predelu žbunja, tako se valjda i sove tajkraj gde
sru bili. Nešto oko dve milje odavde od grada.
— Trag-avi! Nešto što bi ukazailo na to ko su ubice?
— Biću iskren. Video sam tragove mokasina i tragove
kopita konja koji nisu bili potkovani.
Šerif ga je zbunjeno gledao.
— Sta time hoćeš da kažeš? — upita on mada mu je
odmah bilo jasno šta je hteo da kaže.
— Tragovi su vodili u Pikako Mauntin,
— Tragovi ?
— Sledio sam ih dugo, ali sam ih izbrisao oko jedne mi­
lje.
Šerif se zamislio.
i

7. — Ako to ostane međi! nama . . .
— Ostaće, šerife — kazao je Sejn. — Ostaoe, sd.gurnol
— Ti si ovde stranac, Se>jne, zar ne? — reče šerif. —
Nemoj da odgovara.š tako Uično gde sii našao te mrtve ljude.
— Pcsluaaću vas ;;avet, šerife.
— Meni to ne bi do'nc.'lo nikakve koristi — objasni šerif,
— A, stari HoiLster ćo isrevrnuti nebo i zemlj'U samo da pro­
nađe to što 011 tnaži. Ko je tako rano poslao na onaj svet
njegovog sina i zašto? Ako sazna da su to učinili Indijanoi
on će sa zemljom s.ravniti nekotilio njihovih sela. IVEislim da je
to giiipoiil. Mkidića vi.še nema među živim 'ljudima!
.Sejn klimnu gkivom.
— Sto rnu gromrova, zašto se to dogada baš ovde! — uz­
viknuo je šerif.
Neko je kucao na vrata.
— Mogu li da odnesem mrtve ljude? — čuo se glas.
—; Da, Pite — odvrati šerif. — Kovčeg sa mladićem mora
biti posebiio ukrašen.
— Ne birnite! Znam ja ko je taj mladić — čuo se glas,
— A šta ćemo sa devojkom crvene kože? Ko će platiti kov-
(';eg? Calc i đa je zavijem u neku tkaninu i tako Je sahranim
to će ipak koštati!
— Gradska kasa neće preuzeti troškove kovčega. O gro­
bu ću razgovarati sa predsednikom grada.
— Pa, ako se nade neki sanduk — mrmljao je grobar! —
To je samo posao, Sejne. Svako misli na sebe i novac! Kakva
im K<ida naišla vremena!
Seju je ustao. Kroz prozor je video šta se dešava na
alići.
— Sta nameravaš? — upita šerif.
— Ostajem još jednu noć u hotelu ;— odgovori Sejn. —
A onda ću ponovo nestati.
SeriC jc pogledao na zii^ni .sat.
— Zar nećeš da pričekaš dok Holister stigne?
— Da li je to potrebno?
— Bik) bi dobro — odgovori šerif. — Neće proći ni sat,
a on će već biti ovde.
Sejn se uputio prema vratima.
— Onda ću odvesti konja u štalu — rekao je on. — Od­
mah se vraćam.
Šerif je krenuo za njim i zatim zatvorio vrata.
Grobar je već bio krenuo svojim koUma. Ljudi su ga
otpratili tužnim pogledima.
.Sejn je odveo .woga mrkova do hotela.
Džesika je stajala ispred ulaznih vrata. Mahnula je Sej-
nu i rukom mu posl.^la poljubac.
On je proveo mrkova kroz đvoiište u štalu. Skinuo je
sedlo sa njega.
Džesika se već pojavila na vratima.
— Sejne! — viknula je radosno.
Potrči!la je prema njemu i zagrlila ga.
Sejn je uhvatio njeno itko telo i okrenuo je nekohko
putn oko sebe.

8. Njene kestenjar.te oči su sijale kao zvrzde.
— Ostućeš! — roče ona molećivim «.ilasom. Zacirlila ¡■'.i
,ie ponovo i poljubila ga.
Ona jo bila simpatična, vitka žena, dosta vusoka, crno
ko.so 1 keslenjastiii očiju, iji'a je malo našminkana, ali ji.'
i pored tt)ga delovaia kao pKiVii dama.
2ena koja svoj šarm kori.sti da bi muškarcima postalo
mutno u glavi.
— Sta si mi ti to uradio! — reče ona vesel«.), Osniehnula
se zadovoljno.
Poljubio ju je. Džesika je bil;i jedna neobična žena.
— Čekaj me! — osniehnula ;;e on.:i.
Otišla je.
Sejn se osmehnuo i vrati-.) i;e do svofSa mrkova,- Pošto
mu je dao hranu uzeo je svoju torbu sa sedla i krenuo za
Džesikom.
Čekala ga je na recepciji.
— Možete ponovo da dobijete svoju Kobu, mister Sejne!
— reče ona osmehnuvši ae vr.;'.,'';olns1o,
U njenim lepim očima sevale su munje, llndost što ga
ponovo vidi, mada su tek pre nekoliko minuta bili u zai‘,rljaju.
— Madam! — poklonio .‘■■o Šejn i skinuo šešir.
Kasnije je irišao kroz vrata pixićcn pogledima ljudi koji
su tiho šaputall da je to č->vek koji je na svom 'koniu don.eo
dva mrtva tela u grad.
II
Šerif je sedeo za svojim pisaćim Kl<''l'im kada jo Šejn
u.š-ao u kancelariju.
— Već sam pomislio da nećeš da se vratiš — promrmlja
on.. •
— Skinuo sam sedlo sa s-og konja i dao m-a liranu —
kazao je Šejn izvinjavajući se što je '/aka'iho.
— Holister će se uskoro pojaviti. Ne ''.aboravi! Ti r,i ovdo
stranac i ne znaš gde su nađena mrtva tola.
Šejn je skinuo šešir, seo i ispružio n-.'>ge.
-— Misliš li da to ne vodi njega pr-avo gor-e pr-ema brdu
čizama? — upita Sejn.
Šerif je promrmljao nešto što se nije moglo razumeti;
Upoznali su se u hotelu kod Džesike. Šerif je tamo dola­
zio svake večeri. Kartali su se i pili vi^:ki. Nije 'prošlo mnor'o
dana, a oni su već bili prijatelji,
Holister je bio tačan. Nisi.; gn dugo či.kali.
Vrata su bila otvorena. Zač-ao se topot konjskih ko-pita.
Šerif je brzo skočio sa stolice i uzeo svoj š^ešir.
je prema vra;tima.
— Evo ga, već je stigao — kazao je on.
Šejn dugo nije video ITolistera u T.",ksonu, rih jo čuo di>'-
ta o njemu. Zapadno od grada imao j'.' on ve'iki rm'P. Tri­
deset kauboja bili su mu na ra'-,p-i>laganja. i vi” -!
S

9. Topot kopita je bio sve glasniji.
Sejn je ustao i pri.iao vratima. Šerif je čekao na pločniku.
Holister je došao u ¡'rad sa ćelom svojom pratnjom. Ja­
hači su zauzeli ct'lu ulic-ii. Na pločniku r,u se gurali stanovnici
yi'ada. Oni svi kao da su čekali da se pojavi veliki rančer
čiji je sin ubijen /.ajedno -.a dovojkom u ko.iu se bio zaljubio.
Jahači .su 'lifili do š<-rifove zgrade i zauzdah konje.
Samo je Molistc'f sj.'ihao. Bio je to .snažan čovek. pravi
džin od- t^>veka. Nosio je visoki šešir. Njen'ovo lice bilo je.
tužno. Prišao je- š(‘rili i s njim u.š<io u kancolanju
Kojn je koraknuo ustranu. Veliki .rančer fía je pogledao.
Da li je to taj 6t>v{-k koji je doneo mogii sina u grad?
■— upitao je on grubim glasom, i pokazao rukom na Šejna.
Nanirštio se.
ijft! — odvrati šerif, — To je čovek ko.u je d o n ^ u
grad tclo vašeg sina i devojke. mister H<>listere. Zove so Sejn.
Nepoznat je u ovom kraju. Ostao je nokoliko dana u Tak-
lionu i jutros je krenuo u Grant Kamp. Na žalosv. on ne nio*
•ie da kaže na kom je mcstu našao vašeg sina i dovojku.
Ljutiti po.gled je prostrelio šerifa.
— Ne govorite uniesto njego, šerife! — zagrmeo je.
— Opišite mestn. mister Šejne! '
— Jahao sam na istok — rekao je Šejn p'okušavajući da
liude ubedljiv. — Posle otpi-ilike sata, jahanja našao sam njih
dvoje,
— I.la ii sto videli neke tra.gove? — graknu Holi.ster.
Sejn odmahnu glavom,
■ — Čudim se da .sam vas našao ovde u kancelariji, šerife!
— grmeo je Holister. — Neki kurvin sin jo ubi<> moga sina
> nestao bez traga, a vi umeslo da pođete u potra.gu Zi njim
i'-edite mirno ovd<> kno da s<^ -ništa nije dogodilo! A uz to,
imate čv)Vpkn koii bi vas oiivoo na mosto gd<> .se to dogodilo.
— V.'is sam čekao, mister Holistere ..- Odgovorio je šerif.
— Bio .sam siguran da ćet(' doći i . . .,
— Osedlajte vaše k/>n;'' i napred! — w.grmeo je Holister,
Poka^iao je rukom i prema Sejnu.
Sejnu se to nije dopalo. Š*a da roćll?
— Ja najpre moram da spremim konja —- rekao je on.
-— Jedan od mojih momaka daće vam svo,ga konja, a
on će osiliti ovde! — r<^ž.ao je Holister, TraSao je brzo iz Icai'-
cei>-^ije.
Šerif je uzeo pušku. Sedlao .je svo." konja.
— Dođi, ,?;ejne! — pozvao je on visokog, ooveka.
— Da li da im pokažem me«!'-' i!i ne. šerife? — iipitno je
Sejn tiho.
— Ne! — od.govori šerif. — Sigurno ne! Jer. ako kažeS,
neće pmči niiedan sat a mi ćemo jahati prema Pikako M-iun-
1inu i Holit^tj-rovi inidi će sravniti sa zemljom prvo indijan.'s«
ko selo na koje naiđu.
I-'.ašli su na ulicu.
Sejn ie posledao u hotel.
Džesika je stajala spred vrata i gledala na dru,gu .stranu,
Holidej je već bio u sedlu.

10. — Šerife! — viknu on i potera svoga konja,
Serif je uzjaiiao i grupa jaiiača je krenula.
Jedan od jaloača je prepustio svoga konja Sejnu, Činilo
se da nije mnogo tužan što nije krenuo sa ostalima. Pog-ii-
tovu sada kada je vladala nesn<.fcna vrućina.
Sejn se vinuo u sedlo i krenuo za grupom.
Serif i Holister su jahali na ćelu.
Već iza prvih kuća Holister je mahnuo Sejnu da doda
napred.
Jahači su napravili mesta i Sejn je prošao između njih.
— Vi vodite, Šejne! — uzviknuo je veliki rančer kada
je Sejn zaustavio svoga konja između njega i šerifa.
Serif je za trenutak bacio pogled na Sejna, a zatim je p r o
trljao oči i zagledao se u daljinu ispred njih.
Šejn je sada vodio grupu jahača. Išli su prema istoku, a
«atim je skrenuo putem koji vodi prema jugu.
— Da H je to put koji vodi u Fort Grant? — upiitao je
Holister šerifa.
Serif je pogledao u Sejna, jer očigledno nije bio siguran
da će tačno odgovoriti.
— Imao sam neke stare prijatelje u San Karlosu — od­
vrati Sejn, mada je znao da je San Karlos pusto mesto i da
tamo više niko ne živi. Ali, kako da to zna neki stranac?
— San Karlos! — reče veliki rančer i pogleda u šerifa..
•— Pa tamo već dugo nema nikoga, zar ne?
— Mister Holister je u pravu — kazao je šerif. — Pre
tri godine iz tog mesta su se iselili i poslednji Ijtidi.
— Poslednji put sam bio tamo pre pet godina — začudio
se Sejn. — Kuda .su se svi ti ljudi uputili?
— Ne znam! — odgovori šerif mudro.
— Da li su to bili vaši' rođaci? — pitao je Holister.
— Ne! — odgovorio je Šejn. — Pošto sam prolazio ovim
putem hteo sam samo da ih vidim i poadravim. Ovo je put
kojim verovatno više nikada neću pxx)ći.
Time je razgovoru o torne došao kraj.
Nisu jahali ni čitav sat kada je Holister nestrpljivo
mahnuo rukom. Bio je uzrujan i gledao je u Sejna,
— Da li je to daleko odavde? — tjpitao je. -
— Pa, ovde negde treba da bude — odgovorio je Sejm
mirno. — Nisam siguran, možda malo dalje.
Holister je opsovao.
Š«rifov izraz na licu sen i j e isuaaenio,
— Pa dokle? — uzviknu Holister.
Šejn je zauzdao konja. Ce!a grupa je stala.
— Sta? — upita veliki rančer.
Šerif se osvrtao na sve strane.
— Ne 2Xiam — kazao je Sejn. — Cini mi se da jutros
nisam bio ovde. Eito!-
Holister se uhvatio za sedlo.
— Pogledajte üna li tragova! — riknu on.
Kauboji su se razišli na sve strane.
— Pa zar je to moguće? — frknu Holister. — Ne možete
10

11. <ia pronađete stazu kojom ste pre nekoliko časova prošli? Za­
boga! U ovoj oblasti tc> može da vas košta života.
— Orijentisao sam se samo prema stranama sveta i ni-
svam ništa posebno zapitsiio — reče Šejn. — Sta bih ovde mo-
};ao đa primetim? Ništa što bi me pocLsetilo gde sam našao
ujih dvoje.
Holister jc opsovao. Sunce je peklo. Prošlo jo više od jed­
nog sata dok se nije vratio i poslednji oovek koji je tražio
otiske kopitii Sejnovog konja.
Zatim je Holister huknuo i fekao da je to zaista mogao
biti neki drumski razbojnik ili skitnica.
Veliki niru'i'r je podelio ljude u č('tlri grupe i naredio im
da traže stomi. On, šerif i St'Jn krenuli su sa grupom koja je
pošla na .sovri-.
Dan već bližio kraju.
Ipnk, jedan takav oovek kao što je Holister nije se pre­
davao. Nastavio je dalje.
ftejii je opsovao i prokleo samog .sebe što je poslušao še­
rifa II njegovoj kancelariji.
Kada je sunce zašlo Sejn je hteo da se vrati u Takson.
Jer, tamo ga je čekala Džesika.
Holister nije dozvolio da Sejn ode.
— Ostajete sa nanvi! — frknu on.
— Mister Holisterc mene čekaju u Fort Grantu — objaš­
njavao mu je fiojn.
Holi.ster jo odmahnuo rukom.
— Mi nn jašemo kroz ovaj predeo zbog 'zadovoljstva,
Sejne! — reče rančer glasom koji je odavao ljutnju. — Mi
tražimo onoga ko je izvršio ubistvo. Molim vas da ostanete
sa nama sve dok ne pronađemo tog nitkova koji jo ubio mog
dečaka.
Šejn je pogledao u šerifa koji je samo slogao ramenima.
Lepa Džesika ga je čekala. Zar da propusti tu priliku?
Cim .se mrak povuče pred rujnom 55orom Holister će nas­
taviti put. Ipak, oni neće moći da pronađđu mesto na kome su
nađeni mladi Holister i devojka Indijanka. Nijedna od ovih
grupa to ne može otkriti.
Holistx;r je naredi'O đa se zapali velika logorska vatra da
bi ostale grupe mogle da nađu mesto gde se nalaze ili pak
da možda ugledaju nekog drumskog razbojnika.
Cele noći nije se de.silo ništa.
Kada je sunce najavilo dolazak novog dana, nastavili su
jahanje.
U podne su prošli baš pored onog mesta gde je Sejn na­
dao tela raljublienih. Na svu sreću nxalo đal^f tako da niko
nije mogao da otkrije tragove.
Samo je Sejn krišom dao znak šerifu da ]e to bilo tu.
Šerif je mahnuo,glavom. Razumeo j«
Tek idućeg dana Holister je odlučio da prekine traganje
za ubicama njegovog sina. Jer, nestalo je hrane za konje, a
njegovim ljudima krčalo je u stomaku jer su bili gladni.
Ne može se glavonr u zid, pomislio je on i naredio da se
vrate u grad.
11

12. u grad su se vratili uinorni, gladni i iscrpljeni. Holister
}e bio nemolisordan. Stalno ih jc terao da njuškaju na svcj
(itrane i to uz nesno.sne sunčevo /.i'ake koji su ih Rrejali kao
da su sc Zćiveriii protiv njih. l^ratili su ih uporno i slalns>,
Kaub<>j koji je Sejnu dao konja stajao je na kraju ploč­
nika i smeika.o se. Izgleda da nm nijo bilo niprijatno što je
Sejnu morao da prepusti svoga konja.
Samo je Holister bio kao sU'na.
— Šteta — reče on. — Nismo ni.šta uradili.
Oprostio se od ’'šerifa. Sojna nije ni [logledao.
Velika grupa jahača je krenula,
— Šta će on sada preduzeti? — upila Sejn.
— Neće se smiriti, sigurno! — rećr šerif zabrinuto. —•
Ali, sutra je sahrana njegovog sina.
~ Da li je imao samo tog sina? — upitiK) je Šejn.
— Teško pitanje, Šejne. O njegovom drugom sinu se
odavno nije ništfi čulo.
Šerif se malo ziimislio, a onda nastiivio da Ugovori.
— Kada budem oslobođen ovo moje dužno.s1i ili kada
bud<?m imao vremena, krenu ću z;i tragovima crvenokožaca.
Ne verujem da su to oni učinili. Drago bi ml bilo da i ti
budeš tu.
— Verovatno ću se nalaziti na nekom drugom mes-tu, ali
roleo bih da zajedno razrešimo ovaj zamršen slučaj — rekao
,ie on.
— No verujem!
— Hvala ti na ix>moći! — kazao jc šerif i p<->tapšao Sejna
po ramenu. —■ Sve je išlo onako kako sm<> ti i ja zamislili.
— Holister nije zadovoljan — pr<'>mrmlja Sejn, ^
— Tog mladića više niko ne može probuditi, Sejne. To
.ie* v'-aista žalosno. Ovo što '¡mo ti i ja smislili ipak je ra­
zumnije nego da su nastala nova krvoprolića.
— Zaista .si u pravu, šerife.
Time jo Sejn završio razgovor sa šerifom. Dalje više nije
imalo šta da se kaže. Odmah je krenuo tamo gde ga čeka
nešto što je lepše od ovih juniava. Džesika 1 njen topli za­
grljaj!
Staiala je i.spred hotela.
— Najzad! — reče ona veselo! — Ipak si stigao. Stalno
mi se u glavi vrzmala misao da te nikada -^dše nf^5u videti. A
ti dohro znaš šta bi to zi'i mene značilo,
Sejn se osmehnu.
— Zaželeo sam te se, draga — prošiiputao je on. — Ne-
dostaiala si mi, lepotice.
Ušli su u zgradu,
■^■^esika je naredila da sc odmah pripremi sve za kupanje.
''THivjo je sve bilo gotovo i Sejn je uskoro sedeo u toploj
■vodi.
Uskoro se u sobi zn kupanje pojavila Džesika. Zatvorila
je vrata za .sobom^.
Nije mnogo čekala. Zagrlila ga je i poljubiln aa. Bila ;ie
tnliko vatrena da se voda u buretu uzburkala.
12

13. Sledoćet; jutra, još pre nego Sto je sunce pronnolilo svoju
žutu giavu i/.a bregova, biki jcj sahrana. Ceo grad je bio na
C'ogania, sii susedniii rančeva u okolini Taksona došle .su
ce;.e' pori>riioe da otprate mladog Taksotui do vcčile kuće, Ni­
ko nije govorio o niiadoj dsvojti, kćerki poglavice Apača koja
je već biia sahranjena.
Džesika je odf-žala svoje obećanje i cele noći nije Sejnu
daki da predahne. Tek ujutru su oboje zćispaii.
Posle obiln«'^::| doručka, Šejji jo osedlao svo,e;a konja. Dže-
i'.ika je stajala pored njega. Kiio kod njihovog prvog riisU’.nka.
Tužna je biia sto će taj visoki jahač krenuti negde u daljinu.
— Moram da odem u Fort Grant — objasni joj Sejn kako
bi nekako ublažio bol rastanka. — Neće proći ni koja nodelja,
ii ja ću se vratiti.
Njene Irpe oči niipuniie su sc suzanut.
— Nemoj mi pričati priče za decu. —■ reče ona. — Ti si
jedan otl onih koji dođu i odu. ■Poznajem dobro tu vrstu lju­
di. Na žalost, ti si jedan od o'/iih u čija obećanja ipak veru-
jem. Takvih je jako malo.
Šejn je uirvatio u;',do mrkova i poljubio Džosiku,
— Ako možeš da središ sve i ponovo se poja-Hš ovde,
onda će biti dobro — reče onn i •'»siTiehBu sc.
— Hvala ti na ,svomu, Džesika
Iz'eo je konja iz štcile.
Ona je protrčala pored njega i uputila se prema, kući.
Kada je projahao ulicom. Džesika je stajala ispred ula?Dih
vrata.
■Sejn ju je video i kada je izlazio iz grada. Stajala je još
uvek na istom mestu. Podi,T;ao je šešir u zniik pc.'7.drava.
Šejna jo u Fort Grant';! čekao posrednik Sedme brigade.
Svoj novi nalog nije znao, O čemu li se s-amo radi? Ti pasji
sinovi rade svašta. Ljudi iz Sedme brigade kao da im ne m-fv-
gu ništa. A-ko unište jednu glavu onda poraste sedam novih.
B.ar tako se Šejnu činil^j.
Jahao je prema severolstoku kao i ko.ji dan ranije. U
mislima mu je b.ila Džesika. Njeno divno telo,
Napregao je svu svoju pažnju. Ovde se pojavljuju mnogi
Indijanci, a često traže i meksikanske bandolerose koji pre­
laze preko granice i kradu,
Sv,e je to Sejnu bilo poznato. ’Međutim, te lupeže jc pri­
metio tek kada su mu prepnečili put i to .jako blizu mesta
gde je pronašao tela Frenka Holistera i poglavičine kćerke.
BandoloTOsi!
Ti^ je Šejn odmah pomislio. Jer, hobre ispred njega je
očito bio Meksikanac. Nosio je crno karirano odelo i sombre-
ro. Nje.govo obrijano lice krasili su brkovi. Od oružja je imao
pušku, revolver i mačetu koja je visila o. njegovom pojasu.
Čizme .su bile izglancane. Za jednog bandolero.sa bio je su'više
lepo obučen i .doteran.
Ostali su bili Amerikanci. Jaki ljudi kao i Meksikanac.
III
13

14. Ni oni nisu izgledali teko da bi se moglo reći da su drumski
razbojnici.
Ukružiii su ga s puškama u rukama. Jedan plavi čovek
tridesetih godina prišao je Sejnu i naslonio cev puške na nje­
govu giavu.,
ivcismejaio se pakosno.
—- Ti dolaziš iz Ta,ksona? — upita on.
Sejn je naslonio ruke na rog seđia.
— To nije teško da se pogoai! — odvrati on.
— Baš sada! Danas je u Taksonu jedan veliki pogreb,
aar ne?
— Sahranjuju mladog Holistera i crvenu prinoezu? ,
— Samo mladog Holistera — odvrati Šejn.
— Da, takvi su oni! — rekao je plavi mladi oovek. Gur­
nuo je svoj šešir natrag na potiljak i Sejn je prmietio neki
ožiljak. — Oni ne obraćaju pažnju na crvenokošce. Kao da--
nisu za njih ni čuh.
Znaš li ti tog starog Hoiistera?
— Upoznak smo se.
Plavi se osmehnuo.
— Onda si ti sa pošte! — viknu on.
— Ne! — odgovori Sejn. — Nisam!
Najradije bi tu bandu poslao u pakao. Ipak, trgax> se i sa­
mog sebe opomenuo da bude oprezan. Ovde, izgleda, nema
šale.
— Ipak, ti si poštar! — reče nitkov. Zavukao je ruku u
džep. — Naš poštar, razumeš li?
Šejn je osmehnuo kiselo.
Nitkov je levorn rukom izvadio iz džepa koverat.
■— Ovo ćeš odneti starom! — kazao je on.
— Zar je to potrebno tako hitno? — upita Sejn. — Ti to
moraš uraditi!
— A ako ja na prvoj krivini skrenem?
— Nemaš drugog izlDora. I ti i tvoj konj krenuli bi zajedno
na daleki put bez povratka. Sjaši i dođi ovam o kod mene. Uz­
mi u ruke ovaj koverat.
Šejn je uzeo pismo. I, to ne zato što se uplašio već ga je
ta stvar zainteresovala.
— Sada stavi pismo u džep i put pod noge! — rekao je
plavi čovek. — Uzećemo ti konja i odveSćeino ga na pojilo.
Uveče ćemo biti na ovom istom mestu. Čekamo te! Ali, vrati
fe sam, razume*? Inače Mće , . ,
Šejnu nije preostalo ništa drugo: nego da presavije papir
i da ga stavi u džep.
— Znači, peške? — upita^ on.
— Da si doveo neku ženu onda bi mi razmislili. Ovako,
kao što si ti rekao. Moraćeš da upotrebiš svoje noge!
Šejn je protrljao čelo rukom.
Znači, još jednom kroz tu zaparu do TakSiOnal
Ti kučkini sinovi su ubili mladog Holistera i Indijanku
đa bi uceniii Holistera. A on ie bio taj koji će preneti pismo u
kome se nalazi, učena.
14

15. Hteo je makar svoju torbu sa sedla da uzme. Ali, kada
je pružio ruku da je skine nitkov ga jc uhvatio za ruku.
— Ostavi to! Predaj pismo starom Holisteru i vrati se.
Onda ćemo ti vratiti tvog konja zajedno sa svim stvarima. Ako
ti nije teško da primiš, za svoju uslugu dobićeš bocu brendija.
Šejnu nije preostalo ništa drugo nego da krene na put!
Počeo je od početka, red jo da stigne i do kraja. Zato je bez
mnogo oklevanja krenuo.
Sunce je nemilosrdno pi-klo. Tek kada s<; pred njim uka­
zao Takson, Šejn' je izvadio maramicu iz džepa i obrisao čelo.
Otvorio je koverat koji se nalazio u njegovom džepu.
Na belom papiru bilo je j.isno ispisano:
„IvlISTKK HOLI.STKllE, PLATIĆETK NAM •'iO.OOO DOLA­
RA ILI CE i d a l j e ČLANOVI VASE PORODICI'; NASTA­
VITI DA SE SELE NA ONAJ SVE'!'. SLEDECIII IM.NA DO-
BICETE UPUTSTVO KADA I CiDK ČETE OSTAVITI NO­
VAC.”
Potpisa nije bilo.
Sejn je zgužvao koverat i bacio ga. Povetarac ga je od­
mah odneo negde u daljinu. PLsrno je stavio u džep.
Oznojan i umoran koračao je on prema T<il<i<inu. Niko
ga nije primetio.
Na ovoj vrućini grad je delovao pusto i prazno. Međutim,
to nije bilo samo zbog vrućine.
Sva sreća da se šerif nalazio u svojoj kancelariji.
Otvorio je zbunjeno usta kada je ugledao Sojna.
— Otkud ti sada ponovo ovde? — upita.
Sejn mu je stavio pismo Ispred nosa i požurio da se na-
pije vode. Grlo mu je bilo-suvo kao barut.
Šerif je zagledao pismo.
— Stari HoiLster je pozvao ljude da dođu na njegov ranč.
I DžetJika jo otišla.
Sejn je još uvek pio vode. A zatim je pri.š,io pisaćem
stohi.
— Gde si našao ovo pismo? — upit.a Sorif namrgodivši
se.
— Ne misliš valjda da sam ga ja napisao?
.— Ne pričaj gluposti!
Sejn mahnu rukom.
Ti nitkovi su se odjednom stvorili ispred mene kao
đa EU iz zemlje imikli — objasnio je on. — I to nedaleko o d
onog mesta koje sam ja tebi pokazao. Pismo bi trebalo da od­
nesem Ifclisteru. Kao zalog uzeli ,su mi konja. Bilo ih je šest.
Jedan Meksikanac, jedan plavi čovek sa ožiljkom na čelu i . . .
Sejn je opisao i ostale ljude koje je video. Dobro ih je
upamtio.
— Znači nije bilo crvenokožaca?
Sejn odmahnu glavom.
— Da 11 si video njihove konje?
— Nisam.
15

16. — Zna£i, tu se radi o n<?koj licenjivačkoj bandi — rekao
je šerif.
— Posaia^eš li te nitkove? — upita Šejn.
— Taj sa ožiljkom može biti samo Buba Vili.
— Odakle mu takvo ime?
— Kažu da je u jednoj opkkdi morao da pojede jednu
VeJiku bubu u tortilji.
— A Meksikanac?
■— To je Sapo Kornjača.
Sejn se uhvatio za grlo.
— Poštedi me daljih pojedinosti, šerife.
Šerif se smejao.
— Ne uzrujavaj se, Sejna To ime je dobio ne zato što
3«d« kornjače već ztito što na konju jaio kao da je kornjača.
Sa savijenim nogama.
—^Tako znači! — rekao je Šejn i odahnuo.
— Taj stari džak ne može biti niko drugi nego samo
Zeleznica Džo. Vo»ovi su bili njegova specijalnost. Ali, to je
bilo u davna vremena.
— Pa to su izgleda šarene ptice!
— Pohvataćemo ih, Sejne.
— Kako? Ja moram sam da se vratim.
Šerif odmahnu rukom.
— Ne znaš ti koliko dugo ja če-'kam te pasje sinove. Ima
tu jako mnogo nerešenih stvari koje ih terete. Pogtovu Bubu
Vilija.
— Zar nećeš odneti pismo Holi.steru da znaš o čemu se
radi?
Šerif je zavio hartiju i gurnuo je u jednu fioku.
— Ima za to vremena — odmahnu on rukom. Ako
mu danas pokažemo pismo, biće mrtvih. Ne! Ja želim da
dođu ljudi od zakona. Ti zločinci moraju visiti na vešalima,
Šejne!
Sejn je slegao ramenima. Bilo mu je jasno da je šerif
dobro poznavao te nitkove. Šejn nije i zato je poslušao šerifa.
— Vraćaj se natrag! — rekao je šerif. — Revolver sU'tl
ostavili. Imaš li dovoljno municije?
— Imam. Ali sam mislio da me odneseš na konju bar
jiedan deo puta.
— Zaboga, Sejne. Taj rizik bi bio jako veliki. Siguran sam
da su te pratili i da jedan čovek čeka tamo negde ispred gra­
da. Samo ti kreni, a za mene no brini. Ja ću se naći u pravom
trenutku na mestu događaja. Tu grupu ću srediti. Ovog puta
mi neće umaći!
Šejn se^zamislio.
— Ali, kod njih jc moj konj, šerifel
— Misliću i na to.
— Onda mi ne ostaje ništa drugo nego put pod noge —■
feče Sejn i uputi sc vratima.
Šerif se nasmejao.
— I ja isto mis)im — promrmlja on,
Šejn je izašao iz kancelarije i uputio se nazad. Težak put,
ali drugog izlaza nema!
U

17. Noge su ga bolele od pešačenja. Zašto se upustio u ovu
avanturu kada ga je u Fort Grantu čekao čovek Sedme brigade
da mu prenese ono što je dobio kao zadatak? Sigurno je taj
već odmaglio. Možda ee u Vašingtonu zbog toga da mu oči­
taju dobru lekciju. Njemu, Šejnu, zato što je zakasnio!
Međutim, to je sitnica. Šejn je mogao da se kreće i os­
tane onoliko koliko je potrebno da stvar izvede na čistinu.
Kriva je Džesika koja ga je toliko zanela da je ostao po­
red nje dve nedelje. Onda ovaj tragičan događaj sa rančerovim
sinom. Zamerke neće biti, jer je Sejn bio čovek od reči koji
<ie uvek borio za pravdu.
Sejna je brinulo samo to kako će izaći na kraj sa tim
banditima..Jer on je sam nedavno izgubio 800 dolara na koc­
ki, Novca više nema! Dobro je to što je isplatio hotelske ra­
čune.-Oni tamo u Vašingtoonu će mu sve to priznati.
Uostalom, morao je da živi i da uz to ne izgleda kao neko
siroče, već da troši novac onako kako on oceni da treba. Tako
opasan posao, kada čoveku visi mač nad glavom, mora biti
plaćen. Eto, on je platio izvesnu sumu za sahranu Holistero-
vog sina. Nadao se da ti ucenjivači nisu pretresli njegovu tor­
bu i uzeli mu dolare koji su se tamo nalazili.
Tužno, tužno.
Umoran i rastrzan raznim mislima koračao je Sejn. Da
11 je moguće da su se u njegovu glavu uvukle tako tmurne
misli ?
Zastao je. Pomislio je na Džesiku. Njegovi koraci postali
su duži i vratilo mu se raspoloženje. Kako je sve to bilo lepo I
DeVojka je kao san, pomisli on. Lepa žena je još lepša kad
voli!
Zadubljen,u misli, Sejn je ipak bio oprezan.
Primetio je jahača na severu koji se nalazio na jednoj
uzvišici i gledao u njega.
Šejnu se učinilo da to mora biti onaj matori jarac.
Kako bese? Šerif ga je nazvao Železnica Džo! Da, to mo-
mora biti samo on i niko drugi.
Šejn mu je mahnuo rukom da siđe dole i da ga stavi u
sedlo pored sebe jer je jako umoran.
Stari čovek se sažalio.
Poterao je konja i ubrzo se našao ispred Sejna koji sa
bio naslonio na jednu stenu umoran i iscrpljen.
— Ali, ti nisi bio na
— Ali, ti nisi bio na Holisterovom — rancu, zai* ne? —'
upita Džo.
Šejn je prišao bliže.
— To nije bilo potrebno — objasni on. — Holister se
nalazio u gradu.
:— A šta je rekao? — upita Džo.
— Dao sam mu pismo i odmah se izgubio sa tog mesta
da ne bi na meni ispoljo svoj bes. Odgovor nisam čekao. Haj-,
de, uzjahaću iza tebe. Već su mi noge natekle toliko da na
mogu da hodam.
ITi
IV

18. Bez reči Železnica Džo je izvadio nogu iz desne uzcngije
i pružio ruku Šejnu.
Šejn je priiivatio ruku, ali se nije vinuo na konja nego
je izbacio starog čovoeka iz sedla. Tu je Sejn napravio grešku.
Taj stari čovek bio je iskusan, lukavi lisac koji je znao
da obori u pesak ainogo mlađe i jače od sebe.
Stari je bio ievak i kada su se našli na zemlji on je već
držao revolver ij svojoj levoj ruci i stajao iznad Šejna.
Šejn je ostao nepokretan.
Stari čovek se mrštio.
— Hteo si da me prevariš i opljačkaš me! — rekao je on.
— Sigurno ti je to palo na pamet?
— Ne da opljačkam — branio se Sejn. — Hteo sam da
uzjašem iza tebe. To sam ti već rekao.
Železnica Džo je ustao. Pri tom je izvukao Šejnu revol­
ver iz futrole.
— Ako ovo pokušaš još jednom, mladiću, tvoje kosti os­
taće ovde zauvek! — reče on pratećim glasom. A onda je uz-
jahao svoga konja. Sejnov revolver nalazio se za njegovim
pojasom. Svoj revolver je držao u ruci. Zatim je povukao uz­
de u nameri da potera konja. — Vidi kako ćeš dalje, hombre.
Šejnje ostao nepokretan.
Neki unutrašnji glas mu je govorio da se nešto ipak može
učiniti. On je munjevito skočio na jahača uzeo mu uzde iz
ruku i naglo ih povukao. Konj se propeo i pao. Stari čovek se
otkotrljao ustranu. Pre nego što je mogao da shvati šta se
dogodilo Sejnove ruke su ga već stegle za grlo.
Stari čovek je zaboravio revolver i pokušao je da se os­
lobodi Sejnovih ruku.
Konj je protresao glavu, ispružio prednje noge i uspravio
se. Pri tom je gurnuo ustranu dva čoveka koji su se borili.
Železnica Džo je osetio da je Šejn mnogo jači i spustio je
ruku da dohvati revolver.
Međutim, bilo je već kasno. Sejnova pesnica ga je pogodila
posred čela i on se onesvestio.
Sejn je ustao.
Konj je još uvek bio uznemiren. Šejn je rekao nekoliko
reči i potapšao ga rukom po vratu. Zatim je skinuo pesak
■sa pantalona i žaketa, stavio šešir na glavu i uzeo svoj revol­
ver. ,,Kolt” starog čoveka bacio je u žbunje.
Skmuo je laso sa mrkova i vezao Železnica Džoa kao neki
paket, a potom ga odneo u žbunje u hladovinu. Tako je jedan
čovek iz bande ubica s kojom je šerif hteo da se obračuna
bio odstranjen.
Šejn se osvrnuo unakolo. Ndje nigde bido nikoga.
Zadovoljan, nastavio je put na konju starog čoveka.
Jahao je lagano kako ne bi stigao na zakazano mesto ri»-
nije nego što je dogovoreno.
Negde oko pola milje od tog mesta on je zaustavio ko­
18

19. nja d vezao ga za jeđruu jaku granu u žbunju i nastavio put
Dešice.
Nitkovi su ga već bili primebiid i izašM iz hladovine na
sunce.
Sejn je išao napred teškim koracima. Skanuo je šešdir i
obrisao rukom čelo.
Iscnio se kada je prametio da Buba Vili zaista drži bo­
cu viskija. Odmah je bacio Šejnu u naručje.
— Evo, amigo — reče on. — Samo sačekaj da zađe sun­
ce i posle toga probaj tu vatrnu vodicu, inače će ti udariti
u glavu tako da nećeš znati gde se nalaziš.
— Hvala! — rekao je Šejn. On je već bio uhvatio bocu
rukama i gledao etiketu. Bila je to najbolja vrsta visikiija. On
još jednom malmu glavom i osmehnu se.
— Kako je bilo? — upita Buba Vili. ■— Šta je rekao
Holister?
Šejn mu je odgovorio kao i prethodno Železnica Džo.
— Dao sam mu pismo i odmah uhva;tio put pod noge.
Bojao sam se da ne iskali svoj bes na meni.
— Vest si i dobiK) si uradio! — kazao je Buba Vili za­
dovoljno. — Frenki, dovedi mu njegovog konja.
Stajali su svi ispred Šejna. Najmlađi od njih se okrenuo
na drugu stranu i nestao u žbunju.
— Sve će biti tu — isceri se Meksikanac. ■— Neće ne­
dostajati nijedno dugme.
Znači, oni su pregledali njegove stvari!'
Mladić se vratio sa konjem. Šejn se osvrnuo na sve stra­
ne.
Tog trenutka pojavio se šerif baš iz onog žbunja odakle
se vratio Frenki. Nosio je u rukama pušku spremmu da sva­
kog trenutka iz nje polete smrtonosni hici.
Sejn je ispustio bocu. U njegovoj ruci munjevito se
■s-tvorio revolver.
— Ne m rdaj! — riknu šerif.
Time su oni iznenadili lupeže koji su Ijutito kolutali oči-
ma.
—■Jedan pogre.šan pokret i pucaću! — reče Sejn i priđe
Meksikancu da ga odvoji ustranu i da ga razo'ruža.
Ipak, trojica bandita se mašiše revolvera.
Sejn je i očekivao da će se to tako dogoditi, a i šerif je
bio istog mišljenja.
Banditi su imali mnogo toga na svojim leđima. Oni su
napdali kočije, pljačkali banke, napadali žene i silovali ih,
krali stoku i pljačkali udaljene rančeve. A pri tom su ubijali
i ljude. Onda nije ni čudo što je šerif sumnjao u njih da .“U
baš oni učinili to grozno ubistvo da bi ucenjivali Holistera.
Svako od tih prestupnika je znao da je zreo za vešala.
Već odavno. Zato se moralo računati s tim da će oni kada
budu priterand u tesnac pokušati da se bore kao lavovi za
svoju slobodu i za svoj život. Grubijani ovakve vrste više
volejda poginu u borbi nego da završe na vešalima.
Sejn je to više puta doživeo, a- i aa šerifa to nije bilo
ništa novo!
2 Sejn 125 19

20. Kriknuli su divlje i bacili se ustranu da bi umakli pr­
vim kuršumima. Jer, posle toga su oni na potezu.
Šerif i Šejn su pucali odmah. Prasak njihovog oružja
mešao se sa divljim kricima bandita.
V — Krokere! — viknu .šerif. — Predajte se!
Sejn je pogodio Meksikanca dok se bacao ustranu. Sapo
Kornjača je video da ne može biti tako brz na oružju kao
Sejn i uložio je svu svoju snagu u jedan dugačak skok da
bi izbegao kuglu.
Međutim, to je bilo uzaludno. Metak ga je pogodio i on
je već bio mrtav čovek i pre nego što je pao u pesak. Nje­
gov crni sombrero otkotrljao se niz stranu uzviaenja.
Sejn nije imao vremena da posmatra šešir.
Šerif je upucao tećeg čioveka.
Buba Vili je ležao na leđima. Njegov revolver je bio
uperen u Sejna. Ipak, nije uspeo daispali hitac. Sejn i šerif
&u ga pogodili istovremeno.
Odjek pucnjave se čuo čak i kad su oružja ućutala.
Šejn i šerif se uspraviSe. Izašli su iz svojih i;aklona. Pri­
šli su banditima oprezno.
Šerif je opsovao. Hteo je da vidi te lupeže kakovise na
ožetu.
— Znaš li ko je ovo? — upita on i pokaza prstom na
jednog čoveka. — To je Kroker! Džon Kroker iz Taksona.
Mora da si ga ipak poznavao.
Sejn je zagledao bledo lice. Odmahnuo je glavom. Tog
čoveka nije nikada video.
Prišla su i ostaloj dvojici nepomičndh ljudi. Tu nije bilo
nikakve sumnje. Svi su bili mrtvi.
— Rekao si da ih ima šes!t, Sejne, zar ne? — upita še­
rif. Pogledao je na sve strane. — Ovde su petorica. Sada već
vidim ko nedostaje. Ta stara lopuža Železnica Džo, nema
ga. _
Sejn protrlja rukom čelo.
— Čekao me blizu Taksona i ja sam od njega iznajmio
konja. Samo, ne brini ja sam ga jako dobiK> upakovao i on
neće moći ništa da uradi.
— Dođi ovamo! ■— reče šerif. Pošao je prema žbunju.
Kada su prolazili pored Krokera on se namrštio. — Ovo ko­
pile sam video još juče u Taksonu. Siguran sam u to.
U žbunju se nalazio Sejnov mrkov. Iza njega je ležao u
pesku onesvešćeni Frenki. Šerif ga je udario puškom po gla­
vi.
— Znaš li ko je ovaj? — upita on osvrnuvši se da pro-
veri da li Sejn ide za njim.
— Zovu ga Frenki, biir tako sam ja razumeo dok su
razgovarali između sebe i kad sam čuo jasno njegovo ime
kada su mu naredili da dovede mog mrkova.
— Da! — odgovori, šerif. — Odnećemo ih sve u grad. Ti
■se sartio postara.l o tome da ovaj mladić ne pobegne.
Šerif se probijao kroz šiprag. Sejn je izveo svoga mrko­
va na čLstinu. Zatim ie doveo mladića. Uhvatio ga je za kra­
gnu i vukao ga za sobom.
Mladić je bio bled. Izgledao je naivno. Kao da ne ume
20

21. ni najiTLanji vir da zamuti. Ipak, on je jahao sa tom bandom
ubica.
Šerif je prošao kroz jedan- prošek u .šipragu i doterao i
konje bandita. Stavio je Frenkiju lisice na ruke. Zatim su
on i Sejn stavili mrtva tela bandita na konje i vezali ih. Ko­
nje su vezali jednog za drugog. Prišli su mladiću koji je ot­
vorio oči.
Šerif i Sejn su stali ispred njega. Bilo je potrebno do­
sta vremena dok se osvestio i shvatio šta se dogodilo.
— Pa, momče! — reče šerif. — Uhvatili smo tei Sad ćeš
visiti na užetu, mladiću moj! Sve dotle dok se ne preseliš
na onaj svet.
Frenki je uplašeno gledao čas u jednog čas u drugog. A
zatim se njegov pogled zaustavio na konjima sa mrtvim te-
Uma. Tek onda je uhvatio strah.
— Ne! — kriknuo je on. Skočio je na noge i pokušao da
beži. — Ne! Ne!
Šerif se' brz<5 stvorio pored njega i uhvatio ga za krag­
nu.
— Zar nisi vikao ,,ne” ti kučkin sine! — frknu on. —
Oni onamo su mrtvi. A ti i Železnicii Džo ćete vLsiti na uže­
tu.
— Ne! — kriknu mladić ponovo. — iVIi nismo to uradili.
Ja sam video mrtvt>gHolistera i Indijanku tek kada su do­
neseni u grad. Buba Vili je došao na ideju da napišemo to
pismo. Ja s tim nemam nikakve veze. Stvarno nemam.
— Govori dalje! —■ grmeo je šerif i vodio ga prema ko­
nju. — Tako mlad, a već izgubljen. Bolje je da priznaš inače
ću biti prinuđen da ti razbijem tu tvoju ' poganu, lažljivu
nj ušku!
Šerif ga je okrenuo i pokazao prstom prema Krokeru
koji je ležao popreko preko sedla konja.
■— Pitaj njega! — promrmlja šerif.
Mladić se zsigrcnuo.
— Možeš pitati Buba Vilija, a tu je i Sapo! — režao je
iierif. — Ako oni ne budu odgovorili, onda ćeš ti pnopevati.
Čuješ li?
Gurnuo je mladića prema konju. '
— Uzjaši! — naredi on.
Mladić se naslonio na leđa konja i pogledao sa strahom
oči šerifa.
— To nismo mi uradili, šerife! — ciknu on kreštavim
glasom. — Mi smo samo hteli da iskoristimo priliku da iz
toga izvučemo novac.
— Cuće se sve! — ciknu šerif Ijutito. Prišao je Frenkaju.
Mladić je uzjahao.
— Nemoj se usuditi da uhvatiš maglu! — opomenuo ga
xe šerif. — Ne verui da ćeš na taj način umaći vešahma, kao
ovi ovde. Neću te ubiti. Dovešću te polumrtvog do dželata.
Besno je krenuo prema svom konju i pogledao u šejna.
— Da li Sli ti čuo tu priču? — upitao je on. — Taj kuč­
ki« sin pokušava da spasi svoju glavu!
— Slepi putnik! — odgovori Sejn kratko. On je već raz­
mislio o svemu. Možda taj mladić priča mnoge laži ne samo
21

22. šerifu, nego će te iste laži ponoviti i pred sudijom. Ali, šta
onda ako on zaiista govori istinu?
— Slepi putn.ik! — ponovi šerif.
Šejn je slegao ramenima.
— Tu se nikada ne zna — promrmlja on. — Neiio ulo­
vi divljač, a hijene odmah posle toga pokušavaju' da otkinu
ponešto i za sebe.
— Ne misliš stvarno ozbiljno da ovi o v d e . . .
Prestao je da govori. Bio je zbunjen i s nevericx>m gle­
dao u Sejna. Zar jo moguće da je Šejn tako nešto rekao?
— To ne bih mogao da tvrdim — kazao je Šej.n. — Mi­
slim da stvar treba isterati na čistinu. Also 'taj stari čovek
kaže isto kao i ovaj mladić onda će biiti jako teško da se do­
kaže istina. Razmišljam, možda t i , lupeži nisu ubili mladića
' devojku nego su samo pokušali da tu priliku iskoriste tako
bi se učenom domogli velike sume novca. Cak mislim da je
priča ovog mladića mnogo bliža istini. Sa onim okorelim lu-
pežiima smo se obračunali i oni su zaista zaslužili da nesta­
nu sa ovog' sveta. Međutim, čini mi se da je dalek put do ot­
krivanja istine ko je upucao mladića i mladu Indijanku.
Šerif se počešao po čelu.
— Ako ti tako misliš, Sejne, onda ja stvarno nestrpljivo
čekam da čujem šta će reći stara lopuža Železnica Džo! —
rekao je šerif. Vinuo se u sedlo.
Poterali su konje.
Šerif je vodio tri konja sa mrtvim banditima, a Sejn je
pazdo na Frenkija. •
I Sejtn je nestrpljivo čekao šta će stari, sada kazati, ali je
sve ■više verovaio u ono što je mJadić rekao.
Šerif je bio lukav kao i ranije.
Šejna je jako interesovalo šta će se dogoditi.
Međutim, njega su čekali u Fort Grantu. Možda će proći
ovde na povratku iz Fort Granta kada tamo bude izvršio za­
datak koji mu je predstojao! Naj'više je želeo da ovde još
jjednom prrođe zbog Džesike. Nadao se da će dotle šenif ot-
¡krštd ubice mladića i Indijanke. One prave lupeže koji su
¡«lOgM biti tako surovi.
Ali, bido je sigurno važno i to šta će rećii Zelezmca Džo.
Tad sitari lupež sigurino neće lagati.
Isto tako je mislio i šerif. Gledao je u daijmiu i razmaš-
'^ao o oelom sluraju.
Maida ie imalo mtnogio toga da se kaže, šerif i Segn su
&itali.
Šejn je sjahao, aM je ostao da stoji pored svoga mrkova
dok je šerif sa puškom u ruai prilaziio toj staroj lopuži Ze-
leznica Džou.
Stari oovek se nasmejao kada je ugledao šerifa.
— Gle, pa to je šerif TakS'Ona! — uzviknuo je on.
Šerii je bio ozbiljan.
— Da, to sam ja! — odvrati on. — Ali, ja nisam sam.
22

23. ~ Neka, da čujem!
— Nećeš ga ni čuti ni viideti, Džo! — objasni mju šerif.
— To je dželat koji će te poslati na onaj svet.
Prišao je žbunju i odvezao la,îo kojim e bdo sipaitam stari
lupež.
Sada se šerif iscerio.
— Mi nismo ubili mladog Hoffistera i Indijanku! — re­
kao je stari oovek. — Tim pismoiri smo hteld da dobijemo
novac s kojim bismo krenuli drugim kolima.
— I ja to sve treba da ti verujem? — upita šerif.
— To je istina!
Šerif se smejao.
— To ste loše Izmislil, Džo! — promrmlja on. — Da IS
sd 'bio prisutan kada su mladi ubijeni? Evo tvoga konja na
kome si jahao i koga ćeš dalje jahati.
— Nije tačno, šerife. To nije moj konj.
— Nećeš mi umaći, stari! — uzviknu šerif i stavi mu li­
sice na ruke. Savtio je laso. — Zaboravio si pismo. Evo ga
kod mene u džepu. Hajde ustaj! Sudija te čeka da čuje tvo­
ju priču.
Stari čovek se prevrnuo i zatim polako ustao.
— To pismo je pisao Vili i j a . . .
— Nema to nikakve veze 's tvojiom kniviooan i to ti neće
mnogo pomoći! — frknuo je šerif.
Nakašljao se, a Mtim nastavio da govori.
— Ti izgleda nisi ni pročitao pismo. Vilisigurno nije
napisao: Ubili .smo mladića i devoiku i mi ćemo i dalje ubi­
jati članove vaše porodice. Tu stoji samo: Plsatilte dli će i os­
tali iz vaše porodice doživeti isdbtu sudbinu.. Bdće uibdijem. K!e
če až žbunja. P atom mr n pomgog i da se popaie u sedlo,
kreni, stari! Samio prazmdm recima nećemio ništa postići!
On je uhvatio Železnica Džoa i poanogao mu da se izvu­
če iz žbtmja. Zati minu je pomogao i da se ipopne ,u sedio.
Frenki kao da je odahnuo. Osmehnuo se. Obradovao se
što nije više sam.
Železnica Džo ndje rekao ništa. To što je ugledao svoja tri
mrtva drugara pogodilo ga je kao udarac maljem po glavi
Sejn nije ni pitao šta je stari is.pri)čao. Namrgođeno îiee
šerifa mu je reklo sve.
— Šta ćemo sada? — upita Sejn kada je šer&E uzjahao
konja.
— Neću tako lalco prodati njihovu kožu! — zagrme še­
rif. — Ti nitkovi mora da su ludi kada su prdstaM da krenu
.sa nama!
, Oni su okrenuli konje za banditima prema putu.
Stigli su u Takson. Pnoilazndoi su zastali, ljudi su izlazili
iz kuća ili su svirali knoz prozore. Svitaa je od-mah palo na
pamet da su to banditi koji su ubili Holiisterovog sdna i cr­
venu devojku čija su tela donesena pre koji dan u grad.
— Ubice! — vikali su ljudi. — Obesite ih odmah!
Radoanali ljudi su krenuli za neobičnom grupom. Preteći
uzvici su se sve xnse čuli i bilo ih je sve više i više. Odjed­
nom su poletele i kamenice.
23

24. Međut’kn, već je tu b¿,1a Semfova ograda i Šejn i šerif su
pomogli banditima da sjašu i uveli ih u kaincelariju.
Šerif je zaMjuća'O bandits u ćelije i izašao .na uiiciu.
’— Obesiiti! —^ vikala jo goniiJa. ■—•O'besiUi!
— Smirite se ljudi § i-azidite se kućania! — viknu ,šerif
Ijutito. — Svi! Ispraznite ulicu!
Neko je već bio obavestio grobai-a á on je već bio .stigao
sa svojim kolicima i mazfíamíi.
Ljudi su se smirili dok -kolica nisu otišla. A zatim su po­
čeli ponovo da vdču da se jnkid'i^ i &tarii oovak obese i to od­
mah.
Šerif je odveo kočije ¡iza ijgrade. Šejn mu je pomogao.
Kada su se vratili u kancelari'j'U Ijudii su joS uvek stajali
na .U‘M<à 'u gomili.
— Zar ne imislis da ih najuiiiii? — upita Sejn. — Hajde
kreni, ja ću ti pomoći! _
— To su sve sami gíáanidáije — odvrati šerif. — Tu je
ijoš neSto drugo. Uskoro će se siguimo' pojaviti Holister!
Sejn je udahnuo vazduh i .pniSao iproizodni.
Džes'ika je stajala ispred svog liotela. Da !li je moguće da
mu je te žena -buijnih oblina da.la snagu da istraje u ovom
sui'ovom okršaju?
— Ti se bojiš Holistera, zao.' ne? — uspUta Sejtn.
Seiiif se ,počešao po glavi.
— Ako on bude mišijesija da su to ubice njegovog .siioia
■onda će zaliteva,ti da ¡njih dvojica odmah budu obc.'šeni.
—■Nemoj mu pokazivati to ucenjivačkio pisinio, šerile. Mi
®Mo sAučaj^no (naisli na ove niitkove tražeći ubice.
Šerif se smejao.
— Ti stvaimo ne poanaješ Hahs'teirći, Sejiie! Hoćeš H da
tnii učiniš jednu usilugu?
—■Kalso da ne! — odvxaiii Sejn. — Najpre ću odivesitâ
Baoga konja, a zatim ću se vratiti.
Sejn je odvœao konja i -viiinuo se u sedikx Džeisiike vi¿e
nije biilo ispred hotela.
— Id'ite kiući, ljudi! — vifcnu on. — Ovde više neće bSitii
Ôta da se -vidi. Uostalom, ovi banditi netmaiju luikaikve veze
sa uibis-tvom Frenika HoMstei-a i mlade Indijamke.
Niïki su ipritrííaili d ipostavljalii rniu nazina piitaniia.
— Tako je kako sam rekao — ol:tiai3ni om. Sejn. — Mi
smo oaiiš^M ¡na bandu Ü šeiif ¡je iskotrôlsltà» priiiikiu da ih sredi
pošto SIU to bile ucemjene gliave.
Seijn je pix>veo svoga m<rkova fcroe kaptitJu, Kada ije sti­
gao u štaOiu Džesika je već biJa stigla.
Ostavio je k?cwija 1 okreinuo se ¿prema njoj. Bez ijedne
ceč'i bačila mu se u narućje. Ona je bila jedimo ži'-wo stvore­
nje u T'aifcsoniLi koje ga ništa nije pitaik). Poliiubüia ga je i na-
eloniila svoje tople grudi na njega.
.— Opet sd tu. Same! -— rekla je ona va-trano. — Ja jeđ-
nostavino nisam .yerovaila da je to moguće.
I 'on. sam nije verovao.
Ljubili su se dugo. Stiskali jedno drugo i.uzbudUii se ta­
ko jako da je morallo .¿oči do 'Onoga što iza toga dolaai.
24

25. Džesika je drlitala celim telom kada su Sejnove ruke
doddrnule njenu kožu.
Povukla ga je prema sandukuza hranu. Podigla je su­
knju i pred Šejnom se ukazala njena mekana, nežna koža
kao somot.'
Želja je bila prevelika i bilo im je svejedno što su se na­
lazili u štali.
Prepustili su se zadovoljstvimaponovnog susreta.
Kasnije, Džesika je gledala s osmehom u Sejna.
— Uzeo bih istu sobu, ro.adam — reče on smešeći se,
Privukao ju je sebi i poljubio je.
Žao mi je — reče ona ozbilj.nim loićisom. — Sve sobe
su zauzete. A, ako ćete biti d ob ri. . . u mom krevetu ima
mesla.
— A šta to znači, dobar, madam?
Isprsila je svojo grudi i osmehnula se zaljubljeno.
— Da radite ono što ja očekujem od vas!
Smejali su se oboje. Ipak. Sein se odvojio od nje.
— Šerif me čeka —; rekao je on.
Narnr,š.tila se.
— Ah. ti nestaško jedan! — frknulaje ona. — Zlar će-»
te ti i on ponovo jahati sa HolisterK>m i vratiti se posle ne­
koliko dana natrag? A št-a je sa mnom? Gde sam ia u tvom
životu?
Sejn se osmehnuo.
— Ovog puta neće biti jahanja — obja.snio joj je on
nežno. — Sve če se brzo zavr.šiti. Molim te da sé ne pojiiv-
Ijuješ napolju, jer će svakom biti jasno šta se ovde dogodilo.
Poljubila ga je još jednom i zatim požurila da ode.
Šejn ju je ispratio pogledom a zatim prišao svom mrko-
vu i dao mu hranu.
Sa ,,parkericx>m'’ u ruci uputio se on u šerifovu zgradu.
Ljudi su se već bili razi.šii, Međutin'i. na pločnicima ih je
bilo dosta koii su očigledno čekali da se pojavi Holister.
Šejn je ušao u kancelariju. Šerif je baš tog trenutka iz­
lazio iz ćelija zatvora.
— Preslišao sam te nitkove — objasnio on. — Holister
će hteti da ih vidi i razf.;ovara s njima i ja to ne mogu da
m-u zabranim. Ja sam ovde našao polej’nice za onima koji su
upucani: Buba Vili, Sapo i Železnica Džo. To ću odrrmh tut-
nuti pod nos Holisteru. Ja mislim da ću gii time odvratiti od
toga da jadikuje i da cvili.
— A onda?
Senf je slegao ramenima.
— Onda ću odjahati do Indijanca, što je trebalo da uči«
nim još i ranije. Jer. njih ioS nismo čuli.
— Pametno, šerife! Hoćeš li krenuti rano ujutro?
— Ne! Čim Holister ode ja ću krenuti na put.
— Krenuću odmah u Pikakos,
Veruješ li đa će .A,pači da ti predaju ubice?
— Pa. bar ću ih :>pomenut; d-'i ubuduće ne budu tako
surovi i da izbegavaju takve napade I to ne samo zbog za­
kona nego i zbog Holistera. Ovog puta ću možda imati sre­
23

26. će da stvar zataškam. Ali, ako se desi nešto slično i Holister
otkrije tragove onda će doći do rata.
— A ako Apači to ne žele? — upita Še.in.
— Ja tu neću moći ništa da učinim — rekao .ie šerif. —
Ali, bar će mi savest biti čista. Pogotovu prema crvenokošci.-
ma. Ako do toga dođe, onda će ih Holister sravniti sa zem­
ljom natopljenom krvlju. Ja poznajem poglavicu. Nije nemo­
guće da su neki divlji psi to uradili bez njegove dozvole.
— Je li devojka bila njegova kći? Ili pak postoje i dru­
ge poglavice? — zanimalo je Šejna.
— U nekim slučajevima postoji mogućnost da je to ubi­
stvo i odobreno. Crvenokošci, a naročito Apači, u takvim slu­
čajevima su gori nego beli ljudi. Može biti da je poglavica
uhvatio tog miadiiića i osudio ga na smrt. A, možda i nije ta-
&o!
VI
Holister i sada nije dozvolio da ga dugo čekaju. Isto ta­
ko je došao u grad sa mno.glim jahačima.
Ovog puta šerif nije ustao.
Šejn je držao pušku u ruci i naslonio se, kao slučajno,
na zid pored vrata koja su vodila u zsatvor.
Konjanici siu stali ispred šerifove zgrade.
Nekoliko trenutaka kasnije poletela su vrata čak do zida.
. Holister je ušao unutra energičnim koracima. Iza njega
su se pojavila četiri čoveka koji su bili naoružani puškama.
Oni su ostali jedan pored drugog ispred ulaznih vrata.
— Šerife, vi ste uhvatald ubice moga sina! — riknu Ho-
?ister Ijutito. Naslonio se obema rukama na pisaći sto i gle­
dao u šerifa. — Zašto ti lupeži već ne vise na užetu?
— Zao ma je, mister Holistere. To nisu ubice vašeg si­
na — odgovorio je šerif mimo. Pokazao mu je ucennivačko
pismo. — Prilikom traženja ubice ili ubica naleteli smo Sejn
i ja na puščane cevi ozloglašene bande koja je pravila čuda,
po ovom kraju. Ja sam morao da preduzmem mere u ime
isakona. O preostaloj dvojici obavestio sam sudiju u skladu
■sa poternicama koje su protiv njih raispisame. Vrlo je vero­
vatno da ću ja te ptičice morati da odvedem u Feniks i da
►h predam vlastima u tom gradu.
Holister ga je zbunjeno gledao. Uzeo m « je pistmo iz ru­
ke i pročitao ga.
— A, otkad to Kroker jaše sa njiima? — upita on poale
fevesnog vremena.
— Ser, i ja sam to hteo da ga pdtam, jer sam isto tako
fji'O zapanjen kao 1 vi. Na žalost, to nije bilo moguće, jer je
došlo do obračuna u kome su tenditi izvukli deblji tera.i.
Holisterov bes kao da se stišao. On je stajao opuštenih
iramena pored stola.
— Nema tragova? — upita HoMster kreštavim glasom.
■Šerif je samo odmahnuo glavom. Mije rekaio mišta.
Holister je grizao donju usnu.
— Da li na nekoga snimnjate? — upitao je,
26

27. Šerif je slegao ramenima.
— Da budem iskren, sumnjam da je to bio neki dnum-
fsfai razbojnik iii razbojnici — kazao je on. — Vaš s'in je op­
ljačkan. Njegov konj, oi'užje i sve ostalo je nestalo. Možda
'»u to bili čak i bandolerosi. Om vrlo vesto umeju da unište
.■svoje tragove i da nestanu preko granice.
— Onda ću ja poslati ljude preko granice! — frknu
jančer i ostavi list papira na sto. Izašao je isto tako brzo iz
kancelarije kao što je u nju ušao. Besno je zalupio vrata za
fioboni.
Grupa jahača je okrenula konje i odjurila iz grada.
— Tvrd orah, taj stari! — reče ^erif. — Ako pošalje
■svoje jahače prema granici, onda mi oni neće preseća put
prem,a severu. Odjahaću odlnah.
Sesrtif je ubrzo napustio grsid. Sejin se čudio kako to da
nije ostavio nekog da ga zamenjuje. Međutim, on to sigurno
isam bolje zna!
Vrlo brzo Sejn je zaboravio šerifa. Džesika ga je prih-
irartJila sa puno vatre. Bez ikakvog obzira prema personalu
odvefla ga je u svoj stan. I tu ga je naterala da bude dobar.
Ne na silu. To njoj nije bilo potrebno. Sejn je sa zadovolj-
'stvom prihvatio njeno izazivanje.
Već se smrkavalo kada su, sišli u trpezariju da večera-
i'U. Oboje su bili gladni.
Izgleda da Džesiki nije bilo dovoljno . samo ovo što je
doživela. Kada je Šejn pogledao njene kestenjaste oči za sto­
lom primetio je u njima sjaj. Kao da ga hoće još. Nije ni­
kako htela da ga izgubi.
Bilo je srnećeg buta i uz to je posle večere d<»lio crno
vino iz Meksika.
Džesika ni za vreme večere nije davala Sejnu mira. Gle­
dala ga zaljubljeno 1 zavodnički, milovala stalno njegove ru­
ke i dodirivala ga kolenima. Molila ga je da joj priča o svo­
jim avanturama. Ali tu nije mislila na opasnosti u divljini,
već na avanture sa ženama.
To Šejnu nije bilo ništa novo. Nešto joj je pričao i juče.
A ona nije želela da čuje samo to šta je uradio već i kako
Bfu se žene ponašale. Kada je pričao pojedinosti njene oči su
sijale čudnim, sjajem.
U krevetu se zatim trudila da prevaziđe sve ono što su
uspele da mu pruže žene i devojke s kojima je dosad spa­
vao.
Sejnu je to prijalo i uživao je u tome. Bio je sirećan što
može da provede noć sa njom. Pričao jioj je mnogo o žena­
ma. Ali to je bila lepša strana njegovog života. Ona druga
billa je surova i naporna. Stavljanje života na kocku. Pone-
k a ¿ je morao da provede u divljini dane, nedelje imesec
da bi uhvatio nekog zločinca i na kraju ie morao da se bo­
ri da ne bude ubijen tamo negde u preriji, u žbunju ili u
pustinji i da se lešinari naslađuju njegovim telom.
Sa ovom vatrenom i lepom ženom sati i noći su prola­
zili tako brzo đa skoro nije ni primetio koliko dugo je os­
tao ovde. Džesika je uvek pronalazila načine kako đa Sejn
27

28. bude zadovoljan i pružila mu ono šbo odavno rtije doživeo.
Vatra, ljubav, nežnost. Sve!
Jutrx> je već skoro bilo'najavilo svoj dolazak kada mu je
ona zas^pala na rukama. Neižno i blago kao kakva ptičica.
Sejn je polako spustio lepu ženu na krevet i 'prišao pro-
aorú da udahne svež vazduh.
PromoHo je giavü kroz prozor i s-koro nije pao u nes-
vest kad je ugledao prizor ispred sebe.
U sumraku dana koji je dolazio primetio je ispred šeri­
fove zgrade konja na čijim plećima je ležao neko ko je iz­
gleda bio mrtav čovek. Odmah mai je bilo jasno’ da to može
biti samo šerif.
Sejn se brzo obuJsao. Uzeo je revolvere i sišao dole. Za­
tim je potrčao kad je izašao na ulicu.
Bio je u pravu. Na konju se nalazio šerif. Mrtav. Izre-
Seta.n mecima i vezan čvrsto za sedlo.
Šejn je bio očajan. Prekorevao je sebe što ga nije pratio
na tom opasnom putovanju.
Vatra iz oružja ga je obasula sa svih strana.
Da li su to bili beloi ili crvenokošci? To Sejn sada nije
mogao da utvrdii. Uostalom to mu u ovom trenutku nije ni
bilo važno. Bilo mu je jasno da mora' goniti ubice bez obzi­
ra koje su oni boje.
Sejn je ostavio konja i uputio se u hotelsku štaki. I, v«ć
Det minuta kasnije on je jahao. Pošao je u lov na u-bice.
Nije tražio tragove šerifa. Jahao je na severodstok, u
pravcu Fort Granta. To mesto za izvesno vreme treba da za­
boravi dok ne bude pronašao te kučkdne sinove.
Odjahao je do onog mesta gde je našao mrtva tela ran-
čerovog sina i Indijanke a zatim krenuo za tragom koji je
izbrisao da bi sprečio rat između crvenokožaca i belih ljudi.
Danima je duvao vetar. Ipak, kada je stigao do kraja
dokle je vukao svoje ćebe ugledao je tragove kopita nepot-
kovanili mustanga koji su vodili pravo gore prema Pikako
Mauntinu.
Sejn je poterao konja napred.,
Odavno je sunce bilo u zenitu i počelo da se naffinje
prema zapadu. Kada se spustilo iza vrhova i stena Santa
iv>za Mauntina tragovi su odjedpom nestali. Dalje ih nije bi­
lo.
Šejn je zaustavio mrkova.
Kliznuo je iz sedla sa puškom u rukama.
Šerif je bio ubijen sa najmanjeg rastojanja. Zato je Šejn
i izabrao ,,pa'rkericu” .
Obišao je oko svoga konja, ali nikakvih tragova nije bi­
lo.
U ovom predelu koji je ličio na puštanju noć i dan su se
brzo smeniivali,
Šejn je orekinuo lov na lupeže. Poveo je svog mrkova
do jedne grupe stena i tu se ulogorio.
Noć je bila tiha. Ipak, čulo se skoro hiljadu raznih zvu­
kova.
Sejn ih je d<;>bro poznavao i iz sna je moglo da SJa p po

29. bfudi samo nešto što ne pripada prirodi. NeM šum 5M pa.k
krckanje gi-ana što ne odgovara ov^ij divljini oko njega.
Spavao je do jubra. Zatim je nastavio jaJianje.
Za njega to nije bilo ništa novo. Često je gonao jdcčin-
ce, a često je bilo i potera zanjim.
Nastavio je da jaše u starom pravcu. Ali, tragove viäe
nije mogao da pronađe.
Baš kad je izgi.ib'io nadu da će bilo šta otkrite ugiledao
je na jednoj uzvišioi kako se dim diže prema nebu.
Sejn je zaustavio kqinja.
Bio mu je potreban skoro öitav sat da dcspe do uzvišice.
Odatiie se pružao pogled na colu dolinu. Tiuno dole nakvzile
su se zgrade nekog ranra.
Izgledalo je da je napušten. Međutim, iz diminjaka glav­
ne z;grade se pušilo.
Ispred zgrade .se nalaaio fccnj. Oscdlan!
■ Sejn je zaustavio svoga konja u hladTrt'rini ispred zgra­
de.
Kada jo prišao bliie pored konja je ugledao neku žonu.
Bida je obučena kao muškarac, u crnu kožnu odeću. Panta-
lone uske li pripijene uz mjene b'okove i duge mogc.
— Halo, madam! — viknuo je Sejn i skinuo šešir sa
glave. — Privukao me je dim iz odžaka i po tome sam pri­
metio da tu nekog ima. Hteo sam samo da napojim svoga
konja. Smem li? A akrv m>ožete da mi di'jte maio hrane za
mog mrit'ova ja ću varn to platiti u zlatnim dnlarima.
Stajala jc sada pored gi'ede za vezivanje konja. Njena
desna noga bila je isturena napred.
Odmerila ga je od glave do pete. U njcinom. pogledu bi-
k> je nečeg podrugljivog.
— Ne ličite mi nimalo na čoveka kojil je krenuo u potra­
gu za zlatom — reče ona pošto je on napojio konja.
IT štali je r^iäo neki konj.
Sejn se trgao. Međutinr, trudio se da bude miran. Pra­
vio se da niije čuo njsn-u primedbu.
Bilo mu je jasno da je taj čctvorionožac neka divlja, opa­
sna životinja. Jer, Sejn jc mogao da razlikuje r?:anjO.
A ovog puta je ocenio da to mora hiti rn^u^tang.
Mustange jašu nepotkovane, prošlo jo kro-z Sejiniovu gla­
vu. '
Sejn je skinuo šešir i poklonio se.
— U pravu ste, madam! Baš je tako kako ste vi relili.
Hvala vam što ste to primetili.
— Eno onamo je bunar. Hranu ćeto naći u maloj šupi.
Uzmite sve što vam treba. A onda t;e .gubite odavde.
— Madam!
Okrenula se i pošla prema vraSima kuće. Međutim, od­
jednom je zastala.
— Odakle dolaaite i kuda putujete? —• upita ona. '
— Dolazim iz Meksika — odgovcaii Sejca; — Bio sam u
Santa Karlosu. Ali, tamo- vise nema n'.k-oga. Cak ni miševe
nivsam video. Sada namoravam da vidim šta, se događa u Ft>-
niiksu.
29

30. — Napojte konja, iizntite hranu i iašite dalje! — reče
žena i uputi se u kuću.
Šejn je uhvatio mrkova za uzde, odveo ga do bunara i
osvrnuo se na sve strane.
Mustanzi su se nalazili u štali. I te životinje nisu bile
potkovane. U to je mogao da se kladi. Nikada nije video ne­
kog beica da jaše na mustangu.
izvadio je vedro vode i dao, konju da pije. Zatim je užeo
torbu za hranu konia. i uputio se prema šupi.
Vazduh kao da je mirisao na kugu. Bio je sAguram da se
nije prevario.
U štali se nalazilo jedno veliko bure napunjeno zrnima
kukuruza. Šejn je napimio svoj džakffić i osvrnuo se unao­
kolo.
Ništa posebno nije mog.ao da otkrije.
Na zarđalim ekserima visiLi je stara konjska oprema. U
jednom uglu "nalazila se lopata.^ I ona je bila zarđala.
Vratio se do buunara sa punom vrećicom.
Nadaleko ruije bilo žive duše. Izgubila se nekud i dama
U kožnoj odeći.
Sejn je žaleo da skine i po.slednji veo tajne i da se os-
lobodil sunrmje koja ga je mučila. Prišao je onoj štali,* otso-
rio vrata i pogledao unutra.
Na jednoj strani stajala su dva tooinja, a na drugioj se
nalazilo šest mustanga. Četijri siva i dva sa omo-beliim pega-
ma. Sejn je koračao od jedne do druge živK>tiiinje i zagiledaio
im kopita.
Nisu biM potkovani.
— Šta vi ovde tražite? — začuo se ženski glas ma nje-
Sejn se uspravio i ofcreinuo se.
Stajala je raširenih nogu na vratima sa sačmairioom u
naručju.
Šejn se iscerio.
— Čuo sam kako konji frkć"u i pomislio sam da se niko
o njima ne brine — odvrati on.
— Izlazite napolje i da vas moje oči vuše ne vide! — uz­
viknula je ona.
Sejn je podigao ruke ispred ramena.
— Madam, samo bez uzrujavanja, ja sam samo hteo da
pogledam te životinje. ■
Sklonila se ustranu da on može da prođe.
Pogledao ju je u oči.
Ipak, to nije ništa pomoglo da ostavi neki utisak na nju.
— Gubite se i ne vraćajte se nikad vi.še! — frknu ona.
— Nema potrebe da se uzrujavate jer ja sam skoro već
izašao — reče Sejn. PiX3Šao je pored nje.
Sejm, se iznenada okrenuo, skočio i istrgao joj sačmaricu
iz ruke. Udario ju je pes,nicom i ona je pala.
Šejn se osvrnuo unaokolo. Nikog nije bilo nigde.
Uhvatio je ženu i podigao je na noge.
— Pn, hajde! Smiri se! — reče on. Pomilovao ju je po
obrazu.

31. Polako je otvorila oči, ali se teško vraćala u stvarnost.
Kao da nije mogia da se seti šta se dogodilo.
Šejn ju je privukao sebi i poljubio je u usta.
To ju je uzbudilo. Besno je udarala oko sebe i trzala se
tako da je Šejn jedva uspevao da je drži. Najzad ju je sa­
vladao i privukao je sebi.
— Budi poslušna, lutkice, inače ćeš dobiti još jedan uda­
rac.
Smirila se. Posnxatrala ga je.
On se osmehnuo.
— Eto, takva mi se dopadaš mnogo više.
— Neka te đavo nosii! — ciknu ona.
— Samo polako! — smirivao ju je Sejn. — Da li si ti
stvarno sa ovog ranča? Ja u to sumnjam. Ne prolazim prvi
put ovde. Tebe nikada još nisam video. Ti nisi kćerka Cis-
kavaka ni njegova žena, a pogotovu ne njegova majka.
Sejn ovde nije nikada bio i nije poznavao nikakvog Cis-
kavaku. Blefirao je pošto je bio siguran da je ona ovde
strankinja kao i on.
— Ćiskavakovi su svi mrtvi, a ja sam naslednica ovog
ranča! — tvrdila je ona smeio.
Šejn je m,orao da se nasmeje.
— Zašto se smejete? — upita ona Ijutito.
On se smejao što je ona tako lako nasela na ime Č is k a -
vaka. Ali joj to nije kazao. *
Radije je igrao ulogu usamljenog jahača koji je samo
sllučajno prošao ovde.
— To je veliko imanje koje ste vi nasledili, madam —
kazaiO je on dok je koračao prema bunaru. — Nikako neće­
te moći sami da ga održavate. Osim toga morali biste da bu­
dete ljubazniji prema muškarcima nego što ste bili prema
meni. Konje morate napojiti. Zkišto ih vezujete u štali?
Uhvatio je mrkova za uzde i vinuo se u sedlo. Poterao
je konja. Dama u kožnoj odeći stajala_je ispred štale. U ru­
kama je držala sačmaricu i otpratila Šejna beanini stiska­
njem usana.
— Morate biti oprezni, madam! — dobaoiio je Sejn pre­
ko ramena. — Ovde irna crvenokožaca.
lajahao je sa imanja i krenuo prema severu.
Primetio je trag točkova kola koji je vodio prema se-
venoistoku. On je ipak jahao i dalje prema severu.
Kada je odjahao tako daleko da ga sa ranča niko nije
*nogao videti, kliznuo je iz sedla.
Odveo je mrkova iza jedne stene. Sa „parkerioom” u ru­
kama vratio se nazad u žbunje na uzvišici.
Pretpostavljao je da žena nije sama! On^'je bio jedan
«s-amljeni jahač, bar tako se predstavio. Zašto do đavola ti
lupeži, nisu izašH iz kuće kada je udario ženu?
Primetio ih je.
Ona je stajala ispred kuće i razgovarala sa četvoricom
m-uškaraca. Sta su ti nitkovi krili kad se nis'U pojavili napo­
lju U dvorištu? U svakom slučaju izgleda da je toj plavuši
postalo vruće pod nogama. A za Šejna mnoge zagonetke! Za­
’ 31

32. što nije pucala u njega? Da li bi ga pogodila? Zašto se kas­
nije ponašala tako pitomo?
Znači, ti momci su imali razloga da se ne pojavljuju!
Sest mustanga se nalazilo u štali! Onog puta kada je on
brisao tragove na mestu ubistva devojke i mladića on je ot­
krio da je ostalo tragova dvanaest konja. Tu se sigurno ni­
ie prevario. On je imao oštro oko i to je dobro primetio.
Plavuša je ušla u kuću. 2^ njom su krenuli i muškarci.
Jedan od njih je odveo jahaćeg konja u štalu. I on je posle
toga ušao u kuću i Sejn ga više nije video.
Koji su to nitkovi? Šejn je stekao utisak da oni ni&u ov­
de od juče. Setio se tragova koje su ostavila koja sa konji­
ma.
Vratio se do svoga mrkova, uzjahao i poterao životinju
prema istoku. Nije tražio ni pola sata, a pronašao je ono što
je tražio.
Kola su otišla prema severoistoku u pravcu obronaka Pi­
kako Mauntina. Dakle prema crvenokos cima! Niko nije bio
toliko lud da za Feniks ili pak čak u Kalifom iju putuje kroz
ovu Indijansku zeinlju!
Sejn se odlučio da se ponovo vrati u Takson. Bilo mu
je jasno da tu nešto nije u redu.
Ali, šta?
• VII
Bio je već pao mrak' kada je ušao u grad. Na uificama i
u kućama goreli su fenjeri i lampe.
I u šerifovoj kancelariji viidelo se srvetlo.
Sejn je sjahao ispred zgrade.
Za pisaćim stolom je sedeo jedan stariji oovek koga je
Sejn poznavao iz viđenja. Imao je radnju na kraju uiice i
zvao se Semjuel Haket.
— Dobro veče, mister Hakete! — pozdravi ga Sejn. —
I>a li ste vi novi šerif?
Haket je ustao.
— Ne, nisam — odvrati on. — Ja samo zamenjujem. —
Možda ste samali šta je bilo sa našim šerifom? — uipita on.
— Da, Hakete! ■— odvrati Šejn i pruži mu ruku. — Vi­
deo sam pre tri dana rano ujutru konja ispred kancelarije.
Pošto sam primetio da ie šerif mrtav nisam dao smak za uz­
bunu, ali sam uzjahao konja i sledio tragove šerifa.
— Nama je bila čudno što ste i vi odjednom nesteli. Vi
ste u poslednje vreme uvek bili zajedno s njim. Da li ste ne­
što otkrili?
Sejn odmahnu glavom.
— Znate li gde je šerif bio? — upitao je Haket.
— Otišao je da traži ubice Holisterovog sina.
— To je bilo Ližasno. A znate neko objašnjenje svega
ovoga, mister Šejne?
— Ne! Zao mi je. Da li su zatvorenici j-os u ćelijama?
— Jesu., Zbog toga sam ja ovde. Ne možemo tek tako
o?tan:ti te nitkove, da umru ,bez hrane i vode. Našao sam
32

33. optužnicu koju je šerif još onda napisao. Ali, s tim siuddja
ne može ništa da počne. Zatvorenici moraju da se prebace,
u Feniks. Oni tamo su nadležni za njih.
— Da li biste mi do/.volili da ja s njima razgovaram?
— Kako da ne! Izvolite! Vraia su otvorena. Raspisali
smo da se traži novi šerif. Izbor će biti u nodelju. Međutim,
ndko se dosad nije javio. Gradonačelnik me jc molio da pi­
tam vas da li biste se prihvatili te dužnosti.
— Zao mi je. Ja imam svoj posao, mister Hakete. Osim
toga odlučio sam da tražim lupeže koji su ubili šerifa. U tom
elučiiju ja nikada ne bih bio u gradu.
— Hm! — promrmlja Haket razočarano. — Sta ćemo!
Ako vi ne želite . . .
— Smem li? — upita Sejn d pokaza rukom prema za­
tvoru.
— Samo izvolite!
Sojn je ušao u zatvor.
Frenki i Železnica Džo ležali su na svojim drvenim kre-
vetiinui. Ustali su odmah kiida su ugledali Sejna.
— Vi znate šta se doRodilp? — upita Sejn.
— Da! — odvrati Džo. — Šerif je- ubijen. Alii to nismo
bili mi.
— To svako kaže! — rdfcu> je Sejn. — Severno odavde
na dan jahanja nalazi se jeden ranč. Dosta zapušten. Da li
ste u poslednje vreme MH tamo?
Cutanje je bio odgovor.
— 2kiboga, Džo! — frknu Sejn. — Jeste li ili niste, tre­
će/? odgovora nema.
— Zašto to želite da znate? — upita Džo.
— 2^to što hoću da saznam ko su ti ljudi koji tamo ži­
ve i čime se bave.
, — Ne- znam o čemu vii to govorite, Sejne — tvrdio je
stari lupež.
Sejn jo razvukao lice.
— Ako je tako onda ćemo okrenuti drugi list — zagrme
on Ijutito. — Premesitićemo vas u Feniks.
— To ne može! — viknu Džo. — Ne može!
I mladić se uplašiio.
— Nemojte se zavaravatd. Pre nekohko trenutaka mister
Haket me je pitao da li želim da preuzmem mesto šerifa. I,
ako prihvatim onda ču raditi kako ja želim.
Njih dvojica se pogledaše. Frenki je počeo da štuca.
— Naravno, ako ja želim — osmehnuo se Šejn.
— Sta time hoćete da kažetef — upita Železnica Džo.
Znao je on šta to znači. Ako odu u Feniks smrt im jc osi­
gurana i nikako neće moći da se izvuku. To mu je bilo ja.sno.
Sejn je podigao obrve.
— Odgovoriću tek kada budem čuo odgovor na moje pi-
#;anjo — objasni mu Šejn. — Na kraju krajeva vi ste iza re-
.šetaka, a ne ja. Možda bi_mogli i da se domognete slobode!
— Ne verujem vam, Šejne, da bi t^ko nešto uradio.
— Ti si taj koji rizikuje, Džo!
Stari čovek ga je gledao pravo u oči. Moglo se 'ia.sfto
»raspoznati da razmišlja.
¿3

34. — Nemoj mu ništa kazati, Džo, ako ne obeća da će os­
loboditi i mene! — reče Frenki pislcavim glasom.
— Do toga još nismo došli, miadiću! — opomenu ga
/5ejn. Stalno je gledao u Železnica Džoa i čekao šta će on da
kaže. — Pa?
— Reći ću vam, Sejne! — promrmlja stiiri čovek. —
Poznajem te ljude. Ali, vi mi morate dati reč da ćete osilo-
lx>diti mene i mladića i da ćete dozvoliti đa odemo. Razumc-
'te, đa odemo a da nas niko u tom e ne ometa. Ne.<jtać(=‘mo
kao da nas nije ni bilo ovde. A ko ne, ja neću ništa kazati.
Jednim udarcem ubijate đve muve. Jer ja neću reći ništa ni
kada me budu vešali. Ćutaću!
— Ako mi kažeš imena i godine stanc»sti ljudi to nije ni-'
fita. To stvarno ništa ne znači.
— Hoćete li nam dati reč da ćemo biti slobodni, nas
dvojica, ili više neću reći ni reč?
— Dobro., prisitajem! — potvrdi Sejm. — Vi ćete se po-
starati da nestanete odavde.
— Džo, on ovde nije šerif! — viknuo je Prenfci. — To
fid morao da se dogovoriš sa šerifom.
— Šerifa će izabrati tek ú nedelju ukoliko neko prista­
ne đa se prihvati tog mesta — objasni im Sejn. — Ali, ja
ću preuzeti na sebe zadatak da. vas prevezem u Feniks. Onda
već nećete imati nikakvu šansu da se izvučete, m om d!
— Da li ste nekad čuli za H.?i(rperove, Šejne?
Šejn .odmahnu glavom.
— To je jedno prevozno preduzeće u Feniksu — objas­
ni mu Železnica Džo. Džek 1 Moriš Harper. Oni su braća.
Preduzeće vode zajedno. Kupili su jednu veliku zalihu oružja
11 Fort Grantu. Odabrano oružje. Puške kao san. Da pogodiš
jabuku na drvetu ili jaje koje neko baci u visoinu. Pre neko-
7,iko dana oni su s-mestili puške na onom napuštenom ranču.
Crvenokošci se nisu baš mnogo interesovali šta se tamo de-
siava, a pogotovu nisu hteli da plate cenu koju je Harper
nudio. Sada oni hoće da prodaju oružje ApaSima. Kod njih
kao da je pora.slo interesovanje posle ubistva mladog Holis-
tera i Indijanke. Ti ljudi koji su hteli da se predstave kao
Indijanci bili su Harperovi ljudi. A i oni jahači koji s« re­
kli da su Holisterovi ljudi i koji su pošle toga odjahaH u Pi­
kako Mauntin i poubijali tri indijanske porodice bili siu is-r
to Harperovi momci. Sada crvenokošci strahuju od toga da
će mi se Holister' osvetiti i nameravaju da napadnu njegov
ranč. Buba Vili je sve to znao. 2^to je i d c^ o pismo. Harpe-
»v^vi imaju pune ruke posla gore na severu. Eto tako! Valj­
da će se računi izravnati.
— Voleo bih da bude tako!
— Eekao sam Iskreno ušto sam znao — kazao je stari
čovek.
— Ako je sve to tako, Džo, onda si ti spasio svoj vrat
od užeta i vrat tvog mla.dog drugara. Ali, o tome ćemo kas­
nije.
Sejn je brzo zatvorio vrata zatvora za sobom i izašao
napolje.
34

35. Haket je ponovo bio seo za pisaći sto. Ustao je kada je
Sejn ušao.
— Mister Hakete — reko je Šejn. — Ako ste mi već
ponudili da za izvesno vreme, a to aaiači za nekoliko dana,
preuzmem šerifsku zvezdu onda to prihvatam. Pošaljite ne­
kog glasnika na Holisterov ranč da ga obavesbi da može ra­
čunati sa tim da će Apači napasti njegov ranč. Naoružani. I
to se može desiti vrlo bi’zo. Međutim, Holister se mora uzdr­
žavati od toga đa izaaiva Apače. Oni nisu ubili njegovog si­
nji. To je uradila jedna banda lupeža koja je ziiinteresovana
Ka sukob između belaca i crvenokožaca. Donesiti; meni jednu
zvezdu. Onda više vi niste obavezni đa stalno sedite ovde.
Haket jc stisnuo usne i otišao kući.
Sejn se vratio ponovo u zatvor. Frenki i Železnica Džo
eu bili ponovo legli. Sada su R očili.
■— Ja sam na, tom rančiu video jednu plavu ženu — ob-
mti se on stanom čovekiu. — Tako, povisoka, mršava. Ko ja
ona ?
Starac se isceri.
— To nije neka kurva! — objasni on. — Mada ponekad
voli đa se tako ponaša. To je kćerka MorLsa Harpera. Njego­
vo jedino dete. Njegov brat nema dece. Znači, ona će jednog
dana biti naslednica provoznog pređuzeća. Kada ona preuzme
vođenje, ja ću verovatno biti kočijiiš kod -nje.
— Ti poanaješ ovaj kraj i ljude u njemu, Džo. Treba
nam neki bombre ko se poznaje sa Apačima. Znaš M nekog?
— Harperovi. Oni oduvek trguju sa njima i razumeju se
lako dobro. Bili su dobri sa njima čak i onda kada su crvfe-
nokošci hteli da poubijaju sve belce kalio bi Arizonu ponovo
dobila samo za sebe.
— Ti znaS o‘ čemu se radi, stari. Onda ću ja povesti sa
flobom jednog od Harperovih.
— Povedite mene! To je bolje. Ja jako dobro poznajem
Apače i njihov sam davni prijatelj.
— Džo, smeš li da se usudiš na tako nešto? No misliš
valjda da negde usput uhvatiš maglu i da te više nikada ne
vidimo ovde?
— To je vaš rizik, Šejne!
— Nisaim baš siguran u tebe.
— Uzmite ovog mladića! — reče Džo ozbiljnim glasom.
— Zar ga toliko volite?
Sejn je pogledao mladića.
— Džo j e . . . moj otac — promucao je Frenki. — Živeo
■sam sa njim dok nisam napunio dvanaest godina.
— Onda je taj kučkin sin ne®tao — isceri se Džo. — Ja
nisam uvek bio kod kuće. Otišao ie sa nekim putujućim cir­
kusom. I, pogodite zašto, Šejne? Da vas ne mučim zagonet­
kama! Zbog jedine žene. Već sa dvanaest godina. Trebalo je
pre toga da mu skinem pantalone i da ga dobro isprašim.
Ali, eto, umakao je.
Stari oovek je prestao da govori a onda nastavio.
—■Imate moju reč, Sejne! Ne mogu tek t-ako da ostavim
mladića. Ali, morate ga osLoboditi ako se meni nešto desi.
Obećali ste da će biti tako. Jahaćemo zajedrilo.
S Sejm 125 3a

36. — Dao sam vam reč da će biti oslobođen!
Sejn je ušao u kancelariju. Haket je bio izašao. Potražio
je ključeve od ćelija. Našao ih je i oslobodio Železnica Dicw.
Taj oovek mu je bio potreban.
— Osedlaj svoga konja! Sve ti je u sedlu — reče Se.in.
Bilo je dirljivo videti kako se ta stara lopuža ras'taje od
svoga sina.
Mladi lupež! Sta bi drugo i moglo postati pored tog si.a-
rog nitkova. Frenki se izgleda odlučio đa krene očevim sta­
zama.
Kada je sa starim čovekom ušiio u kancelariju zatekao
je Haketa, gradonačelnika i ostele ugledne ljude Taksona.
Svi su oni znali ko je Železnica Džo. Prosto su buknuli
od besa kad su videli da je Džo na slobodi.
Ljudi na ulici su ga takođa odmenill mrkim pogledima
jer su jako dobro znali ko je ozloglašeni Železnica Džo. ,
— Pa šta se ovde dešava? — upiteo je gradonačelnis
ljutito.
— Idi i sedlaj svogii konja, Džo! — reče Sejn i pokaza
rukom pre'ma zadnjim vratima.
Džo se iscerio i požurio da izvrši ono što mu je Sejn na­
redio.
— Stoj! — viknu gradonačelnik. — Sejne objasnite mi
šta se ovde događa?
— Nema šta mnogo da se objašnjava, mister — reče n.n
mirno. Dao je znak rukom Džou đa ode i osedla svoga ko-
nja. _
Železnica Džo je to i učinio.
— Frenk H olster 1 Indijanka su ubijeni da ne bi došlo
do rata sa Indijancima. Da bi nekako ugasili vatru ubice su
napali jedno indijansko selo predstavili se kao Holisterovi
kauboji. ’ Da li ste poslali glasnika Holisteru, m'ister Hakete?
— Jesam!
— Ja sada jašem sa starim u Pikako Mauntin kod Apa­
ča da im objasnim đa su prevareni i zašto su prevareni —
obja.sni Sejn. — Pošto ja tamo od crvenokožaca ne poznajem
nikog povešću onog starog bandita Džoa. On poznaje Apače.
'Fo nii je rekao i mister Haket. Napad na Holisterov ranč bi
I>io prava katastrofa. Da li ste spremni da me proglasite še­
rifom ovog grada?
Ugledni ljudi su za trenutak ćutali.
— Šerif je sigurno otkrio tragove tih bandita — nasta­
vio ]e Šejn. — Na žalost, naleteo .je na njihove puščane cevi
i. tu je bio .kraj.
— Da li vi znate ko su ti ljudi? — upita gradonačelnik.
— Železnica Džo ih poznaje — odvrati Sejn. — Više od
^x>ga ne bih hteo da vam kažem. Nadam se da me razumete,
džentlmeni, i da razumete i to da nešto mora i da se prećtiti
ore nego što razrešimo ovu tako zamršenu stvar.
Gradonačelnik se osvrnuo na sve strane. Kao da mu je
njegova sopstvena koža postala tesna. Ipak, odlučio se. Pri­
šao je Šejnu, pružio mu šerifsku zvezdu iosmehnuo se.
— Vi ste sada šerif, mister Sejne — rekao je on. ~~
Uradite sve što možete da se pronađu ubice.
36

37. Sejn ie uzeo zvezdu.
— Mladić u ćeliji je sin Zel'eznice Džoa, mister Hakete
— rekao je on. —■ Pobrinite se o njemu da ne umre od gla­
di. Sigurno je da ja neću. biti ovde nekoliko dana.
Ugledni ljudi su ga zbunjeno gledali.
Sejn je izašao, iz šerifove kancelarije i odvezao mrkova.
Njegov pogled bio je uperen prema irotelu koji je bio osvet-
Rjen.
Nigde nije video Džesiku. Možda se nije ni čulo da se
on ponovo vratio u Takson!
2eleanioa Džo je izlazio iz šerifove zgrade.
— Našao sam ovu moju staru drugaricu, pušku i moj
revolver, Šejne — kazao je on. — Ne bojte se. Prvo nemam
nameru da bilo šta uradim, a siguran sam i u to ako nešto
pokušam da bih izvukao deblji kraj jer ste .vi fantastično
brzi na oružju i protiv vas ja ne bih imao ni najmanju šan­
su. Osiim toga mi smo se ponešto i dogovorili, a i dali smo
reč jedan drugom da ćemo ispuniti ono što smo obećali.
Sejn se osmehnuo i mahnuo rukom.
— Nemoj brinuti, stari ćovečei — rekao je on. — Sve
ano što sam ti obećao biće ispunjeno. Baš onako kako smo
se dogovorili. Ne sumnjaj u mene, jer za to nemaš razloga.
A, siguran sam da si o meni dovoljno čuo i saznao.
Šejn se vinuo u sedlo. On i Džo su poterali konje.
vni
Sejn i stari bandit jahali su celu noć prema severu. Ka­
da je S’Unce promoliio svoju glavu zaustavili su konje i sja-
hali pored neke visoke stene. Hteli su. da odmore životinje
nekoliko sati, i j3a nešto prezalogaje.
■— Znate, Šejne, ja u svom životu nisam imao sreće —
rekao je sitari Džo žvaćući. — Ali to sa pedeset hiljada do­
lara, to je bilo nešto veliko za nas. Ja , sam namerav.ao da
odem u Kaliforniju sa mojim Frenkijem i da se postarapi
da on postane pravi čovek. Buba Vili je sve dobro izraču­
nao. Imali smo osam dana đa ispunimo svoj plan. A možda
1 više da Holister nije prim etio. . .
— Niai u pravu, Džo — prekide ga Sejn. — t^ama to' ne
bi uspelo. Pogotovu sa Holisterom. Taj bi vam pre ■razbio
vaše šuplje glave nego Sto bi pristao da vam isplati pedeset
hiljada dolara.
— Buba Vili je 2m ao. . . da li vam je poznato kako je on
došao do tog imena?
— Nemoj da pričaš o tome! — prekide ga Šejn. —^ Po­
gotovu ne želim da čujem tu priču .dok jedem.
Stari oovek se smejao.
— Pa to nije ništa tako čudno -r— promrmljao je on. —
Ta sam prisustvovao kad je on to uradio. Čudna; mi čuda!
Pojesti jednu bubu. Bila je m a la ...
— Džo!
— Za tu opkladu je dobio petsto dolara — rekao je sta­
ri 6ovek setno. — Njih smo već iste noći potrošili na jelo i
piće i na žene, naravno. Kakve su to samo bile žene. Sejne!
37

38. One su igrale i vrtele kukovima pred nama toliko zavodnič­
ki da smo izgubili razum i zaboravili gde se. nalazimo. A Vi-
M je pocepao svoju košulju. To mu je bila poslednja koju je
ima£>.
Uzdahnuo je.
— Niije ■ih ni imao tako mnogo. Znate, u moje doba se
mislilo na život i ljudi su se, pitali kako i šta da urade. Ako
bih se ja još jednom rodio postao bih bankar. Ti nitkovi za­
vlače ruke u džepove ljudi i pljačkaju ih gore nego drumski
razbojnici. Lako, bez rizika! A uz to oni su poštovani gra­
đani. M'OŽda ću se odlučiti da putujem kroz znana i nezn.ana
mesta svojim kolima kao sveštenik i čitaču ljudima tekstove
dz biblije. Onda ću prodavati moje kornjače koje donose
jsdravlje. To je sasvim jednostavno. Samo se prokuvaju u to­
ploj vodi sa'travom . Trava im daje zelenu boju. Upoznao
i»m jednog sveštenika koji je čitao mesta iz biblije, a tog
teksta tamo uopšte nije bilo. A ko sada još i zna bibhju? On
■ie prodavao kornjače i tvrdio da su sa Sinaja. Ljudi su se
»timali ko će pre da se domogne jedne takve kornjače. Taj
.ie umeo da zaradi novac! Uz to su ga svuda ljudi zvaM. na
ručak i kada je odlazio spremili bi mu dobar .zavežljaj na­
mirnica. Živeo je taj nitkov kao bog! '
Zamislio se malo i obrisao čelo rukom, a zatim je naste-
vio.
— Nijedan burdelj na njegovom putu nije pomašio. To
,ie trebalo da vidite, Šejne! Sa biblijom u ruci ulazio je unu­
tra prav kao strela, a izlazio na sve četiri iz zgrade, pijan
kao daska! Najpre je pevao. Z^tim je držao piopoved. Po­
tkom kurve blagosiiljao i prskao ih svetom vodicom. A, one su
mu za to vreme dodavale viski. I svi su padali pured njim na
kolena odajući mu poštovanje. Sada tek vidim da je moj ži­
vot promašen. Za takve stvari sam imao više talenta od tog
lupeža i ako sam krenuo lošim stazama, trebalo je da iza­
berem nešto bolje. Ovako, eto gde sam dospeo. Ipak, mora­
te mi verovati. čini mi se d.a sam uvek bio pošten kada ne­
što obećam. Razumete šta hoću da kažem? Ako obećam da
ću nešto uraditi biće tako i nikako drukčije. Svuda sam išao
i prošao sil revolverom u ruci i nisam zaradio ni pola od
■onoga što je sveštenik dobio. Svaku glupost sam skupo pla­
tio. Kako sam mogao da stvorim nešto? B/Tožete li vi da mii
•odgovorite na to pitanje, Sejne? Kada bi moj život počeo
lada onda bih znao šta da radim. Postao bih pekar ili sveš-
^enik, Šejne. Imam lep glas. Samo, morao bih samo da nau­
čim pobožne pesme. Mislim da mii to neće biti teško. Niko
me neće progoniti. Niko mi neće pretiti vešaliima. Biću uva-
iieni i poštovan građanin. I, kao da nisam ništa loše u životu
"jradio. A život je planina, Sejne. Velika, ogromna. U njoj
rastu svakakve biljke, zar ne, Sejne?
Sejn nije odgovorio. Bio se naslonio na kamen i zasipao.
■— Ja znam kako se može postati bogat i uvažen oovek
'— mumlao je stari bandit. — Ali, i taj put je trnovit.
Zanesen svojom pričom, i Džo je utonuo u san.
sa

39. Cim je- sunce izašlo već su ponovo jahali.
Već se smrkavalo kada su stigli u kotlinu gde se nala-
{do napušteni ranč.
Tamo se dešavalo nešto čudno. Kao da je ranč oživeo. U
dvorištu su stajala .kola sa šatorskim krilima. Četiri, izbro-
jali su brzo Šejn i Džo. A unaokolo su svuda bili ljudi. Iza
:sgrade ranča pasli su konji. Bilo ih je oko dvadeset.
Džo je dugo gledao kroz durbin a onda gaje dao Šejnu.
— Ta grupa pored bunara — reče on — to je^ Moriš
Harper sa svojtom kćerkom Sandrom. Ostali su revolveraši,
momoi koji su se toj plavuši Siandri već svi udvarali. A ona
se ponaša prema njima kao da su oni magarci. Ali, intere-
•santan je onaj' patuljasti nitkov pored Morisa Harpera. Iz-
Kiod! To se može odmah videti po njegovom odelu. On je ve-
.za između Harpera i crvenokožaca. Zaljubljen je u Sandru,
taj otrovni patuljak. Međutim, ne kaže joj ništa otvoreno
nego se krije iza starog. A on mu obećava da će sve biti u
redu.
Šejin je uzeo dogled. Posmatrao je ljude. Sandru je već
lUipoznao.
— Taj mali izrod zove se Miler — reče Džo. — U stva­
ri, on se ne zove tako. On je mešanac i njegovo ime je Oum
Bum Buk. To bi onako slobodno prevedeno trebalo da značii
„Bik koji izlazi sa suncem” ili nešto slično. Ali, Apači p<»tju-
,iu to ime. Pre svega žene. One sigurno znaju zašto.
Šejn je gledao dugo. Video je sve. Spustio je dogled.
Džo ga je nestrpljivo posmatrao.
— Pomislio sam, niste valjda toliko ludi da siđete dole
i. vidite šta se radi — rekao je on.
— Moraću! — odvrati Sejn.
— Nećete moći da stanete na rep Harperovima, Sejne —
odvrati stari bandit. — Oni su odvezli puške Apačima. Ra­
zumete? A uz to tu je i municija. Točkovi ostavljaju trago­
ve, ali se ne zna šta je bilo u kolima.
Džo Je stavio dogled u svoju torbu i' prevrnuo se ustra-
nu.
— Sto mu gromova, Sejne! — ciknu ooi i pokaza rukom
prema zapadu. — Vidiš li ti kako se na brdima pojavljuju
oblaci dima crvenokožaca?
Sejn se zagledao u zelena brda.
— Da li znaš šta ti signali mogu da znače? — upiteo je
Šejn i nakašljao se.
Stari oovek je ponovo podigao dogled. Posmatrao ie du­
go.
— To je poziv da se okupe — reče on. — Očekuju sve
one koji se nalaze istočno od bivoljeg puta da dođu!
— Bivolji put!
— Nema sumnje šta ti ljudi nameravaju. To može biti
samo bivolji put koji je nekada pripadao Indijancima.
Oblaci dima su se razilazili.
Džo j.e spustio dogled.
' — Prošlo je promrmlja on. — Bojim se da se okupljalu
IX
¿9

40. tamo da bd napaJii HofliMera. Ne mogu tačno da ocenim, ali
trebalo bi da smo udailjani oko pet milja.
Sejn je protnljao čelo.
— Ima li smisla d'à md odjašemo onamo? — upita on. —
Mislim da li bi nas sasiušaJd i da 1 bd venovali u ono što im
mi kažemo?
— Mene će pažljivo slušati, Sejne. Ali ste vi u pravu.
Apači jako cene Hairperove i što im ti mitkovi kažu teško je
da ih bilo ko ubedi da nije tako.
Sejm je ponovo ;pogieidao prema kotliina. Ona ginjipa je
još uvek s'tajala pored bunara.
Osvrnuo se umaokolo.
Noć je već polako poče'la da spu§ta svoja tamna krila iz-
¡nad kotline.
— Nas dvojdca sanrn svakako ne biitsmo postdigli niišta,
Džo — promrmljao je Sëjn. — ■Ali, kako bd bilo da zgrabi­
mo Morisa Hanp>era i uKmemo ga pod svoje?
Džo je odmahnuo gilavom.
— Okanite se toga, Seijne! — reče om. — Uticaj Harpera
je toliko veliikii da bd nas cJTvemokošci odmah vezali za situb
» spalili bd nas kao da smo svežanj siame. Naravmo ako on
fco bude zahtevao. Ne! To je loša ideja! Tu bismo se nas dvo­
jica proveli kao bos po trnju.
Smrklo se.
U kući je već goJfelo svetio. Nekd IjuÆ su povremcsno
ulaaili i iziazili iz zgrade. Da M su to bfili sitražiaiili iM ndsiu,
Sejn nije 'mogao da rasipozma sa brega.
Jedan jahač je napustio ramč i uipiuîfâo se ptrema zapadu.
Jahao je mustenga.
— Miler, ta lopuža mešanac! — rekao je odmah E>žo.
I Sejn je odmah čuo da konj nije bio potkovan.
Ustali su njih dvojica, dotrča-H riiiz breg do svojih konja
f poterali ih prema zapadu.
Šejn se iscerio. Bilo je dovtodjiK) samo da .podigne eoffu i
stari lisac je već znao šta to anačd. '
Obišli su breg i već su se naŠM gore kada im je meša-
»lac prilazio jašući brzo.
Sejn je kliznuo iz sedtla sa puškom u ruci. Start Džo je
uzeo samo laso.
Koračali su oprezno sakrdvend žbunjem.
— Stanite ispred njega! — prošaputao je stari Džo. —
Oitalo ću ja si'ediiti!
.Kada je jahač prišao njemiu Sejn se ođjedniom uspravio
'Iz gustiša i krenuo napred.
-— Stoj I — riknu on. Podigao je cev puške uvis.
Miler nije imao nameru da posluša tu naredbu. Ošinuo
■je mustanga i kriknuo. Da ne bi biio pogođen nagnuo se na
drugu stranu tamio gde ga Sejnova puéka ne bi s^tigla svojim
mecima. Zaista, vešto izvedeno u sedlu konja.
Ali, ne lezi vraže! Nikada se ne zna kakav će biti kraj.
Jer, u vazduhu se ix>javi!a neka tamna sanka.
Jasno, to je bio laso koji jo Džo bacio.
; ^ Mešanac je bio povučen i zbačen sa konja.
Pojavio se Džo i brao ga vezao lasom.
'40 ■

41. Sejn je munjevito prišao Mileru i naslonio cev svoje pü-
ike na njegove grudi.-
— Eto ti, Milere, &tara vasko! — ciknu Džo zadovoljno.
— Hteo SI ponovo da budeš brži od mene!
— Džo, šta ovo treba da znači? Zar si tipbludeo? —
frktao je Miler besno. On je mislio da jeto neka šala.
Šejn je odmahnuo rukom.
Uhvatio ga je za jaknu i podigao ga na noge.
— To je šerif grada Taksona^ Milere! — reče Džo, —
Ti si optužen da si posrednik u prodaji oružja između Har-
perovih i tvojih prijatelja. Sada si dolijao, mladiću. Nisam ti
i'OŠ uvek kaziao da te čeka ono najgore.
Miler se namrštio.
— Otkad jedan takav kučkin sin jaše sa šerifom? —
«pita on besno. ■—■ Ako hoćete možete mi isprazniti džepove,
vi nitkovi!
— Sta se može naći u tvojim džepovima? Ništa!
— Džo je rekao istinu — objasnio je Šejn. — Ja sam
Sitvamo šerif grada Takson. Interesuje nas trgovina oružjem.
Ali, pre toga hoću da, ti postavim jedno pitanje. Ko je ubio
šerifa iz Taksona? Siguran sam da ti to znaš!
Miler je ćutao. Kao da ndje čuo Sejnovo pitanje.
— Moraš propevati, Milere! — kazao je Džo. Inače,
loše ti se piše. Onaj ko ubije šerifa ide direktno na vešala.
Poigotovu ■ako je Indijanac. Njega bi obesili bez suda. A ti si
crvenokožac. Ili jedan od njih!
— Nemam nikakve veze s tim! — ciknuoje me&anac.
— Ti si u stvari crvenokožac! — odvratiDžo. — Tebi
niko ne veruje.
— Ako ste šerif onda sigurno znate ko je u stvari Džo,
z&T ne? — upita Miler. — Otkad jodan oovek od zakona jaše
sa ovakvim ološem? To je stvarno nešto novo!
— Sve ima svoj kraj! — rekao je Džo.
— Ti još nisi odgovorio na moje pitanje — pronuija
-Sejn. Dodirnuo je mešiinca.
Miler je imao revolver u pojasu pantalona i nož. Sejn
mu je uzeo oružje.
— Pa? — upita on.
— Véc godinama nisam video šerifa.
Džo mu je vezao ruke na leđima.
— Harperovi ljudi s.u ubili šerifa — viknuo je, Sejn. —
Priznaj to već jednom!
— Sve dok sam vezan neću kazati ništa! — rekao’ je
Miler prkosno.
— Odvešćemo te u Takson i razgovaraćemo! — reče
Sejn. — Možda ćeš onda progovoriti. Razmisli!
-i- Vojska je ovde — lagao je Džo, — Oni će pohvatati
te Harperove nitkove. Ti to znaš. Neko od njih će ip«k pro­
govoriti kad oseti da mu. se radi o .glavi.
— Onda hvatajte Harperove za gušu! Sta sto mu gro­
mova, želite od mene?
— Ti trguješ oružjem. Harperovim puškama tvoja crve-
nokoža braća napašće ranč Holistera. Tamo je vojska. Ti si­
gurno znaš šta se sprenia i kako će se sve to završiti, zar ne?
41

42. Ubeđivali su ga da nešto kaže. I Šejn i Džo. Međutim,
Miler je ostao čvrst kao s'tena. iMije hteo ništa da oda.
— Ostani ovde pored njega, Džo! — reče Sejn posle iz-
vesnog vremena. — Ako pokuša nekim ;trikovima da se iz­
vuče i p.obegne, ti ga jednosavno upucaj i pošalji ga na onaj
svet!
—■Biće tako! — rekao je Džo i klimnuo glavom, — Sa­
mo ja mislim da mi njega ovde vežerao.. Vi ne smete ići sa­
mi.
Baš to je Sejn i želeo.
Prišao je svome konju i uzjahao. Poterao je mrkova
prema brdu koje se nalazilo iznad ranča.
Kada je stigao ispred zgrada pred njiim su se stvorili
dvanaestak muškaraca. Bila je tu i onij žeaa koju je već
upoznao.
— IVlomci — doviknuo je Sejn prodornim glasom. —
Crvenokošci. Oni su . . . mi za petama!
Naglo je zaustavio lionja.
— Crvenokošci me progone — reče on. — Ima ih dva-
nae&tak. ’ Ja sam ovd e, prošao pre tni dana. Tu je bila samo
iiedna plava žena.
— Pa to je Sandra! — viknuo je jedan od muškaraca.
Otvorio je vrata glavne zgrade.
— Sandra! — viknuo je on.
Vitka plavuša se već pojavila iz kuće. Stajala je na pra-
liu.
Šejn je skinuo šešir.
— Madam, opomenuo sam vas da se čuvate crvenofcoža-
(Ta — kazao je on. — Ali, ja sam nisam bio tako opreman i
*>ni S'U pošli u poteru za mnom.
— Pa on je bio već jednom ovde, zar ne? — upita ne­
ko.
— Jeste — odgovori plavuša. — Pre tri dana. Jahao je
<za Feniks,
— Ovde ste sigurni, mister .. .
— Nelson Mortimer — predstavio se Sejn.
— Ovde ste zaista na mestu gde možete mirno da spa­
vate a da vam se ništa neće dogoditi — reče jedan oovek.
— Ima nas m nogo. i crvenokošci se neće usuditi da nas na­
padnu. Skinite sedlo, dajte konju da jede i uđite U kuću.
Međutim, u štali nema mesta i vežite ga .ovde za gredu. Bi­
će mu dobro i tu.
Plavuša se okrenula i muškarci su poš'li za njom, Osita-
vili su otvorena vrata:
Sein je sliinuo sedlo i odveo mrkova na pojilo. Dok je
konj pio vodu, on se osvrnuo unaokolo.
Nigde nije bilo stražara. A i zaši» bi Harperovi i postav-
Jjali stražu? Zbog trgovine oružjem orii su se spnijateljiili sa
orvenokošcima.
Sejn ie napojio mrkova. ponovo ga vezao za poprečnu
gredu i dao mu da jede. A zatim je krenuo u lavlju pećinu!
Ceia kuća mirisala je na si’neće pečenje.
U dnevnoj. prostoriji ljudi su sedeli na džakovima i san­
ducima. Tu je bila i plavuša. Dva čoveka stajali su pored
42

43. vatre koja je tinjala. Polako i umereno. Oni su pripremaii
loečenje.
Svece su gorele u svmi ugLovima-prostorije, a kamin je
kao, neki car vatre osvetljavao celu prostoriju.
Moris Harper je bio svečano obučen. Njegova ociecsa
■razlikovala od »noga _što' su na sebi imali ostali ljudi. Mah­
nuo je rukom prema Šejnu.
— Dođite jvam.c, mister Mortimere — rekao je on. —
Mi svi sutra rano ujutru jašemo za Feniks. Pečenje je skoro
f?otovo. Samo još pet-deset minuta. Zovemo vas da nam se
oridružite.
Šejn se osmehnuo.
— Hvala vam — odgovorio je on. — To je stvarno lepo
od vas i ja bih bio nitkov ako ne prihvatim tako ljubazan
Doziv.
Sejn je podigao svoj šešir sa glave.
Ostali su ga posmatrali.
Plavuša je gledala u njega namrgođeno. Kao da mu nije
verovala da iskreno govori!
Moris Harperje sedeo sa dva čoveka na jednoj klupi.
Oni su se pomerili da bi on imao više mesta.
— Da li ,želite da posetite neku određenuosobu u Fe­
niksu? — upitao je Moris Harper. — Ili vam je to samo
onako, mesto koje želite da posetite.
— Nemam ništa određeno — odgovorio je Šejn. — Ako
nađem neki dobar posao ostaeu tamo. Ako ne, onda ću na­
staviti da jašem dalje.
— Ja sam Moris Harper! — predstavio se on.
Pokazao je rukom u pravcu gde se, nalazila plavuša.
— A ono je moja kćerka Sandra — nastavio je on. —•
Ona mi je već rekla da ste ovamo došU iz Meksika.
— To je tačno, ser. Ja sam se izvesno vreme zadržao u
ovom predelu. Ne snalazim se ovde.
— Vodim jedno prevozno preduzeće — reče Harper. —
Razgovarajte malo sa mojom kćerkom. Mi uvek imamo vre­
mena za dobre ljude i da nešto novo čujemo.
Sandra je izbegia Sejnov pogled.
Na jednoj velikoj dasci jedan oovek je nosio u činijama
Ssečeno meso od čoveka do čoveka.
Naravno, počeo je od Sandre i Harpera. Sejn je kao gost
bdio sledeći.
Ti nitkovi su stvarno bili uljudni. Sejn je to morao sa­
mom sebi da prizna.
Dok su svi jeli doneto je crno vino. A i booa brendija
ie poslužena. Sve kako treba!
Šejnu nije bilo najvažnije pečenje.
On je posmatraci šta se događa ->ko njega.
Sandra je ćaskala sa nekim čovekom koji je bio istih
>iodina kao i njen otac. Svi ostali, takođe i Moris, bili su se
posvetili pečenju i piću.
Moris Harper ie razgovarao sa Sejnom.
Sejn mu je oričao o Meksiku On, visoki jahač poznavao
je tu zemlju kao svoi džep. Tu nije bilo. potrebno da izmiš­
lja neke bajke Morisu Harperu.
43-