SlideShare a Scribd company logo

Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks & emeri)(3.4 mb)

•
•
zoran radovic
zoran radovic

zoran

Internet
1 of 98
Download to read offline
BEREK FINEGAN ČOVEK KOJI JE UBIJAO STRAHOM
SERIJA Borilačke veätine NINĐA Naslov romana: COVEIC KOJI JE UBIJAO ,STRAHOM Autor: Derek Finegaln Glavini i odgovorni urediniik: Miirjama Sterïjevski Urednik: Borivoje Lošić Recenzent: Slobodan Lulkić Lektor: Mioa. Trdfunović Konrektor: Naida Maksimoviić Slog i štampa: »litopapdr«, čačak © 1988. DEN PRESS NINĐA 61 — JUN 1988. GODINE Izdaje NIRO »Dečje novine«, 32300 Gornji Milanovac, Tiho- mira Matijevića 4, Telefoni: (032) 712-247 lokal 28 uredništvo i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Izdavački savet: Anđelka Mi- lojković (predsednik), Milica Bogojević, Ljiljana Jeremić, Vera Smrekić, Anđelko Vidosavljević, Dragica Mićović Mi­ roslav'Joković, Miladin Marković. Nada Maksimović, Ružica Vukašinovtć, Vesna Jelisijević, Gojko Štulović, Svetlana Mi- jatović. Broj tekućeg računa kod SDK u Gornjem Milano- vcu: 61320-603-1263. Devizni račun kod Beobanke u Beogradu 80811-620-257310-03292.
DEREK FINEGAN COVEK KOJI JE UBIJAO STRAHOM Džoni Jamaguei obliznu iz­ nenada suve 'usne pokušavajiu- ći da kroiz objektiv svog idto- -apararta i užalsno prljavo- sta­ klo kola u kojia1se zavukao u- hvati što više detalja onoga Sto se zbivalo samo pedesetak jamdi dalje. Pedeset jardi, ali mu se či­ nilo da to rastojanje predsta­ vlja ogromni ponor širok mno go hiljada milja: i dubok neko lilko Istotina godina. Ako uop- -šic mo£ju postojati ponori čija se đuibina meri godinama... Vlažne od znoja, ruke su mu drhtale, nervozni prsti ni kako nisu uslpevaili da izoštre sliiku u objektivu. To prljavo staklo krntije, ili. .. Ilii mu se možda magli pred očima? Zašto? Od straha? Gađenja? »Koji ti je đavo, Džoni?«, re če on oštro sebi iu mislima, dok su mu se usne bezglasno pomerale. »Video si ti već mno go toga kroz ovaj objektiv, čo- veče! Šta ti je noćas?« Da, četrnaest godina rada za jedan od najvećih novinskih teindikata Amerike, u užasnoj konkurenciji gomile mladića sličnih njemu, trebalo je da su ga već otvrdli prema ovakvim prizorima. Ali nisu... U redu, nije bio prva liga i toga je bio svestan. Nema Palicerove nagrade za Džonija Jamaigučija, nema naslovnih strana velikih časopisa. Nije valžno. Njegovi šefovi bili su zadovoljni slikama koje je do nosio iz svih krajeva sveta i — što je još važnije — njima je bio zadovoljan i on sam.
4 BORILAČKE VEŠTINE 61 Načinio je već i nekoliko jako dobrih ¡stvari, ipak. Kao onda u Ohajiu ka'da ga je čiista sreća dovela u blizinu aviiona koji se srušio odmah poisle poletanja. Dve ili tri fo tografije olupine u plamenu, onaj momak koji nolsi na ru­ kama mrtvo dete dok mu bu­ kti odeea na leđima, debela žo na sa izgoreloim kosom i licem izbezumljenim od bola, te sli­ ke su obišle ¡svet. Bitloi je i go rih, ali urednici listova dobro znaju gde je granica onoga što čovek može svariti zajedno sa doručkom dok čita novine. Kao onda u Kaimpulčiji. Je­ dna od dve zaraćene strane, ni je ni važno koja, napravila je malsakr u selu, jednom od hi­ ljada sličnih u delti Mekonga. Američki marinci, i Jamaguči sa njima, stigli su sat ili dva poisle toga. Čudno, sve te scene nisu ga dimule kao ova ovde... Kako to? Možda je od svega strasnija ova užasna tišima u ¡kojoj se sve odvija,. Kao televizor sa isključenim tonom... Ili. te baklje. Svetlosit im je krvavo crvena, a u vlažnom i toplom vaizdulh'U gore nemirno u rukama ljudi koji mepomič- inoi stoje, formirajući pravi pr­ steni cd vatre olko neme scene u;za zid naherene šupe u crna­ čkom delu Grinzdejla. Njegov aparat tiho akljoenuu. Ovo će biti dobra slika, znao je.. . ‘Teleobjektiv će dočarati už­ as na licu Crnca srednjih godi. na, očaj u široko razrolgačenim očima; videće se svaka krupna kajp znoja kako blista na svet- ilos'ti baklji. Krupni ljudi u be • lim Išiljiatim kapuljačama koji stoje iza, njega predstavljaju ■odličnu po'Zadinu ... iZnao je da ovu sliku neće vide'ti mnogo očiju. Flanders, — njegov šef, bio je veoma ja san, na brifingu, pred sam po- laizak u AOaba'mu. »Dole ;se sprema gadna guž- va, momci«, rekao je nemarno, po običaj,u. »Hoću dobre .priče i dobre: ¿Like o tome kaiko ti prokleti crni majmuni zloupo­ trebljavaju to što je glupi za­ kon na njihovoj strani. . .« Jaimaguči je pogledao Pla­ niera,, a ovaj m:u se olsmeihnuo krajem uisana. Podigao je sa dva, prsta telegram od njiho­ vog dopisnika iz Alalbame i po kalzao ga FlanderSu.
BORILAČKE VEŠTINE 61 5 »(Krej.ii ovde pominje Kju- -kluiks-iđain«, rek-ao je ironič­ no. »Šta sa njima?« »Krejn je prokleta budala!«, prasnuo je na to Flanders i svi siu znali da će -brif.in.-g us­ koro bi'ti završen. »Kao i ti. Plamere! Kj„u-kluks-klan je još samo šačica momaka ikoji šeta ju okolo u smeišniom kostimima i ništa više! Možda su nekada bili nešto na Jugu, ali sada su marginalna pojava! I ne in teresu'ju me! Razumete li, vas dvojica — oni me ne in-te-re- su-j.u!«' Poruka je bila jasna, toliko jasna da on i Pl.aimer, na pu­ tu do Grinizdejla, nisu čak ni razgovarali o Flanderau. Naj­ zad, obojica .su dobro znali k-o ja strana hleba je premazana butcrom. Flanders će -d-obiiti ono što želi, a i Džonijeva i Plamerova arhiva obogatiće se slikama i pričama koje niko »Vole-o bih da je Flanders salda ovde«, mislio je Jaimalgu- či, grozničavo snimajući sliiku za slikom. »KKK postoji ovde u Grimzdejlu, i ine samo da po Po prvi put tišinu oko nje­ ga probi zvuik nalik priguše­ nom rezanju. Kroz sočivo ob­ jektiva on vide kako Crnac «nagom očajnika na trenutak uspeva da poremeti sikladni kr­ ug belih ogrtača i kapuljača oko sebe. urlajući kroz debeli povez olko svojih usta 'Ne oseća'jući kako mu se kru pne kapi znoja silvaju niz li- ,ce, ne o-.-ećajući voć mokru ko šulj.u slepljenu -za leđa, on je pravio smiimaik za snimkom, ne svesno mrmljajući za sebe kr­ oz zube — Skloni se ti. kuč'kin si­ ne. . . Tako, proiklet bio! Još korak. . . hajde. .. hajde, glu­ pane, hajde. . . mrcini već jed- Kao da ispunja-vajni njegove želje, ljudi u beliim ogrtačima Kju-kluks-iklaina se raOTnalkoše, •otkrivajući oku njegove kame­ re ono što se sprema. .Stežući zulbima ulsnu da ne bi .ispustio neiki preglasni šum, Jama-guči malo pameri kameru, očekujući svoj tremu,talk. Neko je u onoj malopređaš- njoj gužvi nožem iisekao Crnče ve pantaicne i ostavio ga po­ tpuno- rnagog, sa tel-om koje je blistalo od znoja na svetlosti baklji, pritisnuto od dvojice snažnih ljudi uiza isam zid šupe u polalžajiu razapetog Isusa.
BORILAČKE VEŠTINE 61 Jamaguči jolš jednom priti­ snu okidač kamere; učinilo mu se da u 'mrtvoj tišini punoj na 'petosti taj zvuk odjekuje kao eksplozija. .. Štai to ti prokleti luđaci po- kušavaiju da urade? Neće va­ ljda. .. Oh, bože! Jedan od onih koji su sve dotle stajali po strani sada je prilazio raspetom Crncu, a sve tlclsit baklji presijavala se po­ put krvi na dugom i uskom se čivu noža koja :je držao pred sobom. Položaj noža i ispruže­ na leva ruka jasno, su govori­ li, šta ismera. »Oh, kakva slika!«, prelete Jamaigučijiu kroiz glavu dok je instinktivno pritiskivao okidač, »čoveče, kakva slika!« Ispruženom levottn rukom čo vek pod Sdljatom belom kapu­ ljačom uhvati, 'Otpušteni Crnčev ud i podiže nož kao da želi da svi što bolje vide pokret kojim će osakatiti' nemoćnu žrtvu.: »Ako nađem izdavača koji će se usuditi da ovo objavi«, mislio je ¡Jamaguči, »onda čak ni PuliceroVa) prokleta nalgra- đanije više neostvarljivi san... Paizi, Džoni, do đavola, sad će mu! gai bitfikairi'ti!« NE! Jamagučijeva usta otvoriše se na: krik, ali on uspe da ga priguši u grlu, iako se krik ne bi ni čuo u iznenadnom vri isku koji je odjeknuo u. horu Ijiudi u belim kapuljačama.. Njegovi prsti i oči, međutim, znalli sui svoj1posao- ;i bez sve- sne kontrole moizga; kamera je škljocaia i škljiocala i škljoca- la, hvatajući svaki detalj pri­ zora koji je samo trenutak ra­ nije bio gotovo statičan, a sa­ da se pretvorio u zbrku mrač­ nih senki i pokreta; ,samo naJz- načenih sve slabijom svetlošću balklji ispuštenih pod noge Ooveka koji se upravo: spre­ mao da kalstrira Crnca, nešto je pogodilo i odbacilo unazad. Pao je na leđa raširenih ruku i ostao da leži, nepomičan. Mr- Vrisak okupljene gomile, a Jamaguči odmahnu glavom. Ne, ovo je nemoguće. Ovo je košmar, noćna mora... deliri­ jem, .. Senka koja je sa krova šupe pala među ljude u šiljatim be lim kapuljačama ¡kretala se br zimom misli, sejući smrt ne­ kim dugim blistavim i vitkim predmetom 'koja je imala u ru kama. Beli ogrtači siu bez šu­
BORILAČKE VEŠTINE 61 7 ma popuštali pred tim demon­ skim sečivom, bojili :se 'krvlju, otvarala ¡se na neočekivanim mcs.ima da istresu na tle delo ve tela, rasutu utrobu, čitave mlaizeve ¡krvi. ¡Rakije su padale po tlu, ga sile se 'u lokvama ’krvi koje čak ni suv-a zemlja Alabame nije uspavala tako brzo đa po pije. Neki su pokušavali da se odupru, neko je uspeo da. is­ pali čak i hiatc alz revolverai, ali je crna senika i dalje seja- La smrt oiko ¡sebe kao neutaorni žetelac, ne zastajući ni trenu­ tka, ne dajući JamagučijU nije dnom priliku da je uhvati čvr s-to u objektiv i ostavi zatuvek urezanu na filmu. Jatmagiući prigušeno zalstenja kaiđ shvati da je ispucao čitav Mm. Oh, zar baš sada to da Tamo, pred zidom šupe, nije bilo više nikoga. -Spustio je ka trljao oči, kao da želi da se iuveri da ne sanja. Gotovo je dotakao čelom staklo vetroora na naginjući se da bi što bolje Nagi Crnac je megde nestao, isto onako hitno i zagonetno kao i senika koja je za svega ¡nekoliko sekundi doslovno po^ kosila grupu od petnaestak pri padnika Kju-klukis-fclana.. . — šta se to dogodilo? — pro stenja Jaanaguči. — Neka mi neko, do đavola,'kaže šta se to dogodilo! Tišina. .. Šumno je ispustio vatzduh iz pluća i pipajući', ne usuđujući se da skine potgleđ sa prizora pred Bobom, vratio kameru u torbicu okačenu preko ramena. Iz torbe je izvukao d,rugu sa neupotrebljenhn filmom. i— Šta sada slikaš? — upitao je sebe kada je ponovo pogle­ dao kroz objektiv. — Tamo više ¡nema. ničega, čoveče.. . Da li.. .? Da li srne toliko riizikovati da izađe iz svog skrovilš'ta i pri đe mestu posejanoim leševima? ¡Pomisao na tolike efektne sliilke bila je jača od straha Snaižni bliic omoigućiće mu da načini gotovo idealne fotogra­ fije, a, seim toga.. . Sam toga, do đavola, možda je baš ovo ono što Flanders oče kulje od njega? Izašao je iz kola, tresući se od straha., upola izbezumljen prodornom škripom njihovih vrata. Osvrtao se, nepomičan, kao zver koja traži izlaz iz la­ vi rinta u koji je upala.
BORILAČKE VEŠTINE 61 Nigtde nikoga. Ali to ne mo­ že trajati dugo. Onaj pucanj maločas momo je nekome privući pa'žnju, iako ča/k i najbliži suiseđi sada ču­ če iza čvrsto zaključanih vrata i ne usuđuju se ni nolseve da promole na ulicu, Policija će uskoro stići, ili odred Naciona­ lne garde kojii je guverner po slao da bli predupredlo nemire ;u Griinzdejlui, a and«, zbogom i kamerama d filmu u njima! Još jednom je Jamaiguči sa­ vladao sftiraih, otkinuo se od kola i gotovo potrčao prema prostoru ispred Supe, 'Uočava­ jući svakim kdrakom nove de­ talje. Da, krv se crnela po tilu u ogromnim loikvama, .. a svud unaokolo ležala siu tela u ne­ kada ibelim ogrtačima, pod ka puljačama. Tela i njihovi de- Tamo ruka čiji prsti još std skajiu drsku pištolja... Onde glava, skrivena kapuljačom, či tava tri koraka od smešno skra ćenog tela... Utroba prosuta po zemlji, creva u neurednoj hrpi u koju ih je poisleđnjim atomdm snage skupio njihov nekadašnji vlasnik u predsmr- tnoj boribi... Bilic bleisnu. Jednom, drugi, treći pult... »Fantastično!«, mislio je Ja- maguči, sada već potpuno us- redsređen samo na svoj posao. »Momak koja je ovo uradio brz .je kao sami đavo. .. i đavo­ lski vesto rulkiuje onom Svojom salbljetinom, ili šta je već bi­ lo. Čove'k bi gotovo pomislio da...« To se događa dosta često kod ljudi koji dugo odbijaju da seibi priznaju ono što im podsvevit neprestano šapuće. Na glo ukočen u melstu, nalik sta­ tui ioto-reportera, a ne više ži vom čoveku, Jamaiguči iznena­ da shvati da zna ko je za sve ga nekoliko sekundi izvršio o- vaj fantastični pokolj... Odlomci starih japanskih le genđi, zanimljivo štivo u deti- njistvu, prezreni kasnije kada se potpuno .uklopio u svoj krug Amerikanca japanskog porek­ la, naglo su mu se vratili u pa mćenje. Japan je pre mnogo stotina godina već upoznao ovakve pri zore. Svaki Japanac zna bar jednu legendu o ubicama koji dolaze iiz tame da bi ponovo nestali u njoj kada obave svoj krvavi posao.
BORILAČKE VEŠTINE 61 Pobelele uisme se parneriše i preko njih pređe glas nalik cvi ljenju, — Gospode bože... gospode bože.. . pa ovde je bio... NINĐA! Samo nepune dve milje da­ lje, Grinrcdejl je izgledao pot­ puno drukčije. Naherene drve­ ne kuće i prljave ulice bez tr,a ga asfalta i zelenila smemile su široke avenije oivičene širokim zelenim, površinama i drvoredi ma koji su krili uredne nizove prostranih pme.mmih kuća imu crnjeg sreidinjeg s'loja. Ovde je takođe bilo tiho i mirno, ali bez one napetosti koja je treperila nad crnačkim kvartom: almeri'člki san na ko­ rak od ostvarenja, govorila je ta slika... Ipafk... Ipak, jedna senka bešunmo, munjevito preseče široku aisfal tnu traku ulice i izgubi se me đu grmljiem na suprotnoj stra­ ni, tako brzo da čak ni pažljiv posmatrač ne bi smeo da se za kume kako je zaista nešto vi- Čiinilo se da se i visoka, so­ čna trava, redovno zalivana od palžljivog vlasnika, odmah is­ pravlja kako ne bi ostavila .ni kalkav trag prolaska te neobi­ čne pojave, skrivene crnim ko stimom. Nad leviim ramenom štrcalo je nešto nalik dršci ma ča sa malim, jedva primetnim branikom, ali prilika bez ika­ kvog šuirna prođe kroz grmlje ■kao da se oino uopište i ne nala­ zi tu. !N,a zadnjoj strani zgrade ko ju je čovek u crnom hitro i nečujno obišao jedan prozor je bio osvetljen, ali se on ne uputi prema njemu. Zastao je kraj đrveta čija se krošnja spuštala nisko nad tra vnjak i jedna njegova ruka se podiže, izvlačeći iz spleta lišća, nevelik zamotulljak. Kao i do talda, sve njegove kretnje bile su hitre i ekonomične. Za tili čas .svukao je sa sebe uski ko­ stim) i na trenutak oistao pot­ puno nag. Divno građena viso­ ka i mišićava figura muškarca koji savršeno dobro poznaje sve mogućnosti svog tela. Crne kapuljače, koja mu je dotle skrivala glavu i lice, ne­ stade iu uskoj tamnoj, torbi *sa
10 BORILAČKE VEŠTINE 61 kaiiišima, nalik torba za golf, za jedno sa kostimom i dugim ma čem u koricama. Čovek krat­ ke crne kose i preplanulog, od lučnog lica, sigurnim pokretom već je na sebe navlačio običnu odeiću sportskog kroja. Petnaestak sekundi od trenu tka kada je -zastao pod drve- tom, on je bio potpuno presvu čem, a torba sa oružjem i kos­ timom, neisitala je u sivom skro vdštu od lišća. Po navici se os­ vrnuvši, čovek koji je nosio ko Sitim i oruJžje ninđe oprezno pri đe osvetljenom prozoru. (Da li je on zaista ninđa? Jer, legenda kaže da svetu ta­ jnu ninđucua može upoiznati samo rođeni Japanac... Đžoni Jamagulči verovatno ne bi mogao da odgovori na ta kvo pitanje. Uopšte, postojalo je svega nekoliko ljudi na. o- voj planeti koji bi odista mo­ gli da odgovore na njega. Svejedno... Tamnoiplaive oči pažljivo su proučavale ono što se nalazilo sa druge strane prozora, u ve­ likoj dnevnoj sobi uređenoj sa više ukuisa nego novca, zadrža vajući se najviše na licu čove- ka koji je opušteno sedeo u n- doibnoj foteljii sa zaboravljenom čašom viskija u ruci. Lice čovefca od trideset pet šest godina, još uvek je pokaži valo odlučnost, uprkois salu ko je je ndatoidio da umeksa crte i zaobli snažno- telo. To lice, međutim, bilo je puno napeto­ sti, zabrinuto i, mračno... Napolju, drugi, čovek je str­ pljivo čekao, proučavajući to lice. Mnogo toga se može do­ znati posmatrajući čoveka koji ne zna da ga, posmaitrajiu. . Zvonjava telefona je u tišini odjeknula kao zavijanje sirene na uzlbunu. Čovek u fotelji se trgao, gotovo ispuštajući čašu, ina licu mu na trenutak zaigra izraz straha koji brzo zameni odlučnost. — Da! — izgovorio je oštro u mikrofon. Čak i za izoštrena čula, čo­ veka koji se skrivao napolju 'glas iz slušalice bio je preslab da bi uhvatio koju razgovetnu reič, ali je on znao šta znači ovaj iznenadni kasmi poziv i preko usana mu prelete senka osmeha. — Prokletstvo'! — reče čo­ vek u sobi beisno. — Proklet­ stvo, kako se to dogodilo? Gde si ti bio, Fuleru? U nekom sa lunu kao i obično, zar ne? Glals sa druge strane pokuša vao je verovatno da se oprav­
BORILAČKE VEŠTINE 61 11 da, jer se ma licu njegovog sa govornika videlo gađenje i ne — U redu, u redu! — reče umorno i rezignirano. — Idi do đavolia.. . Pošalji jedna patrol­ na kola po mene. Pa jasno, odmah.. . ili si možda mislio da ih pošalješ idućeg meseoa! Vra'ta na diurgoj strani pro­ storije otvorila su se u času kada je on brano tresnuo slu­ šalicu ina njeno mesto, mrm­ ljajući psovke kroz .stisnute zu be. Čovelk koji je upao bio je približnih godina, ali je njego vo moćno telo bilo u izvanre­ dnoj fizičkoj kondiciji i on je svojih dve stotine četrdeset ili pedesel. t'uinti nosio sa lakoćom koja j,e nagonila na divljenje. Grubo-, preplanulo lice, duga plava kosa zalizana unaizad sa čela i iza ušiju, upitati olsmeh na lie-u. — Neš'to se dogodilo, Mič? Mič sa gađenjem isfcapi ča­ šu sa viskijem i odmahnu gla — Ono čega sam se bojao. Pite — reče promuklo. — Po čelo je.. . — Neko je ubijen? — Ubijen. .. pa, moglo bi se Plavokosi ga pažljivije pogle da. Mič se besciljno vrteo po sobi, kao da nešto traži. — Aiko tražiš svoju odeću — reče onaj koga je natzvao Pitom —moraš se vratiti u spa vaću sobu, čoveče. Pretposta­ vljam da izl-aizilš, a? Ko je ubi­ jen? — Saznajeemo... za dan ili dva. Uglavnom. Plavokosi se isceri, s'tajuići kao planina pred svog sagovor — Mič — roče — pozvao si me ovaimo ida bih ti pomogao, do đavoila! Ôta sada znače te ¡zagonetke? — Oh, u redu. . . Milsliim da još uvek pokušavam da uibeđim sebe kako je ona pijiaJni-ca Fu- leir sve sanjao i kalko je ono što mi je maločas rekao glupa izmišljotina. — Šta ¡se- dogodilo, Mič? Neko je ubio -okupljene pripadnike Kju-kluks-klana. Če trnaelst ili petnaest njih. Fuler nije siguran u taćain broj. .. z-n-aiš, neka -od tih tela bukva­ lno su ralslkoimadana. . . — Bomiba? — Ne. Mač idi -sablja... Plavokosi odmahnu glaVom. — Gluposti, Mič. 'Taj tvoj
12 BORILAČKE VEŠTINE 61 Fuler ipak je bio pijan. Ka­ ko. ..? — Nemoj mene da pitaš ka­ ko, do đavola! — prasnu Mič. — F.uler tako kaže! — Vrlo dobro Poći ću s to­ bom da pogledam i to čudo ... — Žao md je, Pite. Ovo je službeni posao olkr.užnoig tužio ca i ti tu nemaš šta da traižš... — Je li? A kojeg si me đa­ vola onda dovukao ovamo? Mi sli'š da mi je bilo dosadlno u San Franciisku? — Možda: sam pogrešio što sam to učinio — zamilšlljeno re če Mič. — Učinilo mi se kao doibra ideja, ali sada, kad krv teče potocima... — Bala ti je potrelbna moja pomoć, Mič. A sada ti je po­ trebnija nego ikada. Do- đavo­ la, sam si mi rekao da ne ve ruješ tom Fulleru! — Tvoja pomoć, Pite. Mog ratnog druga iz Vijetnama. Ni sam očekivao da ćeš povesti i prijatelje. A naročito ne da će jedan od tih. »prijatelja« biti devojka koju bih gotovo mo­ gao nositi na dlanu koliko je — Ako ti njih dvoje smeta­ ju, mogu i da odu, Mič.. . Naj­ zad, oni su krenuli iz prijate­ ljstva prema meni. Znaš već ono: prijatelja mojih prijatelja i moji su prijatelji. .. — U redu, u redu.. . Ne mo gu sada da razmišljam o sve­ mu tome. Pođi sa mnom, ako već hoćeš. Ali, čuivaj se Fule- ra, on je gadan tip. Idem da se presvučena, patrolna kola sa mo što nisiu stigla da me po- Oistavši saan, plavokosi se za gleda pravo ui prozor i čovek na drugoj strani okna lako za- dobova prlstima po staklu, da­ jući znak da. je tu. Pit se os- mehnu i pokaza glavom prema drugoj strasni ikiuće. Još jednom dotafcavši vrhovi ma prstiju staklo, tajanstveni noćni posetilac produ'ži duž za dnjeg zida zgrade. Jedan od mračnih prozora bio je podi­ gnut i on hitro i vesto, kao gušter, sklizim kroz njega i uspravi se u unutrašnjosti pro storije u koju je dospeo. — Lesli? — lih šapat iz ra­ me. Šapat zabrinute žene. — Ja sam, dovojčice. Sve je u red,u. Nemoj paliti svetio. U njegovom naručju iznena da se inađe sitna devojka krh­ ke građe, ali je njen zagrljaj bio iznenađujuće snažan. Usne im se lako nađoše u tami i osta daše spojene veoma dugo.
BORILAČKE VEŠTINE 61 13 — Znam da nije u redu — reče konačno devojka, zausta­ vljajući ruku koja je klizila po njenim punim i čvrstim grudima ispold tanke spavaći- ce. — Čula ¡sam Koltrejnov te lefoimsiki. razgovor. Ubio si ne­ koga, zair ne? — Da. Mnogo njih. Više ne go što sam želeo, ali nisam i- mao izbora. Oni isu.. . Priča, je trajala kratko, jer su iz nje bili izostavljeni svi nepotrebni detalji, oni krvavi naročito. Iipalk, on ose'td kako telo devojke drhti pod njego­ vom rukom. — Les... oisećam da će se u GrinzdejJu proliti još mnogo — Neće. Ovi koji su noćas umrli samo su pioni koje po talbli pokreće neka nevidljiva ruka. Kada nađem cnqga kome pripada, priča će biti gotova. — A ja... ja se bojim da je on veoma lukav i ve!št. I da je ovo pretežak zadatak čak... čak i za jednog ninđu! Fuler, šef policije, bio je go jazan i krupan, sa sitnim svi- njislkim očima koje su svakoga nejpoverljivo posmatrate iz sv­ og sikroviišta pod gustim obrva ma, spojenim iznad nosa. Bio je i pijan, uzgred, a od njego­ vog gloimaiznolg tela šiiriio se gust zadah iz znojem natoplje­ ne odeće. Odtmahnuvši glavom, Pit se odmače od njega, ali to nije mnogo pomoglo, jer je teški mi ris znoja i usireme krvi ležao u toplom i vlasnom noćnom vaiaduhu kao teški pokrov is­ pod kojeg su se koprcali ner­ vozni i uplialšemi ljudi osvetije ni plavim i crvenim rotacio­ nim svetlima sa policijskih i amlbulantnih kola giulslto natr­ panih oko mesta na kome je sveiga sait ranije umrla čitava gomila ljudi... — To je to, Koltrejm — re če Fuler okružnom tužiocu, ba cajuići upitan pogled prema Pi­ tu. — Prva klanica. Četrnaest ljudi. — Kju-kluks-klan — reče Mičel Koltrejn. Pored njih, dva bolničara u krvlju umazanoj feeloj odeići upravo su gurala u kola nosila prekrivena provi dnom plastičnom folijom ispod koje se videla šjljata kapulja­ ča jedinog od ubijenih. — Ta­ kvo nešto je i moglo da se
14 BORILAČKE VEŠTINE 61 očekujie, do đavola! Ko ih jle zvao ovamo? Fuler izlbeže pogled okruž­ nog tužioca. — Hitnim... — Dakle? — Niko ih nije zvao — pro mrmlja Fuler. — Sve su to ljudi odavde, Koltrejn. Bar o- ni kofje saoi do sada uspeo da identifikujem.. . — Iz Grinadejla? Fuleru, ne ma ni dvadeset četiri sata ka­ ko si mi se Ikleo da Kju-kluks- -klana ovde nema! — Mora da su se dobro kri­ li. .. Prokletstvo, ni ja nisam svemoguć! Sa ovako malim brojem ljudi i plaitom koju mi daju, ne mogu... — Zaveži! Tvoj posao jie bio da sprečiš ovaj masakr, Fule­ ru! — giais okružnog tužioca odjeknu kao prasak biča priv­ lačeći mnoštvo radoznalih pog­ leda. — Znaš li bar šta su tra žili ovde? Gomili nekoga? — Pojma nemam, Očevidaca nema... — Nemoj mi reći da je go­ mila od četrnaest ili dvadeset ljudi u upadljivim ogrtačima, pod kapuljačama i sa baklja­ ma u rukama: prošetala Grinz- dejlom, a da ih nikq nije vi­ deo! Za tvoje policajce to još mogu da shvaltim, ali ostali stanovnici Grinzdejla nisu ni islepi ni pijami, Fuleru! — Ja. . — Samo trenutak, alko mi do zvoli'te, gospodo... .Visok, vitak eovek, adeven sa, ukulsom stanovnika velikog grada, izašao je iz sienke pored kala kojima su Koltrejn i Pit stigli na mesto zločina. Smešio se ljubazno, iako je napeto li­ ce odavalo kako mu se čitava ova gužva ne dopada mnogo. — Ko isi ti, do đavola? zareza Fuiler, srećan što ima na kome da iskali bes. — Pri­ sluškuješ naš razgovor, a1? Zn­ aš li da zbog toga mogju da... — Prekini, — Mač Koltrejn je pažljivo proučavao lice nepo zrnatog. — Novinar, zar ne? i— Tamo. Imate dobro pam­ ćenje, okružni tužioče. Moje ime je Plamer, videli smo se sinoć na konferenciji za štam­ pu u vašoj kancelariji... — U redu, u redu. Vidite da sada nemam vremena za razgovore, Plamer. Uostalom, iisltraga je tek počela, a rezul­ tate. .. — Bojim se da ovoga puta ne tražim to> od vas — nasrne ši se novinar. — Vidite, ja
BORILAČKE VEŠTINE 61 15 sam neka vrista svedoka, zna­ te.— Ah! — Pit je .proučavao otvoreno lice novinara, proce- njujući da je om jedan od onih ljudi koji obično znaju šta i— Da — nastavi Plamer, odgovarajući na Koltrejnov upi tni pogled — našao sam se si­ noć ¡u »Blok Hors« salunu. U isto vreme kada su se ovi mo unci što su pobijeni pripremali za svoj osvetnički pohod u cr­ nački kvart. Mislim baš da sm to ti isti, policajci mi nisiu do pustili da bolje pogledam lica žrtava. — I dobro su učinili! — za- re'ža Fuiler. — Prvo i prvo, go apodine moj.. . — Dosta, Fuleru! »Blek Ho­ rs«, kažete. Plamer... slučajno ste se naišli tamo? — Ne. Znao sam da se pri­ padnici KKK tamo skupljaju. — Zanimljivo. Vidite, živim dingo u Grkiizdejlu, ali to nisam znao, Plamer. Ko vam je to rekao?" — Žao mi je. Moram saču­ vati identitet izvora svojih in­ formacija. Iz razumljivih raz­ loga, okružni tužioče. Fuler se nervozno premeštao s noge na nogu, a izraz lica pokazivao je da bi mnogo ra­ dije bio na nekom druigom, ma nje vrućem mestu. Recimo, pod vešaJimai na. ko­ jima se klati teilo novinara po imenu Plamer.. . — U redu. Šta se onda dogo ¿Lilo, milster Plamer? — Ti ljudi: sedoli su u je­ dnom separeu, blizu mesita na kojem sam se našao. Isprva su govorili veoma 1iho, ali kako je viski tekao potocima — i to na račiun kuće, koliko mi se čini — i omi su postajali sve bučniji. Počelo je kao i obi­ čno: neko je rekao da tu pro­ kletu crnu kopilad jednom već treba naličiti pameti, a onda isu počeli da padaju predloži kako to izvesti.. . — Mogli biste se setiti ko je to prvi pomemuo? — okru­ žni tužilac izvukao je iz džepa notes sa minijaturnom zlat- — Da, adi je taj čovek mr­ tav. Leži tamo uza sam zid šupe, ako se ne varam. — Neko je obavio dobar po­ sao noćas — progunđa Kolt- rejn vraćajući notes u džep. — Šta se potom dogodilo? — Potom je jedan od njih dobacio kako je načuo da Cr­ nac po imenu Eri Grejfner ima
16 BORILAČKE VEŠTINE 61 belkinju za ljubavnicu i to je bila ilskra .koja jie potpalila pla men. Ostali gosti su se izguibi- li iz lokala, jer su videli šta se sprema, a jia... — A vi? — Sklonio sam se u ugao iza šanka — osmehnu se novi nar uIsMjetno. — Za svaki slu­ čaj. .. — Tamo gde je telefonska govornica, zar ne? — D,a. Zapravo, telefonirao sam u hotel. ■— Jamaiguičaju. Mom foto-re poiitem... — Aha... Trebalo je da Ja- maiguči pođe za tom grupom, je li tako? — Tako je, mister Koltrejn. Znao sam da spremaju nešto gadno; gotovo su urlali da sve prokleto Crnce treba postroji­ ti, a naročito one koji se usu­ de da dotaknu belu ženu. — Nije vam palo na pamet da pozovete policiju, na pri- ¡Novinar se osmehnu, brišući svilenom maramicom znoj sa — Paaa... U stvari, jesto.. . — I? — iako pitanje nije bi lo upućeno njemu, Koltrejn je oštro gledao Fulera. Ovaj odmahnu glavom. — Momak laže, prokletstvo! Takav poziv noćas nije zabe- leižen! — I ne čudi me — mimo odvrati Plamer. — Dežurni ko ji mi se javio pokazao je mno­ go više imteresoivanja za moje ime i melsto gde ¡se nalazim ne go za omo šrto mu govorim o na padu na Crnce. .. Oborivši pogled, F.uler uzda­ hnu, brljajući vrthom čizme po prašini. Pažljivo ga posmatra- jući, Pit nikako nije mogao da se oltme utisku da se on zapra vo ne plaši suviše okružnog tu žiioca i da je sve -to što čini samo gluma namanjena njemu i Plameru. Da li zato što ima nekog mo crnjeg -zaštitnika, ili...? — Posle toga ste — nasta­ vi Koltrejn — krenuli za nji­ ma, pretpostavljam? — Imao isam takvu nameru — osmehnu se Plamer. — Me­ đutim, dvojica ljudi su me za­ ustavili na izlazu iiz saluina i nazvali prokletim njuškalom. Jedan od njih poturio mi je pod nos mornarički kolt i re­ kao da ne pustim ni gilaisa. ina če će mi raizneti glavu. Poslu­ šao sam ga, naravno. Nije se
BORILAČKE VEŠTINE 61 17 Mič KoiLrejn zavrte glavom i Pit vide kako m,u. mišići- po licu zaigraše kada je čvrsto sti snuo vilicu. Okružio je pogle- diom po krvavom prizoru isip- red sebe i zamišljeno klimnuo — Vidim da se ovde — reče blago, obuzdavaj,ući gnev — događa mlnogo toga što ni ti ni j,a ne znamo, Fuleru. Sve češ­ će mi paida na paimet pomisao da možda jednostavno nismo dorasli ovakvoj situaciji. Ni ti, ni ja... CF’uler olpiljumu, izbegavajući pogled ostale trojice. — Ako misliš da treba da ponudim svoju ostavku — pro muimla — onda. . . — Ne mislim o tvojoj prokle toj ostavci, Fuler, već o svo­ joj. Može se dogoditi da je po­ dnesem, ali tek kada sve ovo prođe. Ni sekunda pre. Da li sam bio dovoljno jasan? — M-hmimm... Oformivši se u mestu, kao vojnik, Koltrejin dade znak Pi­ tu i Plameru da pođu za njim. Bez reći su se probijali kroz kordon od, policijskih i ambu- laltnih kola, ispunjen galamom oznojenih i nervoznih ljudi. Pit primeti da je radoznala- ca upadljivo- malo, možda zbog kaisinog noćnog sata. I još neš­ to, veoma čudno, s obzirom na deo grada u kojem su se našli. Sva ta lioa, odreda, bila su belta. Nijednog Crnca nije bilo među njima... — Kiuđa idemo, ,Mie? — upi­ ta on tiho. — Nekud gde ćemo na miru da razgovaramo. — Zašto ne onda kod tebe kući? — Ne bih. . . ne bih želeo da uznemiravam tvoje prijatelje, Pite. — U redu. Hajdemo onda negde u grad. Postoji valjda, još neki otvoren lokal? — Trebailo bi. Mister Pla- mer, nemate ništa protiv što sam vas odveo iz one gužve7 Mislim, možda ste želeli još po n^što da zabeležite, ili...? — Ne, naprotiv — novinar se u'Siiljemo osimehnu. — Atmo­ sfera tamo nije ni najmalje... prijatna.. . — Sigurno, posle svega što ste preživeli one noći. Poznali biste i tog tipa. sa kaltom? Za­ ista, šta se posle toga dogodi­ lo? — Poznao hih ga, ali imam uitisak da se on aboig toga nije naročito uzbuđivao. Shvatate šta mislim, okružni tužioče?
18 BORILAČKE VEŠTINE 61 — Savršeno — Koltrejn na­ glo iskoraci prema sredini uli­ ce podižući ruku i tak&i koji ise pojavio iza ugla skrete da bi ¡se zaustavio pred njima. I čo-vek u talksijiu bio je je­ dan od onih krupnih, plećatilh Južnjafca iz Alaibame za koje Pit nikada nije bio siguran da li će u narednom trenultku pla muti i izazvati tuču. Zbog bilo čega.. Ili tek tako, iz zabave. — Gle, okružni tužilac — re če on podšimešljivo. — Ta guž­ va tamo izgleda ozbiljno, a? Kuda idemo? — Kod »Grejsi«, Li — umo­ rno reče Koltrejn stežući pnsiti ma slepoočnice. — Ko je "tebi rekao za gužvu? Taksista đotače vrhom, prsta zvučnik male r-đio-stanice iz kojeg je sada đopiralo samo šuištanje. — Imamo mi svoju malu obaveštajnu službu — objasni. — Čujem da je bilo puno mr­ tvih, okružni tužioče. Ta pro­ kleta crna kopald! Pit i Plmer sedeli su na za­ dnjem sedištu. Njihovi pogledi se na trenutak sretoše i. novi­ nar jedva primetno sleže rame — Nego? — Ne znam. Jednostavno ne Li je s nevericom odmahivao glavom. — .Ma,' hajde, Koltirejn! Ko bi dirngi to mogao -učiniti? I zašto? — Ne znatm, rekoh. Možda ću to oitikritd kada doznam sta­ je Kju-klukis-klan tražio tamo... Li mrko zaćuta, kao da mm se ne dopada što Koltrejin ta­ ko otvoreno — i pred stranci­ ma — govori o taijnoj rasisti­ čkoj organilzacijd, odavno zabra njenoj federalnim zakonima. Pit se setl. da niko ma Jugu neće primati da KKK postoji, čak i uz predočavanje čvrstih dokaza. Crnci ibdj to r*Ml, naravno Ali niko nije ieileo da pita njih o KjuJWuk»«lll«nu... Ne nianxtëilbo Upttâljlva svetle ća reklama u fLfllVnoJ ulici po slovnog delà ufrimadejl# bojila je njihova lie* ivton bojama duge dok je Koltr*Jn pkflno vo žnju. Propustivil drufu dVojlcu napred, Pitt preko r t m «» buci neupadljiv pogled pr*m* tak­ siju iz kojeg su trenutak rani­ je izašli. Položaj Liljeve glave jM.no je pokazivao da mu je 11 ruci
BORILAČKE VEŠTINE 61 19 mikrofon radio-stanice i da on nelšto vrlo žurno govori u nje ga... Spavala je dubokim snom, urama od neprestane napetosti, od dulgog putovanja, od stras­ nog milovanja muškarca koga voli i koji; je sada isto tako mi­ mo spavao pored nje ... Jedinom davno, tek što je do znala da je taj visoki i vifflci čove'k preplanulog lica i zago­ netnih očiju zapravo jedno od toniih bića iz legendi, osetila je strah u sebi. I sama delom Ja panika, mogla je bolje od sva kog drugog da proceni koliko je to što se dogodilo opasno. Po nju. I po čoveka po ime­ nu Lesli Bldridž. Ninđa. Ako iole poznajete istoriju srednjovekovnog Japana, onda znate da su se ninđe pojavile u periodu neprekidnih ratova između sitnih feudalaca, zauzi majućii u itim više ili manje krvavim obračunima me'sta re zervisana za uhode, špijune, obavelšatjlce, kontraobaveštajce, plaćene ulbice, teroriste... [Rulšidio, kruti kodeks samiura jske kaste, zabranjivao je nje­ nim. pripadnicima da se bave tako niskim i prljavim poslovi ma. Svako ko je ikada vodio rat, opet, zna da bez dobre obaiveštajne službe pobeđe ne­ ma. .. ii da ponekad jedan u- darac no'žem u'bice koji je sti gao iz tame dobija više bitaka nego armija od hiljadu do zu ba naoružanih ljudi. Ninđueiu, drevna veština pre meta iz Kine, razvijena je u to vreme gotovo do savršenst­ va. Gotovo do savršenstva, jer je ninđucu već po definiciju ve ština — 'Hi umetnosit — koja se usavršava neprekidno i ne­ prekidno iznova proverava sva svoja znanja i parvila, prilago- đavajuići se novim i izmenje- nim uislovima ratovanja. Ni­ jedan ninđa, kada bi uopšte pri istao da govori o sebi, nikada ne bi mogao reći da je iscrpio- sva znanja ninđuicua... 'Naravno', nijedan ninđa ne govori o sebi i svojoj veštini, jer tajtae škole ninđucua svoje pitomce uče da u svakom tre- nuitku, do kraja života, kriju svoja lica i svoj identitet ko­ stimom od gulste crne svile. Čak ni najbliža rodbina nlj«
20 BORILAČKE VEŠT1NE 61 smela ili mogla doznati da ima jednog ninđu u porodici. Vremena se, međuitiim, me- •njaju i taiko se dogodilo da i neko ko nije čistokrvni Japa­ nac postane ninđa. »Možda je to i dobro za nas, sine moj«, rekao je jednom pri likom Leisilijev učitelj ninđu- euia, Tanaka. »Ma koliko paž­ ljivo slušao molje reči, ti ćeš im uvek priialziiti na drugi na­ čin od onoga ko se rodio i od­ rastao u ovog zemlji. Mi Japa­ nci smo inteligentan, vredan i poslušan narod i to se olseća i u ninducira. Možda... možda ćeš ti iizmeniiti neka pravila ko ja su već okoštala i od kojih sada imamo vi'še štete nego ko risti, čak i ne primećujući to...« Senisei Tanaka umeo je da vidi budućnost. To su mladom Amerikancu rekli već prvih dana po dolabku u školu skri­ venu u planinama Šilkokua... Ono što je prorekao^ obisti­ nilo; se, č&k brže nego što je o- čekivao... Lesli Eldridž, prvi Amerika­ nac koji je ikada postao ninđa — a možda i poslednji? — iz- memio je nekoliko pravila nin- đuciua i jblš nijednom se nije pokajao zbog toga. štaviše, bio je sve uveremiji kako mu je to oslobađanje od stega klasične veštine pomoglo da postane jioš efikasniji i opasniji borac pro tiv organilzovamog zločina u svo joj zemlji. Kako? Zašto? Zapravo, imalo je to veze o onome čega se plašila đevojka po imenu Swni'ko. .. Večiti ulsamljenici, ninđe su vekovima izlbegavali bliske do dire sa drulgim ljudskim bići- mab plašeići se da u trenutku slabosti ne otkriju svoju naj­ bolje čuvanu tajnu. Ljubav im je bila zabranjena, ona prava, i zato su je morali kupovati za novac ili je uzimati silom. Neretko, ni sami ne shvatajući šta im je potrebno, ninđe su neosetno ídiizlli u perverziju ili postajali' hladnokrvne ubice be'z ikakvog traga osećanja u selbi. Sa Sumiko, Ltlll Eldridž je shvatio da njflđa une da voli. Uz Talbasko Pita MiUi&liO' je da veran prijatelj mof>« da bude dragocen i jedinom nlnđi... Naročito ninđt kojil j« odlu­ čio da služi čitavom fiovečans- tvu, preainuići prljav« poilove koji bi verovatno domtlH ito ili hiljadu puita vil» novo».
BORILAČKE VEŠTINE 61 21 A opet, devojlka je osećala strah, jer je runda kojii voli i ima prijatelje bio nepoznata veličina, nešto o čemu se nije moglo suditi na osnovu do ta­ da poizmatiih znanja o ninđuciuu. Situacija u kojoj će ljulbav — ili prijateljstvo — spuitaiti ni- nđu i utiicati na izbor najpr.a>- vilnije odluke nije bila nezami­ sliva. Zia sve ove godime to se gotovo dogodilo nekoliko puta. I nekoliko puta samo je kra jnji napor, angažovanje celo- kupne .duihovne i teilesine sna­ ge, spasilo život ninđe i njego vih priajtelij'a. Taj strah u njoj nikada nije spavao. Čak ni sada... Trgla se i uspravila, poku­ šavajući da zamućenim pogle­ dom prodre kroz tamu prosto rije. Toplog i čvrstog tela ni­ je bilo na postelji kraj nje, osetila je to instinktivno, čak se ne trudeći da pruži ruku i proveri da li je odista tako. — Les? — sOvde sam, devojčice. Sve je u redu. — Nije. Zašto ne spavaš. Nasmejao se, vrlo tiho. I vr­ lo toplo, u pokušaju da je u- — Nešto se dogodilo. U bli- — Pit? Qn i Koltrejn još se nisu vratila? — Ne, nije Pit. Neko drugi, nepoznat. Malo O'dahnuv&i, devojlka si­ đe sa postelje. Haraigei, to ču­ desno čulo ninđi, omogućavalo je onome ko ga poiseduje da iz čitave mase utisaka koji iz o- koline neprestano dopiru do naše svesti izdvoji sve ono što odudara od atmosiere jednog me'sta ili jednog trenutka. A naročito sve one utis'ke koji stvaraju napete i opasne situacije, vibracije izazvane kr vavim događajima, ulbistima, pretnjama životu drugih ljudi i njegovom sopstvenom živo­ tu. Hargei je čulo za opasnost i ono pdsitoji u svakom od nas u izvesinoj meri. Uz mnogo str pljivog rada i vežbainja svalko od nas može ga usavršiti, ali su ninđe nenadmašni majstori u tome... — Opet ćeš izaći? — upita Suimiiko vrlo tiho, dohvatajući svileni kimono sa poda. Izne­ nada hladnoća koju je osetila nije imala veze sa temperatu­ rom okoline; dolazila je odne­ kud iznutra, iz njenog straha.
22 BORILAČKE VEŠTINE 61 — Da. Vrati se u krevet i spavaj. Ništa mi se neće dogo­ diti. »U pravu je«, pomisli Snim­ ko, ugrizavši se za uismu kako bi zadržala reči straha koje su ponovo navirale iz nje. »Kada izađe, on više ne srne misliti o meni i mom strahu. Potputaal koncentracija na ono što se zbiva u okolini jedna je od ta­ jni koja minđe čini tako opas­ nim u borbi... samo što ja to stalno zaboravljam...« — Oprosti — šapnu, tražeći rukom u tami nuku muškarca. — To je ovaj odvratni grad, ništa drugo... Sećaš se, rekla sam ti da miris krvi lebdi u vazduhu još ornog trenutka ka da smo izašli iz aviona... — Da. I u pravu si. Ljiudi u Gri/nizdejiliu više nisu sposo- bni za logično rasuđivanje i njihove misli neprestano se vr te oko nasilja. Sve su uvere- niji da -ono što ih razdvaja mo že raizrešiti samo poplava kr- — Pioktulšaćeš to da sprečis? — Nisam počeo baš na najlbo lji način, zar ne? — nalsmeja se ninđa, prilazeći otvorenom prozoru. — Ipak, biće to do­ bro upozorenje za sve oistale. Ra'zmislice dva puta pre nego što nešto pokušaju, svesni da je u gradu neki faktor sa ko­ jim nisu raicunal Nestao je u tami sa druge strane prozora pre nego što je uispela ponovo da progovori. Znala je da se Lesli sada već ponovo presvlači ,u tradicional­ ni kostim, nimđe, idealan za kre tanje po tami koja je prirodhi element tih neustrašivih bora- IZa koji trenutak on će po­ novo zaroniti u noć, a otna... Ne može spavati, znala je. Čekaće da se on vraiti i umiri je svojim toplim i nežnim po­ ljupcem. Posle toga... Samo nekoliko desetina jar- di dalje, niimđa je kao potezom sunđera po tabli, izbrisao iz svojih misli ono što je ostavio za soibiom. Nalik račuinaru iz čije je memorije jedan proig­ ram iizIbrisaJn da bi se načinilo mesito za novi, bitno drukčiji, on je sada svu svoju pažnju i koncentraciju usimerio na o- no što neposredho sledi. Neko je mimo u blitedni me sita gde se sada nalazi, pod kr­ ošnjama drvoreda tihe aiveni- je. Tamo, u onom pravcu... Bešumno je gutao prostor prelskačući žive ograde 1 pre­ preke od cigle ili kovalnag gvo
BORILAČKE VEŠTINE 61 žđa koje au razdvajale pojedi­ na dvorišta niskih stambenih zgrada u ovom kvartu. Bilo je tu i palsa čuvara, ali čak i nji­ hova čula nisu dorasla veslani kojom jedan ninđa napreduje kroiz noć.. . iTaimo. . . još stotinak jiar- di,.. Pribijen uz mračni zid je­ dne kuće, on pogledom pretra­ ži prostor ispred sebe, a onda sklo|pi oči, koneentrišući se na jedva čujne šumove koji su do piraili iiz tog pravca. Da, tamo je neko umirao... Sam. Smrt je uveik strašna, nara­ vno. Ali, umreti potpuno sam, u noći, na samo nekoliko- ko~ raikai od ljudi koji mimo spa­ vaju u svojim posteljama... Hitrim korakom, kao da kli­ zi po tlu, ninđa pređe tih pos- leidnjiih stotinak jardi u vreme nu koje bi zapanjilo svakog sređnjeprugaša, na svetu i naite rala ga da svoju štopericu po šalje na opravku. Zastao je na glo, u trenutku kada su nje­ gove oči reigistrovale tamnu masu nepravilnog oblika u us­ kom prostoru između jedine ku će i njene garaže. Iz te hrpe — da, to je naj­ bolja reč — iz te hrpe na tlu dopiralo je cviljenje. Nalik cvi ljenju mladog psa kome insti­ nkt govori da će uskoro- umre- tid. .. Jednim skokom našao se kr­ aj čoveka na tlu i nagnuo nad njegovo lice. U uiskim prorezi­ ma maske, oiči ninđe svetlele su kao oči mačke. Da, ovaj čovek ovde je umi­ rao. Njegove razrogačene oči nisu viđele ništa oko sebe, iz razjapljenih usta iiz kojih je dopiralo samo nemoćno cvilje­ nje tekli su milazevi pljuvač­ ke. .. i krvi... Hitri prlsti ninđe pretraižiše telo čoveka, na što se ovaj sa­ mo nekoliko puta trže, pokulša vagućii da poslednjom iskrom razuma shvati ko ga to dodi­ ruje. Ništa. Nikakvih rana, nika­ kvih povreda... Otkuda onda ta krv iz usta? Nagnuvši se niže, ninđa sh­ vati da krv potiče iz gotovo pregrdiženog jezika u razjaplje nim ustima. Krv je tekla i da lje, mlazom niz oibraz i žubo- ri'la u grlu kroz koje je dopi­ rao ubrzan, hrapav dah umiru čeg. Uhvativši ga čeličnim prsti ma za, revere lakog sportskog sakoa umrljanog krvlju, ninđa
24 BORILAČKE VEŠTINE 61 ga odvoji od tla i snažno pro- drana.Cv.iiljenje na trenutak prestade i u očima se pojavi izraz straha i bola. — Šta se dogodilo? Ko ti je to učinio? Izraz u očima nestade i mi- nđa oseti ikako se telo u nje­ govim šakama nekoliko pulta strese, kao od jake hladnoće. Nežno ga je ponovo spustio na tle, a zatim još jednom pa­ žljivo pregledao. Čovek je bio mrtav u to nije bilo nikakve sumnje. Ostajala je, dakle, samo još jedna nerazjašnjena sitnica... Od čega je umro? Nebo nad Grinzdejlom bilo jie vedro i plavo, kao da 'želi da uveri stanovnike grada ka ko je sve ono što se prethodne noći dogodilo samo neisrećan sticaj okolnosti i nešto što se više nikada ne može i neće po noviti. Tabasko Pit raširi svoje mo ćne šake i ispuni pluća toplim mirišljivim vazdoihom. Dvoje njegovih prijatelja već je se- đelo na verandi obrasloj puza- vicamia koja se pružajla duž či tave bočne strane Koltrejnove kuće, one koja je pružala po­ gled na prve obronke Alógena ikoji se od ovog mesta lagano uspinju, pnulžajuići se prema se vero'istoku kontinenta. — Dobro jiutro! — srdačno uizviiknu on, prelazeći pogle­ dom preko stola sa njihovim jednostavnim doručkom. — O- vde neš'to niije -u redu, ljudi. Alko je to što vidim ona čuve na južnjačka ku'hinja, onda ku ¡pian svoje prnje i vraćam se iz ovih stopa na Zapadnu oba­ lu! i— Ovo što vidiš — nasmejia se Sumiiko — još uvek je japa maka kuhiinjia! A što se tiče J.uiga, pogledaj u kuhinju. Su­ deći po cedulji koju nam je domaćin ostavio pre nego što je otišao na posao, ostaćeš ov- de prilično dugo, Pile! ’ Nekoliko trenutaka kasnije Pit se već vratio, oprezno kora čajući sa ogromnim poslužavni kom u rukama, čitavom malom izložbom, dobrih i uikuisniih st­ vari za jello dovoljnih za dva ili tri prosečna čoveka. Niinđa i Sumiko sačekali su da Tabasko lutoli prvu glad u.z solju ukusne i mirišijave kafe,
BORILAČKE VEŠTINE 61 25 ćutke uživajući u miru ovog jutra ranog leta u Alaibamd. Oboje su mali da taj prividni mir ne može trajati dugo i pre ćutno su odlagali razgovor o ornome što ilh tek očekuje. — Dakle? — progovori Pit punim ustima. — Još je rano — otemehnu se Lesld. — Nisi oabiljlno ni načeo tu gomilu hrane pred so — Savršeno dobro čujem i dok žvačem. Zbog čega si no: čas izlazio drugi put? — Jedan čovek je ulbijen ne daleko odavde. Osetiio sam da se nešto događa, ali saim sti­ gao prekasno. — Ubijen? — Da, iako moram priznati da ne znam kako je to izve­ deno. Na njemu nema traga nikakve povrede. Pit nešto pramumla punim ustima. — Šta? — Strah — ponovi Taibasko malo raagovetnije. — Ubijen je strahom. — Strahom? — Sumiko upi tno pogleda u Leslija, ali je ovaj netremice posmatrao ka­ ko Pit dugim gutljajem lede­ nog piva spira poslednji progu tani zalogaj1. — Da — ponovi plavokosi džin — to vam je folklor Gri- ruzd'ejla. Ćovek koji ubija stra­ hom. Sudeći po onome što mi je Mič Kol'trejn noćas rekao, ta glupa priča ima donekle re alne osnove. U poslednjih dva desetak dama, u Grinždejlu i okolini otkriveno je šest leše­ va za koje niko nije uspeo da uitvrdi na koji su način poslali leševi. — Laboratorija? Tabasko odmahnu glavom. — Mič tvrdi da im je labo­ ratorija odlična i da imaju do bre ljude talmo, ali ništa, Ot- prilike jedino što su uispevali da utvrde bilo je da su žrtve umrle od simptome veoima sli­ čnih onima koje izaziva uža­ san strah. Nego, reci mi ko je to ovoga pulta bio? ■— Nije iz Griinzđejla, već iz Njujorka. Novinar po ime­ nu Plamer. Tako bar tvrde do kuimen'ta koja sam, naišao kod njega. — Šta?! Razjapljenih usta., Pit je zu rio U ninđu kao da je iznena­ da ugledao avet. — Plamer? To je nemoguće, čoveče! — Niisam rekao da je to on, Pite. Kod mrtvaca sam našao Plamenova dokumenta. A zaš­
BORILAČKE VEŠTINE 61 to tvrdiš da to ne može biti on? — Zaito, do đavola, šta je Plamer gotovo do dva po po­ noći sedeo sa mnom i Mičom kod »Grejsii«, a posle toga smo ga advezii do njegovog hotela i tamo ostavili, eto zašto! — Onda Ihi to mogao biti on. Naišao sam ga nešto pre tri. Visok, retka kosa, prilično mršav, sportska odeća? — Onda je on... Prokletst- Niinđa se oprezno osvrte oko sebe i spusti glas, nagiinjući se preko sitóla prema Pitu. — To noćas nije bilo slučaj­ no, zar ne? — Ne. Plamera je neko upu­ tio na skujp Kju-kluks-klamova ca u jednom salumu, pre nego što su krenuli u crnačku četvrt da se svete. Kada je krenuo za njima, dva tipa su ga zadr­ žala, preteći mu pištoljem. Dr­ žali siu ga puna dva sarta u ne kim parkiranim kolima i tek tada pu'stilii. Srećom, on je pre nego što je krenuo iz saiulna upuitio telefonom svog foto-re- portera, nekog Jamaguičija, da pođe za Kju-kluks-klanovci- ma, Hmm. .. ako uspemo da stignemo do tog momka pre njih, možda-,.. Znam! Fuler! , — Šef policije? — tiho upi­ ta Sumiko. — Misliš da on ima neke veže sa onim što se događa? — Spreman sam da se klar- dim u to! — čvrsto izjavi Ta- baisko konačno odlažući vilju­ šku. — Prvo, bio je još tu ka­ da je Plamer izjavio da bi pre polznao glavne Kju-kluks-Ma- novce i onu dvojicu koji su mu pretili. Drugo, imam utisak da on i Milč imaju potpuno su protne poglede na ono što se ovde događa! i— Mogao bi biti u pravu — zaaniilšljeniol reče ninđa. — Da pokušatoo onda da rekonst- riuišemo šta se dogodilo pretho dne noći. Plamer je otkrio šta se sprema, pozvao ioto-reporte ra i sam krenuo za bandom siledžiija, ali je bio zadržan. Koliko sam shvatio, ta dvojica nisu se uizlbuldivali što im vidi lica?, — Upravo je to i njega iz­ nenadilo — kliimnu Pit gla- — A šta se dogodilo sa fo- to-reporterom? — upade Sumi­ ko. — Plamer to sinoć nije zn­ ao. Jamagući je izašao iz sobe odmah posle telefonskog pozi­ va, tako su mu rekli u hotelu.
BORILAČKE VEŠTINE 61 27 Posle tdga više niko ne zna ni štai o njemu... i— U redu. Ti i Mič Koltre- jn zatekli isite ga tamo gde su Kju-Mutks-Manovci bili pobije ni i on vam je to ispričao. Od ­ atle ste otišli kod »Grejsii«. Ko je znao da ste tamo? — Čitav Gnmzđejil, verovat- no. Taksista, koji nais je vozio, i sam jedaln od onih koji mr­ ze Crnce, imiai radio-uređaj, u kolima. Video sam ikako neko ga zove d'ak srno ulazili u lo­ kal. U redu, mogla je to da bude i njegova centrala, ali nekako imam utisak da nije to ¡bio rultdinlskii poziv, Leis. — Vrlo verovatno da nije. Ostali ste, da,kle, u lokalu do dva i odveli Plamera do ho­ tela', — Tako je. Na recepciji smo još jedinom proverili da li se Jamalguči vratio i rekli su. nam da nije. Plamer je potom oti­ šao gore, a melne i Milča je drugi taksista vratio ovamo. Čuli smo telefoin još sa ulice, pa je Mič; potrčao da se javi. Koji minut kasnije patrolna kola su opet došla po njegia, a jia stam otišao u krevet. Eto, to vam je ono što se n,a sudu zo­ ve »iskaz«. — Hmm... Samo sat katemi- je, Plamer j,e već bio mrtav. Lloramo Otkriti kada je izašao iz hotela i zašto. To ćeš ti uči niti, Suimiko. — Zaista, da davala? — po­ buni ise Talbasko. — Boi meni, stvar je jaisina: Fuler želi da zaštiti momke iz Kju-klukis-kla na i organizovao je uklanjanje Plamera. Bojim se da ćemo i tog dragog momka, foto-,re,par­ tera, uskoro nelgde naći mrt­ vog. — Da, ta verzija zvuči vero- vaitno — kliimnu ninda giaivom — ali je još uvek bez nekog naročitog dokaza. Plamerova smrit dolazi u lošem trenutku kada je čiltav Grinzdejl jeidno veliko bure baruta oko kojeg se igraju luđaci sa zapaljenim bakljama- u rukama. — Misliš da se sprema obra čuin sa crncima? — u glasu de vojke osećala se zabrinutost. — I obrnuto. Sudeći po ono me što je Koltrejn ispričao ka da smo stigli ovamo, postoji i militantna crnačka grupa koja veruje da je oružje jedino sre distvo kojim treba razgovarati sa ljiuldima bele rase. — Onaj pokušaj kastriratnja sinoć... Eri Grejner je pošto­ vana ličnost u crnačkoj zajed­
BORILAČKE VEŠTINE 61 nici Gninzdejla, jedan od ume renih — roče devojka. — Da je uspeo njihov plan, bila bi to baklja gurnuta u tvoje ba­ re baruta, Les. — Tačno. Iako će i smrt če tmajstorice pripadnika Klana : Plamerova smrt bez sumnje biti pripisane Crncima. Sve u svemu, na listom smo.. . — Nacionalna garda je tu -- podlseti Talbasko, bez oduše vljenja se vraćajući ostacima svog doručka. — Jeste. Sastavljena od sto- procentnih belaca. Zna se na čijoj će strani biti. — U redu, u redu. Šta onda predlažeš, Les? — Počeo sam o tome kad si me maločas prekinuo — osme hnu se ninđa. — Sumiko će pokušati da uđe u trag Jamagu čiju. Postoji las jedan razlog za to: ako se noćas našao skri ven negde u blizini mosta gde sam se obračunao sa Klanom, oinda je na jednom od njego­ vih filmova zateležen i čovek u crnom koistimu runde kako vitla dugim mačem. To nikako ne bi bilo dobro. . . — Himmm. .. a nas dvojica? — Ti i ja moramo u policij­ sku laboratoriju, Pite. Možda to sa tako obilnim doručkom i nije bila tako doibra ideja, a? — Moj želudac je prošao Vi jetnam, ne zaboravi — isceri se Tabasko, otvarajući novu konzervu piva. — Mogu da po dneisem pogled na nekoliko za ledenih mrtvaca. Zbog čega idemo tamo? obdukcija obavlja klasičnom metodom — Objasni ninđa. —• Ako već misle da ljudi umiru od stnaiha, onda bi se možda mogli otkriti tragovi nekog sre dstva koje deluje na sličan na čin. Šalbloniska Obdukcija to ne može učiniti i zato želim da ¡pomognem sudskom lekaru i uputim ga na pravi trag. — Gle, glei„ to nije lasa za­ misao! Čekaj malo. .. šta time misliš da doznaš, Les? — Ko jie čovek kojii ubija straihoim. Niišta više. Sumiko se zagleda u plave vrhove planina na horizontu. Njihove čiste linije kao da su stremile sve vilše u nebo, da­ lje od tla po kojem su gmiizali ljudi prljavih msd'k i prljavih ruku... — Misliš da je on taj? — upita tiho. — On je — reče ninđa. — Čovek koji ubija strahom na­
BORILAČKE VEŠTINE 61 lazi se u pozadini svega što se zibiva ovde u Grinzdejlu. Ako na vreme đospemo do njega, možemo iizlbeći opšti pokolj u kome će, kao i obično, najvi­ še stradati oni koji su najma­ nje krivi... Tabasko P.iit imao je nas za automobile i prekrasni novi »bjuik invilkta«, iznajmljen ne koliko treimuitaika ranije, dove­ de predući njih dvojicu do vi­ soke zgrade siuda okruga Gri,n- ?d!ljj'' u čijem se zadnjem dalu nalazila i policijska mrtva,onica i laboratorija. — Vrlo je živo — prime,ti Tabasko Pit, osvrćući se oko sebe. — Pa da... čim negde stigne televizija, radoznalci se okupe kao miuve na med, nada jiući se da će ugledati i svoje glupavo lice na čarobnom .ma­ lom ekraimu, neigde između re­ klame za zobene pahuljice i novog sredstva za mršavljenje! Ćuteći, ninđa je pretraživao pogledom gomilu, tražeći u njioj lioa čiji bi izraz odao ne­ što dnuigo osim obične životi­ njske radoznalosti. Bilo ih je. .. Ljiudi hladnih očiju koji. se drže u prikrajku i motre unao kolo, gotovo - isto onako kako to sada oini ninđa. Frustrirani ljudi srednjih godina, loše olbu čeini, aažafenih lica, spremini da krenu odmah z,a onim ko im obeća nešto novo u njiho­ vim monotonim životima... spremni čak i na nasilje i pro iivanje krvi... Njegova' metafora dobro js slikala stanje u Grinzdejlu. Bu re baimilta oiko koga plešu lu­ đaci sa bakljama u rulkaima. . . IProbiiVši se kroz gomilu na stepeništu i u prostranom ho’- lu, oni se zaputiše dugim, aku stii,onim, hodnikom na koji je ukazivao znak na z.rdu, dok se žamor ljudi postepeno gubio za njdima, ustupajući meisto uo­ bičajenim šumovima hirokraiti- je ina posiliu: zvonjava telefona, zvuik pisaćih mašina, šuštanje gomila hairitiije. Lift i stepenište na drugom kraju hodnika vodili su naviše i naniže. Ninđa zaslade na po­ četku stepenica koje su vodile u suteren. i— Nešto nije u redu? — ša patom upita Pit.
BORILAČKE VEŠTINE 61 Lesli mu očima pokaza na­ više, ali se na stepeništu niiš'ta nije dalo videti. Pit je, među­ tim, znao đa1može verovati sluihiu ninđe. Iscerivši se, on. ¡upitno pogleda prijatelja, pre- vlačeći rukom preko grla. Niiinđa odmahnu glavom. Ne, nije potrebno ništa tako drasti čno; njemu je bilo važno što u ovom trenutku zna đa neko u uzburkamom gradu ima potre be i vremena da motri i na njih dvojicu... Siišli su jedan nivo niže, os­ luškujući neprestano. tihe ko­ rake za sobom, a onda skrenu­ li levo, dugim i potpuno praz­ nim hodniikom u kome se olse- ćaio oštar zadah sredstava za đizinfekciju. ' — Da li postoji još neki iz­ laz odavde? — upita Tabasko, — Oni će bez sumnje motriti i na lift. — Nije važno. Umaći ćemo im, ako bude potrebno. Veru- jem da nas prate samo preve­ ntivno, da bi doznali šta radi­ mo kod Koltrejlna i na čijoj cemo st aru biti u ovoiji zibrci. — Ko, Leis? KKK? — Nadam se da su oni. Još jedna strana koje se treba ču­ vati samo bi jolš više zakolm- plilkovala stvar... Hmm, mis­ lim da smo stiigli... Široka vrata bele boje kra­ sila je samo neupadljiva talbli ca sa natpisom »Dr L. M. Kar­ ter«. Bilo jie to ime koje je od govaralo imenu šeia laborato­ rije na velikoj tabli istaknutoj u holu kao- uiputlstvo posetioci- rna zgrade. Kao i obično, ninđa je išao prvi. Stvar navike, jer je ha- ragei govorio da sa druge st­ rane tih vrata ne preti nika­ kva opasnost. Zakucao je i odmah otvorio vrata1. Nevelika kancelarija bi la je pretrpana ormanima za kairitdteke, a hladno belo svet­ io sa tavanice nije činilo niš­ ta da malo ufMaži ukupnu ru- žnoću te prostorije. Ali — kakav kontrast! — za jednim pisaćim stolom na su­ protnoj strani seđela je jedna od najuzbudljivijih žena koje je ninđa ikada sreo! (Najuzbudljivijih, ne narjlep- ših, jer ibi iisitaničalni ljiuibitelji lepog našli nekoliko krujpnili mana egzotičnoj lepoti te ¡mu- laitkinje u ranim tridesetim go­ dinama. Preveilika tusta, sitan note, previše razmakhulte -oči, sve to je odista bilo tu, ali je ukupna slika bila neodoljivo
BORILAČKE VEŠTINE 61 31 privlačna, upnkots strogom be- lom mantilu zakopčanom do grla. — Da? — žena podiže hla­ dan pogled sa gomile hartdja koju je proučavala. — Traži­ te mene? — Tražimo doktora Kartera — osmehnu se ninđa. Njegove oči upijale su isvaki detalj pro storije, ali i|pak nije mogao a da se ne zadrži na čvrstim i punim grudima pod mantilom. Da, jedna od najuzbudljivijih, žena koje je ikada sreo! — Ja sam doktoir Karter — ona čvrsto izđrža njegov pog­ led na seibi, allii joj inače topli glas pasitade za nijansu hlad­ niji. — S kim imam čalst? — Moje ime je Eldridž. Ovo je Taibalsko Rt. Okružni tuži­ lac Koltrejn uputio nas je ova mo da se raspitamo o neikiim detaljiima... — Kao što su...? INiinđa se osmehnu. Glas že­ ne ostao je hladan, a'li siu nje­ ne krupne bademaste oči pri­ znale da je visoki muškarac tamnoplaviih očiju već ostavio utisak na nju. — Biću konkretan. Želimo da doznamo od čega je umno novinar Plamer. — Službeno? Vi ste iz FBI? Ili. . .? — Ne, na žalost. Bojim se da je naša poisetai potpuno ne službena, mis Karter. — Onda mi je žao što vam ne mogu pomoći. Ako vals je okružni tužilac Koltrejn uopš- te uputio kod mene, u šta, uz gređ, suimnjam, trebalo je da poštuje određenu proceduru za takve slučajeve. Prema tome... do viđenja, gdspodo! Ona olbotri pogled na hairti- je pred sobom, kao da su obo­ jica već izašli. Gsmehnuvši se, ninđa pokretom ruke umiri Pi ta koji samo što nije eksplo­ dirao od pravednog gneva. Doktorka Kairter shvati da njih dvojica nemaju nameru da odu i oči siu joj biile neko­ liko stejpemi hladnije kada ih je ponovo pogledala. Bez žurbe prešavši rastoja- nje do stola, ninđa se naže pre ma njoj. — Bojim se da me niste do­ bro raizumeli, mis Karter. Že­ lim da doanam KAKO je um­ ro Plamer. Ona se zavali u stolici, mr- šteći se, nesvesna koliko uz­ budljivo izgleda u tom polo­ žaju.
BORILAČKE VEŠTINE 61 Boijim se da shvatam — reče mirno. — Spremni ste i silom da dođete do rezultata 'obdukcije, je li tako? — Aiko bude potrebno. Njen pogled na trenutak od luta do telefona na stolu, ali je zinala da nema nikakvih iz gleda da ga dohvata pre tog neobičnog čoveka čije su kre­ tnje mogle biti, znala je, brze ka.o misao. — Vri© dobro — reče. — Uzmite proklete rezultate. Smešeći se, Leisii odmahnu glavom. — Mislim da biste svima na ma ulštedeli mnogo vremena kada biste rekli šta ste otkrili. — Možida, ali to spada u do men službene tajne. Ako želi­ te te rezultate, milster, mora- ćete sami da ih pronađete i pročitate. Pretpostavljam da ste sposobni za ovo drugo. Prekrstivši ruke na grudi­ ma, ona ostade nepomična, zu reći u zid pored Leslija. Zao­ bilazeći sito, on iskosa baci po gleđ na duige noge i divno iz- vajiane kukove pod belim ma­ ntilom. Oh, kakva žena! Stojeći ko,raik iza nje, Leisii izvede omiljeni trik ninđi ko­ ji nešto moraju da pronađu za veoma kratko vreme na me ,stu koje prvi put vide. Trik se sastoji u tome da ninđa us­ voji način razmišljanja osobe čije prostorije pretražuje. U dvadeset devet od sto slučaje­ va, podle veoma kratkog raz­ mišljanja, oni sa sigurnošću polaze prema, skrovištu za ko­ je je njegov vlasnik uveren da je potlpuino sigurno.. . Mis Karter je uredna, logič­ na i odlučna žena, to se odmah viđelo. Njene hartrje talkođe su sređene po logičnom klju­ ču. I na stolu i u kartoteka­ ma koje s/u giušale neveliku pro storiju. Materijal o Plamerovoj ob­ dukciji, bar jedna od njego­ vih kopija, još se morao nala­ ziti na stolu. Udišući prijatan miris parfema on hitrim pok­ retom pretrese-uredno složene papire. — Već su u kartoteci, mis Karter, zar ne? — upita kad pretraga ne dade željeni re­ zultat. Ničim nije pokazala da ga čuje, ali je vena na njenom vitkom vratu pulsirala mnogo brže nego što je ona želela da se primeti. Plašila se, ipak. O- no što se u poslednje vreme zbivalo u Grinzđejlu n'ikoiga
BORILAČKE VEŠTINE 61 33 nije moglo načiniti imunim na Prešavši pogledom preko or mama, LesILi nepogrešivo otvo­ ri fiotou u kojoj se morao na­ laziti dosije sa imenom Pla- Parikman... Piinson... Priča- rd... On mirnim pokretom vrati fioikiu na mesto i otvori prvu Kuisedn,u. ■Da. Upravo orno što je i oče­ kivao da će naći... — Ko je uzeo dosije odav­ de, mis Karter? Kartoni nisu složeni uredno i pravilno kao u susednoj fi-oci. 'Njeno iznenađenje nijie bilo odgl-uimljeno. Niinđe već stoti­ nama godina znaju sve o psi­ hologiji. — Sta? Nije moguće! Skočila je i prišla mu hit­ rim pokretom, pokretom od koga je svakom pravom muš­ karcu morao zastati dah. Br­ zo, elastično, uspravna i laka, kao da klizi po podu korakom balerine. Prekomtrolisala je dosdjee u fioci, a oinda, zaboravljajući se, podigla pogled prema nje­ mu, kao da traži pomoć, vla- žeći pune ulsne nesvesnim po­ kretom jezika. Niinđe imaju savršenu kon­ trolu nad svojim telom. Ina- Na svom mestu uz vrata, Pit se premesti s noge na nogu, cereći se. Znao je ikakve žene voli njiegov prijatelj, naravno, i sam svastam 1epote kakva se na ovakvom mestu obično ne može naći. — KO je mogao uzeti Pla- merov dosdje, mis Karter? Pogledala ga je praznim po­ gledom i ninđa je znao đai ona ubrzano razmišlja o mogućno­ sti koju je pomeniuo. Spisak ljudi kojii su to mo­ gli izvesti morao je biti dug, po prirodi stvari. Ova zgrada puna je službenika od kojih gotovo svi znaju gde se čuva­ ju rezultati obdukcija. Nema nekog razloga da oni budu posebno dobro čuvani. Od stotinak hiljada stanovni­ ka Griiinzdejila bar svaki dese­ ti mogao- je izvesti takav po­ duhvat. .. — Ne znam — reče žena na kraju, a u njenom glaisu Lesli o’seti prizvuk gneva. — Nema na pola sata kako sam poslala original Fuie-ru, a kopije sta­ vila ovde. i— Izlazili ste u međuvre-
BORILAČKE VEŠTINE 61 — Ne... U stvari, da. Po­ zvali su me u prizemlje, do ulaz®, aili se ispostavilo da za­ pravo nisu tražili mene već ne kog drrugog. tPii't se olsmelhinu, vrteći gla­ vom. I Karterova se ugrize za usnu, shvaitajući da je bila žr­ tva jednostavnog trika. i— Bojim se — reče Taibas- ko prilazeći stolu — da ćete nam ipak monati reći šta sve piše na tim hartijama koje su nestale, mis Karter. — O tome smo već razgova rali, čini mi se — hladno od­ vrati žeina. — Samo gubite vreme. Uostalom, zalšto se ne obratite Fluieru, šefu policije. Original je kod njega, na oči­ gledno minogo sigurnijem me­ stu nego sto je ovo. Neprimetao se odmičući od stola, ninđa pažljivo osluišnu. Ti šumovi koji dopiru iz aku­ stičnog hodnika. .. — Fuleir je krupan i pun — reče tiho. — Voli da popije, — Da, ‘ali... iLesli se oismeihnu zbunjenom izrazu na licu žene. — Korake policajiaoa lako je razlikovati oid koiraka drugih ljudi — objasni. — Hodnikom dolaze njih trojica, a jedan je veoma težak. I malo pijan, < iF,uler JESTE bio i težak i krupan i ne malo pijan, ali je kdlt u njegovoj ruci stajaio sa vršeno mirno, pokatoujlućii da šef policije Grinizdejla veoma dobro zna kako se ta sprava upotrebljiava. I još nešto: da Fuler veoma dobro zna koga će zateći u ka ncelairiji Karterove i zbog če­ ga se ta dva čovefca tu nala- — Ruke gore! — rekao je tiho, zloslutno, čim je nahru­ pio u prostoriju, praćen dvo­ jicom policajaca koji su pre­ dstavljali suištu su|protnost nje govoj pojavi. Visoki, vitki, ži­ lavi, u savršeno skrojenim či­ stim uniformama i sa crnim naočarima na licu delovali su mnogo opasnije od svog šefa. »Pogrešio bi onaj ko bi pre­ brzo doišao do takvog zaključ­ ka«, pomisli ninđa, mimo di­ žući ruke nad glavu. »Oni sa­ mo IZGLEDAJU opasno... a
BORILAČKE VEŠTINE 61 35 Fuier je ovde jedini ZAISTA opasan protivnik...« — Šta se ovde događa, Lu- siiinda Mej? — pitao jie Fuier, ne skidajući pogled sa dvojice prijatelja. — Šta ova dvojica hoće od tebe? iSmešeoi se u eeibi, Leisiii sh­ vati dia pokroviteljski ton še­ fa policije ne nailazi na sim­ patije kod Karterove. Između nje i Fulera vladala, je nape­ tost kojiu ona čaiknije ni sikri- —’ Šta, TOznači, Fuier? — upitala je oštro. — Čemu taj pištolj? Sem toga, čami mi se da ntete kucali pre nego što ste ušli ovamo... beli džentl­ meni se tako ne ponašaju u Aflabami, uVek isume tako u- m i' Dva policajca se isceiriše, ali su im, ruke i dalje lelbdele nad drškama koltova u futrolama. Neprijateljstvo između Kairte- rove i šefa policije nije, dakle, bila nova stvar. — Uvek oštar jezik! — na- smeja se Fuier, poikaizujući po žutile zujbe, ali siu njegove svi njlske oči drsko klizile po fi- guiri žene, zadržavajući se na grudima koje siu prkolsno štr­ cale pod tankim mantilom. — I. uvek u top formi, Ženska, i po, niaša mala Luiiisinda Mej. Zgodna na mamu, a pametna na, tatu, tako uvek kažu. Baš šteta što ti je mama bila pr­ ljava Crnkinja, Luisimđa Mej, inače... Ruka žene polete Ibeiz upo­ zorenja, munjevito, ali je Fu­ ier, ma kalko to neobično zvu­ čalo, imao izvanredne reflek­ se. Oidlstupio je mali -koirak na­ zad i izmakao glavu ispod ša­ mara koji je stiz:ao zaiista, iz­ nenađujuće brzo, grohotom se aasmejaVši. Na vrhovima prstiju, najpe- ti, policajci su čekali... Nain- đa vide kako jedan od njih nervozno gladi prstima dršku ikolta. »Došli su s namerom da nas izazovu«, zaključi sa sigurnoš­ ću. »Žele da napađnemo, a on da će nas izrešetati i nazvati to legitimnom odbranom. Fu­ ier zna da nas je Koltreijln po­ zvao ovamo, ali se ne obazire čaik ni na to. . Misli da mu je je tle pod nogama mnogo si­ gurnije nego okružnom tuižio- lUm-irivši pogledom Tabaisko Pita, čiji su se zubi već ste­ zali u poikušaju đa kdntroliše gnev, on se široko osmeihnu Fuleru u lice.
BORILAČKE VEŠTINE 61 — Gle, gle! — reče zvonk­ im glasom, privlačeći pažnjiu sve trojice na sebe. — Grin- zdejliska policija odista vodi računa o beizibednostii građana, neima šta! Pravo je čudo ka­ ko je u ovom gradu došlo do rasnih nemira, pored tako to­ lerantnog šefa policije! Cev Fuilerovog kolta podiže se prema licu niinđe, ali je o- vaj znao da policajac još neće pucati. Ljuidi poput Fulera u- vereni siu da se svi plaše crne, preteče cevii pištolja i uveik pro dužuju svoje uživanje u stra­ hu bespomoćne žrtve. Samo što se ovoga puta Fiu ler prevario. Na licu tog neo­ bičnog čoveka pred njim nije bilo ni tračka straha. — Ostavi tu igračku u fu­ trolu, Fuier — reče inainđa ti­ ho, a oči siu mu svetlele poput usijanog čelika — kako ne bih bio prinuđen da ti je ođuzm- — Ha-ha-ha! — zamrla Fu­ ier, a stomak mu se zatrese od smeha. — Ha-ha-ha! Trikovi velikih mađioničara, utvrđeno je, sastoje se zapra­ vo u savršenoj koordinaciji po kreta izvedenih fantastičnom brzinom u onom kratkom de- liiću vremena kada je pažnja posmatrača uisimerana na neš­ to drugo. Trakovi naudi, bar po tome, srodni su trikovima mađioni­ čara. Sem Fuier, šes policije u Grimzdejiu, upravo je dobio priliku da to nauči. Leva ruka niinđe načini hi­ tar spiralni pokret nad njego­ vom glavom, pokret za kojii je zdrav razium govorio da je ne moguć normalnom ljudskom zglavfcu i laiktiu. Sve što je neuobičajeno ima magnejtnu privlačnost za ljud­ ski rod. U tome je, kažu nau­ čnici, i jedan od razloga šlto je čovek relativno brzo, u kos mičkim raizmerama, poisitao im teligentno biće. S druge srtra- ne, ta radoznalost veoma čes­ to može da bude i kobna. . . Fiuienove oči, oči dvojice po­ licajaca, čak i oči Luisiinde Mej Karter pokretaše se u poku­ šaju da slede pokret leve ru­ ke niinđe. Njegova delsma ruka iu istom trenutku, potpuno ne- opaženo,' sklopi se oko Fulero- ve šake, odvoji mu prst od oki đača i bez napora istrže drš­ ku oružja iz nje. Istim tim te ■onim i glatkim pokretom, Le- sii zavuče cev pištolja pod sv­ oj opalsač iza leđa, vraćajući delsniu ruku ponovo nad glavu
BORILAČKE VEŠTINE 61 37 pre nego što je bilo ko od pri­ sutnih, sem Talbasfco Pita, sh­ vatio da ise nešto uoipšte do- Spuisitivši pogled, Fuler izbu lji oči. Dva policajca se zgle- dalšei, pitajući se šta se dogo­ dilo sa šefovim oružjem. Lu- sinđa Mej Karter ustuknu, ot­ varajući usta da. nešto fcaiže. Na vrhovima prstiju, Talbaisko Pit je vrebao trenutak, već se zađovoljmo oblizujući u sebi na pomisao o skaroj alkoijii. — š-š-šta? — promuklo za- šišta Fuler. — T i... ti sii... — Možemo li sada da: kre­ nemo od početka? — mimo reče niinđa. — Recimo, da vas trojica izađete, pristojno zaku cate na vrata i uđete pošto vam miis Karter to dozvoli. A onda ćeš joij se izviniti za ono što si maločas izgovorio, Fu- ler! Blesaik u satnim' Fuilerovim očima upozorio ga je na opa­ snost mnogo pre nego što je gnev poveo debelog šefa poli­ cije u nasrtaj na tog drskog mađioničara pred njiiim. Čak i tada Fuler mije naleteo slepo, nekontroli'sano. Dvostruki uda­ rac, levom pa deismom rukom, pokazao je da ima veliko is­ kusio u borbama golim ruka­ ma ii da je već mnoge doibio zahvaljujući svojim iznenađu­ juće dobrim refleksima i brzi- Ovoga puta, međutim, oba udarca pala su u prazno. Iz- makaivši se jedva primetnim pokretom u stranu, ninđa uz­ vrati jednim od oinih karate udaraca koje pogođeni može pratiti pogledom sve do časa kada će ga pesnica pogoditi u čelo i izazvati pravi vatromet. Samo na trenutak, naravno, jer milosrdna nesvestica stiže odmah zatim. Glomazno Fulerovo telo ođ- vojli se od poda, glava i gor- njii deo poleteše unaizad, po­ vlačeći noge za solbom. Šef policije bio je već u nesvesti kada je tresnuo leđima o pod, tako snažno da su se ormani pored zida zaklatili i zazveke- tali staikliom. Oba policajca ščeipaše drške svojih- kol'tova, alii im Tabas- ko Pit nije dao vremena da ih i izvuikiu iiz futrola. — Nonno! — reče prelkomo, pokrećući svoju telesiinu zapa­ njujuće hitro. Udarac .pesnic­ om polgodi bližeg policajca u ¡slepoočnieu, bacajjući ga na njegovog kolegu. Piit je već biio uz njih, grabeći, ispružen­
BORILAČKE VEŠT1NE 61 om rakom drugog čoveka za okovratnik i gruidii uniforme. Odvajajući se od poda, on bez napora Lulpi njegovom glavom u zid i otvori prste, puštajući ga da bez svesti sklizne dole. iLulsinda Mej Karter bučno iispulstii vazduh iz pluća, shva­ tivši da je nekoliko dugih se­ kundi potpuno zaboravila da diše.. i— Neprijatan oovek — ois- mehnu se nilnda, pokazujući glavom Fulerovu telesinu na podu. — Žao mi je, miis Kar­ ter, što site morali prissiUsitvo- vati ovom prizoru, ali drugog načina odiista nije bilo. Žena s nevericom odmahnu glavom, buljeći u ta dva čove­ ka koji siu se ponašali kao da je obračun sa šefom, policije i 'dvojicom njegovih ljuldi, usred zgrade okružnog suda, nešto sasvim obično, svakodnevno. — Ko.. . ko ste vi, zapravo? — promuca. — Zar vam nisam rekao? Želimo da doznamo kako1 je umro novinar Plamer, mite Kar ter. I nemojte nas ovoga, puta upućivati na Fulera. Kao što vidite, on će neko vreme biti van opticaja. i— Ne mogu vam pomoći, čak i kada bih to htela — gl­ as žene ponovo je bio tvrd, po islovan. — Sami ste videli da je materijal nestao! i— Ko je radio autopsiju? i— Ja. Ja sam jedini kvali- filkoivani patolqg u Grinzdejlu, miister... Eldridž. — Pretpostavljam onda da ste obrađivali i ranije slučaje­ ve žrtvi ubijenih strahom. Žena se ugrize za uismu. — Ja sam LEKAR, miister Eldridž. a ne vračara! Bez ob­ zira na boju moje kože! — Znači li to da ne veru- jete u ono što se govori? — Tačno. Smirt svih tih lju­ di bila je potpuno prirodna. Od srca, — Što se, čini mi se, može dogoditi i kao posledica veli­ kog straha? 1 — Tačno. Ali to već NIJE domen patologa, mister Eldri­ dž. Moj posao je da utvrdim fiziologiju njihove smrti, ne i to da li ih je neko ili nešto pre toga uplašilo! i— Svi ti ljudi, koliko znam, bili su ispod kritične sita,rosne granice za oboljenja srca, mis Karter. Da. Ne zaboravite da je ta granica čisto statistička ve­ ličina, prošek.
BORILAČKE VEŠTINE 61 39 — Grimzdejl je ¿ipak suviše mali grad da bi toliko mladih ljudi za tako kratko vreme umrlo od snca. Tako bar kaže zakon verovaitnoće. Da li vam je možda palo na pamet da je u pitanju bio do sada nepoz­ nati otrov? Prelšavši rukom preko čela, žena se umioirno spusti u svo­ ju stolicu i potraži pogledom oči niinde. — Dobro doSlii u moju omi­ ljenu noćnu moru — reče dru kčijiim glasom. — Jedino... nisam našla nikakvih tragova otrova. Ne .samo ja. Profesor Hollbnuk sa Univerziteta u Mo ntgoimeriju patpulno je potvr­ dio moje nalaize. — Nisam nd trenutka sum­ njao u va&e znanje, mite Kar­ ter — reče mimđa mekim glas­ om. — Pofetoge, međutim, otro v,i koji se fantastično brzo ra­ zlazu. Naia nauka o njima zrna veoma malo, na žalost. — Vi site tofcsikolog? i— Amaiter. Međutim... pre dložiiio bih da potražimo neko pogodnije mesto•za razgovor. Ova trojica će uiskoro doći se­ bi, a onda bi mogli da posita- nu neugadmi. Žena kliminu glavom, a os- meh joj ozari lice. — Ne misliim da vas dvoji­ ca imate razloga da ih se- pla­ šite — reče — alli je to svaka­ ko dobra ideja, Zamotldću vas da me sačekate u hodniklu ka ko bih mogla da skinem ovaj mantil, a onda... Ima ljudi koji tvrde da već u samom načinu na koji tele­ fon zvoni mogu nasilultiti da li stižu dabre ili loše velsti. Niko još mije potvrdio ima li isitine u tome, ali se1TabasSko Pitu učinilo da u zvonkom zvr janju koje ih je iznenada pre- nulo postoji neki zlokobni pri zvuk. — Da? — reče Karterova ■uzimajući slušalicu. I njieln glliais zvučao je nesigurno. — Da. .. jeste, on je tu, ali... u redu... Pružila je Lesliijju slušalicu, ne krijući svoju zbunjenost. Za vals — rekla je tiho, pokrivajući dlanom mikrofon. — Pitam se samo kako ceo svet zna da ste ovde, kod me- Gsmehnuvši joj se, ninđa pre uze slušalicu. i— Elidnidž — reče. — A ko je jo ? Moje ime je Majjnilkis — rečče glas čoveka na drugom kraju linije. — Verujiem da
40 BORILAČKE VEŠTINE 61 te žarnima kako se to miože ¡umreti od straha, Elidniidiž? — Da. taiko je.. . Leslii nalbiria olbrve. Glas nje govoig sagovortnika zvučao je neprirodno, izobličeno, gotovo kao glas robote, a ne čovelka. — Vrlo dobro. Daću ti pri­ liku da đoizinalš nešto više o tome. Da li znaš gde je raskr­ snica za Holdein? iNinda dozva iz memorije de ialjmu vojtau kartu' okoline Gri nzdejla koju je proučio čim je stigao Kolitreijlnov poziv. — Da, znam. — Sve bolje i bolje — reče glas, iaiko njegov ton nije po­ kazivao nikakva dsećainja. — Budi tamo tačno u podne, El- — Sam? — Sam ili u drulštvu, sve­ jedno. Zapamti: podne, raskr­ snica za Holdein... — To je zamka, Les — Ta- basko Pit se cerio, jer za nje­ ga reč »zamka« nije imala uo­ bičajenu intonaciju. Zamka je predstavljala priliku za žustre obračune, pucnjavu, jurnjavu u brzim kolima i uzbuđenja napretek, ono u čemu je Pit neiizomemo uživao. — Svakako. Nagaizili smo ne čiji palac i on je odlučio da nais ulkloni sa puita. Pokušao je najpre prirodnim načinom, preko Fulera, ali se pokazalo da smo opasnija nego što je mislio-, pa je odliučio da stvar preuzme u svoje rulke. Zapa- njuje me njegova brizina rea- govamja, Pite. Tajanstveni Maj riks ima izvanrednu obaveštaj nu službu, čim je već posle desetak minuta znao da Fuler nije uspeo-, — Misliš da je on glavni? Koltrejn se iznenadio kad sam mu maločas telefonom rekao šta se dogodilo. Nikada nije čuo to ime u ovom krajiu. — Verovatno je tako. Kju- kldks-klan je mnogo bolje or- ganiszoivan nego što se misli u jiužnim državamar Postoji ve­ lika grupa »specijalista« koja se seli kad god u nekom kra­ ju Juga dođe do rasnih suko­ ba. Njihova prednost je u to­ me što iih niko ne poznaje, tako da moigu voditi akcije sa bezbednog mes'ta, koristeći lo­ kalne pripadnike Klana kao
BORILAČKE VEŠTINE 61 41 jurišale trupe koje samo izvr­ šavaju naređenja. — Majriks je jedan od tiih, — Svakako. Uispeo si da na­ đeš i Sumifco? — Ne, adi je ostavila poru­ ku na recepciji hotela. »Na traga«, talko glasi poruka. Nd- je uispela da pronađe tog fo- to reportera, očigledno1. Čuj, Les, hoće li nam biti potrebno neko bolje oružje od tog tvog arsenala? Imam utisak da Maj­ riks i njegova banda neće ok- levati da upotrebe siva sredst­ va kako bi nas skinuli sa vra­ ta.— Gde bi došao do oružja ovde u Grinzdejlu? — začudi se miinđa. — Da bi ga ktupio u prodavnici trelba ti Fuierova dozvoilia. Čak i kada biismo i- mali vremena da je tražimo, izgledi da je dobiješ otprilike su isti kaio da tražiš ikoltove Bufalo Bila! — Preputeta to memd — isce­ ri se Tabaisko. — Kladim se da bih u onoj krčmi »Blek Ho rs« mogao da kupim i mitra­ ljez! I to sa popustom; Kju -klufe-kian je poznat po tome što šalje i velike količine jef­ tinog oružja tamo gde dođe do gužve, ne zaboravi! — Ipak ne! — odmahnu gla vom ninđa završavajući svoje pripreme. — Ovo ovde je sa­ svim dovoljno. — A štia je to? — Pit je radoznalo zagledao neveliki u- ređaj koji je Lesli palkovao u torbu sa svojim oružjem. — Jedna od no’vih elektronskih iigrački Sumiiiko? — Tako je. Niisii se zapitao šta sam tako dugo radio u ga­ raži, na kolima? — Aha. .. počinjem da ka- piram — Pit se zadovoljno će­ mo. — Jedva čekam da izbli­ za vidim lica tih momaka kad shvate da.. . Hej., pa mi tre­ ba da krenemo, čoveče! Ne­ mamo previše vremena ako že iimo da do podneva stignemo na raskrsnicu za Holden! — Tačno onoliko koliko nam je potrebno — odvrati Lesli, zabacujući svoju torbu na ra­ me. — Pokret, Pite! Samo minut kasnije blistava »invikta« jurila je ulicama Gri mzđejla na istolk, tamo gde se pet ili šest milja vam grada odvijao put za Holden, neve­ liko naselje u samom podnož­ ju planine. Čak ni detaljna kar ta nije mnogo govorila o tere­ nu u neposrednoj blizini ras­ krsnice, sem da je brežuljkast
42 BORILAČKE VEŠTINE 61 i pošumljen, što je, uz činjeni­ cu d!a između Holidena i Gnin- zdejlla nema nekog naročitog saobraćaja u ovo dioba dana, pružalo izvrsne ulsiliove za za- sedlu. Pet mintuit'a pre podneva Le sli iznenada sfcrete sia uskog asfaltnog ¡puta na sltaczu koja jie vijugala među dirvećem i zaulstavi kola. Pit je znao šta se sprema i već je izlazio napolje, oprezno se osvrćući. Naginjiući se nad tablu au­ tomobila, rainđa veštam pokre­ tima poveza nekoliko tankih fcalMova koja su iiz nje Štrcali sa elektronskom spravicom iz vučenom iz torbe. To, međutim, nije bilo sve što je njegova torba krila... — Hej, ortak! — zacereka se Pit kad vide šta on radi. —^Nemamo vremena za te ig- Dve plastične lutke u priro­ dnoj veličini, u posleđnje vre- me veoma popularne, naročito u buljnim ženskim oblicima, bilo je veoma lako nađuvati i postaviti na. seđišta automobila. Sigurnosni pojas držače ih na melsibu, a muške košulje navu- čene preko ramena, zajedno sa zalepljenim perikama zavaraće svakog fco ne bude prišao baš do samih kola. Pružajući oprezno ruke po­ red kutke na sedištu vozača, niinđa ubaci kola u brzinu i o- na lagano kretoiše blagom niz­ brdicom prema alsfaitnom pu­ tu. Uređaj za daljinsko uprav­ ljanje funkcionisao je savrše­ no. Lakim pokretom džojistika Lesli ispravi kola na pultiu i ona lagano kretoše prema ra­ skrsnici udaljenoj najviše mi­ lju od meista na kojem su se Put je na ovom mestu imao samo veoma blage krivine i to je omogućilo Leslajfu da is­ planira svoju lukavu' zamku za eventualne napadače. Iako su kola gotovo motela, niije bi­ lo baš jednostavno slediti ih probijaijiući se kroz grmlje po­ red puta, ali je to njima dvo­ jici uispelo. iSledeći signale uređaja za daljinsko upravijanje, »invik- ta« poslušno siđe sa puta i za­ ulstavi se na travi u samom uglu raskrsnice z<a Holđen. Sa mesta na kojem su se njih dvo jaca našli lutke na sedištu de- lovale su veoma uverljivo. i— Ima li koga? — šapnu Pit ležeći u travi i duboko di­
BORILAČKE VEŠTINE 61 43 šući kako bi povratio dah.. Zn­ ao je da će čula ninđe mnogo pre njegovih otkriti čalk i' maj' manjli znak opasnosti. — Ne... kada dođu, i oni će doći kolima, Pite. — MMalš? i— Omiljeni gamibit plaćenih uibic;a. Oni pre svega drugog ipak misle o svojoj toolži. Uda­ ri i bežii, Njihova taktika svo­ di se na to jednostavno pravi­ lo, a kola su im u tom sliulča- jiu neophodna. — U redu, udariće, uhiti ma. še dve lutke i pokušati da ki~ dnu. Šta ti i ja onda radimo? — Pokušavamo da ih zaus­ tavimo. Niinđa je samo vrhovima pre tiju gladio tri čelične zvezde čije su ivice plavkasto svetlu- cale na suncu. Šurikeni, sa vr hoviima i ivicama izbrušenim poput brijača, zaista su smrto­ nosno oružje, čak i na većim daljinama. Refleksi i precizno' st nisnđi omogućuju im da šu- rikenima pogađaju i veoma br ze ciljeve, kao što s:u to, ma primer, kola' u pokretu. — Želiš jednog od njih ži­ vog, a? 1— Da. Sumnjam da će saim Majrifcs doći ovamo, ali bi je­ dan od njegovih ljtudi mogao da nas odvede do svog šefa.. . Dole, Pite! Obojica su polegli po tlu u zaklonu retkog žbumjia, Uzdaijiu ći se u svoju ođeću zaštitne boje. Ninđa je pogledom pre­ traživao šuimicu na suprotnoj strani puita, odakle je najpre dopro šum koji ga je upokorio da nekoga tamo ima. »Zar je moguće da siam se prevario«, mislio je privlačeći bliže sebi katana u ikonicama. »Oni dolaze,' njih pet ili šest, pešice kroz šutnju... U tom slu čajiu doići će do borbe prsa u prsa, a mač će mi u šumi mno­ go bolje poslužiti nego šunike- iMeđutim, posle šumova koji su ga upozorili da se neko pri ibližava, ma drugoj strani puta ponovo zavlada tišina. Sekun­ di su prolazili sporo, ali minđi- no čulo za vreme ne može se prevariti subjektivnim utiisfkom 0 protiieanjiu vremena koji ne­ ke trenutke pretvara u sate, a druge u hiljade delova sekun­ di, .. Bilo je tačmo dvanaest i pet kada je, najpre njemu, a onda 1 Pitu do ušiju dopno nerav- nomermi zvulk automobilskog motora.
44 BORILAČKE VEŠTINE 61 Pit ga upitno pogleda i on potvrdno klimrnu glavom, po­ novo se prihvatajući šurikena. Haragei mu je rekao da stvar­ na opasnost koinalčmo stiže do Motor pralstaroig »fordo-vog« kamiona kašijao je i lupao dok se vozilo sa okupanom, karose­ rijom i pocepalnom ceradom na amjevima -slporo približavalo diz pravca Holdeina. Piiit preizri- vo Oitjpljiumu u siranu, ali ga ninđa oiz-biljnim pogledom pod -seti na činjenicu da opasnost može uzeti mnogo različitih lica... U kalbini kamiona nalazio- se samo jedan čovek, vozač. Nje­ gov klompavi šešir trebalo je da dočara lik običnog farmera iz okoline, ali je ukočenost nje govog vrata i ramena srvedo- čila da ovio nije 'uobičajena vožnja do pijace u Gri-nzdejllu, već nešto sasvim, sasvim dru­ go. Da! Uz škripu izanđailih kočnica, kamion se zaustavi tačrno nas pram parkirane »invifcte« i ne kc ko je stajao pozadi naglo povuče ceradu naniže, otkriva jući da je pored njega na ka­ mionu još neko... — Uh! zastenja Pit. — Uh- hh! Strellac sa bazukom nije iz­ gubio- mnogo vremena za ni­ šanjenje. Nije to bilo ni po­ trebno-, jer čaik nd to nespret­ no oružje ne može promašiti veliki automobil sa rastojanja od četrdeset ili pedeset jardi... Oštar pucanj. Plamena zmi­ ja jurnu prema kolima, poga­ đajući ih direktno u prednja leva vrata kroz čije se staklo vide-la nepokretna figiura lut­ ke sa plavom perikom na gla- Plamena kugla na trenutak zakloni automobili i tutanj ek­ splozije potrese tle. Eksplozija benzina u rezervoaru sto-pi se sa tim moćnim praskom dok su prvii sitni komadi raspad­ nutog automobila, praćena on­ im krupnijim, počinjali svoj p-arabolični let naviše, pa na- — Kučkini sinovi! —,proce- di tiho Pit kroz zube. — Drži Motor kamiona užurbano pro radi i vozilo se zakotrlja pu­
BORILAČKE VEŠTINE 61 45 tem prema, Grinzdejlu. Pozadi, oba čovefca užurbano su pono­ vo navlačila ceradu preko ar- njeva, plašljivo uvlačeći glave a ramena pred pljuskom oftpa- daika koji siu sada, već zasipali tle u krugu od pedesetak jar- di. Uspravljajući se, mnđa nači­ ni korak bliže putu, podižući desnu ruku sa spremnim šuri- kenom. Za koji trenutak ka­ mion će biiti, dovoljno blizu da mu obeizbedi siguran pogodak kroz vetrobram i među oči vo­ zača, a zatim. . . Kao da je oprugom izbačen, ■nasred puta iznenada se stvo­ ri krupan čovek crne kože, nag do pojasa. Malo povijen u ko lenima, radi ravnoteže, 011 po­ diže prema kamionu skraćenu dvocevku i povuče oba okida­ ča odjednom. Oblak krupne sačme zadobo va po limu, pretvarajući u de liću sekunde vetrobrato pred vozačem u čipku od sitnih be- lih đelića pleksiglasa koja se rasu po putu zajedno sa krva­ vim komadićima lica i skalpa vozača koji nije imao vremena čak ni da zaurla u času kada je Crnac iskočio na put pred kamion. Zanevši se, vozilo skrete, pro mašivši za kojii palac strelca koji je predostrožno odskočio u stranu. Bacaijulći se ponovo u zaklon, nirnđa povuče z,a so­ bom i Pita, već spremnog da jiume tamo gde se spremala gužva. Još četiri crna momka, hit­ ra i snažna, nalik šumskim du­ hovima, izroniše iz zaklona žbu nja i baciše se na zadnji deo kamiona koji se uz tresak za­ ustavio na deblu d.rveta kraj puta. U zaklonu cerade borba nije trajala dugo; samo pet ili šest sekundi kasnije dva mrt­ va teia tupo treismulše u travu. Iz presečenog grla jeidnog od njih, vide ninda, teikao je či­ tav potok krvi, natapajući su- vu zemljiu. Još neko je tamo izašao iz šume... Neko ko je potrčao prema zapaljenoj oliupini. »In- vikte« ne obraćajući pažnju n,a obračun oko kamiona... — Hej-hej! — reče tiho Pit. — Hej-hej! Dugonoga vitka žena, u iz- bledtelim, farmerkama i plavoj sportskoj košulji, sa kosom po dignutom na temeniu, obigra­ vala je oko olupine, boreći se sa jarom koja je sprečavala da priđe bliže.
46 BORILAČKE VEŠTINE 61 — Ona traži nas, a? — ša­ pnu Tabasko. — Izgleda da smo dobili neočekivane savez­ nike, Les. .. — I meni se čini — hitrim pokretima ninda je pakovao oružje u svoju, torbu. — Haj,- demo. Crnac ma. puitu prvi je pri- meitiiio da neko doilazi iz šume. Reagovao je munjevito, zapi- njući uveižbamiim pokretom o- roze već napunjene dvoeevke, dozivajući grienim krikom svo je prijatelje koji su takođe po trčali prema zapaljenim koli- Šiireći ruke ntinđa miu poka­ za da nema lože namere i cr­ no lice, mokro od znoja, ozari osmeh. — Hej! — zaurla on. — Hej, Luisiinda Mej.! Ta dva momka uopšte misu bila u kolima! Zaklanjajući oči rukom, že­ na pogleda prema njima, a on da potrča natrag. Samo neko­ liko korka, međutim. Čak i na ovom rastojanju ninđa je mo­ gao videti kolliko je energije morala uložiti u to da se obu­ zda i da mu ne poleti u za­ grljaj. »Luisimđa Mej«, ponovi u se bi. »Ime koje bi čovek mogao neprestano šaptati...« Doibro doišli među žive! — srdačno reče krujpni Crnac, pružajući im. ruku. — Već smo vals bila otpisali kad smo vi- deli da prokleta kopilad imaju bazuku na tom kamionu. Ne­ go. ... moje ime je Kartali Vi- lijamis, ali me svi zovu Kori. I prijatelja i neprijatelji. — Drago mi je, Kort — os- mehnu se Lelsli. — Kolliko sam isihvaitioi, vi ste žedeli da nam pomognete? )— Ne naročito — isceri se Kort, pokazujući beonjače. — Znalš, imamo dovoljno i svojih problema, da blistao vodili raču na o tiome šta belci rade je­ dni drugima. Lusinda Mej je insistirala da vam pritelknemo u pomoć, a ona ima gomilu ar­ gumenata sa kojima je nama, jadnim muškarcima, teško da izađemo nakraj, ha-ba-ha! Žena je već bila u blizini, ši bajućii gnevnim pogledom Kor ta. Zadihana dđ brzog hoda, rumenih obraza i blistavih oči jiu, bila je još lepša nego u st­ rogom belom mantilu' kada je Leisli ugledao prvi put. — Previše brbljaš, Kjrt, kao i obično — reče Ona hladno. — Tvrdila, sam da nam ova dva čoveka mogu pomoći, i to još uvek tvrdim. Oni su nam
BORILAČKE VEŠTINE 61 47 potrebni i to je jedini razlog... što sam navaljivala da dođe­ mo ovamo! — U svakom slučaju, hvala — reče ninđa sa osmehotm ko­ ji žeoa ne uzvrati'. — Premda im ne bi ¡ulspelo da nas uhvate u ovu zamku, ma kalko vesto ona bila smišljana.. — Dobar trik — kllknnu Kio rt s poštovanjeim glavom. — I sam bih se zakleo da neko se- di u tim kolima, časna reč. T:i glupani na kamionu zagrizli su mamac kao ludi! — Da li ih neko od vas po znajie, Kort? — Ne. Ovo nisu naše prapa lice, ta Griinizdejlia, već bela đu brad koja su za kojlu stotinu dolara došla ovamo da uibija- ju. Niko se neće naročito uz­ buđivati zbog njihove smrti... isem što će Kjiu-fcluks-klianu poslužiti kao agrumemt da ova mo dovuče još svojih istomiš­ ljenika sa čitavog Juiga. Samo, neka ne misle da i mi nairuije- mo. Ako dođe do gulžve, pofca- zaćemo im da i mi umemo da ujedlamo' kada je to potrebno! — To vidim — ninđa pre­ đe pogledom po prizoru oko seibe. — To znači novo krvo­ proliće, zar ne? — Da, ali mli nilsmo tražili gužvu, već omi! — Može 'hiti. Nesreća je u tome što u takvim okršajima najviše stradaju oni koji nisu ni sposobni da se bore. Preko Kortovog lica prelete iizraz mržnje. — Ti možda imaš neki bolji predlog, prijatelju? Da položi­ mo oružje i vratimo se -na ko lenima pred belce, govoreći »da, gazda, ne gazda«? — Imam. Naći onoga ko iz pozadine vuče konce Kju-klu- ks-klana i uništiti ga. — Tog Majiriiksa? Niifco ne zna ko je on i da li čovek sa takvim imenom poistojli. Postoji, sasvim sigurno. Ovo ovđe su bili njegovi lju­ di. Da. si míalo bolje razmisli«', Kort, pobrinuo bi se da jednog od njih ostaviš u životu kako bi nas odveo do svog gazde. Crnac otipljumu na tle, ne nalazeći reći kojima bi mogao objasniti ono što je i sam mo rao prihvatiti kao svoju, greš­ ku. Ninđa sa njega prenese po gled na Lusinđu Mej čije su se grudi još uzbuđeno dizale i .spuštale pod tankom košuljom, mokrom od znoja. — Još jednom hvala, mis Karter — reče on tiho. — Pre
BORILAČKE VEŠTINE 61 t,poatavljam da imate neki pre voz u blizima. Ostali smo bez kola, kao što vidite. ■— Da, naša kola siu na dru goj S'tnani šume — odvrati o- na. — Idete u grad? — U grad. Moramo sada da pokušamo da nađemo nelki no­ vi trag koji će nas odvesti do Majmkisa. Na Kortov znak, četvorica cr niih mladića, siu tiho i diseipLi- novano pokupili baizuiku i os­ talo oružje ljudi iz kamiona i krenula za njim 'Uskim putićem kroz šumu. Shvativši Les'lijev pogled i Pit pođe za njima, os­ tavljajući ninđu i Ka'rtero'vu na samom kraju kraltke kolo- Staiza je bila uska i njihovi bokovi se nekoliko puta dodir ,nuše. Osmehnuvši se, nlinda do hvati svojom šakom usku ru­ ku žene, ali je ona oštrim po­ kretom istrže. — Molim vas, mister Eld- ridiž! — reče tiho i oštro. i— Lusinda.. . mene ne mo­ žeš prevariti. Želiš me isto ono .liko koliko i ja tebe... Ona je izlbegavala njegov po gled, ali je i nesvesno zaosta­ jala sve više za Tabaskom Pi­ tom, taiko da se na kraju ko­ lona ispred njih izgubila u za­ klonu šume. — Lusinda Mej,... — Ne... ne govori tako... Sad nije vreme za to! Zadržao je svojim snažnim rukama i prinudio da ga pogle da u oči. Na trenutak mu se predala, sklopljenih očiju, da bi se odmah potom iistrgla iz zagrljaja. ■— Rekla sam ne, Ne sada... — Kada, Lusinda Mej? — Ne znam.. . Kad prođe ovo što se zlbiva... alko ikada iprođe! Neko vreme siu ćutali, jer je nimda shvatio da se nešto u ženi još uvek opire onome što i ona sama želi. — Spremni ste da se borite, zar ne? — upita on malo kas­ nije. — A šta nam drugo preosta je? Video si Fulera, a ni ofi­ ciri koji vode jedinicu Nacio­ nalne garde nisu ništa bolji od njega, Mič Koltrejn je jedini pošten čovek, ali on sam ne može mnogo da učini... — Slažeš se sa Kortom? Mi sliš da je krvoproliće rešenje? Ona zabaci sa čela kosu mo -kru od znoja. — Bojim se da je tako... U ovom kraijtu između nas i be-
BORILAČKE VEŠTINE 61 laća nepoverenje vlada: već ge neracijama. — Ti si .upola bela, Lusinda Meij.. Nemoj to da zaboraviš! — Da — reče ona sa gorči­ nom. — Moj otac je čak imao hrabrosti da me prizna za za­ konitu kći, iako se nilkađa nije oženio mojom majkom. Ali, ako misliš da to olakšava moj po­ ložaj, onda gre&iš: meni ne ve ruju ni jedna ni dnulgd. To se događa melezima, znaš. Sem toga... — Sem toga? Ona stade pred njega, ali joj je lice hilo mračno, a u očima je sevao gnev čitave jedine ra­ se koju siu vekovima kinjili i proganjali. — Niko ti još nije ispričao šta se dogodilo sa Lulsiindom Mej Karter pre petnaest godi- — Ne, nije. Nemoj mi to go voriti, ako ti teško pada, Lusi nda Mej. — Teško? — ona se prezri­ vo nasrneja. — O, ne, dragi moj! U mislima neprestano ob navijam sve što se te noći do­ godilo, jer ne želim da zabora vim! Ni da oprostim! — Učinili su ti nešto.. pr­ ljavo? — Učinila... učinili su mi sve Sto gomila pijanih mladića koji se ne plaše nikakve kaz­ ne može da učini sedamnaesto godišnjoj devojci. Oni su bili beli, ja crna, bar po njihovom sistemu za razlikovanje boja. To što sam bila nevina sa­ mo ih je još više raspalilo. Leisli joj položi šake na ra­ mena i privuče je ponovo uz sebe, oisećajiući kalko siu joj gnu di čvrste i napete od uizlbuđe- — V,i me se ne gadite, mi- ster Eldridž? — upita ona s preairom u glasu. — Mislite da sve to nije moglo biti taiko strašno, a? Hoćete da čujete detalje? Nateoali su me da ot­ vorim usta i da... Zaćutala je kad je čvrsto po ljubio, stežući je uz sebe tako snažno da je zastenjala. Ruke su joj poletele naviše, zariva- juoi prste 'ii koteiu na potiljku muškarca, privlačeći ga biiže sebi, pritiskujući gruda uz nje­ ga. Letslijeva ruka sklizim nani že, do struka, niz bok, na unu trašnjn stranu butine i žena uizdahniu. — Oh,' bože — reče promu­ klo, skloplenih očiju — pa ja te stvarno želim!
50 BORILAČKE VEŠTINE 61 ¡Spuštajući usne na njen vr- at( Lesli jioji drugom rankom po1 jfljiloiviai dojlau, osećajiuićii kako ^repeni od njegovog dodira. — Luisiinda Meeej! JCortov povik dolazio je iz [kjjizine i Leisilii oiseti kako se tel'O žene koči u njegovim ru- — Ne — zadahtala je, izvla­ čeći se iz njegovog zagrljaflia. _ Suviše smo se zaboravili... £nao je da je onaj trenutak fojjsfeositi prošao i dopuistio joj je da se odvoji. Drugi put, Lulsimda Mej? _ upiitao je tiho. Da — ovoga pulta osmeh j0j je bio neižan. — Drugi put... sada imamo suviše po- Pomoći ćemo ti. r- Kako? Ti tražiš PJamerovrag fo­ toreportera,, je li tako? Jarna- gućij®?' Da, Znaš nešto o njemiu? I Kort ima svoju obaveš- i&m službu u gradu — reče ona sa ponorom u glaisu. — Cr- Kii klinci koji čiste obuću ili pefU vetrobrane pred semafo- j.j.jDia, liftiboji u hotelima, čista ¿i u važnim gradiškim zgrada,- m&,.. svi .su oni mnogo inteli­ gentniji i pismeniji nego- što se i— U to ne sumnjam. Šita isu doiznali o Jamagulčiljiu? 'Žena se osmehnu. — Možeš to doznati', Eldridž. Ali samo pod uislovom da me večeras izvedeš u noćni klub »Kod Grejisi«... Prostrani hol bio je sulšta su proitnost neupadljivom i jedva primertniom ulazu u noćni klub. Neko sa mnogo para i malo ukusa uredio ga, je u tobož­ njem modernom stilu, sa bleš- taviim raznobojnim svetlima, mnogo hroma, čelika i stakla. Zidovi, i pod su bili od tvrde plastike, koja je pod rukom dešavala ljigavo i neprijatno. Lusinda Mej izašla je iiz ta­ ksija taično u zakazano vreme i značajno mu se nalsmešiia. Seićaijiuići se Pitovog iskustva, ninđa; iispod oka baci. pogled na vozača koji je buljio u duge •noge žene, opuštene donje vi- Imao je čudan izraz na, licu, neku mešavimu divljtenjia i pre žira. Lesli zastade na uia'zu da zapali cigaretu i sasvim jasno
BORILAČKE VEŠTINE 61 51 vide kako taksista pruža ruku prema sviom raidiio-uređaju. — Da — reče Luisiinda Mej prameitdvšd njegov pogled — oni će znati da smo ti i ja ov- de. I to je đeo Kortovog pla­ na. Trebalo bi da ovo veče hu de uzbudljivo... i ne govorim samo o tebi i sebi, Leisllli.. . On se osmehnu, ali mu oči ostadoše ozbiljne. Viisiok, širo­ kih ramena, u savršeno skroje­ nom belom smokingu, privla­ čio je poglede ljudi — i žena — u ne baš punom holtu. Ali samo na trenutak. Odmah po tom, kada bi pogledi skrenuli prema žeimi koju je pratio, u dugoj večernjoj haljiimd i sa kr znom preko ramena, u njima bi se moglo vide,ti iznenađenje, gnev, čak i mržnja,... »Ovo je Jog«, podseti sebe Letsli, hvatajući Lusindlu Mej pod rultou, i nagiinjuei se da bi joj nešto mogao šapnuti na uho. — Ovo je lokal samo za be- le, je lii tako? i— Ne. Segregacija je zako­ nom zabranjena u ovj držaivi — njene divne urne izviše se u preizriv oismeh. — Ne brini, ti' ipak imaš sumnjivu počaislt da budeš prvi koiji je ovamo tuveo ženu čija koža nije pot­ puno bela, Lete! 'Ninđa se osmehrau, neupadlji vo pretražuljiući pogledom lica ljudi u holu. Nije bilo teško izdvojiti dvojicu koji su tu bi­ li zato što im je posao da na svaki način održe red. — Mislim da je Korit bio u pravu — reče ninđa, pomažući joj da smakne krzno sa rame­ na pred pultom garderobe. — Ovo će biti luda noć. Nije se čak ni trudio da pri krije pogled koji je počivao na njenim savršenim grudima, gotovo potpuno otkrivenim du ibokim izrezom haljine. Malo je žena koje se uisiuđujiu da no se tako izazovne modele, ali je i veoma malo žena čije gru di tako lepo> stoje da to smeju sebi dozvoliti. Naravno, nije mu promaklo kako siu garđerober, čovečuljaik u livreji kluba, i jedan od lju­ di iz obezbeđe’nja izmenili po glede. Krzno ostade da leži na pultu, a čovečiuljak se odmače od nj'ega kao da je kužno. — Nešto nije u redu? — os- meihnu se ninđa. i— Ja.. ovaj... — Stavite krzno na jednu od onih kuka — reče Lelsli le­ denim glasom — a meni ćete
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)
Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)

Recommended

Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrtNindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrtzoran radovic
 
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtiNindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtizoran radovic
 
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret &amp; emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret &amp; emeri)(2.2 mb)Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret &amp; emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret &amp; emeri)(2.2 mb)zoran radovic
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjezoran radovic
 
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezazoran radovic
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozazoran radovic
 
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)zoran radovic
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanazoran radovic
 

Recommended

Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrtNindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrt
Nindja 055 derek finegan - i vetar je rekao smrtzoran radovic
 
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtiNindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtizoran radovic
 
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret &amp; emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret &amp; emeri)(2.2 mb)Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret &amp; emeri)(2.2 mb)
Nindja 063 derek finegan - ostrica vreba u tami (m garret &amp; emeri)(2.2 mb)zoran radovic
 
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjezoran radovic
 
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezazoran radovic
 
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozazoran radovic
 
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)
Nindja 066 derek finegan - poruka iz pakla (m garret &amp; emeri)(2.8 mb)zoran radovic
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanazoran radovic
 
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-paklazoran radovic
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvizoran radovic
 
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponocNindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoczoran radovic
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihzoran radovic
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampirazoran radovic
 
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaoNindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaozoran radovic
 
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasiNindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasizoran radovic
 
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...zoran radovic
 
30 klopka za nindju
30 klopka za nindju30 klopka za nindju
30 klopka za nindjuMilenko Gavric
 
Nindja 018 derek finegan - do pakla i dalje
Nindja 018 derek finegan - do pakla i daljeNindja 018 derek finegan - do pakla i dalje
Nindja 018 derek finegan - do pakla i daljezoran radovic
 
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuzoran radovic
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihzoran radovic
 
21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvaraMilenko Gavric
 
27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampiraMilenko Gavric
 
Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks &amp; emeri)(2.4 mb)
Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks &amp; emeri)(2.4 mb)Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks &amp; emeri)(2.4 mb)
Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks &amp; emeri)(2.4 mb)zoran radovic
 
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponocNindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoczoran radovic
 
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomNindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomzoran radovic
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvarazoran radovic
 
23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasiMilenko Gavric
 
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbinezoran radovic
 
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno trojeNindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno trojezoran radovic
 
Sejn025 dzekslejd-kioveopetjasupanoramiksjunior-170415154355
Sejn025 dzekslejd-kioveopetjasupanoramiksjunior-170415154355Sejn025 dzekslejd-kioveopetjasupanoramiksjunior-170415154355
Sejn025 dzekslejd-kioveopetjasupanoramiksjunior-170415154355zoran radovic
 

More Related Content

What's hot

73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-paklazoran radovic
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvizoran radovic
 
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponocNindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoczoran radovic
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihzoran radovic
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampirazoran radovic
 
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaoNindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaozoran radovic
 
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasiNindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasizoran radovic
 
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...zoran radovic
 
Nindja 018 derek finegan - do pakla i dalje
Nindja 018 derek finegan - do pakla i daljeNindja 018 derek finegan - do pakla i dalje
Nindja 018 derek finegan - do pakla i daljezoran radovic
 
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuzoran radovic
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihzoran radovic
 
21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvaraMilenko Gavric
 
Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks &amp; emeri)(2.4 mb)
Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks &amp; emeri)(2.4 mb)Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks &amp; emeri)(2.4 mb)
Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks &amp; emeri)(2.4 mb)zoran radovic
 
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponocNindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoczoran radovic
 
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomNindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomzoran radovic
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvarazoran radovic
 
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbinezoran radovic
 

What's hot (20)

73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
 
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponocNindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
 
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletihNindja 057 derek finegan - grad ukletih
Nindja 057 derek finegan - grad ukletih
 
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampiraNindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
 
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaoNindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
 
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasiNindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
Nindja 023 derek finegan - pakleni vakizasi
 
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
205652175 nindja-012-derek-finegan-tri-dva-jedan-smrt-omer-panoramiks-emeri-2...
 
30 klopka za nindju
30 klopka za nindju30 klopka za nindju
30 klopka za nindju
 
Nindja 018 derek finegan - do pakla i dalje
Nindja 018 derek finegan - do pakla i daljeNindja 018 derek finegan - do pakla i dalje
Nindja 018 derek finegan - do pakla i dalje
 
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
 
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
 
21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara
 
27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira
 
Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks &amp; emeri)(2.4 mb)
Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks &amp; emeri)(2.4 mb)Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks &amp; emeri)(2.4 mb)
Nindja 064 derek finegan - skola kudji-kiri (panoramiks &amp; emeri)(2.4 mb)
 
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponocNindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
Nindja 038 derek finegan - smrt stize u ponoc
 
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicomNindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
Nindja 024 derek finegan - smrt sa pozivnicom
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
 
23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi
 
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
 

Similar to Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)

Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno trojeNindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno trojezoran radovic
 
Sejn025 dzekslejd-kioveopetjasupanoramiksjunior-170415154355
Sejn025 dzekslejd-kioveopetjasupanoramiksjunior-170415154355Sejn025 dzekslejd-kioveopetjasupanoramiksjunior-170415154355
Sejn025 dzekslejd-kioveopetjasupanoramiksjunior-170415154355zoran radovic
 
Sejn 025 dzek slejd - kiove opet jasu
Sejn 025 dzek slejd - kiove opet jasu Sejn 025 dzek slejd - kiove opet jasu
Sejn 025 dzek slejd - kiove opet jasu Balkanski Posetilac
 
Sejn041 dzekslejd-velikapoterapanoramiksjuniorg-170429142257
Sejn041 dzekslejd-velikapoterapanoramiksjuniorg-170429142257Sejn041 dzekslejd-velikapoterapanoramiksjuniorg-170429142257
Sejn041 dzekslejd-velikapoterapanoramiksjuniorg-170429142257zoran radovic
 
Sejn 041 dzek slejd - velika potera
Sejn 041 dzek slejd - velika potera Sejn 041 dzek slejd - velika potera
Sejn 041 dzek slejd - velika potera Balkanski Posetilac
 
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtizoran radovic
 
Sejn013 dzekslejd-osvetakreolkedrzekofolpieme-170415132946
Sejn013 dzekslejd-osvetakreolkedrzekofolpieme-170415132946Sejn013 dzekslejd-osvetakreolkedrzekofolpieme-170415132946
Sejn013 dzekslejd-osvetakreolkedrzekofolpieme-170415132946zoran radovic
 
Sejn 013 dzek slejd - osveta kreolke
Sejn 013 dzek slejd - osveta kreolke Sejn 013 dzek slejd - osveta kreolke
Sejn 013 dzek slejd - osveta kreolke Balkanski Posetilac
 
Sejn135 dzek slejd - pogazena rec (panoramiks junior &amp; jocamx &amp; emer...
Sejn135 dzek slejd - pogazena rec (panoramiks junior &amp; jocamx &amp; emer...Sejn135 dzek slejd - pogazena rec (panoramiks junior &amp; jocamx &amp; emer...
Sejn135 dzek slejd - pogazena rec (panoramiks junior &amp; jocamx &amp; emer...zoran radovic
 
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti Balkanski Posetilac
 
Sejn067 dzekslejd-lovnaandjelasmrtivasojevicfo-170430184434
Sejn067 dzekslejd-lovnaandjelasmrtivasojevicfo-170430184434Sejn067 dzekslejd-lovnaandjelasmrtivasojevicfo-170430184434
Sejn067 dzekslejd-lovnaandjelasmrtivasojevicfo-170430184434zoran radovic
 
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438zoran radovic
 
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepoticaSejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepoticaBalkanski Posetilac
 
Sejn 034 dzek slejd - velika zavera
Sejn 034 dzek slejd - velika zavera Sejn 034 dzek slejd - velika zavera
Sejn 034 dzek slejd - velika zavera Balkanski Posetilac
 
Sejn034 dzekslejd-velikazaverapanoramiksjuniorj-170416090652
Sejn034 dzekslejd-velikazaverapanoramiksjuniorj-170416090652Sejn034 dzekslejd-velikazaverapanoramiksjuniorj-170416090652
Sejn034 dzekslejd-velikazaverapanoramiksjuniorj-170416090652zoran radovic
 
Sejn024 dzekslejd-srebrnidjavopanoramiksjuniorj-170415154349
Sejn024 dzekslejd-srebrnidjavopanoramiksjuniorj-170415154349Sejn024 dzekslejd-srebrnidjavopanoramiksjuniorj-170415154349
Sejn024 dzekslejd-srebrnidjavopanoramiksjuniorj-170415154349zoran radovic
 
Sejn 024 dzek slejd - srebrni djavo
Sejn 024 dzek slejd - srebrni djavo Sejn 024 dzek slejd - srebrni djavo
Sejn 024 dzek slejd - srebrni djavo Balkanski Posetilac
 
Sejn 010 dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010 dzek slejd - klopka za sejna.Sejn 010 dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010 dzek slejd - klopka za sejna.Balkanski Posetilac
 
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomSejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomzoran radovic
 
Kupdf.com ashtonfrederick 28-lun-u-kui-smrti
Kupdf.com ashtonfrederick 28-lun-u-kui-smrtiKupdf.com ashtonfrederick 28-lun-u-kui-smrti
Kupdf.com ashtonfrederick 28-lun-u-kui-smrtizoran radovic
 

Similar to Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb) (20)

Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno trojeNindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
Nindja 040 derek finegan - za smrt je potrebno troje
 
Sejn025 dzekslejd-kioveopetjasupanoramiksjunior-170415154355
Sejn025 dzekslejd-kioveopetjasupanoramiksjunior-170415154355Sejn025 dzekslejd-kioveopetjasupanoramiksjunior-170415154355
Sejn025 dzekslejd-kioveopetjasupanoramiksjunior-170415154355
 
Sejn 025 dzek slejd - kiove opet jasu
Sejn 025 dzek slejd - kiove opet jasu Sejn 025 dzek slejd - kiove opet jasu
Sejn 025 dzek slejd - kiove opet jasu
 
Sejn041 dzekslejd-velikapoterapanoramiksjuniorg-170429142257
Sejn041 dzekslejd-velikapoterapanoramiksjuniorg-170429142257Sejn041 dzekslejd-velikapoterapanoramiksjuniorg-170429142257
Sejn041 dzekslejd-velikapoterapanoramiksjuniorg-170429142257
 
Sejn 041 dzek slejd - velika potera
Sejn 041 dzek slejd - velika potera Sejn 041 dzek slejd - velika potera
Sejn 041 dzek slejd - velika potera
 
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
 
Sejn013 dzekslejd-osvetakreolkedrzekofolpieme-170415132946
Sejn013 dzekslejd-osvetakreolkedrzekofolpieme-170415132946Sejn013 dzekslejd-osvetakreolkedrzekofolpieme-170415132946
Sejn013 dzekslejd-osvetakreolkedrzekofolpieme-170415132946
 
Sejn 013 dzek slejd - osveta kreolke
Sejn 013 dzek slejd - osveta kreolke Sejn 013 dzek slejd - osveta kreolke
Sejn 013 dzek slejd - osveta kreolke
 
Sejn135 dzek slejd - pogazena rec (panoramiks junior &amp; jocamx &amp; emer...
Sejn135 dzek slejd - pogazena rec (panoramiks junior &amp; jocamx &amp; emer...Sejn135 dzek slejd - pogazena rec (panoramiks junior &amp; jocamx &amp; emer...
Sejn135 dzek slejd - pogazena rec (panoramiks junior &amp; jocamx &amp; emer...
 
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti
 
Sejn067 dzekslejd-lovnaandjelasmrtivasojevicfo-170430184434
Sejn067 dzekslejd-lovnaandjelasmrtivasojevicfo-170430184434Sejn067 dzekslejd-lovnaandjelasmrtivasojevicfo-170430184434
Sejn067 dzekslejd-lovnaandjelasmrtivasojevicfo-170430184434
 
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438
 
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepoticaSejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
 
Sejn 034 dzek slejd - velika zavera
Sejn 034 dzek slejd - velika zavera Sejn 034 dzek slejd - velika zavera
Sejn 034 dzek slejd - velika zavera
 
Sejn034 dzekslejd-velikazaverapanoramiksjuniorj-170416090652
Sejn034 dzekslejd-velikazaverapanoramiksjuniorj-170416090652Sejn034 dzekslejd-velikazaverapanoramiksjuniorj-170416090652
Sejn034 dzekslejd-velikazaverapanoramiksjuniorj-170416090652
 
Sejn024 dzekslejd-srebrnidjavopanoramiksjuniorj-170415154349
Sejn024 dzekslejd-srebrnidjavopanoramiksjuniorj-170415154349Sejn024 dzekslejd-srebrnidjavopanoramiksjuniorj-170415154349
Sejn024 dzekslejd-srebrnidjavopanoramiksjuniorj-170415154349
 
Sejn 024 dzek slejd - srebrni djavo
Sejn 024 dzek slejd - srebrni djavo Sejn 024 dzek slejd - srebrni djavo
Sejn 024 dzek slejd - srebrni djavo
 
Sejn 010 dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010 dzek slejd - klopka za sejna.Sejn 010 dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010 dzek slejd - klopka za sejna.
 
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomSejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
 
Kupdf.com ashtonfrederick 28-lun-u-kui-smrti
Kupdf.com ashtonfrederick 28-lun-u-kui-smrtiKupdf.com ashtonfrederick 28-lun-u-kui-smrti
Kupdf.com ashtonfrederick 28-lun-u-kui-smrti
 

More from zoran radovic

Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfzoran radovic
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfzoran radovic
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdfzoran radovic
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfzoran radovic
 

More from zoran radovic (20)

Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
 
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
 

Nindja 061 derek finegan - covek koji je ubijao strahom (panoramiks &amp; emeri)(3.4 mb)

  • 1.
  • 2.
  • 3. BEREK FINEGAN ČOVEK KOJI JE UBIJAO STRAHOM
  • 4. SERIJA Borilačke veätine NINĐA Naslov romana: COVEIC KOJI JE UBIJAO ,STRAHOM Autor: Derek Finegaln Glavini i odgovorni urediniik: Miirjama Sterïjevski Urednik: Borivoje Lošić Recenzent: Slobodan Lulkić Lektor: Mioa. Trdfunović Konrektor: Naida Maksimoviić Slog i štampa: »litopapdr«, čačak © 1988. DEN PRESS NINĐA 61 — JUN 1988. GODINE Izdaje NIRO »Dečje novine«, 32300 Gornji Milanovac, Tiho- mira Matijevića 4, Telefoni: (032) 712-247 lokal 28 uredništvo i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Izdavački savet: Anđelka Mi- lojković (predsednik), Milica Bogojević, Ljiljana Jeremić, Vera Smrekić, Anđelko Vidosavljević, Dragica Mićović Mi­ roslav'Joković, Miladin Marković. Nada Maksimović, Ružica Vukašinovtć, Vesna Jelisijević, Gojko Štulović, Svetlana Mi- jatović. Broj tekućeg računa kod SDK u Gornjem Milano- vcu: 61320-603-1263. Devizni račun kod Beobanke u Beogradu 80811-620-257310-03292.
  • 5. DEREK FINEGAN COVEK KOJI JE UBIJAO STRAHOM Džoni Jamaguei obliznu iz­ nenada suve 'usne pokušavajiu- ći da kroiz objektiv svog idto- -apararta i užalsno prljavo- sta­ klo kola u kojia1se zavukao u- hvati što više detalja onoga Sto se zbivalo samo pedesetak jamdi dalje. Pedeset jardi, ali mu se či­ nilo da to rastojanje predsta­ vlja ogromni ponor širok mno go hiljada milja: i dubok neko lilko Istotina godina. Ako uop- -šic mo£ju postojati ponori čija se đuibina meri godinama... Vlažne od znoja, ruke su mu drhtale, nervozni prsti ni kako nisu uslpevaili da izoštre sliiku u objektivu. To prljavo staklo krntije, ili. .. Ilii mu se možda magli pred očima? Zašto? Od straha? Gađenja? »Koji ti je đavo, Džoni?«, re če on oštro sebi iu mislima, dok su mu se usne bezglasno pomerale. »Video si ti već mno go toga kroz ovaj objektiv, čo- veče! Šta ti je noćas?« Da, četrnaest godina rada za jedan od najvećih novinskih teindikata Amerike, u užasnoj konkurenciji gomile mladića sličnih njemu, trebalo je da su ga već otvrdli prema ovakvim prizorima. Ali nisu... U redu, nije bio prva liga i toga je bio svestan. Nema Palicerove nagrade za Džonija Jamaigučija, nema naslovnih strana velikih časopisa. Nije valžno. Njegovi šefovi bili su zadovoljni slikama koje je do nosio iz svih krajeva sveta i — što je još važnije — njima je bio zadovoljan i on sam.
  • 6. 4 BORILAČKE VEŠTINE 61 Načinio je već i nekoliko jako dobrih ¡stvari, ipak. Kao onda u Ohajiu ka'da ga je čiista sreća dovela u blizinu aviiona koji se srušio odmah poisle poletanja. Dve ili tri fo tografije olupine u plamenu, onaj momak koji nolsi na ru­ kama mrtvo dete dok mu bu­ kti odeea na leđima, debela žo na sa izgoreloim kosom i licem izbezumljenim od bola, te sli­ ke su obišle ¡svet. Bitloi je i go rih, ali urednici listova dobro znaju gde je granica onoga što čovek može svariti zajedno sa doručkom dok čita novine. Kao onda u Kaimpulčiji. Je­ dna od dve zaraćene strane, ni je ni važno koja, napravila je malsakr u selu, jednom od hi­ ljada sličnih u delti Mekonga. Američki marinci, i Jamaguči sa njima, stigli su sat ili dva poisle toga. Čudno, sve te scene nisu ga dimule kao ova ovde... Kako to? Možda je od svega strasnija ova užasna tišima u ¡kojoj se sve odvija,. Kao televizor sa isključenim tonom... Ili. te baklje. Svetlosit im je krvavo crvena, a u vlažnom i toplom vaizdulh'U gore nemirno u rukama ljudi koji mepomič- inoi stoje, formirajući pravi pr­ steni cd vatre olko neme scene u;za zid naherene šupe u crna­ čkom delu Grinzdejla. Njegov aparat tiho akljoenuu. Ovo će biti dobra slika, znao je.. . ‘Teleobjektiv će dočarati už­ as na licu Crnca srednjih godi. na, očaj u široko razrolgačenim očima; videće se svaka krupna kajp znoja kako blista na svet- ilos'ti baklji. Krupni ljudi u be • lim Išiljiatim kapuljačama koji stoje iza, njega predstavljaju ■odličnu po'Zadinu ... iZnao je da ovu sliku neće vide'ti mnogo očiju. Flanders, — njegov šef, bio je veoma ja san, na brifingu, pred sam po- laizak u AOaba'mu. »Dole ;se sprema gadna guž- va, momci«, rekao je nemarno, po običaj,u. »Hoću dobre .priče i dobre: ¿Like o tome kaiko ti prokleti crni majmuni zloupo­ trebljavaju to što je glupi za­ kon na njihovoj strani. . .« Jaimaguči je pogledao Pla­ niera,, a ovaj m:u se olsmeihnuo krajem uisana. Podigao je sa dva, prsta telegram od njiho­ vog dopisnika iz Alalbame i po kalzao ga FlanderSu.
  • 7. BORILAČKE VEŠTINE 61 5 »(Krej.ii ovde pominje Kju- -kluiks-iđain«, rek-ao je ironič­ no. »Šta sa njima?« »Krejn je prokleta budala!«, prasnuo je na to Flanders i svi siu znali da će -brif.in.-g us­ koro bi'ti završen. »Kao i ti. Plamere! Kj„u-kluks-klan je još samo šačica momaka ikoji šeta ju okolo u smeišniom kostimima i ništa više! Možda su nekada bili nešto na Jugu, ali sada su marginalna pojava! I ne in teresu'ju me! Razumete li, vas dvojica — oni me ne in-te-re- su-j.u!«' Poruka je bila jasna, toliko jasna da on i Pl.aimer, na pu­ tu do Grinizdejla, nisu čak ni razgovarali o Flanderau. Naj­ zad, obojica .su dobro znali k-o ja strana hleba je premazana butcrom. Flanders će -d-obiiti ono što želi, a i Džonijeva i Plamerova arhiva obogatiće se slikama i pričama koje niko »Vole-o bih da je Flanders salda ovde«, mislio je Jaimalgu- či, grozničavo snimajući sliiku za slikom. »KKK postoji ovde u Grimzdejlu, i ine samo da po Po prvi put tišinu oko nje­ ga probi zvuik nalik priguše­ nom rezanju. Kroz sočivo ob­ jektiva on vide kako Crnac «nagom očajnika na trenutak uspeva da poremeti sikladni kr­ ug belih ogrtača i kapuljača oko sebe. urlajući kroz debeli povez olko svojih usta 'Ne oseća'jući kako mu se kru pne kapi znoja silvaju niz li- ,ce, ne o-.-ećajući voć mokru ko šulj.u slepljenu -za leđa, on je pravio smiimaik za snimkom, ne svesno mrmljajući za sebe kr­ oz zube — Skloni se ti. kuč'kin si­ ne. . . Tako, proiklet bio! Još korak. . . hajde. .. hajde, glu­ pane, hajde. . . mrcini već jed- Kao da ispunja-vajni njegove želje, ljudi u beliim ogrtačima Kju-kluks-iklaina se raOTnalkoše, •otkrivajući oku njegove kame­ re ono što se sprema. .Stežući zulbima ulsnu da ne bi .ispustio neiki preglasni šum, Jama-guči malo pameri kameru, očekujući svoj tremu,talk. Neko je u onoj malopređaš- njoj gužvi nožem iisekao Crnče ve pantaicne i ostavio ga po­ tpuno- rnagog, sa tel-om koje je blistalo od znoja na svetlosti baklji, pritisnuto od dvojice snažnih ljudi uiza isam zid šupe u polalžajiu razapetog Isusa.
  • 8. BORILAČKE VEŠTINE 61 Jamaguči jolš jednom priti­ snu okidač kamere; učinilo mu se da u 'mrtvoj tišini punoj na 'petosti taj zvuk odjekuje kao eksplozija. .. Štai to ti prokleti luđaci po- kušavaiju da urade? Neće va­ ljda. .. Oh, bože! Jedan od onih koji su sve dotle stajali po strani sada je prilazio raspetom Crncu, a sve tlclsit baklji presijavala se po­ put krvi na dugom i uskom se čivu noža koja :je držao pred sobom. Položaj noža i ispruže­ na leva ruka jasno, su govori­ li, šta ismera. »Oh, kakva slika!«, prelete Jamaigučijiu kroiz glavu dok je instinktivno pritiskivao okidač, »čoveče, kakva slika!« Ispruženom levottn rukom čo vek pod Sdljatom belom kapu­ ljačom uhvati, 'Otpušteni Crnčev ud i podiže nož kao da želi da svi što bolje vide pokret kojim će osakatiti' nemoćnu žrtvu.: »Ako nađem izdavača koji će se usuditi da ovo objavi«, mislio je ¡Jamaguči, »onda čak ni PuliceroVa) prokleta nalgra- đanije više neostvarljivi san... Paizi, Džoni, do đavola, sad će mu! gai bitfikairi'ti!« NE! Jamagučijeva usta otvoriše se na: krik, ali on uspe da ga priguši u grlu, iako se krik ne bi ni čuo u iznenadnom vri isku koji je odjeknuo u. horu Ijiudi u belim kapuljačama.. Njegovi prsti i oči, međutim, znalli sui svoj1posao- ;i bez sve- sne kontrole moizga; kamera je škljocaia i škljiocala i škljoca- la, hvatajući svaki detalj pri­ zora koji je samo trenutak ra­ nije bio gotovo statičan, a sa­ da se pretvorio u zbrku mrač­ nih senki i pokreta; ,samo naJz- načenih sve slabijom svetlošću balklji ispuštenih pod noge Ooveka koji se upravo: spre­ mao da kalstrira Crnca, nešto je pogodilo i odbacilo unazad. Pao je na leđa raširenih ruku i ostao da leži, nepomičan. Mr- Vrisak okupljene gomile, a Jamaguči odmahnu glavom. Ne, ovo je nemoguće. Ovo je košmar, noćna mora... deliri­ jem, .. Senka koja je sa krova šupe pala među ljude u šiljatim be lim kapuljačama ¡kretala se br zimom misli, sejući smrt ne­ kim dugim blistavim i vitkim predmetom 'koja je imala u ru kama. Beli ogrtači siu bez šu­
  • 9. BORILAČKE VEŠTINE 61 7 ma popuštali pred tim demon­ skim sečivom, bojili :se 'krvlju, otvarala ¡se na neočekivanim mcs.ima da istresu na tle delo ve tela, rasutu utrobu, čitave mlaizeve ¡krvi. ¡Rakije su padale po tlu, ga sile se 'u lokvama ’krvi koje čak ni suv-a zemlja Alabame nije uspavala tako brzo đa po pije. Neki su pokušavali da se odupru, neko je uspeo da. is­ pali čak i hiatc alz revolverai, ali je crna senika i dalje seja- La smrt oiko ¡sebe kao neutaorni žetelac, ne zastajući ni trenu­ tka, ne dajući JamagučijU nije dnom priliku da je uhvati čvr s-to u objektiv i ostavi zatuvek urezanu na filmu. Jatmagiući prigušeno zalstenja kaiđ shvati da je ispucao čitav Mm. Oh, zar baš sada to da Tamo, pred zidom šupe, nije bilo više nikoga. -Spustio je ka trljao oči, kao da želi da se iuveri da ne sanja. Gotovo je dotakao čelom staklo vetroora na naginjući se da bi što bolje Nagi Crnac je megde nestao, isto onako hitno i zagonetno kao i senika koja je za svega ¡nekoliko sekundi doslovno po^ kosila grupu od petnaestak pri padnika Kju-klukis-fclana.. . — šta se to dogodilo? — pro stenja Jaanaguči. — Neka mi neko, do đavola,'kaže šta se to dogodilo! Tišina. .. Šumno je ispustio vatzduh iz pluća i pipajući', ne usuđujući se da skine potgleđ sa prizora pred Bobom, vratio kameru u torbicu okačenu preko ramena. Iz torbe je izvukao d,rugu sa neupotrebljenhn filmom. i— Šta sada slikaš? — upitao je sebe kada je ponovo pogle­ dao kroz objektiv. — Tamo više ¡nema. ničega, čoveče.. . Da li.. .? Da li srne toliko riizikovati da izađe iz svog skrovilš'ta i pri đe mestu posejanoim leševima? ¡Pomisao na tolike efektne sliilke bila je jača od straha Snaižni bliic omoigućiće mu da načini gotovo idealne fotogra­ fije, a, seim toga.. . Sam toga, do đavola, možda je baš ovo ono što Flanders oče kulje od njega? Izašao je iz kola, tresući se od straha., upola izbezumljen prodornom škripom njihovih vrata. Osvrtao se, nepomičan, kao zver koja traži izlaz iz la­ vi rinta u koji je upala.
  • 10. BORILAČKE VEŠTINE 61 Nigtde nikoga. Ali to ne mo­ že trajati dugo. Onaj pucanj maločas momo je nekome privući pa'žnju, iako ča/k i najbliži suiseđi sada ču­ če iza čvrsto zaključanih vrata i ne usuđuju se ni nolseve da promole na ulicu, Policija će uskoro stići, ili odred Naciona­ lne garde kojii je guverner po slao da bli predupredlo nemire ;u Griinzdejlui, a and«, zbogom i kamerama d filmu u njima! Još jednom je Jamaiguči sa­ vladao sftiraih, otkinuo se od kola i gotovo potrčao prema prostoru ispred Supe, 'Uočava­ jući svakim kdrakom nove de­ talje. Da, krv se crnela po tilu u ogromnim loikvama, .. a svud unaokolo ležala siu tela u ne­ kada ibelim ogrtačima, pod ka puljačama. Tela i njihovi de- Tamo ruka čiji prsti još std skajiu drsku pištolja... Onde glava, skrivena kapuljačom, či tava tri koraka od smešno skra ćenog tela... Utroba prosuta po zemlji, creva u neurednoj hrpi u koju ih je poisleđnjim atomdm snage skupio njihov nekadašnji vlasnik u predsmr- tnoj boribi... Bilic bleisnu. Jednom, drugi, treći pult... »Fantastično!«, mislio je Ja- maguči, sada već potpuno us- redsređen samo na svoj posao. »Momak koja je ovo uradio brz .je kao sami đavo. .. i đavo­ lski vesto rulkiuje onom Svojom salbljetinom, ili šta je već bi­ lo. Čove'k bi gotovo pomislio da...« To se događa dosta često kod ljudi koji dugo odbijaju da seibi priznaju ono što im podsvevit neprestano šapuće. Na glo ukočen u melstu, nalik sta­ tui ioto-reportera, a ne više ži vom čoveku, Jamaiguči iznena­ da shvati da zna ko je za sve ga nekoliko sekundi izvršio o- vaj fantastični pokolj... Odlomci starih japanskih le genđi, zanimljivo štivo u deti- njistvu, prezreni kasnije kada se potpuno .uklopio u svoj krug Amerikanca japanskog porek­ la, naglo su mu se vratili u pa mćenje. Japan je pre mnogo stotina godina već upoznao ovakve pri zore. Svaki Japanac zna bar jednu legendu o ubicama koji dolaze iiz tame da bi ponovo nestali u njoj kada obave svoj krvavi posao.
  • 11. BORILAČKE VEŠTINE 61 Pobelele uisme se parneriše i preko njih pređe glas nalik cvi ljenju, — Gospode bože... gospode bože.. . pa ovde je bio... NINĐA! Samo nepune dve milje da­ lje, Grinrcdejl je izgledao pot­ puno drukčije. Naherene drve­ ne kuće i prljave ulice bez tr,a ga asfalta i zelenila smemile su široke avenije oivičene širokim zelenim, površinama i drvoredi ma koji su krili uredne nizove prostranih pme.mmih kuća imu crnjeg sreidinjeg s'loja. Ovde je takođe bilo tiho i mirno, ali bez one napetosti koja je treperila nad crnačkim kvartom: almeri'člki san na ko­ rak od ostvarenja, govorila je ta slika... Ipafk... Ipak, jedna senka bešunmo, munjevito preseče široku aisfal tnu traku ulice i izgubi se me đu grmljiem na suprotnoj stra­ ni, tako brzo da čak ni pažljiv posmatrač ne bi smeo da se za kume kako je zaista nešto vi- Čiinilo se da se i visoka, so­ čna trava, redovno zalivana od palžljivog vlasnika, odmah is­ pravlja kako ne bi ostavila .ni kalkav trag prolaska te neobi­ čne pojave, skrivene crnim ko stimom. Nad leviim ramenom štrcalo je nešto nalik dršci ma ča sa malim, jedva primetnim branikom, ali prilika bez ika­ kvog šuirna prođe kroz grmlje ■kao da se oino uopište i ne nala­ zi tu. !N,a zadnjoj strani zgrade ko ju je čovek u crnom hitro i nečujno obišao jedan prozor je bio osvetljen, ali se on ne uputi prema njemu. Zastao je kraj đrveta čija se krošnja spuštala nisko nad tra vnjak i jedna njegova ruka se podiže, izvlačeći iz spleta lišća, nevelik zamotulljak. Kao i do talda, sve njegove kretnje bile su hitre i ekonomične. Za tili čas .svukao je sa sebe uski ko­ stim) i na trenutak oistao pot­ puno nag. Divno građena viso­ ka i mišićava figura muškarca koji savršeno dobro poznaje sve mogućnosti svog tela. Crne kapuljače, koja mu je dotle skrivala glavu i lice, ne­ stade iu uskoj tamnoj, torbi *sa
  • 12. 10 BORILAČKE VEŠTINE 61 kaiiišima, nalik torba za golf, za jedno sa kostimom i dugim ma čem u koricama. Čovek krat­ ke crne kose i preplanulog, od lučnog lica, sigurnim pokretom već je na sebe navlačio običnu odeiću sportskog kroja. Petnaestak sekundi od trenu tka kada je -zastao pod drve- tom, on je bio potpuno presvu čem, a torba sa oružjem i kos­ timom, neisitala je u sivom skro vdštu od lišća. Po navici se os­ vrnuvši, čovek koji je nosio ko Sitim i oruJžje ninđe oprezno pri đe osvetljenom prozoru. (Da li je on zaista ninđa? Jer, legenda kaže da svetu ta­ jnu ninđucua može upoiznati samo rođeni Japanac... Đžoni Jamagulči verovatno ne bi mogao da odgovori na ta kvo pitanje. Uopšte, postojalo je svega nekoliko ljudi na. o- voj planeti koji bi odista mo­ gli da odgovore na njega. Svejedno... Tamnoiplaive oči pažljivo su proučavale ono što se nalazilo sa druge strane prozora, u ve­ likoj dnevnoj sobi uređenoj sa više ukuisa nego novca, zadrža vajući se najviše na licu čove- ka koji je opušteno sedeo u n- doibnoj foteljii sa zaboravljenom čašom viskija u ruci. Lice čovefca od trideset pet šest godina, još uvek je pokaži valo odlučnost, uprkois salu ko je je ndatoidio da umeksa crte i zaobli snažno- telo. To lice, međutim, bilo je puno napeto­ sti, zabrinuto i, mračno... Napolju, drugi, čovek je str­ pljivo čekao, proučavajući to lice. Mnogo toga se može do­ znati posmatrajući čoveka koji ne zna da ga, posmaitrajiu. . Zvonjava telefona je u tišini odjeknula kao zavijanje sirene na uzlbunu. Čovek u fotelji se trgao, gotovo ispuštajući čašu, ina licu mu na trenutak zaigra izraz straha koji brzo zameni odlučnost. — Da! — izgovorio je oštro u mikrofon. Čak i za izoštrena čula, čo­ veka koji se skrivao napolju 'glas iz slušalice bio je preslab da bi uhvatio koju razgovetnu reič, ali je on znao šta znači ovaj iznenadni kasmi poziv i preko usana mu prelete senka osmeha. — Prokletstvo'! — reče čo­ vek u sobi beisno. — Proklet­ stvo, kako se to dogodilo? Gde si ti bio, Fuleru? U nekom sa lunu kao i obično, zar ne? Glals sa druge strane pokuša vao je verovatno da se oprav­
  • 13. BORILAČKE VEŠTINE 61 11 da, jer se ma licu njegovog sa govornika videlo gađenje i ne — U redu, u redu! — reče umorno i rezignirano. — Idi do đavolia.. . Pošalji jedna patrol­ na kola po mene. Pa jasno, odmah.. . ili si možda mislio da ih pošalješ idućeg meseoa! Vra'ta na diurgoj strani pro­ storije otvorila su se u času kada je on brano tresnuo slu­ šalicu ina njeno mesto, mrm­ ljajući psovke kroz .stisnute zu be. Čovelk koji je upao bio je približnih godina, ali je njego vo moćno telo bilo u izvanre­ dnoj fizičkoj kondiciji i on je svojih dve stotine četrdeset ili pedesel. t'uinti nosio sa lakoćom koja j,e nagonila na divljenje. Grubo-, preplanulo lice, duga plava kosa zalizana unaizad sa čela i iza ušiju, upitati olsmeh na lie-u. — Neš'to se dogodilo, Mič? Mič sa gađenjem isfcapi ča­ šu sa viskijem i odmahnu gla — Ono čega sam se bojao. Pite — reče promuklo. — Po čelo je.. . — Neko je ubijen? — Ubijen. .. pa, moglo bi se Plavokosi ga pažljivije pogle da. Mič se besciljno vrteo po sobi, kao da nešto traži. — Aiko tražiš svoju odeću — reče onaj koga je natzvao Pitom —moraš se vratiti u spa vaću sobu, čoveče. Pretposta­ vljam da izl-aizilš, a? Ko je ubi­ jen? — Saznajeemo... za dan ili dva. Uglavnom. Plavokosi se isceri, s'tajuići kao planina pred svog sagovor — Mič — roče — pozvao si me ovaimo ida bih ti pomogao, do đavoila! Ôta sada znače te ¡zagonetke? — Oh, u redu. . . Milsliim da još uvek pokušavam da uibeđim sebe kako je ona pijiaJni-ca Fu- leir sve sanjao i kalko je ono što mi je maločas rekao glupa izmišljotina. — Šta ¡se- dogodilo, Mič? Neko je ubio -okupljene pripadnike Kju-kluks-klana. Če trnaelst ili petnaest njih. Fuler nije siguran u taćain broj. .. z-n-aiš, neka -od tih tela bukva­ lno su ralslkoimadana. . . — Bomiba? — Ne. Mač idi -sablja... Plavokosi odmahnu glaVom. — Gluposti, Mič. 'Taj tvoj
  • 14. 12 BORILAČKE VEŠTINE 61 Fuler ipak je bio pijan. Ka­ ko. ..? — Nemoj mene da pitaš ka­ ko, do đavola! — prasnu Mič. — F.uler tako kaže! — Vrlo dobro Poći ću s to­ bom da pogledam i to čudo ... — Žao md je, Pite. Ovo je službeni posao olkr.užnoig tužio ca i ti tu nemaš šta da traižš... — Je li? A kojeg si me đa­ vola onda dovukao ovamo? Mi sli'š da mi je bilo dosadlno u San Franciisku? — Možda: sam pogrešio što sam to učinio — zamilšlljeno re če Mič. — Učinilo mi se kao doibra ideja, ali sada, kad krv teče potocima... — Bala ti je potrelbna moja pomoć, Mič. A sada ti je po­ trebnija nego ikada. Do- đavo­ la, sam si mi rekao da ne ve ruješ tom Fulleru! — Tvoja pomoć, Pite. Mog ratnog druga iz Vijetnama. Ni sam očekivao da ćeš povesti i prijatelje. A naročito ne da će jedan od tih. »prijatelja« biti devojka koju bih gotovo mo­ gao nositi na dlanu koliko je — Ako ti njih dvoje smeta­ ju, mogu i da odu, Mič.. . Naj­ zad, oni su krenuli iz prijate­ ljstva prema meni. Znaš već ono: prijatelja mojih prijatelja i moji su prijatelji. .. — U redu, u redu.. . Ne mo gu sada da razmišljam o sve­ mu tome. Pođi sa mnom, ako već hoćeš. Ali, čuivaj se Fule- ra, on je gadan tip. Idem da se presvučena, patrolna kola sa mo što nisiu stigla da me po- Oistavši saan, plavokosi se za gleda pravo ui prozor i čovek na drugoj strani okna lako za- dobova prlstima po staklu, da­ jući znak da. je tu. Pit se os- mehnu i pokaza glavom prema drugoj strasni ikiuće. Još jednom dotafcavši vrhovi ma prstiju staklo, tajanstveni noćni posetilac produ'ži duž za dnjeg zida zgrade. Jedan od mračnih prozora bio je podi­ gnut i on hitro i vesto, kao gušter, sklizim kroz njega i uspravi se u unutrašnjosti pro storije u koju je dospeo. — Lesli? — lih šapat iz ra­ me. Šapat zabrinute žene. — Ja sam, dovojčice. Sve je u red,u. Nemoj paliti svetio. U njegovom naručju iznena da se inađe sitna devojka krh­ ke građe, ali je njen zagrljaj bio iznenađujuće snažan. Usne im se lako nađoše u tami i osta daše spojene veoma dugo.
  • 15. BORILAČKE VEŠTINE 61 13 — Znam da nije u redu — reče konačno devojka, zausta­ vljajući ruku koja je klizila po njenim punim i čvrstim grudima ispold tanke spavaći- ce. — Čula ¡sam Koltrejnov te lefoimsiki. razgovor. Ubio si ne­ koga, zair ne? — Da. Mnogo njih. Više ne go što sam želeo, ali nisam i- mao izbora. Oni isu.. . Priča, je trajala kratko, jer su iz nje bili izostavljeni svi nepotrebni detalji, oni krvavi naročito. Iipalk, on ose'td kako telo devojke drhti pod njego­ vom rukom. — Les... oisećam da će se u GrinzdejJu proliti još mnogo — Neće. Ovi koji su noćas umrli samo su pioni koje po talbli pokreće neka nevidljiva ruka. Kada nađem cnqga kome pripada, priča će biti gotova. — A ja... ja se bojim da je on veoma lukav i ve!št. I da je ovo pretežak zadatak čak... čak i za jednog ninđu! Fuler, šef policije, bio je go jazan i krupan, sa sitnim svi- njislkim očima koje su svakoga nejpoverljivo posmatrate iz sv­ og sikroviišta pod gustim obrva ma, spojenim iznad nosa. Bio je i pijan, uzgred, a od njego­ vog gloimaiznolg tela šiiriio se gust zadah iz znojem natoplje­ ne odeće. Odtmahnuvši glavom, Pit se odmače od njega, ali to nije mnogo pomoglo, jer je teški mi ris znoja i usireme krvi ležao u toplom i vlasnom noćnom vaiaduhu kao teški pokrov is­ pod kojeg su se koprcali ner­ vozni i uplialšemi ljudi osvetije ni plavim i crvenim rotacio­ nim svetlima sa policijskih i amlbulantnih kola giulslto natr­ panih oko mesta na kome je sveiga sait ranije umrla čitava gomila ljudi... — To je to, Koltrejm — re če Fuler okružnom tužiocu, ba cajuići upitan pogled prema Pi­ tu. — Prva klanica. Četrnaest ljudi. — Kju-kluks-klan — reče Mičel Koltrejn. Pored njih, dva bolničara u krvlju umazanoj feeloj odeići upravo su gurala u kola nosila prekrivena provi dnom plastičnom folijom ispod koje se videla šjljata kapulja­ ča jedinog od ubijenih. — Ta­ kvo nešto je i moglo da se
  • 16. 14 BORILAČKE VEŠTINE 61 očekujie, do đavola! Ko ih jle zvao ovamo? Fuler izlbeže pogled okruž­ nog tužioca. — Hitnim... — Dakle? — Niko ih nije zvao — pro mrmlja Fuler. — Sve su to ljudi odavde, Koltrejn. Bar o- ni kofje saoi do sada uspeo da identifikujem.. . — Iz Grinadejla? Fuleru, ne ma ni dvadeset četiri sata ka­ ko si mi se Ikleo da Kju-kluks- -klana ovde nema! — Mora da su se dobro kri­ li. .. Prokletstvo, ni ja nisam svemoguć! Sa ovako malim brojem ljudi i plaitom koju mi daju, ne mogu... — Zaveži! Tvoj posao jie bio da sprečiš ovaj masakr, Fule­ ru! — giais okružnog tužioca odjeknu kao prasak biča priv­ lačeći mnoštvo radoznalih pog­ leda. — Znaš li bar šta su tra žili ovde? Gomili nekoga? — Pojma nemam, Očevidaca nema... — Nemoj mi reći da je go­ mila od četrnaest ili dvadeset ljudi u upadljivim ogrtačima, pod kapuljačama i sa baklja­ ma u rukama: prošetala Grinz- dejlom, a da ih nikq nije vi­ deo! Za tvoje policajce to još mogu da shvaltim, ali ostali stanovnici Grinzdejla nisu ni islepi ni pijami, Fuleru! — Ja. . — Samo trenutak, alko mi do zvoli'te, gospodo... .Visok, vitak eovek, adeven sa, ukulsom stanovnika velikog grada, izašao je iz sienke pored kala kojima su Koltrejn i Pit stigli na mesto zločina. Smešio se ljubazno, iako je napeto li­ ce odavalo kako mu se čitava ova gužva ne dopada mnogo. — Ko isi ti, do đavola? zareza Fuiler, srećan što ima na kome da iskali bes. — Pri­ sluškuješ naš razgovor, a1? Zn­ aš li da zbog toga mogju da... — Prekini, — Mač Koltrejn je pažljivo proučavao lice nepo zrnatog. — Novinar, zar ne? i— Tamo. Imate dobro pam­ ćenje, okružni tužioče. Moje ime je Plamer, videli smo se sinoć na konferenciji za štam­ pu u vašoj kancelariji... — U redu, u redu. Vidite da sada nemam vremena za razgovore, Plamer. Uostalom, iisltraga je tek počela, a rezul­ tate. .. — Bojim se da ovoga puta ne tražim to> od vas — nasrne ši se novinar. — Vidite, ja
  • 17. BORILAČKE VEŠTINE 61 15 sam neka vrista svedoka, zna­ te.— Ah! — Pit je .proučavao otvoreno lice novinara, proce- njujući da je om jedan od onih ljudi koji obično znaju šta i— Da — nastavi Plamer, odgovarajući na Koltrejnov upi tni pogled — našao sam se si­ noć ¡u »Blok Hors« salunu. U isto vreme kada su se ovi mo unci što su pobijeni pripremali za svoj osvetnički pohod u cr­ nački kvart. Mislim baš da sm to ti isti, policajci mi nisiu do pustili da bolje pogledam lica žrtava. — I dobro su učinili! — za- re'ža Fuiler. — Prvo i prvo, go apodine moj.. . — Dosta, Fuleru! »Blek Ho­ rs«, kažete. Plamer... slučajno ste se naišli tamo? — Ne. Znao sam da se pri­ padnici KKK tamo skupljaju. — Zanimljivo. Vidite, živim dingo u Grkiizdejlu, ali to nisam znao, Plamer. Ko vam je to rekao?" — Žao mi je. Moram saču­ vati identitet izvora svojih in­ formacija. Iz razumljivih raz­ loga, okružni tužioče. Fuler se nervozno premeštao s noge na nogu, a izraz lica pokazivao je da bi mnogo ra­ dije bio na nekom druigom, ma nje vrućem mestu. Recimo, pod vešaJimai na. ko­ jima se klati teilo novinara po imenu Plamer.. . — U redu. Šta se onda dogo ¿Lilo, milster Plamer? — Ti ljudi: sedoli su u je­ dnom separeu, blizu mesita na kojem sam se našao. Isprva su govorili veoma 1iho, ali kako je viski tekao potocima — i to na račiun kuće, koliko mi se čini — i omi su postajali sve bučniji. Počelo je kao i obi­ čno: neko je rekao da tu pro­ kletu crnu kopilad jednom već treba naličiti pameti, a onda isu počeli da padaju predloži kako to izvesti.. . — Mogli biste se setiti ko je to prvi pomemuo? — okru­ žni tužilac izvukao je iz džepa notes sa minijaturnom zlat- — Da, adi je taj čovek mr­ tav. Leži tamo uza sam zid šupe, ako se ne varam. — Neko je obavio dobar po­ sao noćas — progunđa Kolt- rejn vraćajući notes u džep. — Šta se potom dogodilo? — Potom je jedan od njih dobacio kako je načuo da Cr­ nac po imenu Eri Grejfner ima
  • 18. 16 BORILAČKE VEŠTINE 61 belkinju za ljubavnicu i to je bila ilskra .koja jie potpalila pla men. Ostali gosti su se izguibi- li iz lokala, jer su videli šta se sprema, a jia... — A vi? — Sklonio sam se u ugao iza šanka — osmehnu se novi nar uIsMjetno. — Za svaki slu­ čaj. .. — Tamo gde je telefonska govornica, zar ne? — D,a. Zapravo, telefonirao sam u hotel. ■— Jamaiguičaju. Mom foto-re poiitem... — Aha... Trebalo je da Ja- maiguči pođe za tom grupom, je li tako? — Tako je, mister Koltrejn. Znao sam da spremaju nešto gadno; gotovo su urlali da sve prokleto Crnce treba postroji­ ti, a naročito one koji se usu­ de da dotaknu belu ženu. — Nije vam palo na pamet da pozovete policiju, na pri- ¡Novinar se osmehnu, brišući svilenom maramicom znoj sa — Paaa... U stvari, jesto.. . — I? — iako pitanje nije bi lo upućeno njemu, Koltrejn je oštro gledao Fulera. Ovaj odmahnu glavom. — Momak laže, prokletstvo! Takav poziv noćas nije zabe- leižen! — I ne čudi me — mimo odvrati Plamer. — Dežurni ko ji mi se javio pokazao je mno­ go više imteresoivanja za moje ime i melsto gde ¡se nalazim ne go za omo šrto mu govorim o na padu na Crnce. .. Oborivši pogled, F.uler uzda­ hnu, brljajući vrthom čizme po prašini. Pažljivo ga posmatra- jući, Pit nikako nije mogao da se oltme utisku da se on zapra vo ne plaši suviše okružnog tu žiioca i da je sve -to što čini samo gluma namanjena njemu i Plameru. Da li zato što ima nekog mo crnjeg -zaštitnika, ili...? — Posle toga ste — nasta­ vi Koltrejn — krenuli za nji­ ma, pretpostavljam? — Imao isam takvu nameru — osmehnu se Plamer. — Me­ đutim, dvojica ljudi su me za­ ustavili na izlazu iiz saluina i nazvali prokletim njuškalom. Jedan od njih poturio mi je pod nos mornarički kolt i re­ kao da ne pustim ni gilaisa. ina če će mi raizneti glavu. Poslu­ šao sam ga, naravno. Nije se
  • 19. BORILAČKE VEŠTINE 61 17 Mič KoiLrejn zavrte glavom i Pit vide kako m,u. mišići- po licu zaigraše kada je čvrsto sti snuo vilicu. Okružio je pogle- diom po krvavom prizoru isip- red sebe i zamišljeno klimnuo — Vidim da se ovde — reče blago, obuzdavaj,ući gnev — događa mlnogo toga što ni ti ni j,a ne znamo, Fuleru. Sve češ­ će mi paida na paimet pomisao da možda jednostavno nismo dorasli ovakvoj situaciji. Ni ti, ni ja... CF’uler olpiljumu, izbegavajući pogled ostale trojice. — Ako misliš da treba da ponudim svoju ostavku — pro muimla — onda. . . — Ne mislim o tvojoj prokle toj ostavci, Fuler, već o svo­ joj. Može se dogoditi da je po­ dnesem, ali tek kada sve ovo prođe. Ni sekunda pre. Da li sam bio dovoljno jasan? — M-hmimm... Oformivši se u mestu, kao vojnik, Koltrejin dade znak Pi­ tu i Plameru da pođu za njim. Bez reći su se probijali kroz kordon od, policijskih i ambu- laltnih kola, ispunjen galamom oznojenih i nervoznih ljudi. Pit primeti da je radoznala- ca upadljivo- malo, možda zbog kaisinog noćnog sata. I još neš­ to, veoma čudno, s obzirom na deo grada u kojem su se našli. Sva ta lioa, odreda, bila su belta. Nijednog Crnca nije bilo među njima... — Kiuđa idemo, ,Mie? — upi­ ta on tiho. — Nekud gde ćemo na miru da razgovaramo. — Zašto ne onda kod tebe kući? — Ne bih. . . ne bih želeo da uznemiravam tvoje prijatelje, Pite. — U redu. Hajdemo onda negde u grad. Postoji valjda, još neki otvoren lokal? — Trebailo bi. Mister Pla- mer, nemate ništa protiv što sam vas odveo iz one gužve7 Mislim, možda ste želeli još po n^što da zabeležite, ili...? — Ne, naprotiv — novinar se u'Siiljemo osimehnu. — Atmo­ sfera tamo nije ni najmalje... prijatna.. . — Sigurno, posle svega što ste preživeli one noći. Poznali biste i tog tipa. sa kaltom? Za­ ista, šta se posle toga dogodi­ lo? — Poznao hih ga, ali imam uitisak da se on aboig toga nije naročito uzbuđivao. Shvatate šta mislim, okružni tužioče?
  • 20. 18 BORILAČKE VEŠTINE 61 — Savršeno — Koltrejn na­ glo iskoraci prema sredini uli­ ce podižući ruku i tak&i koji ise pojavio iza ugla skrete da bi ¡se zaustavio pred njima. I čo-vek u talksijiu bio je je­ dan od onih krupnih, plećatilh Južnjafca iz Alaibame za koje Pit nikada nije bio siguran da li će u narednom trenultku pla muti i izazvati tuču. Zbog bilo čega.. Ili tek tako, iz zabave. — Gle, okružni tužilac — re če on podšimešljivo. — Ta guž­ va tamo izgleda ozbiljno, a? Kuda idemo? — Kod »Grejsi«, Li — umo­ rno reče Koltrejn stežući pnsiti ma slepoočnice. — Ko je "tebi rekao za gužvu? Taksista đotače vrhom, prsta zvučnik male r-đio-stanice iz kojeg je sada đopiralo samo šuištanje. — Imamo mi svoju malu obaveštajnu službu — objasni. — Čujem da je bilo puno mr­ tvih, okružni tužioče. Ta pro­ kleta crna kopald! Pit i Plmer sedeli su na za­ dnjem sedištu. Njihovi pogledi se na trenutak sretoše i. novi­ nar jedva primetno sleže rame — Nego? — Ne znam. Jednostavno ne Li je s nevericom odmahivao glavom. — .Ma,' hajde, Koltirejn! Ko bi dirngi to mogao -učiniti? I zašto? — Ne znatm, rekoh. Možda ću to oitikritd kada doznam sta­ je Kju-klukis-klan tražio tamo... Li mrko zaćuta, kao da mm se ne dopada što Koltrejin ta­ ko otvoreno — i pred stranci­ ma — govori o taijnoj rasisti­ čkoj organilzacijd, odavno zabra njenoj federalnim zakonima. Pit se setl. da niko ma Jugu neće primati da KKK postoji, čak i uz predočavanje čvrstih dokaza. Crnci ibdj to r*Ml, naravno Ali niko nije ieileo da pita njih o KjuJWuk»«lll«nu... Ne nianxtëilbo Upttâljlva svetle ća reklama u fLfllVnoJ ulici po slovnog delà ufrimadejl# bojila je njihova lie* ivton bojama duge dok je Koltr*Jn pkflno vo žnju. Propustivil drufu dVojlcu napred, Pitt preko r t m «» buci neupadljiv pogled pr*m* tak­ siju iz kojeg su trenutak rani­ je izašli. Položaj Liljeve glave jM.no je pokazivao da mu je 11 ruci
  • 21. BORILAČKE VEŠTINE 61 19 mikrofon radio-stanice i da on nelšto vrlo žurno govori u nje ga... Spavala je dubokim snom, urama od neprestane napetosti, od dulgog putovanja, od stras­ nog milovanja muškarca koga voli i koji; je sada isto tako mi­ mo spavao pored nje ... Jedinom davno, tek što je do znala da je taj visoki i vifflci čove'k preplanulog lica i zago­ netnih očiju zapravo jedno od toniih bića iz legendi, osetila je strah u sebi. I sama delom Ja panika, mogla je bolje od sva kog drugog da proceni koliko je to što se dogodilo opasno. Po nju. I po čoveka po ime­ nu Lesli Bldridž. Ninđa. Ako iole poznajete istoriju srednjovekovnog Japana, onda znate da su se ninđe pojavile u periodu neprekidnih ratova između sitnih feudalaca, zauzi majućii u itim više ili manje krvavim obračunima me'sta re zervisana za uhode, špijune, obavelšatjlce, kontraobaveštajce, plaćene ulbice, teroriste... [Rulšidio, kruti kodeks samiura jske kaste, zabranjivao je nje­ nim. pripadnicima da se bave tako niskim i prljavim poslovi ma. Svako ko je ikada vodio rat, opet, zna da bez dobre obaiveštajne službe pobeđe ne­ ma. .. ii da ponekad jedan u- darac no'žem u'bice koji je sti gao iz tame dobija više bitaka nego armija od hiljadu do zu ba naoružanih ljudi. Ninđueiu, drevna veština pre meta iz Kine, razvijena je u to vreme gotovo do savršenst­ va. Gotovo do savršenstva, jer je ninđucu već po definiciju ve ština — 'Hi umetnosit — koja se usavršava neprekidno i ne­ prekidno iznova proverava sva svoja znanja i parvila, prilago- đavajuići se novim i izmenje- nim uislovima ratovanja. Ni­ jedan ninđa, kada bi uopšte pri istao da govori o sebi, nikada ne bi mogao reći da je iscrpio- sva znanja ninđuicua... 'Naravno', nijedan ninđa ne govori o sebi i svojoj veštini, jer tajtae škole ninđucua svoje pitomce uče da u svakom tre- nuitku, do kraja života, kriju svoja lica i svoj identitet ko­ stimom od gulste crne svile. Čak ni najbliža rodbina nlj«
  • 22. 20 BORILAČKE VEŠT1NE 61 smela ili mogla doznati da ima jednog ninđu u porodici. Vremena se, međuitiim, me- •njaju i taiko se dogodilo da i neko ko nije čistokrvni Japa­ nac postane ninđa. »Možda je to i dobro za nas, sine moj«, rekao je jednom pri likom Leisilijev učitelj ninđu- euia, Tanaka. »Ma koliko paž­ ljivo slušao molje reči, ti ćeš im uvek priialziiti na drugi na­ čin od onoga ko se rodio i od­ rastao u ovog zemlji. Mi Japa­ nci smo inteligentan, vredan i poslušan narod i to se olseća i u ninducira. Možda... možda ćeš ti iizmeniiti neka pravila ko ja su već okoštala i od kojih sada imamo vi'še štete nego ko risti, čak i ne primećujući to...« Senisei Tanaka umeo je da vidi budućnost. To su mladom Amerikancu rekli već prvih dana po dolabku u školu skri­ venu u planinama Šilkokua... Ono što je prorekao^ obisti­ nilo; se, č&k brže nego što je o- čekivao... Lesli Eldridž, prvi Amerika­ nac koji je ikada postao ninđa — a možda i poslednji? — iz- memio je nekoliko pravila nin- đuciua i jblš nijednom se nije pokajao zbog toga. štaviše, bio je sve uveremiji kako mu je to oslobađanje od stega klasične veštine pomoglo da postane jioš efikasniji i opasniji borac pro tiv organilzovamog zločina u svo joj zemlji. Kako? Zašto? Zapravo, imalo je to veze o onome čega se plašila đevojka po imenu Swni'ko. .. Večiti ulsamljenici, ninđe su vekovima izlbegavali bliske do dire sa drulgim ljudskim bići- mab plašeići se da u trenutku slabosti ne otkriju svoju naj­ bolje čuvanu tajnu. Ljubav im je bila zabranjena, ona prava, i zato su je morali kupovati za novac ili je uzimati silom. Neretko, ni sami ne shvatajući šta im je potrebno, ninđe su neosetno ídiizlli u perverziju ili postajali' hladnokrvne ubice be'z ikakvog traga osećanja u selbi. Sa Sumiko, Ltlll Eldridž je shvatio da njflđa une da voli. Uz Talbasko Pita MiUi&liO' je da veran prijatelj mof>« da bude dragocen i jedinom nlnđi... Naročito ninđt kojil j« odlu­ čio da služi čitavom fiovečans- tvu, preainuići prljav« poilove koji bi verovatno domtlH ito ili hiljadu puita vil» novo».
  • 23. BORILAČKE VEŠTINE 61 21 A opet, devojlka je osećala strah, jer je runda kojii voli i ima prijatelje bio nepoznata veličina, nešto o čemu se nije moglo suditi na osnovu do ta­ da poizmatiih znanja o ninđuciuu. Situacija u kojoj će ljulbav — ili prijateljstvo — spuitaiti ni- nđu i utiicati na izbor najpr.a>- vilnije odluke nije bila nezami­ sliva. Zia sve ove godime to se gotovo dogodilo nekoliko puta. I nekoliko puta samo je kra jnji napor, angažovanje celo- kupne .duihovne i teilesine sna­ ge, spasilo život ninđe i njego vih priajtelij'a. Taj strah u njoj nikada nije spavao. Čak ni sada... Trgla se i uspravila, poku­ šavajući da zamućenim pogle­ dom prodre kroz tamu prosto rije. Toplog i čvrstog tela ni­ je bilo na postelji kraj nje, osetila je to instinktivno, čak se ne trudeći da pruži ruku i proveri da li je odista tako. — Les? — sOvde sam, devojčice. Sve je u redu. — Nije. Zašto ne spavaš. Nasmejao se, vrlo tiho. I vr­ lo toplo, u pokušaju da je u- — Nešto se dogodilo. U bli- — Pit? Qn i Koltrejn još se nisu vratila? — Ne, nije Pit. Neko drugi, nepoznat. Malo O'dahnuv&i, devojlka si­ đe sa postelje. Haraigei, to ču­ desno čulo ninđi, omogućavalo je onome ko ga poiseduje da iz čitave mase utisaka koji iz o- koline neprestano dopiru do naše svesti izdvoji sve ono što odudara od atmosiere jednog me'sta ili jednog trenutka. A naročito sve one utis'ke koji stvaraju napete i opasne situacije, vibracije izazvane kr vavim događajima, ulbistima, pretnjama životu drugih ljudi i njegovom sopstvenom živo­ tu. Hargei je čulo za opasnost i ono pdsitoji u svakom od nas u izvesinoj meri. Uz mnogo str pljivog rada i vežbainja svalko od nas može ga usavršiti, ali su ninđe nenadmašni majstori u tome... — Opet ćeš izaći? — upita Suimiiko vrlo tiho, dohvatajući svileni kimono sa poda. Izne­ nada hladnoća koju je osetila nije imala veze sa temperatu­ rom okoline; dolazila je odne­ kud iznutra, iz njenog straha.
  • 24. 22 BORILAČKE VEŠTINE 61 — Da. Vrati se u krevet i spavaj. Ništa mi se neće dogo­ diti. »U pravu je«, pomisli Snim­ ko, ugrizavši se za uismu kako bi zadržala reči straha koje su ponovo navirale iz nje. »Kada izađe, on više ne srne misliti o meni i mom strahu. Potputaal koncentracija na ono što se zbiva u okolini jedna je od ta­ jni koja minđe čini tako opas­ nim u borbi... samo što ja to stalno zaboravljam...« — Oprosti — šapnu, tražeći rukom u tami nuku muškarca. — To je ovaj odvratni grad, ništa drugo... Sećaš se, rekla sam ti da miris krvi lebdi u vazduhu još ornog trenutka ka da smo izašli iz aviona... — Da. I u pravu si. Ljiudi u Gri/nizdejiliu više nisu sposo- bni za logično rasuđivanje i njihove misli neprestano se vr te oko nasilja. Sve su uvere- niji da -ono što ih razdvaja mo že raizrešiti samo poplava kr- — Pioktulšaćeš to da sprečis? — Nisam počeo baš na najlbo lji način, zar ne? — nalsmeja se ninđa, prilazeći otvorenom prozoru. — Ipak, biće to do­ bro upozorenje za sve oistale. Ra'zmislice dva puta pre nego što nešto pokušaju, svesni da je u gradu neki faktor sa ko­ jim nisu raicunal Nestao je u tami sa druge strane prozora pre nego što je uispela ponovo da progovori. Znala je da se Lesli sada već ponovo presvlači ,u tradicional­ ni kostim, nimđe, idealan za kre tanje po tami koja je prirodhi element tih neustrašivih bora- IZa koji trenutak on će po­ novo zaroniti u noć, a otna... Ne može spavati, znala je. Čekaće da se on vraiti i umiri je svojim toplim i nežnim po­ ljupcem. Posle toga... Samo nekoliko desetina jar- di dalje, niimđa je kao potezom sunđera po tabli, izbrisao iz svojih misli ono što je ostavio za soibiom. Nalik račuinaru iz čije je memorije jedan proig­ ram iizIbrisaJn da bi se načinilo mesito za novi, bitno drukčiji, on je sada svu svoju pažnju i koncentraciju usimerio na o- no što neposredho sledi. Neko je mimo u blitedni me sita gde se sada nalazi, pod kr­ ošnjama drvoreda tihe aiveni- je. Tamo, u onom pravcu... Bešumno je gutao prostor prelskačući žive ograde 1 pre­ preke od cigle ili kovalnag gvo
  • 25. BORILAČKE VEŠTINE 61 žđa koje au razdvajale pojedi­ na dvorišta niskih stambenih zgrada u ovom kvartu. Bilo je tu i palsa čuvara, ali čak i nji­ hova čula nisu dorasla veslani kojom jedan ninđa napreduje kroiz noć.. . iTaimo. . . još stotinak jiar- di,.. Pribijen uz mračni zid je­ dne kuće, on pogledom pretra­ ži prostor ispred sebe, a onda sklo|pi oči, koneentrišući se na jedva čujne šumove koji su do piraili iiz tog pravca. Da, tamo je neko umirao... Sam. Smrt je uveik strašna, nara­ vno. Ali, umreti potpuno sam, u noći, na samo nekoliko- ko~ raikai od ljudi koji mimo spa­ vaju u svojim posteljama... Hitrim korakom, kao da kli­ zi po tlu, ninđa pređe tih pos- leidnjiih stotinak jardi u vreme nu koje bi zapanjilo svakog sređnjeprugaša, na svetu i naite rala ga da svoju štopericu po šalje na opravku. Zastao je na glo, u trenutku kada su nje­ gove oči reigistrovale tamnu masu nepravilnog oblika u us­ kom prostoru između jedine ku će i njene garaže. Iz te hrpe — da, to je naj­ bolja reč — iz te hrpe na tlu dopiralo je cviljenje. Nalik cvi ljenju mladog psa kome insti­ nkt govori da će uskoro- umre- tid. .. Jednim skokom našao se kr­ aj čoveka na tlu i nagnuo nad njegovo lice. U uiskim prorezi­ ma maske, oiči ninđe svetlele su kao oči mačke. Da, ovaj čovek ovde je umi­ rao. Njegove razrogačene oči nisu viđele ništa oko sebe, iz razjapljenih usta iiz kojih je dopiralo samo nemoćno cvilje­ nje tekli su milazevi pljuvač­ ke. .. i krvi... Hitri prlsti ninđe pretraižiše telo čoveka, na što se ovaj sa­ mo nekoliko puta trže, pokulša vagućii da poslednjom iskrom razuma shvati ko ga to dodi­ ruje. Ništa. Nikakvih rana, nika­ kvih povreda... Otkuda onda ta krv iz usta? Nagnuvši se niže, ninđa sh­ vati da krv potiče iz gotovo pregrdiženog jezika u razjaplje nim ustima. Krv je tekla i da lje, mlazom niz oibraz i žubo- ri'la u grlu kroz koje je dopi­ rao ubrzan, hrapav dah umiru čeg. Uhvativši ga čeličnim prsti ma za, revere lakog sportskog sakoa umrljanog krvlju, ninđa
  • 26. 24 BORILAČKE VEŠTINE 61 ga odvoji od tla i snažno pro- drana.Cv.iiljenje na trenutak prestade i u očima se pojavi izraz straha i bola. — Šta se dogodilo? Ko ti je to učinio? Izraz u očima nestade i mi- nđa oseti ikako se telo u nje­ govim šakama nekoliko pulta strese, kao od jake hladnoće. Nežno ga je ponovo spustio na tle, a zatim još jednom pa­ žljivo pregledao. Čovek je bio mrtav u to nije bilo nikakve sumnje. Ostajala je, dakle, samo još jedna nerazjašnjena sitnica... Od čega je umro? Nebo nad Grinzdejlom bilo jie vedro i plavo, kao da 'želi da uveri stanovnike grada ka ko je sve ono što se prethodne noći dogodilo samo neisrećan sticaj okolnosti i nešto što se više nikada ne može i neće po noviti. Tabasko Pit raširi svoje mo ćne šake i ispuni pluća toplim mirišljivim vazdoihom. Dvoje njegovih prijatelja već je se- đelo na verandi obrasloj puza- vicamia koja se pružajla duž či tave bočne strane Koltrejnove kuće, one koja je pružala po­ gled na prve obronke Alógena ikoji se od ovog mesta lagano uspinju, pnulžajuići se prema se vero'istoku kontinenta. — Dobro jiutro! — srdačno uizviiknu on, prelazeći pogle­ dom preko stola sa njihovim jednostavnim doručkom. — O- vde neš'to niije -u redu, ljudi. Alko je to što vidim ona čuve na južnjačka ku'hinja, onda ku ¡pian svoje prnje i vraćam se iz ovih stopa na Zapadnu oba­ lu! i— Ovo što vidiš — nasmejia se Sumiiko — još uvek je japa maka kuhiinjia! A što se tiče J.uiga, pogledaj u kuhinju. Su­ deći po cedulji koju nam je domaćin ostavio pre nego što je otišao na posao, ostaćeš ov- de prilično dugo, Pile! ’ Nekoliko trenutaka kasnije Pit se već vratio, oprezno kora čajući sa ogromnim poslužavni kom u rukama, čitavom malom izložbom, dobrih i uikuisniih st­ vari za jello dovoljnih za dva ili tri prosečna čoveka. Niinđa i Sumiko sačekali su da Tabasko lutoli prvu glad u.z solju ukusne i mirišijave kafe,
  • 27. BORILAČKE VEŠTINE 61 25 ćutke uživajući u miru ovog jutra ranog leta u Alaibamd. Oboje su mali da taj prividni mir ne može trajati dugo i pre ćutno su odlagali razgovor o ornome što ilh tek očekuje. — Dakle? — progovori Pit punim ustima. — Još je rano — otemehnu se Lesld. — Nisi oabiljlno ni načeo tu gomilu hrane pred so — Savršeno dobro čujem i dok žvačem. Zbog čega si no: čas izlazio drugi put? — Jedan čovek je ulbijen ne daleko odavde. Osetiio sam da se nešto događa, ali saim sti­ gao prekasno. — Ubijen? — Da, iako moram priznati da ne znam kako je to izve­ deno. Na njemu nema traga nikakve povrede. Pit nešto pramumla punim ustima. — Šta? — Strah — ponovi Taibasko malo raagovetnije. — Ubijen je strahom. — Strahom? — Sumiko upi tno pogleda u Leslija, ali je ovaj netremice posmatrao ka­ ko Pit dugim gutljajem lede­ nog piva spira poslednji progu tani zalogaj1. — Da — ponovi plavokosi džin — to vam je folklor Gri- ruzd'ejla. Ćovek koji ubija stra­ hom. Sudeći po onome što mi je Mič Kol'trejn noćas rekao, ta glupa priča ima donekle re alne osnove. U poslednjih dva desetak dama, u Grinždejlu i okolini otkriveno je šest leše­ va za koje niko nije uspeo da uitvrdi na koji su način poslali leševi. — Laboratorija? Tabasko odmahnu glavom. — Mič tvrdi da im je labo­ ratorija odlična i da imaju do bre ljude talmo, ali ništa, Ot- prilike jedino što su uispevali da utvrde bilo je da su žrtve umrle od simptome veoima sli­ čnih onima koje izaziva uža­ san strah. Nego, reci mi ko je to ovoga pulta bio? ■— Nije iz Griinzđejla, već iz Njujorka. Novinar po ime­ nu Plamer. Tako bar tvrde do kuimen'ta koja sam, naišao kod njega. — Šta?! Razjapljenih usta., Pit je zu rio U ninđu kao da je iznena­ da ugledao avet. — Plamer? To je nemoguće, čoveče! — Niisam rekao da je to on, Pite. Kod mrtvaca sam našao Plamenova dokumenta. A zaš­
  • 28. BORILAČKE VEŠTINE 61 to tvrdiš da to ne može biti on? — Zaito, do đavola, šta je Plamer gotovo do dva po po­ noći sedeo sa mnom i Mičom kod »Grejsii«, a posle toga smo ga advezii do njegovog hotela i tamo ostavili, eto zašto! — Onda Ihi to mogao biti on. Naišao sam ga nešto pre tri. Visok, retka kosa, prilično mršav, sportska odeća? — Onda je on... Prokletst- Niinđa se oprezno osvrte oko sebe i spusti glas, nagiinjući se preko sitóla prema Pitu. — To noćas nije bilo slučaj­ no, zar ne? — Ne. Plamera je neko upu­ tio na skujp Kju-kluks-klamova ca u jednom salumu, pre nego što su krenuli u crnačku četvrt da se svete. Kada je krenuo za njima, dva tipa su ga zadr­ žala, preteći mu pištoljem. Dr­ žali siu ga puna dva sarta u ne kim parkiranim kolima i tek tada pu'stilii. Srećom, on je pre nego što je krenuo iz saiulna upuitio telefonom svog foto-re- portera, nekog Jamaguičija, da pođe za Kju-kluks-klanovci- ma, Hmm. .. ako uspemo da stignemo do tog momka pre njih, možda-,.. Znam! Fuler! , — Šef policije? — tiho upi­ ta Sumiko. — Misliš da on ima neke veže sa onim što se događa? — Spreman sam da se klar- dim u to! — čvrsto izjavi Ta- baisko konačno odlažući vilju­ šku. — Prvo, bio je još tu ka­ da je Plamer izjavio da bi pre polznao glavne Kju-kluks-Ma- novce i onu dvojicu koji su mu pretili. Drugo, imam utisak da on i Milč imaju potpuno su protne poglede na ono što se ovde događa! i— Mogao bi biti u pravu — zaaniilšljeniol reče ninđa. — Da pokušatoo onda da rekonst- riuišemo šta se dogodilo pretho dne noći. Plamer je otkrio šta se sprema, pozvao ioto-reporte ra i sam krenuo za bandom siledžiija, ali je bio zadržan. Koliko sam shvatio, ta dvojica nisu se uizlbuldivali što im vidi lica?, — Upravo je to i njega iz­ nenadilo — kliimnu Pit gla- — A šta se dogodilo sa fo- to-reporterom? — upade Sumi­ ko. — Plamer to sinoć nije zn­ ao. Jamagući je izašao iz sobe odmah posle telefonskog pozi­ va, tako su mu rekli u hotelu.
  • 29. BORILAČKE VEŠTINE 61 27 Posle tdga više niko ne zna ni štai o njemu... i— U redu. Ti i Mič Koltre- jn zatekli isite ga tamo gde su Kju-Mutks-Manovci bili pobije ni i on vam je to ispričao. Od ­ atle ste otišli kod »Grejsii«. Ko je znao da ste tamo? — Čitav Gnmzđejil, verovat- no. Taksista, koji nais je vozio, i sam jedaln od onih koji mr­ ze Crnce, imiai radio-uređaj, u kolima. Video sam ikako neko ga zove d'ak srno ulazili u lo­ kal. U redu, mogla je to da bude i njegova centrala, ali nekako imam utisak da nije to ¡bio rultdinlskii poziv, Leis. — Vrlo verovatno da nije. Ostali ste, da,kle, u lokalu do dva i odveli Plamera do ho­ tela', — Tako je. Na recepciji smo još jedinom proverili da li se Jamalguči vratio i rekli su. nam da nije. Plamer je potom oti­ šao gore, a melne i Milča je drugi taksista vratio ovamo. Čuli smo telefoin još sa ulice, pa je Mič; potrčao da se javi. Koji minut kasnije patrolna kola su opet došla po njegia, a jia stam otišao u krevet. Eto, to vam je ono što se n,a sudu zo­ ve »iskaz«. — Hmm... Samo sat katemi- je, Plamer j,e već bio mrtav. Lloramo Otkriti kada je izašao iz hotela i zašto. To ćeš ti uči niti, Suimiko. — Zaista, da davala? — po­ buni ise Talbasko. — Boi meni, stvar je jaisina: Fuler želi da zaštiti momke iz Kju-klukis-kla na i organizovao je uklanjanje Plamera. Bojim se da ćemo i tog dragog momka, foto-,re,par­ tera, uskoro nelgde naći mrt­ vog. — Da, ta verzija zvuči vero- vaitno — kliimnu ninda giaivom — ali je još uvek bez nekog naročitog dokaza. Plamerova smrit dolazi u lošem trenutku kada je čiltav Grinzdejl jeidno veliko bure baruta oko kojeg se igraju luđaci sa zapaljenim bakljama- u rukama. — Misliš da se sprema obra čuin sa crncima? — u glasu de vojke osećala se zabrinutost. — I obrnuto. Sudeći po ono me što je Koltrejn ispričao ka da smo stigli ovamo, postoji i militantna crnačka grupa koja veruje da je oružje jedino sre distvo kojim treba razgovarati sa ljiuldima bele rase. — Onaj pokušaj kastriratnja sinoć... Eri Grejner je pošto­ vana ličnost u crnačkoj zajed­
  • 30. BORILAČKE VEŠTINE 61 nici Gninzdejla, jedan od ume renih — roče devojka. — Da je uspeo njihov plan, bila bi to baklja gurnuta u tvoje ba­ re baruta, Les. — Tačno. Iako će i smrt če tmajstorice pripadnika Klana : Plamerova smrt bez sumnje biti pripisane Crncima. Sve u svemu, na listom smo.. . — Nacionalna garda je tu -- podlseti Talbasko, bez oduše vljenja se vraćajući ostacima svog doručka. — Jeste. Sastavljena od sto- procentnih belaca. Zna se na čijoj će strani biti. — U redu, u redu. Šta onda predlažeš, Les? — Počeo sam o tome kad si me maločas prekinuo — osme hnu se ninđa. — Sumiko će pokušati da uđe u trag Jamagu čiju. Postoji las jedan razlog za to: ako se noćas našao skri ven negde u blizini mosta gde sam se obračunao sa Klanom, oinda je na jednom od njego­ vih filmova zateležen i čovek u crnom koistimu runde kako vitla dugim mačem. To nikako ne bi bilo dobro. . . — Himmm. .. a nas dvojica? — Ti i ja moramo u policij­ sku laboratoriju, Pite. Možda to sa tako obilnim doručkom i nije bila tako doibra ideja, a? — Moj želudac je prošao Vi jetnam, ne zaboravi — isceri se Tabasko, otvarajući novu konzervu piva. — Mogu da po dneisem pogled na nekoliko za ledenih mrtvaca. Zbog čega idemo tamo? obdukcija obavlja klasičnom metodom — Objasni ninđa. —• Ako već misle da ljudi umiru od stnaiha, onda bi se možda mogli otkriti tragovi nekog sre dstva koje deluje na sličan na čin. Šalbloniska Obdukcija to ne može učiniti i zato želim da ¡pomognem sudskom lekaru i uputim ga na pravi trag. — Gle, glei„ to nije lasa za­ misao! Čekaj malo. .. šta time misliš da doznaš, Les? — Ko jie čovek kojii ubija straihoim. Niišta više. Sumiko se zagleda u plave vrhove planina na horizontu. Njihove čiste linije kao da su stremile sve vilše u nebo, da­ lje od tla po kojem su gmiizali ljudi prljavih msd'k i prljavih ruku... — Misliš da je on taj? — upita tiho. — On je — reče ninđa. — Čovek koji ubija strahom na­
  • 31. BORILAČKE VEŠTINE 61 lazi se u pozadini svega što se zibiva ovde u Grinzdejlu. Ako na vreme đospemo do njega, možemo iizlbeći opšti pokolj u kome će, kao i obično, najvi­ še stradati oni koji su najma­ nje krivi... Tabasko P.iit imao je nas za automobile i prekrasni novi »bjuik invilkta«, iznajmljen ne koliko treimuitaika ranije, dove­ de predući njih dvojicu do vi­ soke zgrade siuda okruga Gri,n- ?d!ljj'' u čijem se zadnjem dalu nalazila i policijska mrtva,onica i laboratorija. — Vrlo je živo — prime,ti Tabasko Pit, osvrćući se oko sebe. — Pa da... čim negde stigne televizija, radoznalci se okupe kao miuve na med, nada jiući se da će ugledati i svoje glupavo lice na čarobnom .ma­ lom ekraimu, neigde između re­ klame za zobene pahuljice i novog sredstva za mršavljenje! Ćuteći, ninđa je pretraživao pogledom gomilu, tražeći u njioj lioa čiji bi izraz odao ne­ što dnuigo osim obične životi­ njske radoznalosti. Bilo ih je. .. Ljiudi hladnih očiju koji. se drže u prikrajku i motre unao kolo, gotovo - isto onako kako to sada oini ninđa. Frustrirani ljudi srednjih godina, loše olbu čeini, aažafenih lica, spremini da krenu odmah z,a onim ko im obeća nešto novo u njiho­ vim monotonim životima... spremni čak i na nasilje i pro iivanje krvi... Njegova' metafora dobro js slikala stanje u Grinzdejlu. Bu re baimilta oiko koga plešu lu­ đaci sa bakljama u rulkaima. . . IProbiiVši se kroz gomilu na stepeništu i u prostranom ho’- lu, oni se zaputiše dugim, aku stii,onim, hodnikom na koji je ukazivao znak na z.rdu, dok se žamor ljudi postepeno gubio za njdima, ustupajući meisto uo­ bičajenim šumovima hirokraiti- je ina posiliu: zvonjava telefona, zvuik pisaćih mašina, šuštanje gomila hairitiije. Lift i stepenište na drugom kraju hodnika vodili su naviše i naniže. Ninđa zaslade na po­ četku stepenica koje su vodile u suteren. i— Nešto nije u redu? — ša patom upita Pit.
  • 32. BORILAČKE VEŠTINE 61 Lesli mu očima pokaza na­ više, ali se na stepeništu niiš'ta nije dalo videti. Pit je, među­ tim, znao đa1može verovati sluihiu ninđe. Iscerivši se, on. ¡upitno pogleda prijatelja, pre- vlačeći rukom preko grla. Niiinđa odmahnu glavom. Ne, nije potrebno ništa tako drasti čno; njemu je bilo važno što u ovom trenutku zna đa neko u uzburkamom gradu ima potre be i vremena da motri i na njih dvojicu... Siišli su jedan nivo niže, os­ luškujući neprestano. tihe ko­ rake za sobom, a onda skrenu­ li levo, dugim i potpuno praz­ nim hodniikom u kome se olse- ćaio oštar zadah sredstava za đizinfekciju. ' — Da li postoji još neki iz­ laz odavde? — upita Tabasko, — Oni će bez sumnje motriti i na lift. — Nije važno. Umaći ćemo im, ako bude potrebno. Veru- jem da nas prate samo preve­ ntivno, da bi doznali šta radi­ mo kod Koltrejlna i na čijoj cemo st aru biti u ovoiji zibrci. — Ko, Leis? KKK? — Nadam se da su oni. Još jedna strana koje se treba ču­ vati samo bi jolš više zakolm- plilkovala stvar... Hmm, mis­ lim da smo stiigli... Široka vrata bele boje kra­ sila je samo neupadljiva talbli ca sa natpisom »Dr L. M. Kar­ ter«. Bilo jie to ime koje je od govaralo imenu šeia laborato­ rije na velikoj tabli istaknutoj u holu kao- uiputlstvo posetioci- rna zgrade. Kao i obično, ninđa je išao prvi. Stvar navike, jer je ha- ragei govorio da sa druge st­ rane tih vrata ne preti nika­ kva opasnost. Zakucao je i odmah otvorio vrata1. Nevelika kancelarija bi la je pretrpana ormanima za kairitdteke, a hladno belo svet­ io sa tavanice nije činilo niš­ ta da malo ufMaži ukupnu ru- žnoću te prostorije. Ali — kakav kontrast! — za jednim pisaćim stolom na su­ protnoj strani seđela je jedna od najuzbudljivijih žena koje je ninđa ikada sreo! (Najuzbudljivijih, ne narjlep- ših, jer ibi iisitaničalni ljiuibitelji lepog našli nekoliko krujpnili mana egzotičnoj lepoti te ¡mu- laitkinje u ranim tridesetim go­ dinama. Preveilika tusta, sitan note, previše razmakhulte -oči, sve to je odista bilo tu, ali je ukupna slika bila neodoljivo
  • 33. BORILAČKE VEŠTINE 61 31 privlačna, upnkots strogom be- lom mantilu zakopčanom do grla. — Da? — žena podiže hla­ dan pogled sa gomile hartdja koju je proučavala. — Traži­ te mene? — Tražimo doktora Kartera — osmehnu se ninđa. Njegove oči upijale su isvaki detalj pro storije, ali i|pak nije mogao a da se ne zadrži na čvrstim i punim grudima pod mantilom. Da, jedna od najuzbudljivijih, žena koje je ikada sreo! — Ja sam doktoir Karter — ona čvrsto izđrža njegov pog­ led na seibi, allii joj inače topli glas pasitade za nijansu hlad­ niji. — S kim imam čalst? — Moje ime je Eldridž. Ovo je Taibalsko Rt. Okružni tuži­ lac Koltrejn uputio nas je ova mo da se raspitamo o neikiim detaljiima... — Kao što su...? INiinđa se osmehnu. Glas že­ ne ostao je hladan, a'li siu nje­ ne krupne bademaste oči pri­ znale da je visoki muškarac tamnoplaviih očiju već ostavio utisak na nju. — Biću konkretan. Želimo da doznamo od čega je umno novinar Plamer. — Službeno? Vi ste iz FBI? Ili. . .? — Ne, na žalost. Bojim se da je naša poisetai potpuno ne službena, mis Karter. — Onda mi je žao što vam ne mogu pomoći. Ako vals je okružni tužilac Koltrejn uopš- te uputio kod mene, u šta, uz gređ, suimnjam, trebalo je da poštuje određenu proceduru za takve slučajeve. Prema tome... do viđenja, gdspodo! Ona olbotri pogled na hairti- je pred sobom, kao da su obo­ jica već izašli. Gsmehnuvši se, ninđa pokretom ruke umiri Pi ta koji samo što nije eksplo­ dirao od pravednog gneva. Doktorka Kairter shvati da njih dvojica nemaju nameru da odu i oči siu joj biile neko­ liko stejpemi hladnije kada ih je ponovo pogledala. Bez žurbe prešavši rastoja- nje do stola, ninđa se naže pre ma njoj. — Bojim se da me niste do­ bro raizumeli, mis Karter. Že­ lim da doanam KAKO je um­ ro Plamer. Ona se zavali u stolici, mr- šteći se, nesvesna koliko uz­ budljivo izgleda u tom polo­ žaju.
  • 34. BORILAČKE VEŠTINE 61 Boijim se da shvatam — reče mirno. — Spremni ste i silom da dođete do rezultata 'obdukcije, je li tako? — Aiko bude potrebno. Njen pogled na trenutak od luta do telefona na stolu, ali je zinala da nema nikakvih iz gleda da ga dohvata pre tog neobičnog čoveka čije su kre­ tnje mogle biti, znala je, brze ka.o misao. — Vri© dobro — reče. — Uzmite proklete rezultate. Smešeći se, Leisii odmahnu glavom. — Mislim da biste svima na ma ulštedeli mnogo vremena kada biste rekli šta ste otkrili. — Možida, ali to spada u do men službene tajne. Ako želi­ te te rezultate, milster, mora- ćete sami da ih pronađete i pročitate. Pretpostavljam da ste sposobni za ovo drugo. Prekrstivši ruke na grudi­ ma, ona ostade nepomična, zu reći u zid pored Leslija. Zao­ bilazeći sito, on iskosa baci po gleđ na duige noge i divno iz- vajiane kukove pod belim ma­ ntilom. Oh, kakva žena! Stojeći ko,raik iza nje, Leisii izvede omiljeni trik ninđi ko­ ji nešto moraju da pronađu za veoma kratko vreme na me ,stu koje prvi put vide. Trik se sastoji u tome da ninđa us­ voji način razmišljanja osobe čije prostorije pretražuje. U dvadeset devet od sto slučaje­ va, podle veoma kratkog raz­ mišljanja, oni sa sigurnošću polaze prema, skrovištu za ko­ je je njegov vlasnik uveren da je potlpuino sigurno.. . Mis Karter je uredna, logič­ na i odlučna žena, to se odmah viđelo. Njene hartrje talkođe su sređene po logičnom klju­ ču. I na stolu i u kartoteka­ ma koje s/u giušale neveliku pro storiju. Materijal o Plamerovoj ob­ dukciji, bar jedna od njego­ vih kopija, još se morao nala­ ziti na stolu. Udišući prijatan miris parfema on hitrim pok­ retom pretrese-uredno složene papire. — Već su u kartoteci, mis Karter, zar ne? — upita kad pretraga ne dade željeni re­ zultat. Ničim nije pokazala da ga čuje, ali je vena na njenom vitkom vratu pulsirala mnogo brže nego što je ona želela da se primeti. Plašila se, ipak. O- no što se u poslednje vreme zbivalo u Grinzđejlu n'ikoiga
  • 35. BORILAČKE VEŠTINE 61 33 nije moglo načiniti imunim na Prešavši pogledom preko or mama, LesILi nepogrešivo otvo­ ri fiotou u kojoj se morao na­ laziti dosije sa imenom Pla- Parikman... Piinson... Priča- rd... On mirnim pokretom vrati fioikiu na mesto i otvori prvu Kuisedn,u. ■Da. Upravo orno što je i oče­ kivao da će naći... — Ko je uzeo dosije odav­ de, mis Karter? Kartoni nisu složeni uredno i pravilno kao u susednoj fi-oci. 'Njeno iznenađenje nijie bilo odgl-uimljeno. Niinđe već stoti­ nama godina znaju sve o psi­ hologiji. — Sta? Nije moguće! Skočila je i prišla mu hit­ rim pokretom, pokretom od koga je svakom pravom muš­ karcu morao zastati dah. Br­ zo, elastično, uspravna i laka, kao da klizi po podu korakom balerine. Prekomtrolisala je dosdjee u fioci, a oinda, zaboravljajući se, podigla pogled prema nje­ mu, kao da traži pomoć, vla- žeći pune ulsne nesvesnim po­ kretom jezika. Niinđe imaju savršenu kon­ trolu nad svojim telom. Ina- Na svom mestu uz vrata, Pit se premesti s noge na nogu, cereći se. Znao je ikakve žene voli njiegov prijatelj, naravno, i sam svastam 1epote kakva se na ovakvom mestu obično ne može naći. — KO je mogao uzeti Pla- merov dosdje, mis Karter? Pogledala ga je praznim po­ gledom i ninđa je znao đai ona ubrzano razmišlja o mogućno­ sti koju je pomeniuo. Spisak ljudi kojii su to mo­ gli izvesti morao je biti dug, po prirodi stvari. Ova zgrada puna je službenika od kojih gotovo svi znaju gde se čuva­ ju rezultati obdukcija. Nema nekog razloga da oni budu posebno dobro čuvani. Od stotinak hiljada stanovni­ ka Griiinzdejila bar svaki dese­ ti mogao- je izvesti takav po­ duhvat. .. — Ne znam — reče žena na kraju, a u njenom glaisu Lesli o’seti prizvuk gneva. — Nema na pola sata kako sam poslala original Fuie-ru, a kopije sta­ vila ovde. i— Izlazili ste u međuvre-
  • 36. BORILAČKE VEŠTINE 61 — Ne... U stvari, da. Po­ zvali su me u prizemlje, do ulaz®, aili se ispostavilo da za­ pravo nisu tražili mene već ne kog drrugog. tPii't se olsmelhinu, vrteći gla­ vom. I Karterova se ugrize za usnu, shvaitajući da je bila žr­ tva jednostavnog trika. i— Bojim se — reče Taibas- ko prilazeći stolu — da ćete nam ipak monati reći šta sve piše na tim hartijama koje su nestale, mis Karter. — O tome smo već razgova rali, čini mi se — hladno od­ vrati žeina. — Samo gubite vreme. Uostalom, zalšto se ne obratite Fluieru, šefu policije. Original je kod njega, na oči­ gledno minogo sigurnijem me­ stu nego sto je ovo. Neprimetao se odmičući od stola, ninđa pažljivo osluišnu. Ti šumovi koji dopiru iz aku­ stičnog hodnika. .. — Fuleir je krupan i pun — reče tiho. — Voli da popije, — Da, ‘ali... iLesli se oismeihnu zbunjenom izrazu na licu žene. — Korake policajiaoa lako je razlikovati oid koiraka drugih ljudi — objasni. — Hodnikom dolaze njih trojica, a jedan je veoma težak. I malo pijan, < iF,uler JESTE bio i težak i krupan i ne malo pijan, ali je kdlt u njegovoj ruci stajaio sa vršeno mirno, pokatoujlućii da šef policije Grinizdejla veoma dobro zna kako se ta sprava upotrebljiava. I još nešto: da Fuler veoma dobro zna koga će zateći u ka ncelairiji Karterove i zbog če­ ga se ta dva čovefca tu nala- — Ruke gore! — rekao je tiho, zloslutno, čim je nahru­ pio u prostoriju, praćen dvo­ jicom policajaca koji su pre­ dstavljali suištu su|protnost nje govoj pojavi. Visoki, vitki, ži­ lavi, u savršeno skrojenim či­ stim uniformama i sa crnim naočarima na licu delovali su mnogo opasnije od svog šefa. »Pogrešio bi onaj ko bi pre­ brzo doišao do takvog zaključ­ ka«, pomisli ninđa, mimo di­ žući ruke nad glavu. »Oni sa­ mo IZGLEDAJU opasno... a
  • 37. BORILAČKE VEŠTINE 61 35 Fuier je ovde jedini ZAISTA opasan protivnik...« — Šta se ovde događa, Lu- siiinda Mej? — pitao jie Fuier, ne skidajući pogled sa dvojice prijatelja. — Šta ova dvojica hoće od tebe? iSmešeoi se u eeibi, Leisiii sh­ vati dia pokroviteljski ton še­ fa policije ne nailazi na sim­ patije kod Karterove. Između nje i Fulera vladala, je nape­ tost kojiu ona čaiknije ni sikri- —’ Šta, TOznači, Fuier? — upitala je oštro. — Čemu taj pištolj? Sem toga, čami mi se da ntete kucali pre nego što ste ušli ovamo... beli džentl­ meni se tako ne ponašaju u Aflabami, uVek isume tako u- m i' Dva policajca se isceiriše, ali su im, ruke i dalje lelbdele nad drškama koltova u futrolama. Neprijateljstvo između Kairte- rove i šefa policije nije, dakle, bila nova stvar. — Uvek oštar jezik! — na- smeja se Fuier, poikaizujući po žutile zujbe, ali siu njegove svi njlske oči drsko klizile po fi- guiri žene, zadržavajući se na grudima koje siu prkolsno štr­ cale pod tankim mantilom. — I. uvek u top formi, Ženska, i po, niaša mala Luiiisinda Mej. Zgodna na mamu, a pametna na, tatu, tako uvek kažu. Baš šteta što ti je mama bila pr­ ljava Crnkinja, Luisimđa Mej, inače... Ruka žene polete Ibeiz upo­ zorenja, munjevito, ali je Fu­ ier, ma kalko to neobično zvu­ čalo, imao izvanredne reflek­ se. Oidlstupio je mali -koirak na­ zad i izmakao glavu ispod ša­ mara koji je stiz:ao zaiista, iz­ nenađujuće brzo, grohotom se aasmejaVši. Na vrhovima prstiju, najpe- ti, policajci su čekali... Nain- đa vide kako jedan od njih nervozno gladi prstima dršku ikolta. »Došli su s namerom da nas izazovu«, zaključi sa sigurnoš­ ću. »Žele da napađnemo, a on da će nas izrešetati i nazvati to legitimnom odbranom. Fu­ ier zna da nas je Koltreijln po­ zvao ovamo, ali se ne obazire čaik ni na to. . Misli da mu je je tle pod nogama mnogo si­ gurnije nego okružnom tuižio- lUm-irivši pogledom Tabaisko Pita, čiji su se zubi već ste­ zali u poikušaju đa kdntroliše gnev, on se široko osmeihnu Fuleru u lice.
  • 38. BORILAČKE VEŠTINE 61 — Gle, gle! — reče zvonk­ im glasom, privlačeći pažnjiu sve trojice na sebe. — Grin- zdejliska policija odista vodi računa o beizibednostii građana, neima šta! Pravo je čudo ka­ ko je u ovom gradu došlo do rasnih nemira, pored tako to­ lerantnog šefa policije! Cev Fuilerovog kolta podiže se prema licu niinđe, ali je o- vaj znao da policajac još neće pucati. Ljuidi poput Fulera u- vereni siu da se svi plaše crne, preteče cevii pištolja i uveik pro dužuju svoje uživanje u stra­ hu bespomoćne žrtve. Samo što se ovoga puta Fiu ler prevario. Na licu tog neo­ bičnog čoveka pred njim nije bilo ni tračka straha. — Ostavi tu igračku u fu­ trolu, Fuier — reče inainđa ti­ ho, a oči siu mu svetlele poput usijanog čelika — kako ne bih bio prinuđen da ti je ođuzm- — Ha-ha-ha! — zamrla Fu­ ier, a stomak mu se zatrese od smeha. — Ha-ha-ha! Trikovi velikih mađioničara, utvrđeno je, sastoje se zapra­ vo u savršenoj koordinaciji po kreta izvedenih fantastičnom brzinom u onom kratkom de- liiću vremena kada je pažnja posmatrača uisimerana na neš­ to drugo. Trakovi naudi, bar po tome, srodni su trikovima mađioni­ čara. Sem Fuier, šes policije u Grimzdejiu, upravo je dobio priliku da to nauči. Leva ruka niinđe načini hi­ tar spiralni pokret nad njego­ vom glavom, pokret za kojii je zdrav razium govorio da je ne moguć normalnom ljudskom zglavfcu i laiktiu. Sve što je neuobičajeno ima magnejtnu privlačnost za ljud­ ski rod. U tome je, kažu nau­ čnici, i jedan od razloga šlto je čovek relativno brzo, u kos mičkim raizmerama, poisitao im teligentno biće. S druge srtra- ne, ta radoznalost veoma čes­ to može da bude i kobna. . . Fiuienove oči, oči dvojice po­ licajaca, čak i oči Luisiinde Mej Karter pokretaše se u poku­ šaju da slede pokret leve ru­ ke niinđe. Njegova delsma ruka iu istom trenutku, potpuno ne- opaženo,' sklopi se oko Fulero- ve šake, odvoji mu prst od oki đača i bez napora istrže drš­ ku oružja iz nje. Istim tim te ■onim i glatkim pokretom, Le- sii zavuče cev pištolja pod sv­ oj opalsač iza leđa, vraćajući delsniu ruku ponovo nad glavu
  • 39. BORILAČKE VEŠTINE 61 37 pre nego što je bilo ko od pri­ sutnih, sem Talbasfco Pita, sh­ vatio da ise nešto uoipšte do- Spuisitivši pogled, Fuler izbu lji oči. Dva policajca se zgle- dalšei, pitajući se šta se dogo­ dilo sa šefovim oružjem. Lu- sinđa Mej Karter ustuknu, ot­ varajući usta da. nešto fcaiže. Na vrhovima prstiju, Talbaisko Pit je vrebao trenutak, već se zađovoljmo oblizujući u sebi na pomisao o skaroj alkoijii. — š-š-šta? — promuklo za- šišta Fuler. — T i... ti sii... — Možemo li sada da: kre­ nemo od početka? — mimo reče niinđa. — Recimo, da vas trojica izađete, pristojno zaku cate na vrata i uđete pošto vam miis Karter to dozvoli. A onda ćeš joij se izviniti za ono što si maločas izgovorio, Fu- ler! Blesaik u satnim' Fuilerovim očima upozorio ga je na opa­ snost mnogo pre nego što je gnev poveo debelog šefa poli­ cije u nasrtaj na tog drskog mađioničara pred njiiim. Čak i tada Fuler mije naleteo slepo, nekontroli'sano. Dvostruki uda­ rac, levom pa deismom rukom, pokazao je da ima veliko is­ kusio u borbama golim ruka­ ma ii da je već mnoge doibio zahvaljujući svojim iznenađu­ juće dobrim refleksima i brzi- Ovoga puta, međutim, oba udarca pala su u prazno. Iz- makaivši se jedva primetnim pokretom u stranu, ninđa uz­ vrati jednim od oinih karate udaraca koje pogođeni može pratiti pogledom sve do časa kada će ga pesnica pogoditi u čelo i izazvati pravi vatromet. Samo na trenutak, naravno, jer milosrdna nesvestica stiže odmah zatim. Glomazno Fulerovo telo ođ- vojli se od poda, glava i gor- njii deo poleteše unaizad, po­ vlačeći noge za solbom. Šef policije bio je već u nesvesti kada je tresnuo leđima o pod, tako snažno da su se ormani pored zida zaklatili i zazveke- tali staikliom. Oba policajca ščeipaše drške svojih- kol'tova, alii im Tabas- ko Pit nije dao vremena da ih i izvuikiu iiz futrola. — Nonno! — reče prelkomo, pokrećući svoju telesiinu zapa­ njujuće hitro. Udarac .pesnic­ om polgodi bližeg policajca u ¡slepoočnieu, bacajjući ga na njegovog kolegu. Piit je već biio uz njih, grabeći, ispružen­
  • 40. BORILAČKE VEŠT1NE 61 om rakom drugog čoveka za okovratnik i gruidii uniforme. Odvajajući se od poda, on bez napora Lulpi njegovom glavom u zid i otvori prste, puštajući ga da bez svesti sklizne dole. iLulsinda Mej Karter bučno iispulstii vazduh iz pluća, shva­ tivši da je nekoliko dugih se­ kundi potpuno zaboravila da diše.. i— Neprijatan oovek — ois- mehnu se nilnda, pokazujući glavom Fulerovu telesinu na podu. — Žao mi je, miis Kar­ ter, što site morali prissiUsitvo- vati ovom prizoru, ali drugog načina odiista nije bilo. Žena s nevericom odmahnu glavom, buljeći u ta dva čove­ ka koji siu se ponašali kao da je obračun sa šefom, policije i 'dvojicom njegovih ljuldi, usred zgrade okružnog suda, nešto sasvim obično, svakodnevno. — Ko.. . ko ste vi, zapravo? — promuca. — Zar vam nisam rekao? Želimo da doznamo kako1 je umro novinar Plamer, mite Kar ter. I nemojte nas ovoga, puta upućivati na Fulera. Kao što vidite, on će neko vreme biti van opticaja. i— Ne mogu vam pomoći, čak i kada bih to htela — gl­ as žene ponovo je bio tvrd, po islovan. — Sami ste videli da je materijal nestao! i— Ko je radio autopsiju? i— Ja. Ja sam jedini kvali- filkoivani patolqg u Grinzdejlu, miister... Eldridž. — Pretpostavljam onda da ste obrađivali i ranije slučaje­ ve žrtvi ubijenih strahom. Žena se ugrize za uismu. — Ja sam LEKAR, miister Eldridž. a ne vračara! Bez ob­ zira na boju moje kože! — Znači li to da ne veru- jete u ono što se govori? — Tačno. Smirt svih tih lju­ di bila je potpuno prirodna. Od srca, — Što se, čini mi se, može dogoditi i kao posledica veli­ kog straha? 1 — Tačno. Ali to već NIJE domen patologa, mister Eldri­ dž. Moj posao je da utvrdim fiziologiju njihove smrti, ne i to da li ih je neko ili nešto pre toga uplašilo! i— Svi ti ljudi, koliko znam, bili su ispod kritične sita,rosne granice za oboljenja srca, mis Karter. Da. Ne zaboravite da je ta granica čisto statistička ve­ ličina, prošek.
  • 41. BORILAČKE VEŠTINE 61 39 — Grimzdejl je ¿ipak suviše mali grad da bi toliko mladih ljudi za tako kratko vreme umrlo od snca. Tako bar kaže zakon verovaitnoće. Da li vam je možda palo na pamet da je u pitanju bio do sada nepoz­ nati otrov? Prelšavši rukom preko čela, žena se umioirno spusti u svo­ ju stolicu i potraži pogledom oči niinde. — Dobro doSlii u moju omi­ ljenu noćnu moru — reče dru kčijiim glasom. — Jedino... nisam našla nikakvih tragova otrova. Ne .samo ja. Profesor Hollbnuk sa Univerziteta u Mo ntgoimeriju patpulno je potvr­ dio moje nalaize. — Nisam nd trenutka sum­ njao u va&e znanje, mite Kar­ ter — reče mimđa mekim glas­ om. — Pofetoge, međutim, otro v,i koji se fantastično brzo ra­ zlazu. Naia nauka o njima zrna veoma malo, na žalost. — Vi site tofcsikolog? i— Amaiter. Međutim... pre dložiiio bih da potražimo neko pogodnije mesto•za razgovor. Ova trojica će uiskoro doći se­ bi, a onda bi mogli da posita- nu neugadmi. Žena kliminu glavom, a os- meh joj ozari lice. — Ne misliim da vas dvoji­ ca imate razloga da ih se- pla­ šite — reče — alli je to svaka­ ko dobra ideja, Zamotldću vas da me sačekate u hodniklu ka ko bih mogla da skinem ovaj mantil, a onda... Ima ljudi koji tvrde da već u samom načinu na koji tele­ fon zvoni mogu nasilultiti da li stižu dabre ili loše velsti. Niko još mije potvrdio ima li isitine u tome, ali se1TabasSko Pitu učinilo da u zvonkom zvr janju koje ih je iznenada pre- nulo postoji neki zlokobni pri zvuk. — Da? — reče Karterova ■uzimajući slušalicu. I njieln glliais zvučao je nesigurno. — Da. .. jeste, on je tu, ali... u redu... Pružila je Lesliijju slušalicu, ne krijući svoju zbunjenost. Za vals — rekla je tiho, pokrivajući dlanom mikrofon. — Pitam se samo kako ceo svet zna da ste ovde, kod me- Gsmehnuvši joj se, ninđa pre uze slušalicu. i— Elidnidž — reče. — A ko je jo ? Moje ime je Majjnilkis — rečče glas čoveka na drugom kraju linije. — Verujiem da
  • 42. 40 BORILAČKE VEŠTINE 61 te žarnima kako se to miože ¡umreti od straha, Elidniidiž? — Da. taiko je.. . Leslii nalbiria olbrve. Glas nje govoig sagovortnika zvučao je neprirodno, izobličeno, gotovo kao glas robote, a ne čovelka. — Vrlo dobro. Daću ti pri­ liku da đoizinalš nešto više o tome. Da li znaš gde je raskr­ snica za Holdein? iNinda dozva iz memorije de ialjmu vojtau kartu' okoline Gri nzdejla koju je proučio čim je stigao Kolitreijlnov poziv. — Da, znam. — Sve bolje i bolje — reče glas, iaiko njegov ton nije po­ kazivao nikakva dsećainja. — Budi tamo tačno u podne, El- — Sam? — Sam ili u drulštvu, sve­ jedno. Zapamti: podne, raskr­ snica za Holdein... — To je zamka, Les — Ta- basko Pit se cerio, jer za nje­ ga reč »zamka« nije imala uo­ bičajenu intonaciju. Zamka je predstavljala priliku za žustre obračune, pucnjavu, jurnjavu u brzim kolima i uzbuđenja napretek, ono u čemu je Pit neiizomemo uživao. — Svakako. Nagaizili smo ne čiji palac i on je odlučio da nais ulkloni sa puita. Pokušao je najpre prirodnim načinom, preko Fulera, ali se pokazalo da smo opasnija nego što je mislio-, pa je odliučio da stvar preuzme u svoje rulke. Zapa- njuje me njegova brizina rea- govamja, Pite. Tajanstveni Maj riks ima izvanrednu obaveštaj nu službu, čim je već posle desetak minuta znao da Fuler nije uspeo-, — Misliš da je on glavni? Koltrejn se iznenadio kad sam mu maločas telefonom rekao šta se dogodilo. Nikada nije čuo to ime u ovom krajiu. — Verovatno je tako. Kju- kldks-klan je mnogo bolje or- ganiszoivan nego što se misli u jiužnim državamar Postoji ve­ lika grupa »specijalista« koja se seli kad god u nekom kra­ ju Juga dođe do rasnih suko­ ba. Njihova prednost je u to­ me što iih niko ne poznaje, tako da moigu voditi akcije sa bezbednog mes'ta, koristeći lo­ kalne pripadnike Klana kao
  • 43. BORILAČKE VEŠTINE 61 41 jurišale trupe koje samo izvr­ šavaju naređenja. — Majriks je jedan od tiih, — Svakako. Uispeo si da na­ đeš i Sumifco? — Ne, adi je ostavila poru­ ku na recepciji hotela. »Na traga«, talko glasi poruka. Nd- je uispela da pronađe tog fo- to reportera, očigledno1. Čuj, Les, hoće li nam biti potrebno neko bolje oružje od tog tvog arsenala? Imam utisak da Maj­ riks i njegova banda neće ok- levati da upotrebe siva sredst­ va kako bi nas skinuli sa vra­ ta.— Gde bi došao do oružja ovde u Grinzdejlu? — začudi se miinđa. — Da bi ga ktupio u prodavnici trelba ti Fuierova dozvoilia. Čak i kada biismo i- mali vremena da je tražimo, izgledi da je dobiješ otprilike su isti kaio da tražiš ikoltove Bufalo Bila! — Preputeta to memd — isce­ ri se Tabaisko. — Kladim se da bih u onoj krčmi »Blek Ho rs« mogao da kupim i mitra­ ljez! I to sa popustom; Kju -klufe-kian je poznat po tome što šalje i velike količine jef­ tinog oružja tamo gde dođe do gužve, ne zaboravi! — Ipak ne! — odmahnu gla vom ninđa završavajući svoje pripreme. — Ovo ovde je sa­ svim dovoljno. — A štia je to? — Pit je radoznalo zagledao neveliki u- ređaj koji je Lesli palkovao u torbu sa svojim oružjem. — Jedna od no’vih elektronskih iigrački Sumiiiko? — Tako je. Niisii se zapitao šta sam tako dugo radio u ga­ raži, na kolima? — Aha. .. počinjem da ka- piram — Pit se zadovoljno će­ mo. — Jedva čekam da izbli­ za vidim lica tih momaka kad shvate da.. . Hej., pa mi tre­ ba da krenemo, čoveče! Ne­ mamo previše vremena ako že iimo da do podneva stignemo na raskrsnicu za Holden! — Tačno onoliko koliko nam je potrebno — odvrati Lesli, zabacujući svoju torbu na ra­ me. — Pokret, Pite! Samo minut kasnije blistava »invikta« jurila je ulicama Gri mzđejla na istolk, tamo gde se pet ili šest milja vam grada odvijao put za Holden, neve­ liko naselje u samom podnož­ ju planine. Čak ni detaljna kar ta nije mnogo govorila o tere­ nu u neposrednoj blizini ras­ krsnice, sem da je brežuljkast
  • 44. 42 BORILAČKE VEŠTINE 61 i pošumljen, što je, uz činjeni­ cu d!a između Holidena i Gnin- zdejlla nema nekog naročitog saobraćaja u ovo dioba dana, pružalo izvrsne ulsiliove za za- sedlu. Pet mintuit'a pre podneva Le sli iznenada sfcrete sia uskog asfaltnog ¡puta na sltaczu koja jie vijugala među dirvećem i zaulstavi kola. Pit je znao šta se sprema i već je izlazio napolje, oprezno se osvrćući. Naginjiući se nad tablu au­ tomobila, rainđa veštam pokre­ tima poveza nekoliko tankih fcalMova koja su iiz nje Štrcali sa elektronskom spravicom iz vučenom iz torbe. To, međutim, nije bilo sve što je njegova torba krila... — Hej, ortak! — zacereka se Pit kad vide šta on radi. —^Nemamo vremena za te ig- Dve plastične lutke u priro­ dnoj veličini, u posleđnje vre- me veoma popularne, naročito u buljnim ženskim oblicima, bilo je veoma lako nađuvati i postaviti na. seđišta automobila. Sigurnosni pojas držače ih na melsibu, a muške košulje navu- čene preko ramena, zajedno sa zalepljenim perikama zavaraće svakog fco ne bude prišao baš do samih kola. Pružajući oprezno ruke po­ red kutke na sedištu vozača, niinđa ubaci kola u brzinu i o- na lagano kretoiše blagom niz­ brdicom prema alsfaitnom pu­ tu. Uređaj za daljinsko uprav­ ljanje funkcionisao je savrše­ no. Lakim pokretom džojistika Lesli ispravi kola na pultiu i ona lagano kretoše prema ra­ skrsnici udaljenoj najviše mi­ lju od meista na kojem su se Put je na ovom mestu imao samo veoma blage krivine i to je omogućilo Leslajfu da is­ planira svoju lukavu' zamku za eventualne napadače. Iako su kola gotovo motela, niije bi­ lo baš jednostavno slediti ih probijaijiući se kroz grmlje po­ red puta, ali je to njima dvo­ jici uispelo. iSledeći signale uređaja za daljinsko upravijanje, »invik- ta« poslušno siđe sa puta i za­ ulstavi se na travi u samom uglu raskrsnice z<a Holđen. Sa mesta na kojem su se njih dvo jaca našli lutke na sedištu de- lovale su veoma uverljivo. i— Ima li koga? — šapnu Pit ležeći u travi i duboko di­
  • 45. BORILAČKE VEŠTINE 61 43 šući kako bi povratio dah.. Zn­ ao je da će čula ninđe mnogo pre njegovih otkriti čalk i' maj' manjli znak opasnosti. — Ne... kada dođu, i oni će doći kolima, Pite. — MMalš? i— Omiljeni gamibit plaćenih uibic;a. Oni pre svega drugog ipak misle o svojoj toolži. Uda­ ri i bežii, Njihova taktika svo­ di se na to jednostavno pravi­ lo, a kola su im u tom sliulča- jiu neophodna. — U redu, udariće, uhiti ma. še dve lutke i pokušati da ki~ dnu. Šta ti i ja onda radimo? — Pokušavamo da ih zaus­ tavimo. Niinđa je samo vrhovima pre tiju gladio tri čelične zvezde čije su ivice plavkasto svetlu- cale na suncu. Šurikeni, sa vr hoviima i ivicama izbrušenim poput brijača, zaista su smrto­ nosno oružje, čak i na većim daljinama. Refleksi i precizno' st nisnđi omogućuju im da šu- rikenima pogađaju i veoma br ze ciljeve, kao što s:u to, ma primer, kola' u pokretu. — Želiš jednog od njih ži­ vog, a? 1— Da. Sumnjam da će saim Majrifcs doći ovamo, ali bi je­ dan od njegovih ljtudi mogao da nas odvede do svog šefa.. . Dole, Pite! Obojica su polegli po tlu u zaklonu retkog žbumjia, Uzdaijiu ći se u svoju ođeću zaštitne boje. Ninđa je pogledom pre­ traživao šuimicu na suprotnoj strani puita, odakle je najpre dopro šum koji ga je upokorio da nekoga tamo ima. »Zar je moguće da siam se prevario«, mislio je privlačeći bliže sebi katana u ikonicama. »Oni dolaze,' njih pet ili šest, pešice kroz šutnju... U tom slu čajiu doići će do borbe prsa u prsa, a mač će mi u šumi mno­ go bolje poslužiti nego šunike- iMeđutim, posle šumova koji su ga upozorili da se neko pri ibližava, ma drugoj strani puta ponovo zavlada tišina. Sekun­ di su prolazili sporo, ali minđi- no čulo za vreme ne može se prevariti subjektivnim utiisfkom 0 protiieanjiu vremena koji ne­ ke trenutke pretvara u sate, a druge u hiljade delova sekun­ di, .. Bilo je tačmo dvanaest i pet kada je, najpre njemu, a onda 1 Pitu do ušiju dopno nerav- nomermi zvulk automobilskog motora.
  • 46. 44 BORILAČKE VEŠTINE 61 Pit ga upitno pogleda i on potvrdno klimrnu glavom, po­ novo se prihvatajući šurikena. Haragei mu je rekao da stvar­ na opasnost koinalčmo stiže do Motor pralstaroig »fordo-vog« kamiona kašijao je i lupao dok se vozilo sa okupanom, karose­ rijom i pocepalnom ceradom na amjevima -slporo približavalo diz pravca Holdeina. Piiit preizri- vo Oitjpljiumu u siranu, ali ga ninđa oiz-biljnim pogledom pod -seti na činjenicu da opasnost može uzeti mnogo različitih lica... U kalbini kamiona nalazio- se samo jedan čovek, vozač. Nje­ gov klompavi šešir trebalo je da dočara lik običnog farmera iz okoline, ali je ukočenost nje govog vrata i ramena srvedo- čila da ovio nije 'uobičajena vožnja do pijace u Gri-nzdejllu, već nešto sasvim, sasvim dru­ go. Da! Uz škripu izanđailih kočnica, kamion se zaustavi tačrno nas pram parkirane »invifcte« i ne kc ko je stajao pozadi naglo povuče ceradu naniže, otkriva jući da je pored njega na ka­ mionu još neko... — Uh! zastenja Pit. — Uh- hh! Strellac sa bazukom nije iz­ gubio- mnogo vremena za ni­ šanjenje. Nije to bilo ni po­ trebno-, jer čaik nd to nespret­ no oružje ne može promašiti veliki automobil sa rastojanja od četrdeset ili pedeset jardi... Oštar pucanj. Plamena zmi­ ja jurnu prema kolima, poga­ đajući ih direktno u prednja leva vrata kroz čije se staklo vide-la nepokretna figiura lut­ ke sa plavom perikom na gla- Plamena kugla na trenutak zakloni automobili i tutanj ek­ splozije potrese tle. Eksplozija benzina u rezervoaru sto-pi se sa tim moćnim praskom dok su prvii sitni komadi raspad­ nutog automobila, praćena on­ im krupnijim, počinjali svoj p-arabolični let naviše, pa na- — Kučkini sinovi! —,proce- di tiho Pit kroz zube. — Drži Motor kamiona užurbano pro radi i vozilo se zakotrlja pu­
  • 47. BORILAČKE VEŠTINE 61 45 tem prema, Grinzdejlu. Pozadi, oba čovefca užurbano su pono­ vo navlačila ceradu preko ar- njeva, plašljivo uvlačeći glave a ramena pred pljuskom oftpa- daika koji siu sada, već zasipali tle u krugu od pedesetak jar- di. Uspravljajući se, mnđa nači­ ni korak bliže putu, podižući desnu ruku sa spremnim šuri- kenom. Za koji trenutak ka­ mion će biiti, dovoljno blizu da mu obeizbedi siguran pogodak kroz vetrobram i među oči vo­ zača, a zatim. . . Kao da je oprugom izbačen, ■nasred puta iznenada se stvo­ ri krupan čovek crne kože, nag do pojasa. Malo povijen u ko lenima, radi ravnoteže, 011 po­ diže prema kamionu skraćenu dvocevku i povuče oba okida­ ča odjednom. Oblak krupne sačme zadobo va po limu, pretvarajući u de liću sekunde vetrobrato pred vozačem u čipku od sitnih be- lih đelića pleksiglasa koja se rasu po putu zajedno sa krva­ vim komadićima lica i skalpa vozača koji nije imao vremena čak ni da zaurla u času kada je Crnac iskočio na put pred kamion. Zanevši se, vozilo skrete, pro mašivši za kojii palac strelca koji je predostrožno odskočio u stranu. Bacaijulći se ponovo u zaklon, nirnđa povuče z,a so­ bom i Pita, već spremnog da jiume tamo gde se spremala gužva. Još četiri crna momka, hit­ ra i snažna, nalik šumskim du­ hovima, izroniše iz zaklona žbu nja i baciše se na zadnji deo kamiona koji se uz tresak za­ ustavio na deblu d.rveta kraj puta. U zaklonu cerade borba nije trajala dugo; samo pet ili šest sekundi kasnije dva mrt­ va teia tupo treismulše u travu. Iz presečenog grla jeidnog od njih, vide ninda, teikao je či­ tav potok krvi, natapajući su- vu zemljiu. Još neko je tamo izašao iz šume... Neko ko je potrčao prema zapaljenoj oliupini. »In- vikte« ne obraćajući pažnju n,a obračun oko kamiona... — Hej-hej! — reče tiho Pit. — Hej-hej! Dugonoga vitka žena, u iz- bledtelim, farmerkama i plavoj sportskoj košulji, sa kosom po dignutom na temeniu, obigra­ vala je oko olupine, boreći se sa jarom koja je sprečavala da priđe bliže.
  • 48. 46 BORILAČKE VEŠTINE 61 — Ona traži nas, a? — ša­ pnu Tabasko. — Izgleda da smo dobili neočekivane savez­ nike, Les. .. — I meni se čini — hitrim pokretima ninda je pakovao oružje u svoju, torbu. — Haj,- demo. Crnac ma. puitu prvi je pri- meitiiio da neko doilazi iz šume. Reagovao je munjevito, zapi- njući uveižbamiim pokretom o- roze već napunjene dvoeevke, dozivajući grienim krikom svo je prijatelje koji su takođe po trčali prema zapaljenim koli- Šiireći ruke ntinđa miu poka­ za da nema lože namere i cr­ no lice, mokro od znoja, ozari osmeh. — Hej! — zaurla on. — Hej, Luisiinda Mej.! Ta dva momka uopšte misu bila u kolima! Zaklanjajući oči rukom, že­ na pogleda prema njima, a on da potrča natrag. Samo neko­ liko korka, međutim. Čak i na ovom rastojanju ninđa je mo­ gao videti kolliko je energije morala uložiti u to da se obu­ zda i da mu ne poleti u za­ grljaj. »Luisimđa Mej«, ponovi u se bi. »Ime koje bi čovek mogao neprestano šaptati...« Doibro doišli među žive! — srdačno reče krujpni Crnac, pružajući im. ruku. — Već smo vals bila otpisali kad smo vi- deli da prokleta kopilad imaju bazuku na tom kamionu. Ne­ go. ... moje ime je Kartali Vi- lijamis, ali me svi zovu Kori. I prijatelja i neprijatelji. — Drago mi je, Kort — os- mehnu se Lelsli. — Kolliko sam isihvaitioi, vi ste žedeli da nam pomognete? )— Ne naročito — isceri se Kort, pokazujući beonjače. — Znalš, imamo dovoljno i svojih problema, da blistao vodili raču na o tiome šta belci rade je­ dni drugima. Lusinda Mej je insistirala da vam pritelknemo u pomoć, a ona ima gomilu ar­ gumenata sa kojima je nama, jadnim muškarcima, teško da izađemo nakraj, ha-ba-ha! Žena je već bila u blizini, ši bajućii gnevnim pogledom Kor ta. Zadihana dđ brzog hoda, rumenih obraza i blistavih oči jiu, bila je još lepša nego u st­ rogom belom mantilu' kada je Leisli ugledao prvi put. — Previše brbljaš, Kjrt, kao i obično — reče Ona hladno. — Tvrdila, sam da nam ova dva čoveka mogu pomoći, i to još uvek tvrdim. Oni su nam
  • 49. BORILAČKE VEŠTINE 61 47 potrebni i to je jedini razlog... što sam navaljivala da dođe­ mo ovamo! — U svakom slučaju, hvala — reče ninđa sa osmehotm ko­ ji žeoa ne uzvrati'. — Premda im ne bi ¡ulspelo da nas uhvate u ovu zamku, ma kalko vesto ona bila smišljana.. — Dobar trik — kllknnu Kio rt s poštovanjeim glavom. — I sam bih se zakleo da neko se- di u tim kolima, časna reč. T:i glupani na kamionu zagrizli su mamac kao ludi! — Da li ih neko od vas po znajie, Kort? — Ne. Ovo nisu naše prapa lice, ta Griinizdejlia, već bela đu brad koja su za kojlu stotinu dolara došla ovamo da uibija- ju. Niko se neće naročito uz­ buđivati zbog njihove smrti... isem što će Kjiu-fcluks-klianu poslužiti kao agrumemt da ova mo dovuče još svojih istomiš­ ljenika sa čitavog Juiga. Samo, neka ne misle da i mi nairuije- mo. Ako dođe do gulžve, pofca- zaćemo im da i mi umemo da ujedlamo' kada je to potrebno! — To vidim — ninđa pre­ đe pogledom po prizoru oko seibe. — To znači novo krvo­ proliće, zar ne? — Da, ali mli nilsmo tražili gužvu, već omi! — Može 'hiti. Nesreća je u tome što u takvim okršajima najviše stradaju oni koji nisu ni sposobni da se bore. Preko Kortovog lica prelete iizraz mržnje. — Ti možda imaš neki bolji predlog, prijatelju? Da položi­ mo oružje i vratimo se -na ko lenima pred belce, govoreći »da, gazda, ne gazda«? — Imam. Naći onoga ko iz pozadine vuče konce Kju-klu- ks-klana i uništiti ga. — Tog Majiriiksa? Niifco ne zna ko je on i da li čovek sa takvim imenom poistojli. Postoji, sasvim sigurno. Ovo ovđe su bili njegovi lju­ di. Da. si míalo bolje razmisli«', Kort, pobrinuo bi se da jednog od njih ostaviš u životu kako bi nas odveo do svog gazde. Crnac otipljumu na tle, ne nalazeći reći kojima bi mogao objasniti ono što je i sam mo rao prihvatiti kao svoju, greš­ ku. Ninđa sa njega prenese po gled na Lusinđu Mej čije su se grudi još uzbuđeno dizale i .spuštale pod tankom košuljom, mokrom od znoja. — Još jednom hvala, mis Karter — reče on tiho. — Pre
  • 50. BORILAČKE VEŠTINE 61 t,poatavljam da imate neki pre voz u blizima. Ostali smo bez kola, kao što vidite. ■— Da, naša kola siu na dru goj S'tnani šume — odvrati o- na. — Idete u grad? — U grad. Moramo sada da pokušamo da nađemo nelki no­ vi trag koji će nas odvesti do Majmkisa. Na Kortov znak, četvorica cr niih mladića, siu tiho i diseipLi- novano pokupili baizuiku i os­ talo oružje ljudi iz kamiona i krenula za njim 'Uskim putićem kroz šumu. Shvativši Les'lijev pogled i Pit pođe za njima, os­ tavljajući ninđu i Ka'rtero'vu na samom kraju kraltke kolo- Staiza je bila uska i njihovi bokovi se nekoliko puta dodir ,nuše. Osmehnuvši se, nlinda do hvati svojom šakom usku ru­ ku žene, ali je ona oštrim po­ kretom istrže. — Molim vas, mister Eld- ridiž! — reče tiho i oštro. i— Lusinda.. . mene ne mo­ žeš prevariti. Želiš me isto ono .liko koliko i ja tebe... Ona je izlbegavala njegov po gled, ali je i nesvesno zaosta­ jala sve više za Tabaskom Pi­ tom, taiko da se na kraju ko­ lona ispred njih izgubila u za­ klonu šume. — Lusinda Mej,... — Ne... ne govori tako... Sad nije vreme za to! Zadržao je svojim snažnim rukama i prinudio da ga pogle da u oči. Na trenutak mu se predala, sklopljenih očiju, da bi se odmah potom iistrgla iz zagrljaja. ■— Rekla sam ne, Ne sada... — Kada, Lusinda Mej? — Ne znam.. . Kad prođe ovo što se zlbiva... alko ikada iprođe! Neko vreme siu ćutali, jer je nimda shvatio da se nešto u ženi još uvek opire onome što i ona sama želi. — Spremni ste da se borite, zar ne? — upita on malo kas­ nije. — A šta nam drugo preosta je? Video si Fulera, a ni ofi­ ciri koji vode jedinicu Nacio­ nalne garde nisu ništa bolji od njega, Mič Koltrejn je jedini pošten čovek, ali on sam ne može mnogo da učini... — Slažeš se sa Kortom? Mi sliš da je krvoproliće rešenje? Ona zabaci sa čela kosu mo -kru od znoja. — Bojim se da je tako... U ovom kraijtu između nas i be-
  • 51. BORILAČKE VEŠTINE 61 laća nepoverenje vlada: već ge neracijama. — Ti si .upola bela, Lusinda Meij.. Nemoj to da zaboraviš! — Da — reče ona sa gorči­ nom. — Moj otac je čak imao hrabrosti da me prizna za za­ konitu kći, iako se nilkađa nije oženio mojom majkom. Ali, ako misliš da to olakšava moj po­ ložaj, onda gre&iš: meni ne ve ruju ni jedna ni dnulgd. To se događa melezima, znaš. Sem toga... — Sem toga? Ona stade pred njega, ali joj je lice hilo mračno, a u očima je sevao gnev čitave jedine ra­ se koju siu vekovima kinjili i proganjali. — Niko ti još nije ispričao šta se dogodilo sa Lulsiindom Mej Karter pre petnaest godi- — Ne, nije. Nemoj mi to go voriti, ako ti teško pada, Lusi nda Mej. — Teško? — ona se prezri­ vo nasrneja. — O, ne, dragi moj! U mislima neprestano ob navijam sve što se te noći do­ godilo, jer ne želim da zabora vim! Ni da oprostim! — Učinili su ti nešto.. pr­ ljavo? — Učinila... učinili su mi sve Sto gomila pijanih mladića koji se ne plaše nikakve kaz­ ne može da učini sedamnaesto godišnjoj devojci. Oni su bili beli, ja crna, bar po njihovom sistemu za razlikovanje boja. To što sam bila nevina sa­ mo ih je još više raspalilo. Leisli joj položi šake na ra­ mena i privuče je ponovo uz sebe, oisećajiući kalko siu joj gnu di čvrste i napete od uizlbuđe- — V,i me se ne gadite, mi- ster Eldridž? — upita ona s preairom u glasu. — Mislite da sve to nije moglo biti taiko strašno, a? Hoćete da čujete detalje? Nateoali su me da ot­ vorim usta i da... Zaćutala je kad je čvrsto po ljubio, stežući je uz sebe tako snažno da je zastenjala. Ruke su joj poletele naviše, zariva- juoi prste 'ii koteiu na potiljku muškarca, privlačeći ga biiže sebi, pritiskujući gruda uz nje­ ga. Letslijeva ruka sklizim nani že, do struka, niz bok, na unu trašnjn stranu butine i žena uizdahniu. — Oh,' bože — reče promu­ klo, skloplenih očiju — pa ja te stvarno želim!
  • 52. 50 BORILAČKE VEŠTINE 61 ¡Spuštajući usne na njen vr- at( Lesli jioji drugom rankom po1 jfljiloiviai dojlau, osećajiuićii kako ^repeni od njegovog dodira. — Luisiinda Meeej! JCortov povik dolazio je iz [kjjizine i Leisilii oiseti kako se tel'O žene koči u njegovim ru- — Ne — zadahtala je, izvla­ čeći se iz njegovog zagrljaflia. _ Suviše smo se zaboravili... £nao je da je onaj trenutak fojjsfeositi prošao i dopuistio joj je da se odvoji. Drugi put, Lulsimda Mej? _ upiitao je tiho. Da — ovoga pulta osmeh j0j je bio neižan. — Drugi put... sada imamo suviše po- Pomoći ćemo ti. r- Kako? Ti tražiš PJamerovrag fo­ toreportera,, je li tako? Jarna- gućij®?' Da, Znaš nešto o njemiu? I Kort ima svoju obaveš- i&m službu u gradu — reče ona sa ponorom u glaisu. — Cr- Kii klinci koji čiste obuću ili pefU vetrobrane pred semafo- j.j.jDia, liftiboji u hotelima, čista ¿i u važnim gradiškim zgrada,- m&,.. svi .su oni mnogo inteli­ gentniji i pismeniji nego- što se i— U to ne sumnjam. Šita isu doiznali o Jamagulčiljiu? 'Žena se osmehnu. — Možeš to doznati', Eldridž. Ali samo pod uislovom da me večeras izvedeš u noćni klub »Kod Grejisi«... Prostrani hol bio je sulšta su proitnost neupadljivom i jedva primertniom ulazu u noćni klub. Neko sa mnogo para i malo ukusa uredio ga, je u tobož­ njem modernom stilu, sa bleš- taviim raznobojnim svetlima, mnogo hroma, čelika i stakla. Zidovi, i pod su bili od tvrde plastike, koja je pod rukom dešavala ljigavo i neprijatno. Lusinda Mej izašla je iiz ta­ ksija taično u zakazano vreme i značajno mu se nalsmešiia. Seićaijiuići se Pitovog iskustva, ninđa; iispod oka baci. pogled na vozača koji je buljio u duge •noge žene, opuštene donje vi- Imao je čudan izraz na, licu, neku mešavimu divljtenjia i pre žira. Lesli zastade na uia'zu da zapali cigaretu i sasvim jasno
  • 53. BORILAČKE VEŠTINE 61 51 vide kako taksista pruža ruku prema sviom raidiio-uređaju. — Da — reče Luisiinda Mej prameitdvšd njegov pogled — oni će znati da smo ti i ja ov- de. I to je đeo Kortovog pla­ na. Trebalo bi da ovo veče hu de uzbudljivo... i ne govorim samo o tebi i sebi, Leisllli.. . On se osmehnu, ali mu oči ostadoše ozbiljne. Viisiok, širo­ kih ramena, u savršeno skroje­ nom belom smokingu, privla­ čio je poglede ljudi — i žena — u ne baš punom holtu. Ali samo na trenutak. Odmah po tom, kada bi pogledi skrenuli prema žeimi koju je pratio, u dugoj večernjoj haljiimd i sa kr znom preko ramena, u njima bi se moglo vide,ti iznenađenje, gnev, čak i mržnja,... »Ovo je Jog«, podseti sebe Letsli, hvatajući Lusindlu Mej pod rultou, i nagiinjuei se da bi joj nešto mogao šapnuti na uho. — Ovo je lokal samo za be- le, je lii tako? i— Ne. Segregacija je zako­ nom zabranjena u ovj držaivi — njene divne urne izviše se u preizriv oismeh. — Ne brini, ti' ipak imaš sumnjivu počaislt da budeš prvi koiji je ovamo tuveo ženu čija koža nije pot­ puno bela, Lete! 'Ninđa se osmehrau, neupadlji vo pretražuljiući pogledom lica ljudi u holu. Nije bilo teško izdvojiti dvojicu koji su tu bi­ li zato što im je posao da na svaki način održe red. — Mislim da je Korit bio u pravu — reče ninđa, pomažući joj da smakne krzno sa rame­ na pred pultom garderobe. — Ovo će biti luda noć. Nije se čak ni trudio da pri krije pogled koji je počivao na njenim savršenim grudima, gotovo potpuno otkrivenim du ibokim izrezom haljine. Malo je žena koje se uisiuđujiu da no se tako izazovne modele, ali je i veoma malo žena čije gru di tako lepo> stoje da to smeju sebi dozvoliti. Naravno, nije mu promaklo kako siu garđerober, čovečuljaik u livreji kluba, i jedan od lju­ di iz obezbeđe’nja izmenili po glede. Krzno ostade da leži na pultu, a čovečiuljak se odmače od nj'ega kao da je kužno. — Nešto nije u redu? — os- meihnu se ninđa. i— Ja.. ovaj... — Stavite krzno na jednu od onih kuka — reče Lelsli le­ denim glasom — a meni ćete