sejn

3. * S S E B N *
DŽEK SLEJD
HflCIJENDA LAVOVA
^ ^ N I Š R | ^ O R U ^ O O U ^ J A R ^ ^

4. E D IC IJA V E ST E R N ROMANA
SEJN
B roj; 33
Glavni 1 odgovorni urednik:
Svetozar TOMIC
U rednik:
Zorka CIRIC
Naslov originala:
Jack Slađe
APACHE GIRL
Recenzija:
Tomislav KETIG
Prevod i adaptacija:
Tomislav KETIG
Lektor:
Zorka CiRiC
Tehnički urednik:
Ferenc BARAT
Naslovna strana:
Ferenc BARAT
Korektori:
Ilona PISAR
Julija SMIT
laiarija BURANJI
Štam pa:
Tržište: 16. II 1982.
Izdaje i štam pa N iS R O F O R U M — O O U R M A R K E T P R IN T , N ovi
Sad. Vojvode M išića 1. G lav ni i odgovorni urednik: Svetozar T O M IČ .
U rednik: Zorka Ć IK IC . Naslov originala: Jack Slade — A P A C H E
G IR L . C opyright: 1976. by Towe Publications IN C , prem a ugovoru
sa G P A iz M inhena
Oslobođeno osnovnog poreza na prom et, m išljen je m P okrajinskog sek­
retarijata za obrazovanje, n auku i k u ltu ru S A P V ojvodine broj
413-12/79 od 28. II 1979 godine.

5. Za Sejna nije postojala nikakva mogućnost đa se izvuče.
Kanjon Je bio uzan i visoki Zapadnjak odmah vide da neće
moći da se provuče kraj četvorice jahača koji su se tako izne­
nada pojavili.
Mogao je, jasno, još da okrene svog sivca i da se vrati U
■smeru iz kojeg je došao. Ali, to bi bilo kao pobeći od kiše U
pljusak.
Za njim je bila horda gonilaca. Bilo ih je dvadesetorica i
protiv takve premoći zaista ne bi imao nikakve šanse.
Zato je ipak rešio da pokuša da se probije napred.
Zategao je uzde konju, i pustio da mu četvorica ispred nje­
ga dođu bliže. Puške Su im bile zadenute u futrole, a revolveri
au im bili nisko usađeni o bedru.
Izgledali su kao da uopšte nemaju neprijateljske namere i
kao da ne obraćaju pažnju na Zapadnjaka.
Šejn je, međutim, znao da stvari stoje drugačije.
Poznavao je njihovog vođu. Bio je to koščati tip sa licem
jastreba. Drška njegovog revolvera imala je više od tuceta za-
leza i to je samo za sebe govorilo dovoljno.
Zvao se Ejb Mek Donald i nije se bojao ni živog đavola.
Iscerio se široko, zaustavivši konja. Na otegnutom teksaškora
narečju progovorio je;
— Hej, Sejne. Sretosmo se najzad. Kako ti se to dopada?
Zapadnjak nije bio od onih koji vole da gube vreme na
trućanje. Zato uzvrati protivpitanjem.
— Koliko ti plaća „Vels Fargo” za moj skalp, Donalde?
Isplati li se za to umreti?
Mek Donald se ukruti. Izgleda da mu se Zapadnjakove re­
či nisu dopale.
— Umreće samo jedan, Sejne — odvrati prezrivo. — A na
krstači će stajati tvoje ime.
Cim to reče. odmah poseže za revolverom i to levom, iako
mu je revolver visio o desnom bedru. Mek Donald je pripadao
malobrojnima koji su umeli na taj način iznenađujuće brzo da
potegnu. To je već mnoge njegove protivnike stajalo glave, jer
.su normalno očekivali da će čovek kome revolver visi zdesna,
posegnuti za njim desnom rukom.
Šejn se nije dao iznenaditi.

6. ★★★S e j n ★★★
On je već dugo poznavao Ejba Mek Donalda i prokleto
mnogo je slušao o lom revolverašu.
Pucnji odjeknuše brzo jedan za drugim. Šejn se postrance
baci IZ sedla i prizemlji elastično kao mačka na tvrdo tlo ka­
njona.
On opali odozdo. Držao je „vinčesterku” u ruci. Izvukao je
iz futrole, padajući iz sedla, i to mu je bila velika prednost.
S tom puškom, mogao je da opali petnaest puta, a sa re­
volverom samo šest.
Četvoricu bandita ovo je zapanjilo kao grom iz vedra neba.
I oni su povukli đavolski hitro i nekoliko kugli prošiša pored
Sejna opasno blizu.
Ali, brzo je sve bilo gotovo.
Sejn je svu četvoricu izbacio iz .sedla. Jednog jo poplašeni
konj vukao još jedno parče za sobom i zbog toga mu se gadno
pisalo. Vrištao je kao da ga deru, a desna noga mu je, ¡skre­
nuta, visila još uvek u uzengiji. Kost mu je bila prelomljena u
visini kolena, i ubogi đavo mora da je trpeo nepodnošljive bolove.
Sejn spremno skoči i pokupi puške i revolvere trojice ra­
njenika, a onda se pobrinu o onom sa slomljenom nogom.
Oprezno ga oslobodi iz očajnog položaja i položi ga na tlo.
Divlji jauci prestadoše. Covek je još samo stenjao i zurio
u Zapadnjaka, a na licu mu se urezala crta zahvalnosti.
— Imao si peh — reče mu Zapadnjak. — Ali, trebalo je
to da znaš.
— U pakao s tobom, Sejne! — režao je momak. — Jednog
dana ćemo te se dokopati, i onda ćeš videti svoga boga!
Zapadnjak ne odgovori. Uze mu oružje i odvuče ga malo da­
lje. Onda priđe Ejbu Mek Donaldu. Vođa banda dobio je kuglu
u rame. Buljio je u Sejna kao da još ne shvata šta mu se
dogodilo.
— Odakle dolaziš? — upita ga Zapadnjak. — Kako si do­
šao na ideju ovde da me loviš?
— To smo dobro izračunali — stenjao je bandit. — Ti si
na putu ka Starom Orlu, jesam li u pravu? Stari Apač je tvoj
dobar prijatelj.
To je bilo tačno. I Sejn se uplaši. Jedna zla slutnja probudi
se u njemu.
— Kako ste to saznali? — upita uzrujano.
Ranjeni revolverás se isceri.
— I ja imam svoje prijatelje, Sejne. A ponekad se nađe
sredstvo koje će i najtvrdokornijeg tipa naterati da govori.
— Našli ste Starog Orla?
Ejb Mek Donald umorno klimnu glavom. Povreda mu je
bila teška, a krv mu je stalno isticala iz rane. S njim stvari

7. •k'k'k S E J N k - k i r
nisu stajale dobro. Može se izvući samo sa mnogo sreće. I ako
dobije pravovremenu pomoć.
Sejn nije osećao nikakvo sažaljenje prema njemu. Lično ga
nije naročito dobro poznavao, ali je suviše o njemu čuo. Mek
Donald bio je rdav momak. Pravi đavo. Milost je bila reč koju
nije poznavao. Bio je sebičan i beskrupulozan. Covek bez sa-
vesti. Sopstveni život cenio je isto tako malo kao i tuđ.
Sejnove misli vratiše se Starom Orlu. Taj Apač bio je izu­
zetan čovek. Nije bio poglavica nego vrač. 2iveo je usamljen u
bi'dima, povukavši se iz svog plemena.
Ali, nije bio sasvim sam. S njim je bila Mesečeva Zraka.
Njegova unuka.
Dok je zurio u lice bezobzirnog bapdita, Sejna je obuzimala
zla slutnja.
— Sta ste uradili s njima? — upita.
Ejb Mek Donald nabra čelo.
— S njima? Sta si mislio time?
Sejn odahnu. Banditi su izgleda u brdskom skrovištu Starog
Orla zatekli samo jednog muškarca.
Ejb Mek Donald pritisnu obe ruke na svoju ranu.
— Ja umirem, Se.jne! Pomozi mi!
Sejn zavrte glavom.
— Ti znaš dobro da nemam za to vremena. Mek Donalde.
Ostali pasji sinovi iz ,,Vels Fargoa” nisu daleko. Ne smem više
ni trenutka da gubim.
Okrete se naglo i priđe svom konju. Morao je dalje. Za
njega nije bilo drugog rešenja.
Jahao je što je mogao brže. Gonila ga je briga zbog Starog
Orla. Misao bi mu uvek nanovo odlutala na mladu Apačkinju
Mesečevu Zraku.
Oboje ih je poslednji put video pre godinu dana. Stari Orao
je već bio blizu osamdeset i upoznao je sve vrhunce i dna ži­
vota. Bio je mudrac kome su sva apačka plemena ukazivala
najveće poštovanje.
Sejn se s njim sprijateljio pre dve godine. Bio je to čist
slučaj da su se upoznali. U Zapadnjakovim očima bila je to igra
sudbine. On je čvrsto verovao da sudbina, ili kako god to zvali,
izvesne ljude neminovno vodi jedno drugom i spaja njihove
puteve. On je to doživljavao često.
Prošao je kroz uski kanjon koji se račvao, u još uže ka­
njone. Bio je to pravi lavirint u kome se čovek mogao snaći
»amo instinktom i poznavanjem stvari.

8. ★★★S E J N ★★★
Bile su to Cirikava planine. Sejn bi se svaki čas zaustavljao
na uzvišenim mestima i ispitivao orijentire. Ugledao je u da­
ljini Bulder Pik, a još južnije reckave vrhove Sijere de San
Antonio.
Bile su to tačke po kojima se upravljao. Pred očima su mu
opet stajale stare slike. Dan kada je upoznao Starog Orla.
Za Sejna kao da se to juče dogodilo. Stari Apač kupao se
u sopstvenoj krvi. Tri strele Komanča bile su zadenute u nje­
govo telo i bio bi potpuno iskrvario da Zapadnjak nije naišao.
On je pomogao starcu, previo ga i odneo do kolibe gde je upoz­
nao i Mesečevu Zraku, šesnaestogodišnju devojku od čije je
lepóte zastajao dah.
Ona nije nosila samo to jedno ime. Zvali su je i „Nožna
Apačkinja”.
- To ime joj je potpuno odgovaralo. Ona je zaista bila nežna
i pitoma devojka, prirodno ljupka. Svakom ko bi je video pri­
rasla bi za srce.
I Šejnu se to' dogodilo. Bilo je to sasvim drukčije nego u
njegovim prolaznim avanturama. U njemu se budilo osećanje
koje ga je po'dsećalo na stare dane, bez oblaka na obzorju života.
Znao je da mora da požuri. Gonioci su već bili pred ste­
nama, kada je naleteo na Mek Donalda i njegovu bagru. Sigur­
no neće još dugo proći, a oni će stići na poprište borbe. I sigurno
će udvostručiti napore da ga dostignu.
Sivac je bio umoran. Išao je još samo lagano napred, ko­
rakom, i dugo više neće izdržati.
Bio je to najnoviji od silnih pehova koji su ga pratili pos­
lednjih dana. Nesreća ga js tukla nemilosrdno, a sudbina tnu
očigledno nije dala da predahne.
Opet se sukobio sa „Vels Fargoom”. Po ko zna koji ¡nit.
Mesecima je vladao mir između njega i kompaniji'.
dalo je kao da su zaboravili jedno na drugo, ali, onda ji' do.slo
do prepada u Apač Džankšnu. Šejn se slučajno nalazio u k''*'
diću u kome se to dogodilo. I kao da je đavo tako hteo, i Sidni
Blad ne nalazio u blizini.
Sidni Blad. Najopasniji agent „Vels Fargoa” koji jc /n:io
sve moguće trikove. Pravi pas-tragač. I najtvrđi Sojruiv iunliv-
nik. Za njega ^ ije bilo sumnje da je Šejn izveo prcpiut '/.uin jc
odmah preduzeo sve da ga uhvati. Ali, Zapadnjak jc dno |icl:ima
vetra. Pre bi visio na grani, nego uverio Blada u .svoju nevinost,.
I tako je ponovo bio u bekstvu. Već pol dmia. .Iiilmo jc
stalno u cik-cak liniji, ali nije mogao da skine n vratu Kvojc
progonitelje.
Još uvek su se nalazili negde u stenama, zaoiilalt 1 /nbav-
Ijeni ranjenicima.
e

9. •k'k'k S E J N k k k
Još jedanput je Šejn imao sreće. Ali, koliko će ga dugo joS
sreća služili?
Konj mu je išao sve sporije. Iscrpljena životinja je teško
disala. Sa sapi mu se dimila para, a glavu je umorno obesio.
I sada, konačno, ugleda Zapadnjak ulaz u kanjon. Bio je to,
u stvari, taman procep u steni, i ličio je na prirodnu pukotinu.
Ali, Šejn je bio upućen u stvari. Kroz tu pukotinu vodio je
put u skrovište mudrog Apača, Starog Orla.
Bio je to ljudskom rukom načinjen otvor u ždrelo. Sejn
je morao kraj jednog vodopada, a onda je sjahao i poveo sivca
za uzdu. Uska staza vodila je preko jedne stenovite pregrade.
Levo odatle zevala je provalija, a desno je bila strmo uzdižuća
slena.
Morao je prosto da tegli konja. Životinja je svaki čas htela
da zastane. Bio je to instinktivni strah bića pred nepoznatim.
Ta vrletna staza bila je dugačka najmanje osamsto metara.
Zatim je morao da se provuče kroz još jednu usku pukotinu, I
tada je pred njegovim očima pukla jedna okrugla kotlina. Na
suprotnom obronku, nalazila je jednostavna brvnara. Tamo je
živeo Stari Orao.
Da li je on uopšte još živ? Da ga nisu oni zlikovci usmrtili?
Otkrio je neko kretanje kraj brvnare.
Neko je izišao na vrata, i gledao gore ka njemu. Bila je
to jedna vitka prilika. Puščana cev je blistala na jakom po­
podnevnom suncu.
Bila je to Mesečeva Zraka — ,,Nežna Apačkinja”. U to Sejn
uopšte nije sumnjao, iako je razdaljina bila prevelika da bi
devojku mogao tačno da raspozna.
Odahnuo je i pojahao. Najradije bi se stuštio u galop, ali,
u sivcu više nije bilo snage. Jedva je išao i korakom, pa je
silaženje u kotlinu trajalo duže nego što je Zapadnjak želeo.
Najzad se približio na rastojanje na kome ga je Mesečeva
Zraka mogla raspoznati. Ona obori cev puške i kriknu s olak­
šanjem.
— Visoki čovek Sejn! Samo nebo te je poslalo!
Zapadnjak joj mahnu. Na licu mu se čitalo nestrpljenje ka­
da se zaustavio pred njom i sjahao.
— Šta je sa Starim Orlom? — upita uzbuđeno.
U devojčinim očima videla se tuga. Stajala je pred Zapad­
njakom kao nezaštićeno ptiće. On je uze u naručje. Osećao je
da joj je potrebna pomoć.
— On se uputio na veliki put — prošaptala je. — Beli lju­
di su bili ovde. Naredio mi je da pobegnem u stenje i da se
sakrijem. Odozgo sam sve posmatrala. Oni su mu postavljali pi­
tanja, a onda je njihov vođa pucao u njega. Zatim su pretražili

10. ★★★Š E J N ★★★
kolibu sigurno se nadajući da će naći zlato. Kasnije su odja-
hali ... Ja sam spuzala dole i pokušala da pomognem Starom
Orlu. Odvukla sam ga u kolibu i položila na njegov ležaj. Po­
kušala sam da mu izvučem kuglu iz grudi, ali, to je bilo uzalud.
Stari Orao ce umreti, Sejne.
Zapadnjak je umirujući pogladi po crnoj kosi koja joj je
padala po leđima. Leva ruka mu je počivala na njenom struku
i osetio je kroz meku i tanku odeću od srneće kože toplotu nje­
nog tela.
Iz kolibe ga pozva jedan taman glas.
— Visoki čoveče! Znao sam da ćeš doći. Kojoti su hteli da
pobede tigra, ali to im nije pošlo za rukom. Uđi veliki prija­
telju, da mogu još jednom da te vidim.
Bio je to Stari Orao. Sejn se odvoji od Mesečeve Zrake i ona
pođe za njim u brvnaru koja se sastojala samo od jedne prosto­
rije.
Na jednom od prekrivenih ležaja bio je stari Apač. Sejn
jednim pogledom vide da je teško ranjen. Ali, iz starog Indijan­
ca zračila je nekakva snaga kojoj se Zapadnjak uvek iznova mo­
rao čuditi.
Osmehnuše se jedan drugom.
— Budi pozdravljen Veliki Glasniče Munje —■nazva Stari
Orao Sejna imenom koje su mu Apači nadenuli pre izvesnog
vremena. Dobro je da si se probio dovde. Ali, ja sam to znao.
Nikada ne može vrana da zadrži sokola i nikada ne može kojot
da rastrgne pumu.
Sejn priđe ležaju. Apač mu pruži ruku i njegov stisak još
je bio snažan.
— Ja sam se pripremio da umrem — nastavi Stari Orao. —
A li sam sebi naložio da još toliko živim da bih ti mogao sve
reći. Zamoliću te za nešto, prijatelju moj.
Šejn je još uvek držao ruku umirućeg. Gledali su čvrsto
jedan drugog u oči.
Bilo je zadivljujuće kakvim je mirom zračio Stari Orao,
iako je tačno znao da mu se kraj približava.
— Slušam Stari Orle — reče Šejn.
I Apač poče da govori. Jasno se videlo da to čini s napo­
rom, ali, svaka reč se mogla tačno razumeti.
— Moram da ti poverim jednu tajnu, Sejne. Ti si prvi čo-
vek koji će je saznati, i moraš mi obećati da je nikome nc'ćeš
odati.
Zapadnjak kratko pogleda ka Mesečevoj Zraki, a onda vra­
ti pogled na umirućeg Apača. U pogledu mu je ležalo nemo pi­
tanje.
Stari Orao je shvatio.
8

11. ■k'k'kSEJN'k'k'k
On se osmehnu.
— Mesečeva Zraka ima pravo sve đa sazna. Pre svega, o
njoj se i radi. Slušajte zato oboje šta imam da vam kažem . . .
Podigao je ruku. Devojka ode ka uglu prostorije i iz jedne
trbušaste boce napuni drveni vrč. Oštar, aromatičan miris ši­
rio se iz vrča, dok ga je pronosila pored Sejna i pružila ga star­
cu.
Stari Orao je srkao iz vrča i dok je pio kao da mu se život
ponovo vraćao u telo. On duboko udahnu vazduh i poče snaž­
nijim, jasnijim glasom da govori.
— To je počelo pre mnogo, mnogo zima. Moja kći La Duk
Tona bila je pravi cvet. Ružin pupoljak. Bila je najlepša kći
koju bi jedan otac poželeo. Trebalo je da se uda za jednog ve­
likog poglavicu. Potražili smo pravog oca za decu koju bi La
Duk Tona trebalo da donese na svet. Ali, La Duk Tona se po­
tajno zaljubila u drugog čoveka. Taj muškarac zvao se Romano
de Kortano i bio je potomak jednog od onih ljudi koji su pre
nekoliko stoleća došli i opljačkali ovu zemlju. On je bio dobar
čovek i ljubav se rasplamtela. I tako su nastale poteškoće. Moja
kći, La Duk Tona trebalo je da se uda za Belo Pero, sina č” -
venog Džeronima. Trebalo j^ da to bude potvrda saveza izme­
đu dva plemena Apača, ali, ljubav Apačkinje prema belom čo­
veku bila je jača. Belo Pero ih je iznenadio u zagrljaju, i hteo
je da ubije belog čoveka. Oni su se sukobili i ubili jedan dru­
gog. Moja kći je otišla odande i više nije htela očima da vidi
njegovo pleme. Pobegla je meni u brda, i stavila se pod moju
zaštitu. Ovde, u ovoj kolibi dónela je Mesečevu Zraku na svet.
Posle godinu dana, presvisnula je od tuge. Sahranio sam je
tamo pod stenama koje mesečev oblik imaju. Mesečevu Zraku
sam zadržao kod sebe. Bio sam joj i otac i mati u jednoj osobi.
1 uvek sam se trudio da je poštedim onih stvari koji bi joj poka­
zala ružnu sliku stvarnosti. Trebalo je da odraste ne prolazeći
kroz teškoće. To je bila Manituova volja ...
Morao je da napravi pauzu, Sejn i devojka su ćutali. Samo
su gledali u starog Apača i čekali da nastavi.
— Da, tako je to bilo — poče starac ponovo. —• I sada si
ti došao, Sejne, da dovedeš u red ono što je već davno trebalo
učiniti. Mogao sam ti još prošli put ispričati istinu, ali, tada
još nije bilo vreme za to. Mesečeva Zraka bila je još premlada
da bi sve mo'gla da razume. Možda je moralo sve tako da se
desi, kako se dogodilo. Sudbina ide vijugavim putem, Uvek je
tako bilo.
Za trenutak, pogleda devojku. Onda upravi pogled u Za­
padnjaka.
9

12. 'k'k'k S e j n k k k
— Ispričaću ti sve, jer mi je potrebna tvoja pomoć — nas­
tavi. — Ne za mene, već za Mesečevu Zraku.
— Šta treba da učinim?
— Pomozi joj, brate! Ona treba da dobije šta joj sleduje
1 ?ta joj od početka pripada. Njena mati je kod Romana, pošto
jc umro, pronašla testament. To je veoma vredan dokument i
ja sam ga sklonio pod moj ležaj. Leži među osušenim kozji“
kožama i pergament je još uvek tako svež kao prvog dana. U
testamentu stoji da mojoj kćeri treba da pripadne celo Roma-
novo imanje. A ako bi se njoj nešto dogodilo, njihovo dete će
biti naslednik.
— O kakvom se nasledstvu radi? — upita Sejn mimo, iako
mu je cela priča izgledala vrlo misteriozna i zamršena. — Je
li to neko veliko blago koje se negde nalazi sakriveno?
Rekao je to ozbiljno, ali je u njegovom glasu ipak bio trag
ironije, koji Stari Orao nije prečuo.
On se nasmeši mudro.
— Čitam ti iz očiju tvoje misli, brate — odvrati meko. —
I nije da nisi u pravu. Napravio sam greSku, ali snm odlučio
da učinim sve što je u mojoj moći da Mesečeva Zrnkii dođe do
svoga prava. Ona je sada potpuno sama sebi prepuštena. Bila
bi nepravda da ostane tako sama u brdima. Ona treba ila izađo
u svet belaca jer ako ostane ovde, osuđena je na propadanje
kao svi Apači i ostala plemena . ..
On se suvo zakašlja. Znoj mu orosi čelo. Ako so no bude
požurio da Zapadnjaku ispriča sve, svoju tajnu će poneli sn so­
bom u grob.
Sejn mu to reče. Za jednog belca možda bi to bilo brulnlno
i bezduSno, ali. Zapadnjak je poznavao mentalitet crvono r.iso
veoma dobro. Oni su prihvatili smrt kao nešto samo po st'hi
razumljivo, kao nekog dobrog prijatelja. Sejn je vlSo pnlii do-
živeo kako starac izađe na neko usamljeno mesto f’dc ohnvi
sopstveni posmrtni obred.
Ko zna da mu njegov čas dolazi, taj se pripremi zn njo^a.
Tako je bilo i sa Starim Orlom. On se samo no.smc'fil
— Dobro da si me opomenuo, brate. Ja ću zalHln Hknro u
večna lovišta. Nasledstvo se sastoji od jedne hacijonilo u tin U-
siekoj provinciji Sonora. U blizini je grad Arcipe na znpiitlnlin
obroncima velike Sijera de San Francisko. Ta hacijendu ,|o ji'd-
no malo kraljevstvo, i tamo gospodari čovek po imenu Krtiuin-
do Bolivar. Oteraj ga sa te zemlje, jer je to pravosnnino vln.s-
ništvo Mesečeve Zrake, moje unuke.
Šejn se nasmeši.
— Stari Orle — progovori sa puno obzira — ti kI innilMr
čovek. Ti si pročitao mnoge knjige belaca i sigurno poznajoS
10

13. ★★★S E J N ★★★
i njihove zakone. Trebalo je da uzmeš stvar u ruke još dok je
La Duk Tona bila živa. Zajedno s njom morao si da odeš tamo
i da preuzmete nasledstvo koje joj je pripadalo.
Stari Apač klimnu glavom u znak saglasnosti.
— Ja sam tada o tome razmislio — promrmljao je već teško.
— A onda sam došao do uverenja da je bolje i za mene i za
Mesečevu Zraku da ostane ovde, u samoći. I verujem da je tako
bilo dobro, jer sam mogao da je pripremim za život. Ona je u
međuvremenu saznala više, nego većina devojaka u njenoj dobi.
Ona se služi jezikom Apača, isto tako dobro kao i angloamerič­
kim 1 meksičkošpanskim. Ume da rukuje puškom i revolverom,
i gađa lukom kao apački ratnik. Zna da čita i piše, i stekla je
još mnogo drugih znanja. To je moje delo, Sejne. Pomoću tebe,
Mesečeva Zraka treba da iskorači u svetao, nemilosrdan dan.
— Ima li ona još neko drugo ime ili samo Mesečeva Zraka?
— Ponekad je zovem Dijana — odvrati starac. — I to joj
ime odgovara isto tako dobro kao i Mesečeva Zraka. Iz knjiga
belaca sam saznao šta Dijana predstavlja. Dijana je bila bogi­
nja lova kod Rimljana, kojima je nekada pripadao najveći deo
sveta, pre nego što su stigli beli barbari.
— Tako je — složi se Zapadnjak. — Ti si mudar i iskusan
čovek, Stari Orle. Ali, šta očekuješ od mene da učinim?
— Kada budem mrtav, polo'žićeš me pod stene, đa počivam
u miru kraj moje kćeri La Duk Tone. A kada to obaviš odjaši
sa Mesečevom Zrakom u Meksiko. Otići ćeš kod Fernanda Bo­
livara i reći mu da je Mesečeva Zraka zakonska vlasnica velike
Hacijende lavova.
— Hacijenda lavova?
Šejn nabra čelo. Neko nejasno sećanje budilo se u njemu.
Hacijenda lavova imala je zlokoban odjek i to još pre mnogo
godina.
Ona je često bila pominjana u vezi sa svim mogućim zlo­
činima, između ostalog i s ubistvima, otmicama i skrnavljenji-
ma. Sujeverni Meksikanci govorili su da njom vlada lično đavo
i da je pretvorio u brdsku tvrđavu.
— Da, Šejne — nastavi Stari Orao. — Sada znaš da pred
tobom leži težak zadatak. Zadatak koji samo jedan od milion
ljudi može da izvrši. Ti si takav čovek, Veliki Glasnice Munje.
Sudbina te je ovamo poslala, i ti ćeš to izvesti. Veliki Duh mi
je to rekao.
Zapadnjak se nasmeši.
— Voleo bih da imam tvoje pouzdanje. Stari Orle — reče,
i tek tada primeti da je stari Apač zaklopio oči i da mirno i
nepomično leži.
Stari Orao više nije mogao da ga čuje.
U

14. j
-k'k'k Š E J N -k -k ir
Sejn se okrenu ka devojci. Mesečeva Zraka je stajala sas­
vim ukočena. U očima joj se nije videla nijedna suza, ali, svoju
tugu nije mogla potpuno da sakrije.
— Moramo ga pokopati kako je želeo — rekla je. Hajd
da počnemo. Šejne.
Visoki Zapadnjak samo klimnu glavom.
II
Bilo je veče kad je Stari Orao legao na poslednji počinak.
Sejn je sedeo sa mladom Apačkinjom pred kolibom na klu­
pi koju je stari Apač sam istesao.
Ovde je vrlo malo podsećalo na stanište jednog Apača. Mud­
ri stari Indijanac je preuzeo od belaca mnogo toga .ito mu je
izgledalo korisno i dobro.
Na nebu su svetlucale zvezde.
Šejn pomisli na svoje progonitelje. Divlja hordu mora da
je već odavno naišla na četvoricu ranjenika, i oni su im sigurno
objasnili put do skrovišta Starog Orla,, i do ovo dolini'. Možda
je neki od njih još imao dovoljno snage da s ostalima jii.ii- diiljc.
Poneki ljudi iscede iz sebe i ono što niko ne sluti, iiko im je
srce puno mržnje.
Ali, Sejn je samo sa pola uma mislio joS na svoj novi sukob
sa „Vels Fargoom”.
Njegove misli bile su zaokupljene drugim prolilcmoin.
Testamentom Romana de Kortana koji jc u ntc-điivi'oninui
pronašao i pročitao.
Ako nije bilo drugih naslednika, onda jo Mo.sori'va Zriika
zaista vlasnica Hacijende lavova.
Ali, može li posle toliko godina uopšte joS neko pravo pot­
raživanja da se ostvari?
Bez sumnje, veoma komplikovano pitanje.
I ako pravo zaista bude na strani mlado poUiatiackliijo. ka­
ko ona može uopšte da dokaže svoj identitet? Ona tiijo itiuil.i ni
krštenice. Rodila se u divljini, i odrasla daleko od .svako civi­
lizacije, i . ..
Sejn prekide svoje razmišljanje i podiže glavu.
— Stari Orao je umeo da čita i piše — reče. — I)a II
nožda sačuvao i neka važna dokumenta?
Ona vrlo mirno klimnu glavom. Na njenom liru pojavio sr
izraz nežnosti i smernosti. S pravom je nosila svojo imo.
Nežna Apačkinja.
12

15. •k'k'k S E J N k k k
Ali, iniala je i drugo. Šejn je i nehotice morao da pomisli
na to kad je ugledao njene oči. Ugledao je potajni plamen stra-
■sti, i to drugo ime mu se dopade: Dijana. Odgovaralo joj je kao
1 prvo.
— Imam dovoljno dokumenata — odvratila je mirno. —
I're svega, mogu da dokažem da sam kći onog čoveka. Na to
ciljao sa svojim pitanjem, Šejne.
Bio je iznenađen kako je brzo i logično umela da misli. I
nije bilo samoiznenađenje koje ga je preplavilo. Bila je to i oča-
' (nost.
Nekako ga je to iznenada zgrabilo.
Odjednom je video tu devojku kao ženu i kao partnerku.
Dok je još gledao, ona se osmehnu.
— Ja sam od Starog Orla skoro sve naučila, što mi u ži­
votu može biti potrebno. On mi je pričao i kako je to kad se
muškarac i žena vole. A.11, ja to još nisam doživela. Nikada mi
se nije pružila prilika za to.
Ona blago obori pogled kao da se srami. Ali, Sejn je proz­
reo njene prave misli.
Sazrela je i čeznula je za ljubavlju, kao i svako drugo od­
raslo ljudsko biće.
Šejn je obgrli oko ramena i privuče je k sebi. U prvom tre­
nutku, kao da se u njenom vitkom telu probudio nehotični ot­
por, ali, nije prošlo dugo, a ona se priljubi uz visokog Zapad­
njaka kao da traži njegovu zaštitu.
Došlo je to prirodno, kako je moralo da dođe. Sejn pode s
njom u kolibu.
Ona je bila lepa devojka, sa svim dražima koje muškarac
samo može poželeti.
Vreme kao da je proletelo.
Sada su ležali mirno jedno kraj drugog. Mesečina je pa­
dala kroz mala okna na zapadnoj strani, i ocrtavala neobične
oblike po drvenom podu. Zov ćuka odjekivao je dolinom.
— Lepo je, Šejne — prošaputa devojka, — Kada bi samo
moglo uvek tako da ostane. Ali, to nije moguće. Ja to znam.
I to me je Stari Orao naučio. Postoje ljudi koji puste korenje
kao drvo. A postoje i ljudi koji traže slobodu kao orao na nebu.
Ti pripada.š orlovima, Šejne.
Neverovatno kako je jasno videla stvari, i to je bilo dobro.
— Hoćeš li u Meksiko? — upita je Šejn. — Hoćeš li da se
boriš za svoje nasledstvo, Mesečeva Zrako?
Ona sede i ukruti vrat, podigavši glavu. Čvrste grudi svet­
lucale su joj na mesečini. Crna kosa činila je očaravajući kont­
rast prema boji njene kože.
— Hoću u Meksiko — reče odlučno. — Ljudi me zovu Než-
t?

16. ★★★S E J N ★★★
na Apačkinja, ali, Stari Orao mi je dao još jedno ime, kao što
znaš.
— Dijana, boginja lova. Imam osećaj da i to ime s pravom
nosiš. Kako onda hoćeš da te zovem?
— Odsada samo Dijana.
— Dobro, Dijana. Ti, dakle, hoćeš po svaku cenu da prih­
vatiš borbu. Cak i ako je ta borba bezizgledna?
— Ja nisam spremna da svoje imanje prepustim lešinarima.
Radije ću umreti nego se odreći svoga prava.
— I ako nikakvih pravih izgleda nema? — ispitivao je op­
rezno Zapadnjak. — Sta ćeš učiniti ako zakon stane na stranu
tog Fernanda Bolivara?
Ona steže pesnice. U tamnim očima joj sevnuSe munje.
— Postoji prirodno pravo, Sejne. I zbog toga nikada neću
odustati da tu borbu povedem. Sta bi inače trebalo da činim?
Da ostanem ovde u brdima i čekam na to da sreća dođe k meni?
Ili bi trebalo možda da odem Apačima i da tamo u nekom ubo­
gom šatoru postanem saputnica nekog ratnika koji jc naučio
da se sa ženom ne postupa bolje nego sa psom? Troča mogučiiost
je da negde među belcima potražim neki posao. Možda kao su­
dopera u nekoj krčmi. Da li je to nešto za mene, Sojtio? Ne,
prijatelju moj. Za mene postoji samo jedno rešenje, borba.
Zapadnjak uvide njenu mračnu odlučnost. Znao je da jo ne
može odvratiti od njenog puta, a znao je i da će biti na njonoj
strani. Pod pretpostavkom da su još uvek bili u situaciji da
odjašu.
Odjednom se začuo konjski topot. Odjekivao jo jo.i vooina
daleko i prigušeno, ali, Sejn je znao šta to znači.
I devojci nije morao ništa da objašnjava. I ona je kao i on
znala tačno šta im preti.
— Oni su dakle — promrmljala je. — Izgleda kao da su
pronašli put. Ali, proći će sigurno još izvesno vreme dok Ntignu
ovamo. Pripremimo se zato za put.
Ustala je i obukla se. Nije nosila ništa ispod svojo meke
odeće od srneće kože. Sama pomisao na to, izazvala jo u Za­
padnjaku blago uzbuđenje. Smešio se u sebi dok je poHO/.ao za
oružjem i kretao ka izlazu.
Devojka mu se dopadala. Bila je kao stvorena partnorka za
njega. S njom će sigurno doživeti joft mnogo divnih trenutaka.
U svakom smislu.
Bio je čvrst u svojoj odluci.
Pratiče je na njenom putu. Makar to značilo zakoračiti 1 u
samo središte pakla.
14

17. tU d r S E J N -k -k ir
Sve na njoj mu je imponovalo. Njena mudrost, njena od­
važnost i njena hladnokrvnost. I, samo se po sebi razume, njena
lepota.
Nežna Apačkinja . ..
To je bila greška zbog koje će se još mnogi ljudi pokajati.
Sejn je u to čvrsto verovao.
Prišli su malom koralu i osedlali oba konja koja su na­
meravali da jašu. Ostale životinje, dva mustanga i tri žilave
mule natovarili su svime što su mislili da ponesu. Dijana je
htela da ponese sve stvari koje je godinama volela, i koje su
bile dragocene.
Obavili su sve pripreme u potpunoj tišini i ponovo se Za­
padnjak uverio da mlada Apačkinja ne pokazuje ni najmanje
znake nervoze.
Pogledao je ka izlazu iz doline. Uskoro će se pojaviti prvi
jahači, i on nije imao blage predstave kako če se stvari odvijati
dalje.
Koliko je on bio obavešten, dolina je imala samo taj jedan
izlaz. Ali, sudeći po Dijaninom držanju, mora da je postojao
još neki izlaz za bekstvo. Inače, ne bi mogao da objasni njeno
mirno i hladnokrvno ponašanje.
Topot je sada već bio preteći blizu. Moglo je proteći još
najviše desetak minuta dok se jirvi jahač iz ove divlje horde ne
pojavi u dolini.
Odjednom, oseti Sejn da ga hvata nervoza.
Ako nema drugog izlaza iz kotline, onda oni sede ovde u
mišolovki.
— Aha — reče Dijana. — Konačno.
Razdragano se nasmejala.
— Kako treba to da razumem? — upita on namršteno i pre­
ko volje se osmehnu.
— Najzad si se uznemirio — objasni ona spokojno. — Na
to sam sve vreme čekala. Znaš li šta, Sejne? Sad mi se tek zais­
ta dopadaš. Ja, naime, ne volim ljude koji uvek samo svoj po­
nos, a nikada i svoje slabosti ne pokazuju. Cak i čovek kao što
si ti, ne može uvek da ostane miran i da se oseća najspokojnije u
sopstvenoj k o ži... Napred, amigo! Čistimo se odavde.
Ona se s lakoćom vinu u sedlo svoje kao gar crne kobile.
Bila je to vitka životinja, žilava i izdržljiva.
Sejn sede ponovo na svog sivca. On povede zasobommule,
đok je Dijana držala povoce mustanga. Jahala je prirodno na
čelu, i pravo ka severu.
Zapadnjak je sa nevericom gledao pred sebe.
Bolju saputnicu čovek nije mogao da zamisli.

18. ★★★S E J N ★★★
Serri toga, biće dobro da malo napusti Sjedinjene Države
dok preko priče sa „Vels Fargoom” ne naraste trava.
On jo bio nevin, ali, takođe je dobro znao da čoveka vrlo
brzo osude, a da on nema vremena da dokaže svoju nevinost.
Stigli su do kraja doline kad je prvi jahač na drugoj strani
upao u nju.
Sejn stade, osvrte se u sedlu i pogleda nazad. Sa svog mesta
mogao je da raspozna mnoge pojedinosti. Cak i čoveka na čelu
divlje horde.
Bio |e to Sidni Blad, specijalni agent „Vels Fargoa”. Sejnov
najopasniji neprijatelj, ali uprkos svemu fer protivnik. Služio
se sa hiljadu trikova, ali, nikada nijedna kugla nije poletela
Šejnu u ieđa.
Bili su na jedan način slični kao braća, a na drugi delili
su ih čitavi svetovi.
I Dîj'ana zateže uzde konju. Odavde gore moglo ,so sve dob­
ro posmatrati. Ali, njih dvoje nisu mogli da vidi', jer su sc na­
lazili u tamnom procepu stene u koji nije doi)irala mesečina.
Videli sii kako su jahači opkolili kolibu. Onda začuSo kako
Sidni Blad povika rapavim glasom.
— Sejne, izlazi! Predaj se, i s tobom će biti ziikon.ski pos-
tupano!
Reči su se jasno razabirale, iako je rastojanje od kolibe bilo
dobrih pet stotina koraka.
Dijana će podrugljivo.
— Oh te više ne može uhvatiti, Sojno. Ako to to znhavlja,
možeš nešto još i da mu kažeš.
Šejn klimnu glavom, cereći se. Onda stavi Siikc' kim (rubu
pred usta i grmnu.
— Pusti, Blade! To nema nikakvog smislu, /.niiS iloi)ri) da
ja sa ćelom tom stvari nemam ništa!
Jahači pogledaše u njegovam pravcu, Ni'kl |)i)(li(.;o.io puSko i
počeše da gađaju. Istovremeno, prvi momci hloilo.'li' <|,i pojure,
i da lov za tim čovekom dokrajče.
Oštar Bladov povik dozva ih nazad. Specijalni nnotil l)lo je
prekaljeni tip, i znao je tačno da proceni situaciju.
Sad mu je njegova oštra inteligencija kazivalii da slopi i
besni napad nema nikakvog smisla. On je već shvatio ilii jo Sojn
u boljoj poziciji. Tamo gore u uzanom stenovitom prosrku, je­
dan jedini čovek mogao je da zadrži pravu malu armiju nko
je bio brz i siguran strelac. A to je Sejn bez sumnjo bio.
Poslednji pucnji umukoše, i ljudi ponovo umirlSo konje.
Sidni Blad rekao je još nešto, ali, to Sejn nije mogaik da raza­
bere. Onda specijalni agent podiže ruku i mahnu u Zapadnja-
kovom smeru.
16

19. — Hoću da govorim s tobom, Sejne! — povika osorno. —
.'■lažeš 11 se?
— Može! — odvrati Zapadnjak glasno. — Ali, ne očekujte
nikakvu popustljivost, Blad.
Covek ,,Vels Fargoa” pojaha. Sedeo je na jednom šarenora
Ivonju, a držanje mu je odavalo snažno samopouzdanje.
Brzo se približio i zaustavio konja ispod stene među koji­
ma su se skrivali Zapadnjak i Dijana. Rastojanje je iznosilo
dvadesetak koraka pa su mogli razgovarati, a da se ne deru iz
IK'tnih žila . . .
— Ti si jedna luda, Sejne — poče Blad. Nema više uopšte
nikakvog smisla dalje da bežiš. Uhvatićemo te tako i tako. Tvo-
|i su časovi svakako odbrojani. Zašto si tako prokleto tvrdoglav
: nećeš da se opametiš? Činjenica da si pobegao dovoljan je do-
l;az za tvoju krivicu. Zašto nisi posle prepada ostao kao čovek
l-.oji nema šta da krije? Da si zaista nevin, to bi mogao lako
ila dokažeš. Ali, sve govori protiv tebe.
— Znam — odvrati Sejn grubo. — Zar si samo zato došao
r.lade, da mi pričaš ove besmislice? Već sam pomislio da imaš
n('što izuzetno važno da mi saopštiš.
Blad se cerio hladno. Smakao je šešir sa čela, tako da je
na mesečini zasjalo njegovo četvrtasto, glatko obrijano lice.
— Ako si zaista nevin, onda ćeš sići ovamo. Sigurno imaš
vedoke koji će moći da potvrde gde si se nalazio u vreme pre­
pada.
— Bio sam kod jedne dame — odvrati Sejn. — Ne bih hteo
kl je uvalim u teškoće. Ja sam džentlmen, B la d e ... Tako. A
;ad okreni svoju životinju i nestani. Ne predstavlja mi nikakvo
zadovoljstvo da i dalje traćim svoje vreme.
Blad Ijutito zateže lice i skoči iz sedla. Stojeći kraj svog
konja, pomakao je futrolu sa revolverom udesno, da bi mogao
brzo da povuče.
— I ja sam džentlmen, Sejne — odvrati pretećim glasom.
- I ja takođe treba da branim nečiju čast. Naime svoju sopst-
venu. Meni je već dosadilo da ceo svoj život provodim trčeći
/a tobom. Zbog toga hoću s tobom da se razračunam. I to ovde
I odmah. Izađi iz pomrčine i pokaži se, Sejne. Želim jedan fer
dvoboj.
Sejn se trže. To zaista nije bio Bladov stil. On nije pripa-
ilao onoj sorti slavoljubivih lutalica revolveraša koji'su smat-
lali da uvek ponovo moraju ,,koltom” da dokazuju svoju muš-
kost.
Ne, Sidni Blad nije bio takav. On ništa nije prepuštao slu-
%’>ju, i trudio se uvek da šanse budu na njegovoj strani.
X S e ja 33 17

20. ★★★ S EjN-k-kk
Treba li ovo da predstavlja neki novi trik? Hoće li Blad
da mu priredi neku novu svinjariju?
Sejn u to nije mogao da veruje, iako mu je instinkt govorio
da ovde nešto mora da nije u redu.
Ni Blad ni Sejn nisu bili kočoperni petlovi. Borili su se kad
je bilo potrebno, ali, uopšte se nisu bavili spektakularnim dvo­
bojima.
Utonuvši u takve misli, Sejn promrmlja.
— Reci mi, Blade, da li su te iznenada napustili svi dobri
duhovi?
— Hoću konačaio da znam! — zareža Blnd. — Jedan od nas
dvojice je suvišan na ovom svetu. Ti ili ja . .. Sta je? Bojiš
li se da mogu biti brži od tebe i da gađam bolje? Zar ti više
nisi onaj stari Sejn? Zar te je srčanost odjednom napustila?
Zapadnjak ne odgovori odmah.
Razmislio je, i onda klimnuo glavom. Zatim sjaha i pomeri
takođe svoj opasač udesno.
Polako krenu i izađe na mesečinu. Iza njcgn, sva napreg­
nuta, skrivala se Apačkinja, i Sejn se pitao u kakvom sc sta­
nju sada devojka nalazi. Da li je uhvatio strah, pa jt> zato za­
državala dah? Ali, odmah se uverio da nije tako.
— Pokaži mu, amigo — reče ona čvrstim i mirnuti plusom.
— Uveri ga da si bolji muškarac.
Sidni Blad je stajao blago poguren. Ruka mu j(! viaila iz­
nad drške revolvera. Nosio je „smit i veson”, kalibar 44, uobi­
čajeno oružje agenata „Vels Fargoa”.
Izgledao je malo nervozan. Lov na Zapadnjaka uidiu da je
dosta uticao na njegove živce. Možda su mu i gazde ..Vcls Far­
goa” dosule bibera u čorbu. Cak i hladnokrvan munuik kao žto
je Blad, može da iskoči iz koloseka.
— Jesi li spreman, Šejn? — upita.
— Zar se toliko žuriš đa umreš? — podrugnu sc /.apiidnjak.
•— Sta te to zapravo grize, Blade? Ko ti je razdrmao :;'.lvrc?
— Ja sam sit svega — zareža njegov protivnik. Mnji- gaz­
de u San Francisku žele konačno da vide neki rozuIlMl i ja ih
dobro razumem. Radi se o njihovom novcu. I ja sam im ću vi.'‘;c
sebi da izgledam kao glupi ovan. Zbog toga hoću da dokr.ijrim
stvar. I to u jednom dvoboju sa jednakim Sansam.i, Diij znak,
Sejr’e!
Zapadnjak shvati da je Blad nateran na ovu lu(hi Idrju. On
viSe nije hteo da se povuče sa puta kojim je krenuo.
To će biti oštra borba kakvu Sejn dosada nij(i voilln. iUnd
mu je bio ravan u brzini. Bili su ravnopravni protivnici, i ni­
jedan nije mogao drugome ništa đa dopusti.
Treba li to zaista da bude poslednja borba mc'du njima?
1«

21. ir k ir S E J N -k'k'k
Da li će to stvarno biti kraj dugogodišnjih gorkih razmirica iz­
među Sejna i Blada?
U tišini, odjeknu glas mlade Apačkinje.
— Ja ću dati znak. Opaliću metak iz svoje puške. Važi?
Sidni Blad pogleda sa nevericom.
— Ko je ona? Gde si je pokupio, Sejne? Je li ona poput
drugih mačaka koje se motaju oko tebe?
Specijalni agent je zaboravio na svoju učtivost. To je bio
znak da je popalio sve mostove za sobom.
Sejn odgovori na isti način.
— Ona je tigrica, Blade. I ja tražim od tebe da joj ni dla­
ka ne fali s glave u slučaju da me pobediš. Pusti je samo da
i)dja.?e. Imam li tvoju reč?
Sidni Blad klimnu mirno glavom.
— Ona me ne interesuje. Meni je stalo samo do tebe i ni
do čega drugog na svetu . . . Ali, ko je ona?
— Ljudi je zovu Nežna Apačkinja. Bojiš li se da bi mogla
iz tame da ti pošalje jednu kuglu?
— A otkud da znam da to neće učiniti?
— Ja neću pucati — reče Dijana mirno. — Ispaliću samo
jedan pucanj, kao znak.
Blad zauze napregnuto držanje.^
— Ja sam spreman — procedi kroz zube.
Sejn klimnu glavom. I njega je uhvatilo uzbuđenje. Ovo što
se ovde dešavalo, bilo je čekanje na smrt ili na tešku ranu.
Ali, više nije bilo uzmaka. Za obojicu. Kocka je bačena. Za ne­
koliko sekundi, odlučiće se sudbina. Možda zla kob čeka obo­
jicu.
Ovo ovde je bilo drukčije nego u drugim borbama. Sve misli
bile su koncentrisane na jednog čoveka. I na predstojeći pucanj.
Nastala je smrtonosna tišina.
Oba muškarca, osluškivala su šum dok je devojka izvlači!»
„vinčesterku” iz futrole.
Tome je sledio metalni zvuk, kada je ubacila metak u cev.
Sejn je pratio u mislima sledeći pokret Apačkinje. Za koju
sekundu podići će se puška i cev uperiti u zvezdama prekriveno
nebo. Onda će ona baciti još jedan pogled na muškarce pod njom,
još malo oklevati i povući oroz.
Video je kako se Bladovi prsti miču nad drškom oružja.
Napregnutost se ocrtavala na dotle ledenom licu specijalnog
agenta,
Sejn poče da se ceri. Bilo je to neobično. Sasvim iznenada,
iz trenutka u trenutak, opet je pronašao svoju hladnokrvnost.
Nije više mislio na to da može ubrzo da bude mrtav. Koncentri­
sao se samo na šumove iza njega.
19

22. ★★★S E J N ★★★
I tada prasnu pucanj. Odjeknuo je usred smrtne tišine i
Sejn vide kako Sidni Blad izvlači revolver.
Njihovi pucnji odjeknuše istovremeno. Sjediniše se u jedan
prasak, i Sejn se zgrči kao pod udarcem biča.
Ali, nije pao. Stajao je i dalje na obema nogama i osetio je
samo jedan bol koji ga je žignuo u slabini.
Kugla ga je samo očešala. Sidni Blad, naprotiv, nije imao
toliko sreće.
Srušio se na kolena. Još je stezao revolver, ali, morao je da
se odupre obema rukama da ne bi pao nauznak.
— Pobedio si, Šejne — proštenja specijalni agent. — Sada je
lov za sva vremena okončan.
Sejn ugleda kako su jahači u dolini pokrenuli svoje konje
i prvi pucnji sevnuše ka njemu.
Visoki Zapadnjak uputi Bladu sažaljiv pogled i reče.
— Tvoja krivica, Blade. Ti nisi drukčije hteo.
Onda se okrete i koraknu ponovo u tamu.
Nije znao koliko je teško Blad pogođen, ali, nije izgledalo
da će umreti.
Bez žurbe se vinu u sedlo i uze duge povoce tri natovarene
mule.
Dijana je već krenula i Sejn krenu za njom uskom, vrlet-
nom stazom koja je vodila unutra u brda.
Bilo je sve mračnije, i kopita su glasno odjekivala po ka­
menu. Sejn oslušnu da li dolaze gonioci, ali, izgledu du ju lov
bio prekinut.
Dijana se nasmeja tiho.
— Odustali su. Ali, ne bi nas uhvatili ni da ja.Su kao sami
đavoli.Ovo ovde je lavirint mnogih puteva, amigo. To si si^jur-
no već primetio.
Sejn klimnu glavom, Uprkos tami, učio je da biv.biojnc us­
ke pukotine u stenama otvaraju mnoge puteve. Covek jt> morao
dobro da poznaje okolinu, da ne bi beznadežno zalutao,
Zapadnjakove misli više se nisu bavile ,,Vels Farj'oom”, Bio
je siguran da je ovo poglavije za njega bilo zaključi-iio.
Sada ga je čekao Meksiko ...
III
Jahali su celu noć, a ujutru su se zaustavili du so odmore.
Nalazili su se na jednoj padini na ograncima planina La.s Kru-
ces. U daljini, videla se žuta ravnica, a iza nje svothicnva tra-
■>a jedne reke koju Šejn nije mogao da raspozna. Možda je to
20

23. i
­
•kk* S E J N -k -k *
bilo reka Džila, i ako je tako, onda im preostaje još tri dau«
jahanja da bi ostavih granicu iza leđa.
Zaustavili su se da pogledaju kraj iza sebe, i potraže go-
ruoce. Ali, nikakav trag nisu mogli da otkriju. Sigurno nisu
mogli da se snađu u lavirintu malih kanjona.
Šejn pomisli na Sidnija Blada. Da li je umro od rane? Ako
je tako, onda je on sam kriv za svoju nesreću. Niko ne mo­
že .. .
Zapadnjak se trže usred svojih misli.
Da li ga zaista niko zbog toga ne može pozvati na odgovor­
nost? ^
Naravno da može. Sigurno bi to i učinili. Bilo je jasno kao
na dlanu, da bi ga lovili kao pobesnelog vuka, ako Sidni Blad
I l i j e preživeo dvoboj.
Ljudi bi predstavili stvar u krivom svetlu. To bar ne bi
l)ilo teško, A u tom svetlu Šejn bi ispao kukavički ubica, prok­
leti pasji sin koji je Sidnija Blada smakao s leda, a da mu nije
pružio šansu,
Trebaće vremena da on i Dijana stignu u Meksiko. Tek ta­
mo naći će se u sigurnosti. Mada svakako ne za dugo, jer ni u
■Vieksiku čovek ne može duže vreme biti siguran pred „Vels
I’argoom”. Moćna kompanija iniala je svuda svoje agente. Sejn
je mogaa da računa s tim da će ga nekolicina goniti čak i u
.slučaju da se sve okončalo na ranjavanju Sidnija Blada.
Takvu blamažu „Vels Fargo” ne bi mogao mirno da pod­
nese. Tako nešto moralo bi da se osveti.
Na severu se dizao tanak pramen dima ka kristalno jasnom
nebu. Bio je to jedini znak prisustva ljudi. Možda se radilo o
logorskoj vatri, a možda je to bio i dim iz nekog ognjišta. Mož­
da je neko živeo izdvojen od sveta.
Šejn je ipak veravao da je to logorska vatra, jer u škrtim
dolinama i prašnjavoj ravnici nije otkrio ni najmanjeg traga
koji bi ukazivao na neku farmu, ranč ili čak gradić. U ovom
kraju, ništa se nije moglo održati. Ovde čovek nije mogao da
drži ni stoku. Bilo je jednostavno suviše peska i kamenja i pre­
malo vode. •
Bila je to uboga i od boga zaboravljena zemlja, od sunca
isušena i prepečena,, u kojoj jedva da bi ikakvo živo biće imalo
šansu da preživi,
I za Sejna je ponovo počinjala velika borba da se preživi.
Kada je pomislio na ono što ga očekuje, onda je ono što je ne­
davno doživeo bilo med i mleko.
Dijanin glas ga trže iz razmišljanja.
— Pitam se baš kakva nas još sudbina očekuje, Sejne. B
će bez sumnje teško za nas oboje.

24. ■k'k'k S e j n ★★★
Zapadnjak je pogleda i nasmeši joj se. U svetlu jutarnjeg
sunca izgledala mu je lepša nego u suton.
— Covek mora uvek da sačeka da se stvari dogode — reče
umirujuće. — A kada dođe vreme za fo, mora da postupa ona­
ko kako smatra da treba učiniti. To je nepisani zakon.
— VoliS li ti opasnost?
On sleže ramenima.
— Da li volim opasnost? Ne znam ni sam tačno. U svakom
slučaju, ]oš je nisam tražio. Možda ona traži mene, ili je ja
navlačim na sebe kao magnet.
— Ipak ti, bez sumnje, pripadaš onima koji su stalno u
opasnosti — promrmlja devojka zamišlji'no. — To .sam ja od
svog dede često slušala. Najbolji ljudi upndaju u najveće opas­
nosti. To dolazi otud što najbolji uvek i.si)r('ilnjač(', traži'ći pra­
vi put. Cak i kad je to na njihovu štetu. Je.siiin li u pravu, boj­
ne?
— Prepuštam tebi da zaključiš, Dijana. Samoljublje Jc lo­
ša stvar. Ja to mrzim.
Prišla mu je i priljubila se uz njega. Osetio Jo kuko u nje­
mu raste uzbuđenje, ali, sada nije bio po^^odan tr<'niilnk da se
ispune neke potajne želje. Ipak je obgrlio i ćulim.
— Šteta — prošaputala je — ja bih tnko volela da hudom
s tobom srečna. Veliki Glasniče Munje. Ali, na >,aloNt, to m- ni­
kada neće dogoditi.
Zapadnjak je i dalje ćutao. Iako Jc 1 Ham /.nno da bi mu
ona bila prava saputnica za ceo život.
S vremena na vreme, i njega bi obuzela želja /a J.lvolom
bez stalnog lutanja, za životom bez pretoće blll/ine hiniti,
On je to pokušao jednom. Bio je na iira^u iiaivei'e mi'će u
životu. Ali su onda nezasiti šefovi ,,Vels KaiKoa" pieluiinli sve.
Od tada, njegov život je samo osveta, O.svela /loriiu iina i
nezajažljivim sebičnjacima, ma kako sc oni /vall, ma Sta liili i
štitio ih zakon ili ne.
I uvek bi mu se, s vremena na vrcm(', put iiUnitlo mu tom
kompanijom. Kao i sada. Ako ne stigne na vrt'ine u MeU;.il<o,
biće izgubljen. U to nije bilo sumnje.
Iznenada oslušnu. Sasvim blizu, začuo hi> fiutu oil ko/;a bi
se i najtvrđi momci skamenili.
Jedna zvečarka kretala se kroz žbunjo kreo/.ola. Veliki r<'p-
til kretao se prokleto brzo, i bio je jako u/nenilren,
Šejn izvuče revolver i brzo nanišani. Prvi piiciiiij nije bio
precizan. Tamno, išarano telo zmije uvijalo .si? i l/.dl/alo ¡^a još
većim besom ka Zapadnjaku i devojci.
Sejn opali još jednom, i ovaj pucanj bio jo bolji. Ni'posrod-
22

25. s e ★★★
110 pred njima, reptil ostade da leži. Bio je to neobično veliki
primerak, znatno duži od jednog metra.
Konji počeše da se pribijaju jedan uz drugog i zanjištaše
i)d straha, jer ih njihov instinkt pred smrtnom opasnošću još
r.ije napustio.
Zapadnjak udarcem noge odbaci telo zmije. Bio je ljut
::to je morao da puca. U ovom nenaseljenom kraju, pucanj se čuo
nadaleko.
Apačkinja tiho kriknu i ispruži ruku.
— Tamo!
Šejn pogleda u tom pravcu. I on opazi jahače. Pojavili su
se u jednom useku između brežuljaka i sedeli su na malim,
čupavim, prerijskim konjima.
Apači!
Jahali su brzo uz padinu. Bilo je ukupno osam mladih rat­
nika, i bili su izuzetno dobro naoružani. Odmah načiniše polu­
krug, tako da bi Zapadnjaka i Mesečevu Zraku mogli dobro
da drže na oku. Nisu izgledali naročito prijateljski.
Sejn je dobro raspoznavao pripadnike pojedinih plemena.
Ovde mora da se radilo o Džikariljas Apačima, ali, sasvim si-
,;uran nije bio.
— To je Mali Kojot — reče devojka. — On i ovi ostali Od­
vojili su se od svoga plemena i "^jočeli sv da pljačkaju. Već tri
meseca ih gone. Ne samo vojska belaca, već i crveni ratnici.
Napravili su već dosta nevolja.
Sejn uperi pogled u ratnika, koga je ocenio da je lično Mali
Kojot. Bio je to čvrst muškarac od dvadeset pet godina. Imao
je ispupčene, skoro crnačke usne, a oči u uskim prorezima oda-
vale su surovost.
Svi ratnici nosili su kožne pantalone sa resama. Nage gru­
di sijale su im se na suncu. Na uzici oko vrata, nosili su kao
amulet izbledele koščice. Ljudske, to je Šejn odmah opazio.
O širokim pojasima visili su im skalpovi, neki sasvim sveri.
Iz njih su izbijali krvožednost i dah neprijateljstva.
Ovi đavoli bili su još gon od bande ,,Vels Fargoa”. Ako sa
ovako nastavi. Šejn i Dijana neće vigd imati mnogo šansi da ika­
da stignu u Meksiko.
Možda je za njih već ovde bila krajnja stanica.
Još uvek je vladala tišina.
Mali Kojot nije više gledao u Zapadnjaka, Sada je usmeritt
pogled na Apačkinju a usne su mu se razvukle u požudno ce­
renje.
— Ti si Mesečeva Zraka? — upita on na apačkom, ali, to
je više bila tvrdnja nego pitanje.
Ona ga ponosno pogleda u oči.
23

26. ★★★S E J N ★★★
— Zar me više ne poznaješ, Mali Kojote? Da li te je tvoje
pamćenje napustilo? Ne sećaš se kako smo se sreli prvi put?
Senka prelete preko lica Indijanca. Onda kao da se u nje­
mu pojavilo neko novo saznanje.
— Gde je starac? Gde je Stari Orao?
— Stari Orao je kod Manitua.
Mali Kojot otpljunu.
— Prokleto neka je njegovo ime! — zareža. — Dobro je da
je mrtav. Je li ga on ustrelio? — upita pokazujući na Zapad­
njaka.
— Bili su drugi — reče devojka. — Ljudi iz „Vels Fargoa”.
Mali Kojot je zurio iznenađeno.
— Onda su psi iz „Vels Fargoa” i vaši neprijatelji? — u
pitanju se osećao vrebajući prizvuk, ali, i neka odobrovoljenost.
— Vi ste se borili protiv njih?
Sejn odmah ugleda šansu. Morao je da je iskoristi. Bila je
to jedina mogućnost da prežive ovu neočekivanu avanturu. U
ovim trenucima, nije smeo da ima nikakvih ob/.ira, inače su bili
izgubljeni. Mali Kojot trebalo je da da samo jedan rečil znak, i
Sejn bi bio mrtav čovek. Protiv takve premoći moKio na jo spa­
sti samo lukavstvo.
Veliko lukavstvo. Morao je da bude prcpri'cU'n i tla govori
samo prave reči. Inače, može odmah da počne cla sačinjava tes­
tament.
— Ja sam ustrelio njihovog vođu — ročo na apačkom. —
Odonda smo Mesečeva Zraka i ja u bekstvu.
Upotrebio je to ime, jer je kao Dijanu niko od iivili ratnika
nije znao.
— Ima mnogo poglavica kod „Vels Farj'oa" — pi iineli Mali
Kojot. — Koji od njih je bio?
— Zove se Sidni Blad.
Neopisivo čuđenje razli se licima ratnika,
— Čovek koga zovu „pas tragač”? Ti si nn (il)io7
— Ja ne znam da li je mrtav, Mali Kojote. Kada Jo on pao,
došli su ostali. Morali smo brzo da se povučenu),
■— 1 ko si ti, bledoliki?
— Belci me zovu Sejn, Među Apačima nosim dniRo ime,
— On je Veliki Glasnik Munje — objasni devnjka hitro. —
On je prijatelj tvoga oca i mnogih drugih velikiii pofilavica.
Možda će biti i tvoj prijatelj.
— Kuda ste namerili? — orvrati Mali Kojot otežući.
— Možda u Meksiko — Zapadnjak je to naglasio kao mo­
gućnost, a ne kao odluku. Instinkt ga jo upozoravao kako da se
ponaša s ovim prevejanim tipom koji jo surovo.Sću stekao
ime. Mali Kojot je bio potpuno neuračunljiv čovek. Njemu se
24

27. ni trenutka nije moglo verovati. Svaka mala greška mogla bi
biti smrtonosna.
— Meksiko ...
Indijanac je to promrmljao upola zamišljeno, upola upitno,
pa nastavio!
— Sejne, ti si najveći neprijatelj „Vels Fargoa”. Ja sam već
mnogo slu.šao o tebi. Ti možeš s nama da jašeš. Bićeš nam sva­
kako od velike pomoći.
Zapadnjakovo lice ostade bezizrazno.
— A ako mi ne bi bilo zadovoljstvo da jašem s vama? — upi­
ta mirno.
— Zbog kakvog razloga to za tebe ne bi bilo zadovoljstvo?
— Zato što ste vi banditi. Vi ste banda crvenih đavola koje
i belci i Indijanci jednako grčevito gone. Vi ste prekršili naredbe
velikih poglavica svoga plemena, i počeli na svoju ruku da pljač­
kate.
— Mi vodimo rat — prekide ga Mali Kojot. — Mi nećemo
kao ostali da trpimo teror belih ljudi. Mi nismo banditi. Mi smo
pravi ratnici, Sejne.
Uzvikivao je poslednje reči, pun ponosa i fanatizma i možda
je zaista i verovao u to što je govorio.
Sejn je mogao da pokuša ^a ga razuveri u to, ali, to očito
nije bilo moguće. A nije imao ni vremena za to.
— Kako ti misliš, Mali Kojote — reče. — Vi ste, dakle,
ratnici, ali, ljudi vas gone kao banditsku hordu. Sa vama zajed­
no imao bih manje šansi da stignem u Meksiko. Zbog toga ću sa
Mesečevom Zrakom i dalje jahati sam.
— Ne, nećeš.
Puške su bile uperene u Zapadnjaka. Prsti su ležali na oba­
račima. Sejn je mogao da potegne samo svoj revolver, a u nje­
mu su se nalazila samo četiri metka.
— Možeš da biraš, Sejne — cerio se Mali Kojot. — Ili ćeš
nas pratiti, ili ćeš izgubiti život. Možeš da se odlučiš kako ti se
više dopada.
Pošto Zapadnjak nije odmah odgovorio, poglavica nastavi,
— Mesečeva Zraka će onda pripasti nama, A tebe će pož­
derati lešinari,
Sejn polako klimnu glavom,
— I šta je vaš plan? Sta ćete preduzeti?
— Prvo moraš ti da se odlučiš, Sejne, I naš cilj je Meksiko.
Ali, prvo moramo da obavimo jednu važnu stvar u Državama.
Vas oboje bićete nam pri tom od velike pomoći. I ti i Mesečeva
Zraka.
Sejn nije morao da se napreže da bi shvatio da je uhvatio
đavolski vruće gvožđe.
25

28. ★★★ S E J N ★★★
0 Malom Kojotu je već nekoliko puta slušao, ali nikada
lišta dobro. I nehotice, pomislio je na mrtve ljude, žene i de­
fu. Pred nje'govim očima pojavila se slika spaljenih ranceva.
Krv, smrt i očajanje kud god bi čovek pogledao.
Tako je izgledalo posvuda kuda bi Mali Kojot sa svojom
hordom udario.
1 sada je Sejn bio prinuđen da postane saradnik tog krvo­
loka.
Nehotice je pomislio na svoj prethodni razgovor sa Dijanom.
Apačkinja je rekla kako najbolji ljudi upadaju u najveće opas­
nosti zato što uvek čine onako kako je pravo.
— Da li će to biti pravo ako on bude s ovim đavoli ma ja­
hao? Hoće li to biti u skladu sa njegovom čašću?
On se nasmeši gorko.
Do đavola sa prokletom čašću! Ovde se radi o njoRovom i
Dijaninom životu. A nekako, uprkos svemu, mora du nnđc iz­
laz.
— Sta je, Šejne? Jesi li spremam?
— Spreman sam.
Mali Kojot se isceri zadovoljno. Njegov p<>Kl<‘d počivao je
ponovo na Nežnoj Apačkinji. Posmatrao je kao da ji' vc-ć nje­
govo vlasništvo, i Sejn oseti kako se u njemu piTiji* k'h-v.
Taj prokleti sitnooki otpadnik, doživeće joft itimoko čuda.
— Mi ćemo još danas mnogo novca pokupili — poOi- Mali
Kojot da objašnjava. — Radi se o dvesta hiljada zliilnih incksi-
kanskih pezosa. Velika gomila, Sejne. Jesam 11 u pravu?
Sejn klimnu glavom u znak saglasnosti.
— Kome misliš da ih uzmeš?
— Našem zajedničkom neprijatelju, „Vols KarKou".
Šejn se trudio da se njegovo čuđenje ni- pninc-ti Ono se
nije odnosilo na činjenicu da se radi o transpoiMu ..Vi-l.s l'’ai>ioa”.
Čudio se samo zbog toga otkud ovi banditi odn'flnum shvalaju
vrednost novca. Normalno bi bilo da su pre svi'^iii /..liiitt'ri'sovani
za sve moguće predmete od vrednosti i koristi, luio .^lo jo, na
primer, oružje. Indijanci su prezirali novac. Takva veStačka
vrednost nije odgovarala njihovom mentalitetu.
— Zašto ti je potreban novac? — upita ga.
Mali Kojot se osmehnu tajanstveno.
— Kada dođe vreme, sve ćeš saznati, Sejne . ,,
Malo kasnije pojahali su.
Zapadnjak i Apačkinja bili su razdvojeni jedno od drugog.
Ona ie morala da jaše kraj Malog Kojotu. Šejn s(< naln/.io iz­
među dvojice drugih ratnika. Nije bilo sumnjo da jo on praktič­
no bio njihov zarobljenik.
Morao je, znači, da sarađuje u jednom prepadu. U običnim
26

29. k-kie S E J N 'k 'k 'k
uslovima, on time više ne bi razbijao glavu. „Vels Fargo” mu je
JOŠ uvek bio mnogo dužan. Zbog toga, on nije imao nikakvih
obzira prema toj nezajažljivoj kompaniji. Ovaj put su stvari sta­
jale drukčije.
Radilo se o ljudskim životima.
A pri takvim prepadima, apački otpadnici nisu znali za mi­
lost. Posebno ne krvoločna horda s kojom je on jahao.
Ili je možda Sejn ipak grešio?
IV
Napali su kočiju sledećeg dana popodne. Napad je izveden
sa takvom preciznošću da se Sejn zapanjio.
Tako nešto od ovih primitivnih tipova nije očekivao.
Mali Kojot je sa svojom hordom opkolio s obe strane stari
poštanski put koji je vodio sa jugozapada, dakle od Auge Pri­
jete, ka Lordsbergu i odatle dalje na sever.
Nalazili su se dvanaestak kilometara južno od vrha Ciri­
kava. Put je vodio između visoko uzdignutih, oštrih stena. Bilo
je to najidealnije mesto za prepad koje je čovek mogao za­
misliti.
— Biće uskoro tu — primeti Mali Kojot. — Nećemo čekat
dugo.
Šejn je čučao kraj poglavice. Iza njega, nalazila su se dva
ratnika. Jedan od njih je stalno držao prst na obaraču svoje
„vinčesterke”.
Svi su bili opremljeni najnovijim modelima, a i municije
su imali dovoljno, što je Sejn u međuvremenu otkrio.
Bio je začuđen da oni poseduju takve puške. Uobičajeno je
bilo da bezobzirni preprodavci oružja prodaju Indijancima samo
najlošije prangije koje čovek može zamisliti. A ovi bi opet bili
srećni da se domognu bilo kakvog vatrenog štapa.
Otkud im dakle takvi modeli koje većina belaca ni za naj­
skuplju cenu nije mogla da nabavi?
Sejn nije imao vremena da i dalje misli o tome.
Kočija se približavala i brzo i precizno počeo je da se od­
vija plan Malog Kojota.
Mesečeva Zraka napusti svoje mesto. Posrtala je po uza­
nom putu u pravcu odakle je dolazila kočija. Devojka ovaj put
nije nosila odeću od srneće kože, već nešto otrcano od plave tka­
nine, koja je na mnogo mesta više otkrivala njeno telo nego što
ga je skrivala. U trenutku, Sejn opazi kako Mali Kojot požud­
no oblizuje usne.

30. 'k'k'k S EVNir-kir
— Lepa je — gunđao je. — Ti ćeš je meni prepustiti.
Sejn ne odgovori. Koncentrisao se na ono što se dole do­
gađalo.
Njemu su praktično bile vezane ruke. Nije mu ostalo ništa
drugo nego da čeka.
Još uvek nije znao skoro ništa više nego posle prvog raz­
govora sa Malim Kojotom. Nije znao ni otkud kočija dolazi, ni
kakva je njena oružana pratnja. Normalno bi bilo da „'V'els Far­
go” uz takav transport pošalje najjače obezbeđenje.
Ako to ovaj put nije slučaj, onda se ni tih dvesta hiljada pe­
zosa ne nalazi u kočiji.
Meksikanski zlatni pezosi! Kakva besmislica!
Meksikanci sede na svom zlatu. Kada oni trguju s Ameri­
kancima, onda plaćaju drugom protivvrednošču. Nijedna država
ne baca svoje zlato kroz prozor.
Postojala je, naravno, t druga mogućnost. Može sc dogodi­
ti da se radi o nekoj nedozvoljenoj trgovini u koju je ,,Vols Far­
go” umešao svoje prljave prste.
Na to je Šejn već pomišljao. Uskoro će više znati. Naj­
kasnije za dan-dva, kada stigne u Meksiko.
Možda će Mali Kojot već izvući mačku iz džaka. To treba
sačekati, .što Zapadnjaku nije bilo teško. Strcpljcnjc jo l>ilo nje­
gova velika prednost.
Kočija se pojavila između stena. Još jedna oštrn krivina, i
onda ona stade.
Pred konjima predvodnicima u šestosprcgu zgrčila si' na tlu
Nežna Apačkinja. Ležeći tako, oličavala je sliku jiui.i. Raširila
je ruke i zarila ih u prašinu. Glasno je kukala. Njono vitko, po-
lunago telo divlje se trzalo.
Iz unutrašnjosti kočije, proviriše cevi. I vo/.ar i njegov
pratilac uzeli su „sačmarice” u ruke.
Sejn je poznavao obojicu. Razvukao je usta u prc'zrivi os­
meh.
Sta ta dva pokvarenjaka traže kod ,,Vels Fargoa”? Brut Ko-
lord i Kaleb Vilms. Oni su bili koljači prve vrste i svi su lo znali.
Bili su već davno ptičice za odstrel. Vešala ih ne bi mimoišla
kad bi ih žive uhvatili.
I ta dvojica su bili namešteni kao vozari kod „Vels Fargoa”!
Stvarno je bilo nešto sumnjivo u celoj toj stvari.
— Sta je? — povika neko iz kočije.
— Tamo leži žena — odvrati Vilms. — Indijanka ili Mek­
sikanka, gazda.
Tišina. Čovek u kočiji bio je prokleto nepoverljiv. Brižljivo
je pretraživao pogledom okolinu, ali, Mali Kojot i njegovi ljudi
bili su dobro sakriveni.
2b

31. •k'k'k S E J N -k'k'k
„Vels Fargoovi” ljudi nisu ni u šta posumnjali.
— Sve je čisto, gazda — povika Vilms sa boka. — Ovde na­
široko i nadaleko nema žive duše. Ko bi, uostalom, i mogao zna­
ti da u kočiji ima nešto naročito.
— Do đavola, Vilmse! Ne deri se toliko!
Vrata kočije se otvoriše i jedan vitak, žustar muškarac skoči
napolje. Držao je pušku na gotovs i koraknuo napred.
Kada je stigao do Apačkinje, ote mu se uzvik iznenađenja.
— Hej, mladićd, ovo je najlepša cura koju sam u posled­
njih nekoliko godina video. To morate i vi da vidite. Izgleda da
,I8 Apačkinja, koju su njeni oterali. A možda je i Meksikanka.
Ne mogu tačno da raspoznam.
Saže se i okrete devojku na leđa. Ona podiže oči i osmehnu
.se kao u snu.
— Senjor, molim vas! Pomozite mi! Ko god da ste, morate
me spasti. Za ime svete device od Gvadalupe, potrebna mi je
vaša pomoć, plemeniti gospodine . ..
Govoreći to, poseže obema rukama ka njemu i uhvati se
7,a njega čvrsto kao u transu.
Muškarac je izgledao kao da je na sve drugo zaboravio.
On ispusti pušku, i poče rukama umirujuće da gladi devojku
po leđima.
Sta li je u tom trenutku prolazilo kroz glavu dobro odeve-
nog džentlmena? Možda je već video sebe u krevetu sa svojim
dragocenim nalazom. I to bi bila sasvim prirodna reakcija.
Indijanci i Sejn su ostali nepomični u svojim zaklonima.
Sada i ostali ljudi „Vels Fargoa” napustiše kočiju, koja je
još nosila natpis „Jugozapadna kontinentalna pošta” iako je u
međuvremenu ta kompanija postala vlasništvo „Vels Fargoa”
kao i mnoge druge linije širom celog kontinenta.
Unutra su bila, dakle, samo trojica i oni su se sada oku­
pili oko Apačkinje, a naboku kočije sedela su još uvek ona dva
bandita sa „sačmaricama”. Oni su bili jedini koje još nije bilo
napustilo nepoverenje.
Petorica ukupno, to je bilo loše obezbeđenje za tako ogrom­
nu sumu. To je bio razlog zašto Sejn još uvek nije bio sasvim
uveren u postojanje takvog transporta.
U njemu je rasla napregnutost. On sam nije ni pomišljao
da nešto preduzme. Jedino ako bi Dijana dospela u opasnost,
umešao bi se on u neizbežnu borbu.
Onaj muškarac još je držao Dijanu u naručju.
— Prijatelji! — povika razdragano. — Pogledajte samo ovu
lutku! Nju ćemo uzeti sa sobom. Ona će mi iz zahvalnosti jesti
iz ruke. Kakvo vilinsko biće!
Tri u tamno odevena muškarca izgubila su i poslednji os-

32. ★★★S E J N ★★★
tatak opreznosti. Nisu gledali ni u šta drugo nego u devojku. I
to je za Apače bio pravi trenutak za napad.
Prvo s€ iza stena podiže Mali Kojot i dade znak. Odmah ga
otkriše oni tipovi na boku kočija. Oni pustiše krike upozorenja,
i istovremeno opališe iz svojih teških ,,sačmarica”.
Obojica su pucala na Malog Kojota, ali, apački poglavica je
već bio nestao u svom zaklonu.
Kada se ponovo pojavio, bila su oba vozara smaknuta. Je­
dan je beživotno visio prema napred i izgledao je kao da još
nije umro. Zgrčenim šakama držao je i dalje uzde. Drugi se sru-
žio postrance sa sedišta i ležao nepomično pred levim prednjim
točkom.
I tri agenta „Vels Fargoa” stajala su kao skamenjena. Znali
su da će umreti ako se okrenu. Iznenadni obrt situacije ih je
prosto paralisao.
To je bila osveta za njihovu lakomisilenosl. Ispustili .su svoje
puške. Za tren su bili okruženi ratnicima, a devojka so povukla
ka mestu gde su se nalazili Mali Kojot i Sejn.
Zapadnjak se još uvek držao zaklona stona. Raznii.iljao je
o tome, da li sada ima najzad šansu da nuthnudri Malog Ko­
jota. Apači su stajali dva koraka od njega nii steni, i bili su
mu okrenuti leđima.
Tada ga poglavica pogleda i široko sc isceri.
— Sta je, amigo, Šejne? — upita dovoljno glasno lia hi ga
mogli čuti i ljudi kraj kočije. — Hajde du ijo^lcdamn da li su
pezosi zaista tu! Ti se u to bolje razumeš.
Zapadnjak izađe iz svog zaklona. Dijana nm su o.'imchnu na
svoj nežni način.
— Jesam li svoj posao dobro obavila, amifio?
On lako kimnu glavom.
Kod kočije su u međuvremenu tri agenta ,,Vi'ls Fargoa" bila
razoružana.
Stajali su jedan kraj drugog i mračno /.urlll u Zapadnjaka.
— Da, ljudi, u to nema nikakve sumnjo — reče jedan od
njih. — Opis koji o njemu imamo tačno so poklapa.
Covek kraj njega zareža.
— Neka sd proklet, Šejne! Sad si so udriii.li) 1 sa apačkim
pljačkašima. Ali, ti ćeš to još platiti.
— Neka psi laju! — obrecnu se Mali Kojot, smoSkajući se.
— Oni su bezopasni, Šejne.
Rekao je to na engleskom, kao što je t rnnij«? na ongloskom
obavestio napadnute ko je s njim. Njogt)va nnmoi a bila jo jasna.
Hteo je po svaku cenu da Zapadnjaku prosočo svaku odstupnicu.
Sejn je imao osećaj da ga ovaj gura u močviiiii svo dublje, i
da mu odande nema izlaza.
30

33. k 'k ir S E J N k ie *
Parkleni krug se zatvorio.
Za njega je postojala .samo jedna mogućnost. Morao je da
ide ovim putem, do bilo kakvog kraja. A to zaista ne bi bio
neki naročito prijatan kraj.
Nisu više vodili brigu o pratiocima kočije, nego su počeli
odmah da je pretražuju.
U početku se činilo kao da je Mali Kojot zaista pogrešio.
Ali, onda Zapadnjak otkri skrovište. Pod kočijom nalazio se U
prikrivenim čvrstim držačima jedan pljosnati gvozdeni sanduk.
Sve je bilo tako izrađeno da bi ga nestručno oko moglo smatrati
sastavnim delom konstrukcije kočije.
Ljudi „Vels Fargoa ’ su se penili od besa i razočarenja. Je­
dan zinu kao vuk i poče iz sve snage da urla.
— Ko nas je izdao? Otkud znate da transportujemo to bla­
go? Samo ih je malo u to bilo upućeno. M i. ..
— Zaveži, Henkok! — brecnu se njegov sused. — Sa tom vi­
kom nećeš poboljšati situaciju. Mi ćemo nekako već saznati ko
nas je izdao. I onda ćemo ga poslati u pakao.
— A šta ćemo odgovoriti našim gazdama u San Francisku?
— kukao je Henkok. — Kompanija će nas poslati do đavola. To
je gubitak koji se tako lako neće nadoknaditi.
— Zatvori gubicu! Još ću zbog tebe pošašaviti.
Sada se javi i treći čovek. On se obrati Zapadnjaku.
— Hej, Sejne! Kada si poslednji put bio u Meksiku?
— Prošlo je već mnogo vremena.
— Ne poznaješ li slučajno izvesnog Fernanda Bolivara?
Šejn se nagnuo nad željeznim sandukom, pokušavajući da
otvori snažnu bravu. Bilo je dobro da niko njegovo lice nije
mogao da vidi, kada je začuo kako se pominje to ime.
— Bolivar? — promrljao je. — Fernando Bolivar? Bolivar
nije neko obično ime. A Fernando . .. to sam čuo stotinu puta.
Uspravio se i prišao trojici zarobljenika.
— Ko ima ključeve?
— Nijedan od nas. Ključeve imaju naši ljudi u Lordsbergu.
Tamo novac treba da bude predat.
Šejn im je verovao. Takva procedura bila je uobičajena pri
ovakvim transportima.
— Mogao bi to biti i blef — mrmljao je Zapadnjak zamiš­
ljeno. — Možda i nemate taj novac. Moglo bi biti da su vas
poslali napred kao varku. Zbog toga moram da budem sasvim
siguran. Razvaliću sanduk eksplozivom.
Ljudi iz „Vels Fargoa” se zacerekaše podrugljivo.
— Onda će nam ceo sadržaj leteti oko ušiju. Od svežnjeva
dolara neće ostati mnogo. To mi možeš verovati.
SI

34. ★★★Š E J N ★★★
— Meksikanski zlatni pezosi — primeti Zapadnjak — neće
se pretvoriti u papirne krpice.
Ona trojica su očevidno bili zapanjeni.
— On zna — procedi Henkok. — Prokleti davo zna sve.
Nežna Apačkinja je spremno potrčala ka konjima. Sejn se
ponovo divio njenoj mudrosti i brzom reagovanju. Još dok je
on izvlačio sanduk, bilo je Dijani jasno šta treba da učini. Ona
je predviđala svaki njegov potez. Za to je morala zahvaliti Sta­
rom Orlu koji je bio najbolji učitelj koji se mogao zamisliti.
Ona pruži Sejnu mali paketić.
Šejn odmota papir i uze jednu od šipki u ruke. Ostatak pa­
ketića vrati Apačkinji.
— Dinamit? — povika jedan od zarobljenika. — Ceo san­
duk, zajedno sa pezosima leteće nam oko ušiju! I^udost je što
si preduzeo, Sejne.
— Ostavi da se ja brinem o tome — odvrati Zapadnjak
suvo i nastavi svoje pripreme.
Prvo je odvukao sanduk malo u stranu, između dve stene,
koje su mu za ovu stvar izgledale posebno pogodne. Tada prič­
vrsti po polovinu šipke ispod svake brave i položi fililj, koji mu
je takođe dónela Dijana. Na kraju pusti da ratnici prekriju
sanduk komadima stena kako sadržina sanduka ne bi odíetela
na sve strane.
Svi zadržaše dah kad je Zapadnjak upalio oba fitilja. Pla­
men šišteći potrča između stena i odmah zatim odjc'knu eksplo­
zija.
Polete.še komadići kamena i diže se gust oblak prašine.
Sejn je stigao prvi do sanduka s novcem. Mogao jc da bude
zadovoljan svojim poslom. Obe brave bile su razvaljciu', a pok­
lopac sanduka bio jé malo odignut.
Pošto je sklonio kamenje u stranu mogao je sa.svim tla odig-
ne poklopac. Sanduk je bio pun svetlih lanenih vri'cica. Sejn
uze jednu u ruku i proveri sadržinu.
Mali Kojot stade kraj njega.
— Je li u redu? — upita, ali u njegovom glasu nije bilo
pohlepe. Ono što ga je pokrenulo, bila je samo radoznalost i
ništa više.
Zapadnjak to odmah zapazi i to mu je pokazalo da Mali
Kojot nije po sopstvenoj odluci izvršio prepad na kočiju. Njega
nije interesovalo zlato.
Sejn pomisli na ime koje je malo pre pomenuo jedan od
ljudi „Vels Fargoa”, Fernando Bolivar.
Bilo je to isto ime koje je na samrtnom odru izgovorio Stari
Orao.
3/

35. k ir * S E J N k ic ir
A Fernando Bolivar bio je gospodar hacijende koja je bU*
‘'rjnov i Dijanin cilj.
Hacijenda lavova.
Da li se radilo o tom Bolivaru koga je pomenuo Stari Orao?
Ili je to bila slučajnost da su dva ista imena biia u igri?
— Kome će to pripasti? — upita on poglavicu.
— Fernandu Bolivaru — odvrati Mali Kojot tiho. — Ali,
u ovi psi iz „Vels Fargoa” ne treba da čujvL Hajdemo sad, Sej­
ne! Ja ću ti kasnije sve objsssnlti.
Po poglavičinoj naredbi, bila su tri zarobljenika vezana za
visoke točkove poštanske kočije. Oni su grozno psovali, ali,
moglo se videti da su i srećni i da im je laknulo, j«: su ipi^A
ustali u životu.
Sejn i Apači udaljiše se sa zlatom. Sanduk su ostavili za
sobom. Više im nije bio potreban . ..
Već sledećeg jutra, stigli su na granicu. Jahali su oštro, na-
iinivši samo malo pauza. ^
Tek kad su prešli u Meksiko mogli su se u neku ruku ose-
ćati sigurnima. U svakom slučaju, bar dotle dok meksičke vlas­
ti ne budu alarmirane iz Arizone.
U međuvremenu, Šejn je od Malog Kojota sve saznao. Vođa
apačkih odmetnika izgleda više nije morao da ćutL To je p>o-
kazivalo da je poklonio Zapadnjaku svoje puno poverenje. Ili
je u njemu gledao čoveka koji više ne može da mu bude opa­
san.
Sejn je više verovao u drugu mogućnost.
U toj smrtonosnoj igri u koju je upao, igrao je vođa ovih
Apača istaknutu ulogu. On je bez sumnje bio jedan od najvaž­
nijih ljudi u zaveri koja je skovana u Meksiku.
Šejn je, nasuprot, bio samo neko ko je slučajno u to upao.
Možda će ga i dalje trpeti ako veliki gazda iz pozadine ne bude
imao ništa protiv toga.
Može se, međutim, desiti da im taj čovek naredi da ućutkaju
Zapadnjaka.
Sejn je svakako bio među opasnim saučesnicima. K toma
treba dodati i činjenicu da je Mesečeva Zraka bOa rasna, pri­
mamljiva žena.
Koji bi je ponosni Meksikanac još dobrovoljno prepustio jed­
nom ko zna otkud dolutalom Gringu?
Zapadnjak je prirodno već dugo tražio mogućnost da nes-
•tone sa mladom Apačkinjom, ali na to nije bilo izgleda.
S 33 I I

36. •k-k-k S E J N-kieir
Želeli su od početka da odu do Hacijende lavova i do Fer-
nanda Bolivara, gazde hacijende, ha koju je devojka verovala
da ima prava.
Sejnove misli bi se uvek nanovo vraćale na tu hacijendu.
On to ime nije čuo prvi put. U severnom delu Sonore, pričali
su ljudi priče od kojih se čoveku dizala kosa na glavi. Bezbroj­
ni ljudi su nestali već za vreme građenja tvrđave. A izgledalo
je da se tamo često održavaju i divlje orgije i da čak i visoki
službenici i oficiri učestvuju u njima.
Fernando Bolivar morao se dokopati nesluženog bogatstva,
iako je za njega jahalo samo malo vakerosa, koji na oskudnim
brdskim pašnjacima nisu napasali više od hiljadu grla stoke.
Ljudi su romorili da Bolivaru stoka i više nije bila potreb­
na. On je našao zlato u brdima, pričalo se, a njemu su to blago
kopali u pravom smislu robovi.
A robovi? Kakvi su to bili ljudi?
Bilo je to sasvim jednostavno. Bili su to oni koji su na
misteriozan način nestali u okolini hacijende. IVlo/.da je to bilo
zabranjeno područje. Moglo je zaista biti tačno da jo Bolivar
posedovao rudnik zlata i da su robovi radili za njoga. Sve je bilo
moguće u toj divljoj, retko naseljenoj zemlji. Scjn jp to znao.
On je već doživeo stvari od kojih se dizala kosa na «lavi.
Jedva da je još postojalo nešto čemu bi se on mogao čuditi.
Ipak, nije baš mnogo verovao u postojanje takvog rudnika. To
za njega nije bilo ništa više, nego jedna nnmoi-no pro.iirena pri-
ča.
Fernando Bolivar je ipak morao nekako du stckno svoje bo­
gatstvo. Sejn je o tome izgradio u međuvremenu sop.itveno miš­
ljenje.
On je čvrsto verovao da je Fernando Bolivar na drugi način
pribavio sebi moć i bogatstvo. On se bavio svim mogućim mrač­
nim poslovima. Trgovanjem ljudima. Pritiscima. Uhistvima.
Sada je trgovao i oružjem.
Mali Kojot izgleda ni sam nije znao odakle to oru/.je i pri­
padajuća mu municija potiču.
To nije bilo ni važno. Sejn je to mogao da zamisli.
U Meksiku se uvek nešto dešavalo. Uvek poneka mala po­
buna sa ciljem da se za sebe prigrabi vlast i gospodarenje. Za
to je bilo potrebno oružje, i pobunjenici su ga kupovali u Sje­
dinjenim Državama.
To mora da je bila jedna velika isporuka. Ne snmo ,,vin-
česterke” i revolveri, već i mitraljezi i nekoliko malih poljskih
haubica.
Kao da se spremao neki pravi rat. A Fernando Dolivat m
■a đavolskom spretnošću u to ubacio.

37. ★★★ S E J N -k-kir
Prvo je pohvatao tajne veze, potražio prave ljude, koji su
imali dovoljno moći i uticaja da mogu da obezbede oružje u ve­
likim količinama.
U prave ljude spadali su i oni iz „Vels Fargoa”. Njima ni-
Itada nijedan posao nije bio suviše prljav ili suviše opasan,
ivompanija je imala prokleto dugačke ruke. Ako bi se šta pro­
valilo, njima se nikad ništa nije desilo. Oni su umeli spretno da
'• pokriju sa svDi strana.
Bili su prevejani lisci. Uprkos tome, Bolivar im je sada ser­
virao nešto što će ih još dugo svrbeti.
Ali, da li će oni to uopšte primetiti?
Ne bi, zapravo, mogla ni najmanja sumnja da padne na Bo­
livara. Meksikanac je sve kako je dogovoreno platio. Posao je
jednostavno s obe strane bio obavljefi.
Ali, onda se pojavio Sejn. Đavolski Sejn sa hordom apačkih
ubica.
Nema sumnje da je taj pasji sin sam za sve bio kriv. Nije to
prvi put da je nagazio na žulj „Vels Fargou”.
Za Bolivara je bila sreća, što je Zapadnjak upao u celu
stvar. Tako na njega neće pasti nikakva senka.
Sejn je jahao bok uz bok sa Malim Kojotom. Desno od pog­
lavice, jahala je Dijana koju je ovaj oslovljavao kao Mesečevu
Zraku. Sejn jedva da je imao prilike da s njom razgovara o prob­
lemima, ali, ona mu je izgledala vrlo pouzdana.
— Koliki će biti naš udeo? — počeo je da se raspituje. Bilo
mu je jasno da je to besmisleno pitanje, ali, nije video nikakve
druge mogućnosti da povede razgovor.
Mali Kojot se široko cerio.
— Udeo? — upita glasno. — To je Bolivarov novac. Mi mu
samo činimo uslugu i vraćamo mu pezose. Bolivaru suoni joS
potrebni. On već dugo nema dovoljno oružja.
— Hoće li još jednom da posluje sa „Vels Fargoom”?
— Naravno. Zašto ne bi? On novac nije opljačkao. Onaj ko
je izvršio prepad na kočiju, Šejne, bio si ti. Učinio si to za­
jedno sa jednom hordom Apača. Ali, ti si bio šef.
— Znam — odvrati Zapadnjak mirno. Zbog toga i hoću
moj deo koji mi kao gazdi pripada. Zbog čega se vi uopšte bo­
rite, Mali Kojote? Samo iz zabave?
Apač se cerio.
— Da, i iz zabave, amigo. — A zašto inače, još? To ni ja
ne znam tačno. To ti ne mogu objasniti. Nedostaju mi prave reči
za to. A i kada bih ih imao, ne verujem da bi me ti razumeo.
Vi, bledoliki, mislite drukčije, osećate drukčije. .. Ja zaista ne
znam kako bih to rekao . ..

38. t
★★★S e j n ★★★
Slegnuo je ramenima, pogledao Zapadnjaka i nastavio tvr­
đim glasom.
— Veliki poglavica Bolivar je dobar prema nama. Kod nje­
ga smo našli utočište kada smo od naših neprijatelja bili sate-
rani u ćorsokak i kada nam je izgledalo da više nema izlaza.
Za nama je bila velika potera. Bili su to i Amerikanci i Meksi­
kanci i Indijanci. Bili smo izgubljeni i već smo se spremili na
smrt. Onda smo se našli u jednoj dolini iz koje više nismo vi-
deli izlaza . . . Tada je došao Fernando Bolivar sa S'vojim lju­
dima. Znao je ko smo mi, i pružio nam je svoju pomoć. Tajnim
putem odveo nas je na svoju hacijendu i tamo smo bili u si­
gurnosti.
Ništa više tome nije dodao.
Sejn je trebalo ostalo sam da zamisli, i on je to razumeo.
Mali Kojot je bio bandit, koji je uprkos sve svoje zloće i
pokvarenosti bio zahvalan.
U osnovi, to je bilo protivurečno. Covek je morao da pozna­
je indijanski mentalitet da bi to mogao da shvati.
Za Malog Kojotaje njegova ljutnja na postojeće stanje zna­
čila rat. U tom svom ratu, on je našao saveznika.
Novac za Apače nije igrao nikakvu ulogu. Za njiiije
bila mrtva stvar. Ono što im je bilo važno, bile su pu.ikei ko­
nji. A borba je bila njihov život. <
Fernando Bolivar bio je za njih najviši poglavica. Neka vrs­
ta zamene za velike ratne poglavice njihovog sopstvenog naroda.
Bolivarova reč bila je za njih zakon.
U njegovo ime su se borili i umirali.
Kakav je čovek bi>o taj Bolivar? Fanatik ili hladni zločinac?
Sejn je napregnuto iščekivao susret s njim.
— Koliko smo još daleko? — upita.
— Uveče ćemo biti na cilju.
Zapadnjak izmeni pogled sa devojkom. Poglavica to primeti
i vučje se isceri.
— Ne treba da je gledaš kao ždrebac svoju kobilu — reče
hladno. — Mesečeva Zraka pripada meni.
— Ja nikom ne pripadam — povika Apačkinja ponosno. —
Ja nisam konj niti išta slično.
— Ti si Apačkinja! — frknu Mali Kojot.
— To nije istina. Ja sam upola belkinja!
Mali Kojot se nasmeja podrugljivo.
— Ko ti je ispričao tu bajku? Možda Stari Orao?
— Ah, šta se to tebe uopšte tiče! Ja sam upola belkinja i
to je istina. A tvoja skvo neću biti nikada! Ti si već jednom
pokušao da me oboriš na leđa. Na sreću. Stari Orao je u me­
đuvremenu došao. Tada sam još bila suviše lolada i suviše i»e-

39. •k^T'k S E J N iririr
iskusna da se sama brinem o sebi. Ali, Stari Orao ti je pokazao.
Tako nešto bi ti danas i od mene doživeo. Ostavi se toga, Mali
Kojote. Ja više nisam devojčica koju ste zvali Nežna Apački­
nja.
Ošinula ga je plamenim pogledom, ali, iz poglavičinih očiju
sevnu bes.
On sti.snu usne i dugo je ćutao.
— Ona ima pravo — umeša se Sejn. — Ona nije nežna ka­
ko mi svi mislimo. Mali Kojote. Ona je jedna tigrica i pokazuje
svakom kandže i zube, ako nekoga neće.
— 1? Hoće li ona tebe, Sejne?
— Pitaj je sam!
— Da, njega,hoću! — procedi devojka divlje. — A tebe ne­
ću, Mali Kojote.
— Cak ni onda, kad bih se za tebe borio i pobedio Sejna?
Ona se nasmeja.
— Ako to postigneš, možeš sve od mene da dobiješ, štogod
hoćeš. Ali, Sejn će pobediti tebe.
Mali Kojot okrete glavu ka Zapadnjaku.
— Prihvataš li ti nadmetanje, a?
— Uvek. Cime bi najviše<voleo? — odvrati Zapadnjak sa
neskrivenom ironijom. — Pesnicama? Ili rađe noževima? Prih-
vatam svako oružje koje ti odgovara.
Mali Kojot se isceri. Izgledalo je kao da mu je pala n*
pamet neka đavolija.
— Bez oružja — reče. — Ja neću da te ubijem. Jer, nama
si još potreban živ. Ja ću se golim pesnicama boriti s tobom.
Za jedan čas biće naš sledeći predah na putu. To će biti kraj
jednog izvora s vodom. Slažeš li se da se tamo borimo jedan
protiv drugog? Samo rukama i nogama?
Sejn nemarno klimnu glavom.
— Celim telom — odvrati. ^ Kako je kod tvog naroda
uobičajeno. Ko pobedi, pripada mu Mesečeva Zraka.
— Juhuuu ... — grmnu Apač i fcao da se unapred radova«
sigurnoj pobedi.
Sejn nije gajio nikakve iluzije. Znao je da su Apači tvrdi
borci koji ^ bore kao sami đavoli.
Bio je to neobičan način borbe. Neka mešavina pesničenja,
borbe u ringu i dalekoistočnog karatea. Svi zahvati bili su doz­
voljeni, a posebno je bilo opasno, ako borac protivnika dohvati
nogom po licu, onda je obično gotovo.
Sejn je već mnoge Apače video koji su vladali ovom vešti-
nom. Bio je siguran da će mu i Mali Kojot pokazati nekoliko
trikova.

40. ' k ' k ' k S E J N ' k ' k ' k
Poglavica je bio jak. To je Sejn već video. Imao je mišiće
od gvožđa i žile od čelika.
Ali, pre svega, izgled na „pobedničku premiju” davao je
Malom Kojotu posebnu volju za pobedu.
U njemu je rastao gnev i on potera svog čupavog mustanga
brže.
Za manje od jednog časa, stigli su do izvora. Konji su bili
napojeni, a Sejn je svojoj životinji otkopčao kolan i izvadio žva­
le.
Indijanci se uopšte nisu brinuli o svojim mustanzima. To
je bio njihov način. A i sa ženama nisu postupali bolje.
Mali Kojot je bio kraj vode i spremao se za borbu. Prvo
je pio, onda oprao gornji deo tela, a onda ga nama/.ao rned-
veđom mašću. Tako će Sejn imati muke da ga Sčepa.
Ali, nije došlo do borbe. U svakom slučaju ne do borbe iz­
među Sejna i apačkog poglavice.
Zapadnjak je prvi otkrio te ljude. Iz početka ih je bilo pe­
torica, a onda ih je sve više pridolazilo. Izgledalo je kao da su
ovde čekali na Apače.
— Hola! Mali Kojote! — povika njihov vođa na i5i)anskom.
— Jesi li povratio zlato, amigo?
Mali Kojot se i ne pomače. On je bio tako prepreden i pre­
mazan svim mastima, da ga ništa nije moglo l:)r/,n i/biii.-itl iz
ravnoteže. Sasvim lagano, okrete se ka onom Icoji nui se ob­
ratio:
— Zašto pitaš, Sartonas?
— Sta si rekao? Zašto pitam? Ti znaš dobrog Sarlonasa,
koga ljudi zovu lešinarom. Hoću nešto od tvoga piena. Recimo
polovinu.
— A koliko misliš da ima?
— Pa, mislim da ima sigurno pedeset hiljada ptv.osa. Kada
Fernando Bolivar pravi posao, onda to nikada nije mali posao.
Jesarn li u pravu, Indijance?
Govorio je prezrivo, potcenjivački. Već reč „Indijančc” bila
je izgovorena kao nešto pogrdno, i sigurno je tako i bilo.
Mali Kojot ostade sasvim miran.
— Koja ti je to ptica otpevala, lešinaru?
Sartonas se nasmeja glasno. Izgledalo je to kao da jo od
srca. Covek bi morao biti dobar poznavalac ljudi da bi raspoz-
nao istinu.
— Ti si jedan šaljivko, Indijanče — povika ovaj zatim. —
Onda, možemo li da se složimo? Poklanjaš li mi moj deo?
— Naravno, lešinaru — odvrati Mali Kojot mirno. — Ti si
jači od mene. Ti imaš desetoricu ljudi. Ja imam samo sedmoricu
koji su spremni da se bore za mene.
»

41. •kirir S E J N -k irir
— A gringo? On ne pripada tebi? I ko je ta mala mučača?
i: ';leda' kao Apačkinja, ali, mogla bi da bude i kći našeg pre­
li !i;snog naroda... Sta je, golubice? Zar ne bi volela da me
malo otpratiš? Ja živim u jednoj lepoj kući usred brda. Tamo
jedno jezero u kome možeš da se kupaš. I svaki dan ću te
lu'.'.niti najiDoljim dakonijama. Dok jednog dana ne budeš toliko
(lobela da mi se stvarno dopadneš. No, mučača? Sta kažeš na to?
Sejn, koji je stajao kraj svog konja, položio je desnicu na
kundak svoje „vinčesterke”.
— Ona pripada meni, Sartonase — objasni mu mirno. —
Ona je moja nevesta. Je li to dovoljno?
Sartonas se zamišljeno zagleda u Zapadnjaka. Ipak, na nje-
).;ovom širokom, bradatom licu još uvek je ostao prijateljski iz-
I 'a Z .
— Ko si ti, gringo? Ti si đavolski odvažan, hombre.
— Ja sam Sejn.
Rekao je to najnemarnije što se moglo. I Sartonas ponovo
prasnu u smeh koji se orio.
Onda sasvim iznenada nastade pakao.
Sejn je stim računao. On nije Sartonasa ni delića sekunde
iiipuštao iz vida, i to je bilo dobrp.
Sartonas ni u kom slučaju 'nije nameravao da se zadovolji
:::i polovinom zlata. A on je hteo da ima i devojku. Zbog toga
je bilo unapred jasno da će se boriti.
Sasvim nenadano, dok se još glasno smejao, izvukao je puš-
i:u iz futrole na sedlu i opalio kao sumanut.
Sejn ga jednim jedinim metkom obori iz sedla. Banditski
vođa pade kriknuvši, a njegov konj pojuri odatle kao da ga
(.¡une hiljade đavola.
Zapadnjak nastavi munjevito da puca. Stajao je lako pog­
nut, sa ,,vinčesterkom” oslonjenom o kuk.
Bandoljerosi počeše divlje da viču. Konji se propeše i zba-
ciše ih. Ljudi su kleli i istovremeno zazivali sve meksičke svece
u pomoć.
Indijanci, okupljeni oko Malog Kojota, ispustiše takođe boj­
ni poklič i počeše mahnito da se bore.
Posle nekoliko minuta, ponovo je zavladala tišina. Banditi
koji su još živeli, hvatali su maglu. Polovina ih je ležala na
tvrdom tlu. Neki su bili mrtvi, a dvojica su još živela.
I Sartonas, čovek koga su zvali „lešinar”, ležao je još ste-
njući, razrogačenih očiju. Sejn ga nije tako teško ranio da bi
zbog toga umro.
Sa parajućim krikom, jurnu Mali Kojot na ranjenika. U ruci
Apača zablistao je nož.
Bio je to nož za skalpiranje. Sejn je poznavao taj jezivi ia-

42. ★ ★ ★ se J/V-*-*-*
strument, koji je bio toliko oštar, da je bio dovoljan lagani pri­
tisak da se čoveku ždere koža.
Mali Kojot je hteo da skalpira Sartonasa. Naživo.
Bandit užasnuto vrisnu. Nož sevnu. Apač je režao kao pu­
ma.
U jednom skoku, našao se Sejn na tom mestu. On uhvati
zglavkove Apača i okrete ga oko sebe.
— Dijabolo! — prosikta poglavica. — Šta hoćeš ti, hombre?
Otimao se iz Sejnovog stiska i to mu je dosta lako uspelo,
jer se prethodno bio namazao za borbu.
Lice nm se izobličilo, kada je jurnuo napred, želeći da za-
rije sečivo u Zapadnjaka.
Šejn ga snažno i nemilosrdno udari obema pesnicama u ugao
vilice.
Posle tog dvostrukog udarca, zavladala je konačno tišina.
Apači su s nevericom zurili dole u svog poglavicu, koji je le­
žao kao mrtav.
Sejn priđe Sartonasu.
— Ja ne ubijam ranjene neprijatelje, Sartona.se. — Ako si
u stanju, onda se gubi sa svojim prijateljem.
Pri tom je pokazao na drugog ranjenika. Covi*k je seo i
U očima mu je zasvetlucala iskra nade.
Sartonas kao da nije mogao sve to da shvati.
— Zašto si to učinio, gringo?
— Gubi se, ako možeš! — odseče Zapadnjak mi'zovoljno.
Okrete se i pogleda ponovo u Malog Kojota, koji je opcl počeo
da se miče.
Lako posrćući, stade Apač na noge, ali se br/.o povratio iz
ošamućenosti.
— Zašto si to uradio, Sejne? — upita prividno mirno. —
Sartonas je sto puta zaslužio smrt.
— Ja sam ga ir>etkom izbacio iz sedla — odv-ati Zapad­
njak hladno. — On, dakle, pripada meni. Mali Kojote. Ua/.umeš?
— On mora da umre! — zareža poglavica. — Ali, ti .sd u
pravu. On pripada tebi, jer si ga ti smakao. Borimo se zaJ,o ne
samo za Mesečevu Zraku, nego i za Sartonasa ,,lešinara”. I, što
se mene tiče, i za njegovog prijatelja. Slažeš se?
Šejn klimnu glavom. Onda pruži svoju pušku Apačkinji i
skide košulju. Hteo je da se bori golog gornjeg dela tela, kao
Indijanac.
— Budi oprezan — prošapta Dijana. — On je snažan kao
»edved i lukav kao kojot.
Sejn samo sleže ramenima i krenu.
Borba je mogla da počne.

43. ★★★ S E J N -kirir
Mali Kojot je zaista bio izuzetan borac. I služio se svim
sredstvima.
Udarao je pesnicama, otvorenim šakama, a često i brido­
vima šaka. Vrteo se kroz vazduh i pokušavao uvek nanovo da
nogama dokači Sejna po glavi.
Sejn je imao muke da se odupre takvom protivniku. Jed­
nom ga je udarac nogom Malog Kojota pogodio ravno u sto­
mak, i imao je utisak da će ispovratiti ceo doručak koji je još
pre četiri časa pojeo.
Taj tip je zaista bio podmukao kao tigar, lukav kao stari
kojot, i jak kao medved. I nije imao ni najmanji osećaj^za fer
borbu. Šutirao se, udarao, grebao, ujedao, ne štedeći nijedan deo
protivnikovog tela.
Jednom je morao Šejn obema rukama da pritisne donji deo
lela. Bol mu je sevao kroz ■trbuh kao plamen, a mozgu kao
da mu je eksplodiralo buse baruta. Jedva da je i primetio da
je posrnuo napred, i da je ostavio glavu nezaštićenu pred sle-
dećim podmuklim napadom A p ač^
Negde u podsvesti, začuo je Dij'anin opominjući krik.
U istom trenutku, počeo je ponovo da se brani.
Shvatio je smrtnu, opasnost^ u kojoj se nalazi, i zaboravio na
bolove.
Obuzeo ga je hladan,gnev, i on se baci u stranu kada je
Apač hteo da se obruši na njega kao orao na svoj plen.
Mali Kojot pojuri u prazno. Prošlo je dve-tri sekunde dok
je ponovo bio na nogama. I taj delić vremena bio je Zapadnja­
ku dovoljan.
Odbranio se i mogao je konačno sam da pređe u napad.
I tada je održao lekciju Malom Kojotu. Borio se tvrdo i bes­
kompromisno. I pri tom, bez ikakvih prljavih trikova. Tako
nešto jednostavno nije odgovaralo njegovom karakteru.
Oborio je Malog Kojota na tlo.
Zavladala je duboka tišina, kada se apački poglavica ispru­
žio nepomičan po vreloj zemlji.
Na obronku, Sartonas se podigao u sedeći položaj i zurio
s nevericom.
— To je bio posao, hombre — zakrešta kao gavran. — Jed­
va da sam slutio da će se tako nešto dogoditi. Pripadaš li ti zais­
ta Bolivarovoj armiji?
Sejn se cerio.
— Ko postavlja glupa pitanja dobij a i glupe odgovore,
hombre. Ja sam ti pružio šansu, Sartonase. Gubi se konačno! Nes-
tam!
41

44. '★ ★ ★ S E JA /* * *
Meksikanac ne reče niSta više. S naporom se osloni na no­
ge. Nedaleko od njega, stajao je njegov konj. Posrtao je ka ži­
votinji i uzbatrgao se u sedlo.
Pre nego što je odjahao, okrenuo se još jednom ka Zapad­
njaku.
— Do viđenja, mučačo. Siguran sam da ćemo se još vide ti.
Konj zakasa. Sartonas se presamitio u sedlu kao starac. Pred
njim je bilo teško jahanje.
Mali Kojot se pomaće, i probudi iz nesvestice. I on je video
kako r>artonas jaše odatle i lice mu se iskrivi.
— Ti si glupak, Sejne — reče. — Lešinara moraš ubiti,
hombre. On ne zaslužuje da živi.
— A kojoti? — upita Zapadnjak.
Mladi poglavica se zgrči. Sejnova primedba mu se uopšte ni­
je dopala. Bila mu je jasna.
— Idi do đavola! — zareža.
Nežna Apačkinja priđe Zapadnjaku. Stala jc tik uz njega
i priljubila mu se. Nasmešila mu se i poljubila ga u usta.
— Visoki ćoveče — prošaputa. — Sada pripadam tebi. Ta­
ko treba da ostane. Zauvek . ..
Sejn ne reče ništa na to. Preko Dijanine glavo glodao je
Malog Kojota u oči. Ono što je tamo ugledao, reklo mu je sve.
Bila je to smrtna presuda.
Ali, Apač će pustiti da prođe izvesno vreme dotle. I to je
Sejn shvatio. Isprva će biti miran, jer ako bi sada udario, iz­
gubio bi obraz pred svojim ljudima.
Poglavica će zato strpljivo čekati na svoju Šansu. Bilo je
sigurno da će je jednog dana steći. Možda već sutra, kada stig­
nu na Hacijendu lavova.
Jedno tajanstveno i preteće ime, pri čijem se spominjaju
i hrabri Meksikanci krste.
Sta je zaista s tom hacijendom?
Sta Sejna i Apačkinju tamo čeka?
I kakav je čovek taj Fernando Bolivar? Kako će on reago-
vati kad mu mlada Apačkinja bude rekla zašto je dogla?
Razume se, ona je imala moralno pravo na jedan deo nas-
ledstva. Ali, bilo je vrlo sumnjivo da li će posle toliko godina
to moći i da dobije.
Njena jedina mogućnost bila je borba.
I Sejn je znao da će upotrebiti sva sredstva da pobedi.
Ljudi su je zvali Nežna Apačkinja.
A bila je tigrica . . .
*2

45. ★★-A-S E J N ★★★
V I
Uveče, tik pred sumrak, ugleda Zapadnjak cilj.
Bio je to impozantan pogled. *
Više tvrđava nego hacijenda.
Ponosite, belo okrečene zgrade ležale su na jednoj okrug­
loj uzvišici usred široke doline, a ta dolina bila je sa svih stra­
na oivičena okomitim stenovitim liticama.
To je, dakle, bio carstvo Fernanda Bolivara.
Belo okrečeni zidovi dobili su krvavocrveni odsjaj zalazećeg
sunca. Jedan zavojiti put vodio je uzbrdo i završavao se pred
masivnom kapijom, oivičenom sa dva stražarska tornja. Od tih
tornjeva, počinjale su palisade sa galerijama sa kojih se celo
/danje sa lakđćom moglo braniti.
Hacijenda lavova. Bolje bi joj odgovarao naziv Tvrđava la­
vova senu Sejnu kroz glavu.
Bio je to pravi grad,v kakve je Šejn nekada viđao na slika­
ma iz stare Evrope.
Ova građevina morala je poticati još iz vremena španskih
osvajača. Po ćelom rasporedu, Sejn je uvideo da je ovde pre
mnogo stoleća morala biti podignuta utvrda iz 1iojs SG mogiS
kontrolisati i braniti okolina. Mnogo toga je bilo obnovljeno, ali,
:.'tari stil građenja se nije mogao prevideti.
Dijana je jahala tik uz bok Zapadnjaku dok su se penjali za­
vojitom stazom.
— Udara mi srce — reče tiho. — Ne znam više šta treba
da činim.
— Da čekaš — odvrati još tiše Sejn. — Ne čini samo ništa
nepromišljeno.
Stigli su do velike kapije. Njena krila su bila načinjena od
.snažnih balvana, okovanih gvozdenim šipkama.
Tornjevi levo i desno od kapije bili su prekriveni kalajnim
pločama, i na njima su stajali stražari.
Začule su se komande. Cela atmosfera podsećala je Zapad­
njaka na vojne tvrđave u Anzoni.
Glasan signal trubom pozva jahače. Velika kapija se rastvo­
ri. Skoro bešumno, tek uz laku škripu, razdvojiše se velika krila.
Unutra je bilo zaista kao u pravoj tvrđavi. Zidovi i zgrade
zatvarali su jedno kvadratno dvorište. Usred tog dvorišta stajao
je jarbol n^a kome je visila plava zastava, mreškajući se pod bla-
i’im vetričem. Na plavoj podlozi, videla se žuta lavlja glava.
Bio je to lav sa ponosnom grivom, dakle, nikakva puma niti
planinski lav, već pravi afrički lav, koga su ljudi ovde mogli
poznavati samo iz knjiga.
Sejn i Dijana su usred grupa Apača ujahali na veliku ka-
13

46. •k'k'k S e j n -ir-kir
piju. Na zapadu je sunce bilo još jedva za širinu dlana nad ho­
rizontom. Spuštala se tama. Kao i uvek, prelaz iz dana u noć
bio je kratak.
Negde je neko opet zatrubio.
Zatim je nastala tišina.
Šejn, Dijana i Apači zaustavili su se pred širokim stepeniš­
tem, koje se uzdizalo prema glavnoj zgradi. Stepenice su bile
od najboljeg mramora. Kameni kipovi uzdizali su se u večer­
njem rumenilu.
Ličilo je to na palatu nekog kralja ili bar guvernera.
Propraćen znakom trube, izađe jedan muškarac na veliku
terasu. Bio je odeven u tamno. Izgledao je jednostavno, ali zna­
ci bogatstva nisu se mogli prevideti.
Sejn je odmah znao da je ugledao čoveka koga jo tražio.
To nije mogao da bude niko drugi do Fernando Bolivar.
Bio je to muškarac od pedeset godina. Uzani brčići ocrta­
vali su mu gornju usnu. Imao je suvonjavo lice, a plavo oči bile
EU mu hladne i zamišljene.
Simpatičan čovek, pomisli Zapadnjak. Ali, mogao bih se i
razočarati.
Njihovi se pogledi ukrstiše. Blagi osmejak zaigrao je na usna­
ma Meksikanca.
Osmejak je izgledao podrugljiv, ali u takvom tumačenju
greška nije bila isključena.
Šejn je shvatio da se on ovde suprotstavlja jednom čoveku
koga ni u kom slučaju ne sme potceniti.
— Buenos dias — pozdravi muškarac. — Dobro došli u ila-
cijendu lavova, senjor i senjorita. Ili moram da vas oslovim sa
„senjora”?
Bio je besprekomo uglađen. Pravi hidalgo. Pravi naslodnik
španskih plemića.
— Mi nismo venčani — objasni Sejn. — Ona se zove senjo­
rita Dijana, a ja Šejn.
Meksikanac se lako nakloni.
— Vrlo sam srečan, mister Sejne. Senjorita izgleda kao In­
dijanka. Kao Apačkmja, rekao bih.
On svoje ime još nije pomenuo. Cim je Šejn to pomislio,
Meksikanac dodade brzo.
— Oprostite na mojoj neučtivosti. Ja sam Fernando Boli­
var, vlasnik ove hacijende. Sreća za nas, senjor Sejne, što ste
se pridružili mojim Indijancima. Bez vaše pomoći, ne bi smo
uspeli da vratimo naše zlato.
Šejn je bio zapanjen. Ovaj prepredeni tip gore, na vrhu ste­
peništa, izgleda da je veoma mnogo znao. Izgleda da su mu nje­
gove uhode već sve dojavile.
44

47. ★★★S E J N ★★★
Bilo mi je zadovoljstvo — odvrati Zapadnjak kurtoazno, i
vinu se iz sedla.
Dijana je sledila njegov primer i takođe sjahala.
Fernando Bolivar se smeškao dobroćudno. On načini pok­
ret dobrodošlice ka oboma i reče.
— Oprostite mi ponovo na mojoj nemarnosti. Ali, ja sam
sasvim zaboravio da vas pozovem u kuću.
Šejn i Apačkinja popeše se stepenicama. Poslužitelji u cr­
venoj livreji uvede ih u kuću i sve se odvijalo kao da je već
davno bilo isplanirano.
Docnije su sedeli zajedno u jednoj svežoj dvorani. Svetilj-
ke su gorele. Kroz otvoreni prozor strujao je unutra hladnjikav
večernji vazduh. Veliki sto bio je pokriven mnogim dakonija­
ma. Pribor za jelo bio je od srebra. Porcelan je bio od najskup­
ljih koje je Sejn ikada video.
U pročelju stola sedeo je Fernando Bolivar. Malo-malo, pa
bi njegov pogled prešao po devojci. Sejn se podseti na Boliva-
rovo pitanje odmah po njihovom dolasku: ,,Izgleda kao Apački­
nja”. Niko od njih dvoje nije mu na to polupitanje, polukonsta-
laciju odgovorio. A i on Se o tome nije dalje raspitivao. Šejnu
sinu da taj čovek zaista zna veoma, veoma mnogo.
Razgovarali su o beznačajnim stvarima. Sejn se^čudio miru
i opuštenosti hacijendera. Zaš^o, do đavola, neće da pređe na pra­
vu temu? Njega je ipak moralo interesovati odakle Šejn dolazi
i zašto je ovamo došao s Apačkinjom.
Ali, Fernando Bolivar se nije žurio. Postupao je sa Šejnom
i Apačkinjom kao sa dobrim, starim poznanicima. Sve kao da se
samo po sebi podrazumevalo.
Stvarnost je izgledala drukčije.
Fernando Bolivar je čekao, vrebao. Smeškajući se, očeki­
vao je da se ovi uzbude.
Trebalo je da Šejn izgubi živce, da mu pokaže svoju slabu
tačku. Ali, Sejn mu nije pružao to zadovoljsfvo. On je ostajao i
dalje učtiv, i sedeo je zatvorenog pogleda na licu.
Hacijendero postade vidljivo nemiran.
Smešak na njegovom licu počeo je da se gubi, i uskoro je
ostala samo jedna sleđena maska.
I tada on reče uzbuđenim glasom.
— Čudno je kako nas je slučaj usmerio jednog ka drugom,
Sejne. Ja sam na ovaj dan već dugo čekao. Znao sam da će me
jednog dana prošlost sustići.
Bili su sami u prostoriji. Šejn i Dijana se pogledaše.
— I kakvo je vaše stanovište preina toj stvari? — upita Za­
padnjak. — Jeste li spremni da ustupite Dijani ono što joj pri­
pada?
43

48. ★★★S E J N ★★★
Femando Bolivar vistade i poče tamo-amo da korača. Ruke je
prekrstio na leđima, a njegovo markantno lice bilo je zamiš­
ljeno.
— Vi ste oboje inteligentni — odvrati on polako. — Sigurno
nijednom od vas ne bi bilo teško da zamisli sebe u mojoj situa­
ciji. Jasno je da bih ovaj posed rado zadržao. To se sasvim mo­
že razumeti. Koji bi čovek rado prepustio ono što je u toku
mnogih godina mukotrpno izgradio. Očigledno, teško mogu da
se odlučim S jedne strane, ja vas imam oboje čvrsto u -u-
kama. Jedna moja naredba, i vi biste bili izgubljeni.
Pogledao je čvrsto Zapadnjaka u oči. Očekivao je neki nje­
gov odgovor, neku primedbu.
— Zašto to ne učinite? — odvrati Sejn mimo. To bi moglo
sve vaše probleme jednim udarcem da reši.
— Da, zašto to ne bih učinio — promrlja Fernando Boli­
var. — Mogao bih sad besramno da vas lažem i da vam ])ričam
kako sam ja jedan častan čovek. Ali, stvari ne stoje lako i vi
ste sigurno to već saznali. Ja sam neka vrsta vuka u jugnje-
ćoj koži. Ja sam od Hacijende lavova načinio gnezdo pljačkaša.
Samo tako sam video šansu da postanem veći i jači. Kada je
pre oko osamnaest godina moj bratanac Romano ncstuo bc/, tra­
ga, preuzeo sam njegov posed, jer nikakav drugi srodnik nije
više postojao. Vrlo brzo sam uvideo koliko je teško ?.ivi>1i samo
ođ gajenja stoke, a vremena su postajala sve teža i loža, jer
je tri godine uzastopce vladala velika suša. Tražio sam zato dru­
ge mogućnosti da dođem do novca. I vremenom jo llncijonda
lavova postala eldorado bandoljerosa. Ljudi su u mođiivromonu
sve saznali i raširile su se ružne prige. Prirodno da jo većina
njih preterana.
Ali, kakve vam to besmislice govorim! Ne radi so o proš­
losti. Radi se o budućnosti. O našoj zajedničkoj budućno.sti.
Hacijendero je bivao Zapadnjaku sve simpatičniji. On jc bio
bandit, ali očevidno nije bio nikakvo beskrupulozno đuHro, već
muškarac, s kojim se moglo razgovarati.
Ili je i sve to samo bio blef?
Nije li Fernando Bolivar zapravo ipak svim mastima pre­
mazan pasji sin, koji hoće Sejna i Dijanu žedne da prevode pre­
ko vode?
Sejn nije imao drugog izbora do da sačeka.
I zato primeti mirno.
— Ja sam zadivljen da ste tako dobro o nama obavešteni,
senjor Bolivara. Sigurno ste već pre dosta vremena saznali za
Dijanino postojanje?
Fernando Bolivar klimnu glavom.
46