Sejn

3. *SÏSi»
DZEK SLEJD
TAJKISIVEU
mm»
N ÎSRO FORUM O O U R M ARKETPRINT

4. S e j n
Broj: 28
Glavni i odgovorni urednik:
Svetozar TOMIC
Urednik;
Zorka CIRIC
Naslov, originala:
Jack Slade
THE DANGEROUS SWAMP
Recenzija;
Tomislav KETIG
Prevod i adaptacija:
Tomislav KETIG
Lektor:
Zorka ClRlC
Tehnički urednik:
Ferenc BARAT
Naslovna strana:
Ferenc BARAT
Korektori:
Marija KECKES
Uona PISAE'
E D IC IJA VESTERN RO M A N A
Stai-.pa: 10. IX 198L
Tržište: 16. IX 1981.
Izdaje i štampa NIŠRO FORUM -- OOUR MARKETPRINT, Novi
Sad, Vojvode Mišića 1. Glavni i odgovorni urednik: Svclo/.iir 'l’O-
MIC; Urednik: Zorka CiRiC. Naslov originala: Jack Shul« 'I’IIE
DANGEROUS SWAMP. Copyright: 1976. by Towe I’ubllnilinnri INC,
prema ugovoru sa GPA iz Minhena.'
Oslobođeno osnovnog poreza na promet, miSljenjt?m l'ohrujliüikug
sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvinliiit*. hioj
413-12/79. od 28. II 1979. godine.

5. Konj je drhtao i Sejn se trže. On je od aligatora po­
mislio da je stablo koje je vodena struja izbacila na obalu.
On munjevito potrže pušku iz futrole.
Mrkov se poplaši i zbaci Sejna, koji nije držao uzde.
Padajući, on izvuče revolver. Ustremljeni ogromni vodoze­
mac poseže za njegovom desnom nogom, ali, tada „kolt”
prasnu i gornja čeljust proždrljivca pade kao poklopac.
Iako je životinja trenutno, uginula, Sejn skoči i potrča
odatle.
Oko njega je iznenada sve oživelo. Jata ptica prhnuše
uvis a više od tuceta aligatora kliznuše niz pesak ostrva i
spustiše se ka vodi koja je proključala od njih.
Zapadnjak stisnu usta. Poneo se kao neiskusni i glupi
početnik. Potražio je pogledom konja, a onda se užasnut
trže. Mrkov je pobegao s obale i stajao je u vodi koja m u
je dopirala do trbuha. Voda se oko njega uskomešala. Stre­
lovito se sa svih strana ustremiše ka njemu stablaste pri­
like. On zamlatara pred njim nogama. Sejn ugleda na njim a
krvave rane. Mrkov se sruši u stranu, a smeđa tela halap-
Ijivaca poklopiše ga.
Sejn potrča odatle sa „koltom” u ispruženoj ruci. V i­
kao je i pucao. Ali, to je bio samo, zakasneli refleks. Posle
nekoliko koraka stade.
U kakav je to kraj dojahao? Niko ga nije upozorio.
Voda je šumila i penila se. Bila je, crvena od krvi
mrkova, koji je poslednjim snagama vodio jednu izgub­
ljenu bitku.
Ta surova igra nije potrajala ni jedan minut. Kada je
Zapadnjak ponovo došao đo obale, voda je opet bila glatka
i crna. Van nje raspoznao je samo jednog ahgatora. '^-ivo-
tinja je bila dugačka najmanje šest metara i sita, polegla
je po trbuhu, ispruživši sve četiri. Ili je bila mrtva? Možda
je on svojim „karabinom” dokrajčio?
Ni govora! Krokodil je živeo. M irnim zm ijuljastim po­
kretom počeo je da puzi napred.
Sejn se osvrnu. Dokle god mu je pogled dopirao, po­
svuda je video lokve, bare i jezera, koja su međusobno
bila povezana.

6. -k'k'k Š E JN ic-k if
Kako će se, do đavola, odavde ponovo iskobeljati? Bez
konja! Nije li se time njegova misija okončala pre nego što
je i počela? On ni izbliza još nije stigao na cilj.
Sunce je oskudno sijalo kroz mango drveće. Svuda,
kud god mu je oko dopirale, ležali su u gomilama ti ne­
zajažljivi reptili. Ukočeni kao beživotni.
Bio je sada tu u klopci i sve te nemani čekale su samo
na to da im se ili približi ili da ude u vodu.
Ugrize se za usnu i krenu ka drugoj obali malog ostr­
va. Ali, tamo je naišao na istu sliku. Počeo je da kune.
Mora da se gadno preračunao. Jer, po njegovom računu
jutros je još morao biti udaljen od .svog cilja dobrih trista
kilometara, pa se pitao kada je i gde pri jahanju toliko
izgubio orijentaciju.
Iznenada se trže. Ni pet stotina metara udaljeni od
njega, po strani, približavala su ,se dva kanua. U svakom je
bilo po pet prilika. Bešumno su klizili po površini vode.
Sejn nije mogao da veruje svojim očima!
Kanui su se usmerili pravo ka njemu. Nacerio se, pO"
digao ruku i kratko mahnuo. Ispunilo ga je beskrajno olak­
šanje.
Kanui su se približavali jedan za drugim. U prvom
je sedeo jedan belac, a ostali su bili il i smeđe ili crne puti,
okružujući belca, koji je sedeo prekrštenih ruku.
Kada se kanu, uz laku škripu zario pramcem u meki
crni pe.sak, ustade belac i stupi na obalu. Drugi kanu je
stajao mulo podalje u vodi.
— Justo 11 vi ))ucali? — upita došljak. Bio je to kru­
pan, koščat stai'iji čovek, oliuči'n kao što su se na Severu
oblačili traperi ili znmkari, .sumo što nije imao na sebi
krzna. Ispod ,*i('Sira svt'ili' l»oJc uskom trakom od zmijske
kože, virio mu je b(‘ll
— Ja sam ru,i svom konju Miifiviin nt'očekivano zalutao
u ovaj kraj — objasiu fit'jn. A iii(jl iiuctijcvi su bili pot­
puno uzaludni.
—- Vi, znači, ne ztuilo Nn luili»/,!!«'?
— Nemam blagog pojinn pfl'/undo Boju. ' Hada inl
se čini da sam negde na ušću MlNlNlitljH,
— Nije tačno — odvrall hIih'I. I f » ' !
Kenu uleže malo dublje u vodu kud U nJi'K'a.
Smestio se između prva dva viNslačn. nilgui'ini kriiu
s peska i uskoči u njega.
Oba kanua se okretoše i krenufie iiir/nd, u ¡iriivcu iz
koga su došli. Stari vi.še nije izu,slio ui rt*M, (i 1 |m ćh-
tao. Bio je srećan što se spasao i/. lo)f kroUndlluluijt iKikln.

7. ★★★Š E J N ★★★
Vožnja se okončala brže nego što je očekivao. Između
drveća razabrao je uzvišicu na kojoj je stajao kao iznikao
iz legendi i bajki jedan starodrevni hram. Zagledan u nje­
ga, Sejn je prevideo okrugle kolibe na obali. Primetio ih je
tek kad se kanu zario u tlo i zaustavio.
Kada je starac stupio na obalu, počeše psi da laju. On
pruži Sejnu ruku i pomože mu da izađe iz kanua.
Iza koliba načinjenih od trske stajalo je šest brvnara.
U susret im pođe mnogo Crnaca. ¥iuškaraca, žena i dece.
— Gde se to nalazimo? — upita Sejn začuđeno.
— Kad biste to doznali, moglo bi se desiti da vas više
ne puste odavde! — odvrati stari. — Dođite!
Zapadnjak je išao za njim . Crnci uzmakoše u stranu sa
poštovanjem pred starim, zureći u Sejna, kao da je on neki
sasvim poseban primerak ljudske vrste. Tek kad njih dvo­
jica prođoše dalje, potrčaše radoznalci ka obali, da pomog­
nu veslačima da izvuku kanue na suvo.
Starac povede zapadnjaka između koliba ka jednoj
brvnari. Na drugoj strani pasli su konji. Preko jednog
žbuna visila je krokodilska koža i sušila se na suncu.
Ušli su u brvnaru. Izgleda da je ona u ovom neobič­
nom logoru predstavljala krčmu. Za stolom od grubo ote-
sanog drveta sedela su tri belca i igrala karte. Pozadi se
nalazio šank, načinjen od grubih dasaka. Krupan, debeo
muškarac nešto bleđe kože stajao je iza njega. On je bio
jedini koji je primetio njihov dolazak.
— To je on — reče starac. — On je pucao u krokodile
koji su m u pojeli konja,
— Niko nema ništa protiv toga — javi se jedan od
kartaroša. — Ali, zašto mu još nisi oduzeo revolver, Seme?
Sad ga više ne treba.
Starac izvuče Sejnu oružje iz futrole i baci ga, na sto.
Zapadnjak nije smatrao pametnim da se tome odupre. De­
beljko za šankom se cerio prostački.
Onaj kartaroš ostavi karte na sto, uze „kolt” i poče da
ga zagleda. Sejn je cenio da im a četrdeset godina. I on je
nosio odelo od kože, mokasine i svetao šešir sa trakom .od
zmijske kože. Položio je oružje ponovo na sto i pažljivo
osmotrio Zapadnjaka. Covek je imao gustu, smeđu kosu.
Obrve i brkovi bili su, međutim, smolastocrni. Jakna i pan­
talone bili su mu obojeni u plavo. Preko jakne nosio je
smeđi, kožni gornjak. Bio je to surov i neotesan tip. Glas
m u je imao grozničav prizvuk.
— Sta on ima u džepovima, Seme? — upita.

8. Sem priđe Sejnu i poče da mu pretražuje džepove. Tip
iza šanka se ponovo isceri.
Pošto m u je bio oduzet ,,kolt”, smatrao je Sejn svaki
dalji protest btsmislenim. Šibice, cigarete i ostali sitniš
nisu interesovali Sema. On je sve- l.o vratio nazad. Ali, kada
je u džepu Sej novog gornja kn našao pet hiljada dolara,
zviznuo je lako kroz zube i odnoo novac na sto.
— Za hranu i spavanje! — rc'če debeljko iza šanka.
— Toliko dugo ovde neću osl.nlJ — objasni Sejn.
Muškarci za stolom se na,snu'j;iš('.
— Znači, biću opelješen? — upita Sejn.
Tip u plavom kožnom odehi uze novac u ruku i priđe
Zapadnjaku.
— Aligatori su ti pojeli konja, hombre! — reče i strpa
novac u džep. — Najdalje sutra našao Ij I se i ti, zajedno sa
novcem, u njihovim raljama. A lirokodilslci želudac ne zna
da poštuje .novac. Kod mene će biti bolje čuvan.
— Dobro govoriš, Džek! — nasmeja se debeljko.
— Koliko ima?
— Pet hiljada — odvrati Sejn.
— Da li vam vaš život ne vredi toliko?
■— To vam je zaista argument. Oborio me s nogu! —
odvrati Zapadnjak.
Covek, oslovljen kao Džek, pogleda Sejna u oči i us­
tuknu korak.
■—• Vežite kopile! — naredi.
Starac i ostali koji su još sedeli za stolom, a i debeljko
iza šanka, stuštiše se na Sejna.
O.n se branio. Ali, ovi tipovi su im ali medveđu snagu.
Cak i starac! Sejn prosto nije mogao da veruje! Dok su se
ona četvorica borila sa pridošlicom i tu i tamo morali da
otrpe i jače Sejnove udarce, Džek priđe šanku i poče da
pije. On je poznavao svoje ljude.
Najzad, Sejn posrnu i pade na pod, čime je stvar bila
odlučena. Urliknuvši, baci se debeljko preko njega, a ostalo
vićlniše ostali. Tip je bio tako težak da ga Sejn nije mogao
pomaći ni .santimetar u stranu.
Ali, ta či'lvorjcn ni:m itnahi lak posao. Najzad se zaja­
pureni i psujući (lif'n.šc i (ia bi načinili mesta
Džeku, koji .se odvoji ud šunka i ¡»i-idc iui.
Sa čašom u ruci, ])ako;:nii ni‘ .'um';iki»n, |.fh«(injući odozgo
u Sejna.
— A sada mi recite još ko ::U* 1 filii ii ovom
kraju. Ja ću onda razgovarali ;:n na,''uui Možda
ćete dobiti i nešto novca nazad. A mn/,»* ;«i 1 h> da

9. ★★★Š E J N ★★★
pet hiljada ne bude dosta. Onda ćete, mučačo, morati za
vaš život još da doplatite.
— Zovem se Sejn i na putu sam za N ju Orlins — od­
vrati Zapadnjak. — Izgleda da sam uz put izgubio orijen­
taciju.
Džek klim nu glavom.
— Odnesite ga napolje! — naredi.
Ljudi su očigledno samo na to čekali. Ponovo priđoše,
zgrabiše Sejna za ruke i noge i odvukoše ga iz brvnare.
Džek je koračao napred. On priđe drugoj brvnari, podiže
rezu sa vrata i propusti svoje ljude da unesu zarobljenika
unutra i da ga tamo bace kao vreću. Zatim se okretoše i
izađoše.
II
Nalazio se u jednoj ostavi. Bili su poslagani vreće i
sanduci. U jednom uglu nalazila se gomila kukuruznih kli­
pova. Pored nje osušeni pasulj i čili. Nije bilo prozora.
Svetlost se probijala samo kroz oštećenja na krovu i puko­
tinama u zidovima i vratima.
Proistorija je predstavljala samo deo brvnare, koja je
očigledno imala dva ulaza. Sejn ,se pitao šta se nalazi iza
pregradnog zida. Odupro se nogama i podigao, osluškujući
napi'egnuto, ali, nije čuo ništa. Zatim se počeo osvrtati,
tražeći mogućnost da se oslobodi veza. Nije bilo ni stakla
ni nekog oštrog brida. U tom traženju, pogled bi mu uvek
ponovo kliznuo preko vreća i sanduka nekud dalje. Ovi
momci su ga ipak izvukli iz močvare gde je toliko vrvelo
od krokodila da se zaista ne bi izvukao. Bilo mu je jasno
da su postojale samo dve mogućnost. Ili da ga brzo doko­
paju čeljusti reptila ili bi izgladneo na nekom drvetu, pa
bi ga, kada bi odatle pao mrtav, aligatori ipak, pojeli. Na
to su ga ovi ljudi i upozorili. Spasli su ga toga, i bio im je
na tome zahvalan. Bio je zato spreman i da im prepusti
svoj novac. Ali, time je njegova zahvalnost ipak stigla do
krajnje granice. Ni u kom slučaju nije želeo da im dozvoli
da ga smaknu samo zato što su ga slučaj i sudbina bacili
u njihovo skrovište.
Bilo mu je već duže vremena jasno da se ovde nalazi
u banditskom gnezdu. Ovde su ti tipovi bili dosta sigurni,
jer bi svaka potera ustuknula pred najezdom krokodila 1
nesigurnošću močvare.

10. •k'k'k S E J N if-kir
Mogao je da shvati zainteresovanost bandita da ovo
mesto i dalje zadrže u tajnosti. Ali, njegovo razumevanje
nije bilo toliko da bi pustio da ga zbog toga ili smaknu ili
zauvek zadrže u zarobljcuisl/u.
Pogled m u pade na JimIiiii kantu petroleja, koja je, za­
r đ a l i h ivica, ležala u z su|)f(ilni zitl. Bila je upola zaklonjena
n a s l a g a n i m sanducima. Kako hi Je izvukao? Bile su mu
vezani! i noge i ruke, a jos su i te veze bile međusobno spo­
j ene.
Prevrnuo se i poče oda |>ii/,i donde, dok se nije prima­
kao glavom lik uz sandulvc ¡'.'a i;ojih je bila kanta. Ruka­
ma I nogama uij(i uH>j>;ao ila .;e koristi, samo zubima. Na
jednoj strani istureru), zaidaln (hio kante bilo je oštro i
i.spupčeno. Seju opri'zno /.agii/.c i [loče kantu, santimetar
po Kantinu'lar da izvhiči i/.a gomile sanduka. Vrat i leđa
Ku ga jako holeli, dok je mii'uei .s.'uiio glavom, vukao za­
rđalu kaniu. Potoci znoja tekli su mu po licu i telu. I ka­
da je uspt'o toliko da je izvuče da mu/.c, okrenuvši se, da
preseče veze, prvo je legao da se odm ori i dodc' do d a h a ...
U međuvremenu, napolju se dan bližio l.raju.
Pošto se malo oporavio, okrenuo se, pridi.!.;ao i približio
kanti, dok nije među prstima osetio njeno oštro, iskrzano
dno.
Začulo se prigušeno struganje kad je počeo da tare
veze o brid kante, pa je odmah uplašeno zastao i počeo da
osluškuje. Ali, ništa se nije čulo. Nikakav šum nije dopi­
rao spolja, niti iz druge prostorije u brvnari. Nastavio je
dalje i bio iznenadiMi koliko su mu brzo ruke ponovo po­
stale slobodne. Ostalo j(> bila dečja igra. Uskoro se sasvim
oslobodio i mo/i'ao da ;;e us(iravi.
Dok je trljao z|',lohov(' da bi oživeo krvotok, prišao je
vratima i provirio knr/. jediui pukotinu. Vidno polje nije
m u bila veliko. Gledao jc u druc.u hi-vnaru u kojoj se, me­
đutim, ništa nije micalo, fiiuice s.imo što nije zašlo. Sejn
sačeka da padne mrak. I Ide je Ic/ala reza video je dok su
•ga uvlačili ovamo. Zru'dala lumla um |e i ovom prilikom
dobro poslužila. Podigao je, prnvukao di.iku kroz pukotinu
i odigao rezu iz ležišta, Oiui Idi/jui I piidn u Iravu. Sejn
polako otvori vrata i kornkim unpnljiv '/.iilim poiliže rezu
i ponovo je stavi na mesto, zalvorlv-il vraln /.a ;:ohoin.
Pogled mu kliznu naokolo.
Između koliba gorela je valia, Tamn wu i-ilrli Crnci
sa svojim porodicama. Dopirala je j'.alama
Sejn krenu duž brvnare. Druga poluviiui Imnin |r pro­

11. —
•k'k'k S E J N 'k'k'k
zor zastakljen bocama. Unutra su gorele svece. I u drugim
brvnarama tu i tamo žmirkalo je svetio.
Imao je utisak da se većina bandita nalazila na putu.
Iznenada iz pravca gde su stajali konji pojavi se jed­
na prilika. Sejn se priljubi uza zid. Bio je to muškarac,
kojeg je uspeo da osmotri samo dok je prolazio kraj pro­
zora od staklenih boca, kroz koji je dopirala slaba svetlost
sveća.
Bio je to Sem, sedokosi starac. Cilj mu je bila brvnara
u kojoj se nalazila krčma.
Zapadnjak je sačekao dok se stari nije našao blizu nje­
ga, a onda ga je ščepao brzinom munje i privukao k sebi.
Odmah mu je oteo i ,,kolt”.
Sem je bio toliko iznenađen da se isprva nije ni poma­
kao. Sejn mu pritisnu sopstveni revolver uz slabinu.
— Razumećeš da je moja želja da nestanem odavde
progunđa Šejn. I za onih pet hiljada dolara, što ste mi
uzeli, hoću i jednog konja i pratioca, kako ne bih ponovo
zabasao među aligatore.
Stari se osvrtao. Iza brvnara bio je potpuni mrak.
Zapadnjak oseti da se s njim ne vredi igrati. Zato ga je
držao čvrsto, iako je imao revolver uperen u njega. Mato-
rom je bilo jasno da Šejn neće pucati, jer bi se time samo
izdao i uzbunio čitav logor.
Počeo je snažno da se otima, ali, to je Sejn znao već
iz prethodnog iskustva. Zato se nije mnogo baktao s njim,
već ga je udario drškom kolta i sravnio sa zemljom.
Kratka borba ipak je iscrpla Zapadnjaka. Dahtao je i
huktao. Kada se nagnuo nad starim da vidi da li je zaista
onesvešćen, uplašeno se zgrči. S druge strane vrata su se
odškrinula. Napolje prodre svetlost, i Sejn samo nakratko
začu ljutit ženski glas. Onda se vrata opet zalupiše.
Iz kuće se začu prigušeni žamor. Sejn priđe prozoru.
Ali, kroz zeleno i smeđe staklo boca, koje je još bilo i’
prljavo, nije se moglo ništa videti. Samo neko micanje.
Sem je bio onesvešćen. A Sejnu je bio potreban vodič.
On uopšte nije znao gde se nalazi, a pretpostavljao je da
mora biti neki put kojim se odavde izlazi iz močvare, za
koji samo ovdašnji znaju. Zbog toga banditima nisu ni bili
potrebni bolji stražari odtih proždrljivih gmizavaca.
Galama u brvnari postade jača. Sejn priđe vratima,
oslušnu i oprezno se osvrte oko sebe.
Nadaleko oko sebe nije video nikog. Sejn otvori vi’iil«
i uđe.
Ovaj deo- brvi:],are pripadao je nokoj žt’iill /.liltivl »it

12. 'k'k-A r ;n JN -k it:if
bili osloženi suknom. Po/.;nli ku bili ormar i umivaonik. U
prostoriji se nalazio i Siidki krt'vet. U krevetu je ležala pla­
vokosa mlada žena. Krnj itjo je ležao muškarac koji se rvao
■s njom, i pokušao da j<‘ pnljuhi. I taj tip bio je Džek, onaj
TU'oiesani grmalj koji nm je ii krčmi oduzeo novac.
Situacija je bila polpmio j,-i;;na. Žena je napregnuta svu
.snap.u da odgurne m uiluu’cn nd sebe. Muškarac se smejao
u Umii, dolv jc ona steiijidn, odupirući se.
— Prvo si ti pobedilu mrnc, n sada ću ja pobediti tebe!
ftcjti n;i,i;l(> i ))('r;mmiu zidvori vrata, priđe krevetu i
udari ,,koll.om” po |)itlllJluL
7.('na ki'iknu nplai'u’uo, 'pudižc glavu i zagleda se u Za­
padnjaka, k:,io da vidi pred rioiiutii didia.
Sejn povuče nu.i’;k/Hcii, odmiK''«- ga od nje i svuče na
pod, a onda joj prekri lelo.
— Ko ste vi? — |)ovii<R onn 7,aprc-|)ašćeno, sede i po­
vuče se do naslona za glavu, '/..'itiui navuče čebe do vrata.
Bila je bez dvojbe lepa. Meril.i g;i jo Ijutito smeđim
očima.
— Kako ste mogli da se usudil,e da udele ovamo?
Zapadnjak dodirnu obod še.šira.
— Zovem se Sejn. Začuo sam spolj;,i galatiui i pomislio
sam da ću stići pravo na vreme.
— Ja bih s njim i sama izašla na kraj.
Sejn razvuče lice.
’l';iko mi baš nije izgledalo.
Ko ,sl.c i ko vas je ovamo doveo?
(,'ln:. ji)j mji' zvučao prijateljski, a Sejn u njemu nije
mogao d.-i olki-i je ni /.nhvalnosti,
^— Ja ¡sam ovde dr7.:m Icao zarobljenik.
Namrštila se. On jr ua;:lavio.
— Gde se zapravo u.ala/.im? Hteo bih ponovo odavde.
To je nadam se, razumi|ivi>, I’onIo su mi momci ovde odu­
zeli pet hiljada dolara, smaii’am da mogu n.ečim biti i uslu-
žen. Potrebni su mi konj i voilič. Zar mi ne biste vi mogli
pokazati put? Ipak sam vam pomo!;ao u jednoj neugodnoj
.situaciji.
,Sla rnislile, šta će Džek učiniti vama, kada dođe
k sfhi? !ii .nte i;:i, možda, namrtvo tresnuli?
— Ni.saue IVIumak jo čitav. Uskoro će doći k .sobi. Ali,
ja sam prethodno oboim i :;larog Serna, Nije mi ni.šta dru­
go preostalo. A i on či* ualuiro dn se osvesti. Hoćete li, da­
kle, da mi se revan.iinile ili ne * liccite mi to. Moram ’ipak
da se požurim da nađoivi nel-;o i c.irnir
— Zar vi ne znate za .slrati'’’’
10

13. •kir-k Š E J N -k-k-k
Sejn se nasmeja.
— Bio sam isprskan krvlju i vodom kad su aligatori
iznenada navalili na mene i mog jadnog mrkova povukli
pod vodu i raskidali.
— Želite za N ju Orlins? — upitala ga je i odmerila
pogledom u kome je bilo i neverice i radoznalosti.
— Da!
— Onda ste zaista dobro skrenuli s puta!
— To sam već primetio, ali, na žalost, prekasno.
— Sta nameravate u tom gradu?
— Obećan mi je posao.
Nasmešila se. A li ne očima.
— Posao? Sta vi umete?
— Pucati! — Sejn odmeri Semov „kolt” u ruci.
— S tim čovek zarađuje novac?
— Ja da! I to dosta. Štitim ljude koji im aju mnogo
novca i zbog toga strahuju za svoj život.
Smešak joj je postao jači, ali pri tom i podrugljiv.
— I kad ste vi blizu njih, ljudi više’ ne dršću?
— Tako je to! Ja se brinem za to da se ti ljudi kraj
mene osećaju sigurnima. — Podigao je levu šaku i za-
pucketao prstima. — To je posao koji ima svoju cenu. I po­
ziv. Moj poziv.
Iznenada se ona ponovo uozbiljila.
— Da li ste već štitili i neku ženu?
— Naravno! Ja sam već dosta dugo u poslu.
— Štitite mene!
Sejn se nasmeja.
— Sta vam je u tome toliko smešno? — upita ona. —
Ili ne uzimate moju ponudu ozbiljno?
, — Ja sam već potpisao jedan ugovor.
— Niko vas ne može činiti odgovornim ako ne stignete
u N ju Orlins. Koliko novca treba da dobijete? Ja vam nu­
dim dvostruko!
— Od koga bi trebalo da vas štitim? Od njega?
Sejn pokaza „koltom” na Džeka. — Pomislio sam da u to­
me možete sami sebi pomoći.
— Dakle . . . koliko?
— Od koga treba da vas štitim? To moram pre svega
znati.
— Odgovara li vam cena?
Zapadnjak klim nu glavom.
— Ona da, madam!
— A šta ne?
II

14. S E J N -k'k'k
— Moram da razmislim o poslu. Možda imate suviše
neprijatelja. Ja sam ipak sam.
U tom trenutku, Džek je došao k sebi. Plavuša se trže.
— Zatvorite vrata i oduzmite mu revolver. Brzo! —
prosikta.
Sejn stavi rezu, sažo so i izvuče Džeku ,,kolt” iz futro­
le. Grmalj zastenja, pritisnu .šakama lobanju i prevrnu se
na stranu, još uvek zatvorenih očiju.
Zapadnjak koraknu nazad. Plavuša je napregnuto po­
smatrala Džeka.
Ovaj se podiže na kolcrnii, otvori oči i ugleda plavušu
kako sedi na krevetu. Zurio jt' u nju, a onda mu ruke klo-
n-uše. — Ah! — zagi'cnu .su. — Ti, prokleta . . .
Zaćuta i okrete .glavu.
— Sejne! Ti pseto!
Skoči divlje i poseže zn ,,koltom”. Onda vide praznu
futrolu i ponovo se zagleda u Zapadnjaka.
— Ja sam upravo zaposlila Sejna — reče plavuša. —
Za svog zaštitnika. Vrati mu njegov novac!
Džek je besno vrteo glavom od jednog do drugog, i
najzad zadrža svoj pogled na ženi. — Ja hoću taj posao!
Ti još ne poznaješ tog čoveka.
— Vrati mu novac i onda se gubi! — odseče plavuša,
Džek je zurio u Zapadnjaka. Onda posegnu u džep.
Sejn zadenu Džekov ,,kolt” za opasač i ispruži ruku. Ovaj
nevoljno izvuče smotuljak novčanica i pruži mu.
— Pusti ga napolje, Sejne! — naredi plavuša.
Sejn spremi novac, koraknu u stranu i otvori vrata.
— Moj revolver! — zatraži Džek.
Plavuša kim nu Sejnu glavom.
Džek zadenu vraćeni revolver u opasač i naže se pre­
ma Zapadnjaku. — Još ćemo mi razgovarati! — procedi
preteči.
— Džek! — pozva ga plavuša nazad.
Grm alj se okrenu.
— Sejn sada pripada nama! — reče ona grubo. — I
prema tome se ravnaj. I ne verujem da ću ti zaboraviti šta
si pokušao.
Džek se ugrize za u.snu.
— Zao mi je, Evelin! — promuca. — Mora da sam iz­
gubio pamet!
— Idi!
On se odmah okrete i izađe. Soju r,«tvori vrata za njim
i zadenu Semov revolver u futrohi. DžpU Je ipak pre došao
k sebi nego starac.
12

15. k'k'k S E J N k k k
— A sad kaži svoju cenu, Sejne! — produži žena.
— Kad već ne možeš da mi imenuješ svoje neprija­
telje, onda mi bar reci ko si ti! — zatraži Zapadnjak.
— Ostavi se prisnog tona, Sejne! Ja ću ti plaćati 1
ništa više. Ja sam Evelin de Friz i u ovom logoru ja govo­
rim šta ima da se uradi i šta da se ostavi.
Zapadnjak razvuče lice. Očigledno nije imao drugog
Izlaza nego da se složi s njom. Napolju je bilo sasvim mrač­
no, a ljudi su znali šta je odlučeno. Kako bi onda utekao?
— U N ju Orlinsu bih zarađivao pet hiljada dolara
— reče. — Svakog meseca.
Ona kimnu glavom.
— Složili smo se. Deset hiljada!Podseti me krajem
svakog meseca na to. A sad se okreni!
On se okrenu ka svetiljki koja je stajala na stočiću
kraj vrata. Plavuša ustade iz kreveta i obuče se.
— A sad se opet okreni! — reče mu kad je bila gotova.
Nosila je muške pantalone, čizme i crnu bluzu, za­
kopčanu do vrata. Kraj ormara nalazila su se uska vrata,
koja je Sejn opazio tek kad im je prišla i otvorila ih.
— To je tvoja soba! — obavesti je, uđe i kresnu šibicu
kojom zapali svetiljku koja je visila na zidu kraj vrata.
Bila je to mala prostorija. Unutra je bio krevet sa ćeba-
dima. I to je bio jedini nameštaj.
— Jesi li već imala psa-čuvara? — upita Zapadnjak
pošto se osvrnuo po sobici. Iza nje se nalazila ostava u koju
je bio bačen kao zarobljenik.
— Ne budi radoznao — odvrati žena. ■— Ono što treba
da znaš, reći ću ti uvek na vreme.
Ona utuli svetiljku.
— Dođi sad! Predstaviću te ljudima.
— Ja ću, dakle, spavati ovde, ali gde ču otići kad budeš
imala posetu? Zid mi se čini jako tanak.
Zagledala mu se u oči.
— Bićeš od mene plaćen. Im aj to na umu, i ostavi se
nepristojnih primedbi.
Izašla je iz brvnare. Sejn je išao za njom. Imala je
zgodnu figuru i dopadala mu se. Uprkos tome, želeo je da
se odavde izbavi.
III
Plavuša odvede Sejna ka brvnari u kojoj se nnlfiziln
krčma. Bila je puna. Vazduh se mogao šeći nožem. UiiuliM
IM

16. ★★★Š E J N -kir-k
se naguralo dvadesetak ljudi i svi su pušili i pili. I Sem i
Džek bili su tamo. Novost da je Evelin najm ila Sejna već
se proširila. Kada su njih dvoje ušli, zavladala Je trenutno
tišina, i svi su se zagledali u Zapadnjaka. Ljutito, napreg­
nuto, prosto radoznalo ili čak sa veselošću.
— Ovo je Sejn! — reče plavuša, krenu u krug i reče
ime svakog od prisutnih. Jedno je Zapadnjak primetio; svi
su nosili traku od zmijske kože oko šešira.
Da ga nije slučaj zaista doveo tamo gde ga je nalog
Brigade Sedam poslao?
U Sjedinjenim Di-žavama bili su izbori pred vratima.
Ne samo u graničnim državama i teritorijama, već i u ci­
vilizaciji, u Sent Luisu, A thm ii i Viksburgu, u Baton Ružu
i N ju Orlinsu gubili su živote viđeni kandidati Demokrat­
ske partije pod sasvim misterioznim okolnostima. Na pred-
izbornim putovanjima nalaženi su u svojim hotelskim so­
bama mrtva od ujeda zmije. U hotelskoj sobi jednog poli­
tičara koji je ti Atlanti držao predizborni govor, gradski
šerif je našao tri takve smrtonosne zmije. Najzad je m ini­
starstvo unutrašnjih poslova dalo nalog Brigadi Sedam da
istraži ta ubistva.
Rukovodioci Brigade su se bacili na posao. Ustanovlje­
no je da nisu umešanl politički protivnici nego kriminalne
organizacije u. velikim gradovima.
Svi nalazi ukazivali su na to da postoji veliki šef svih
tih krim inalnih organizacija koji se krije na nekoj farmi
daleko na jugu, i sve to planira.
Sejnu je poveren zadatak da otkrije gde se ta farma
nalazi i ko je taj čovek, koji objedinjuje te bande, organi-
zuje'm režu i pod svojom moći drži podzemlje velikih gra­
dova.
Ovaj logor pripadao je Evelin. Ali, Sejn nije mogao da
zamisli da je ona ta koja vodi bande po gradovima i orga-
nizuje ubistva političara. Ipak, imao je utisak,' gledajući
tolike šešire sa trakom od zmijske kože, da će uz njihovu
pomoć naći tu farmu i doći na trag velikoj ajkuli.
Debeljko se odjednom pojavi pred njim i tutnu mu
čašu u ruku.
— Živeo, Sejne! — nazdravi on.
Sejn se kucnu s njim , a onda i s ostalim ljudim a. Sam
đavo nije znao koliko je bilo sati kad ga je plavuša uhva­
tila za ruku i izvela iz krčme.
Noć je bila jasna i zvezdana. Ali, između brvnara bio
je mrkli mrak. Zapadnjak zagrli plavušu i privuče je k
14

17. S e j n ★★★
sebi. No, ona se ote iz zagrljaja i udari ga posred lica, što
ga odmah ohladi.
— Nemoj nijednom više to da pokušaš! •— prosiktala
je besno. — Nikada više! Čuješ li?
Sejn se isceri.
— Kunem se, madam!
Krenula je dalje, i Šejn za njom. Ušli su u kuću i Za­
padnjak se odmah povuče u svoju sobicu. Legao je i zaspao
u trenutku. U jutru ga je ona probudila. Ogrnuta laganim
kućnim ogrtačem, stajala je kraj njegovog ležaja i drmusa­
la ga za rame.
— Ustaj, Sejne! Sedlaj nam konje. Sem će ti u tome
pomoći. Onda dođi na doručak.
Zapadnjak je žmirkao. Kućni ogrtač nije bio proziran.
Ali, prianjao je tako da su se konture njenog tela jasno
ocrtavale.
— Jesi li me razumeo? -
— Jasno, madam!
Ona se okrete i udalji. Sejn je gledao za njom, a onda
navuče pantalone i čizme i prebaci ostale stvari preko ruke.
Preturala je po ormaru, dok je prolazio kroz njenu sobu.
Sunce je već sijalo. Zapadnjak priđe pojilu i um i se. Sem,
sedokosi starac, već je izveo iz korala dva konja i počeđ
da ih sedla.
— Kuda će ona? — upita Zapadnjak kad je prišao da
mu pomogne.
— Ovde je bolje nikoga ništa ne pitati, Sejne!
— Šašava stvar! To sam već iskusio, još dok sam po­
šao s vama.
— Onda se uzdrži.
Zapadnjak pogleda ka kolibama. ,
— Crnci ne pripadaju vama?
— Tu i tamo rade za nas. Radi se o nekadašnjim ro­
bovima. U toku Građanskog rata pobegli su sa plantaža
pamuka. Ovde im se dopada, a nama ne smetaju.
— Ipak si na jedno pitanje odgovorio! — nasmeja se
Zapadnjak.
Sem m u tutnu uzde konja u ruke.-
— Sta radite? Mislim,, od čega živite?
Sem ga samo pogleda.
— Zašto svaki od vas nosi istu traku na šeširu?
— Ona je tako naredila. I ti ćeš morati tvoj šešir da
ukrasiš.
— Ja sam ovde video samo krokodile.
15

18. ic ic k S E J N k-kii:
— Tvoja radoznalost još će ti doći glave — odbrusi
stari i ostavi Sejna.
Ovaj povede konje do brvnare. Kada je ušao, Evelin
je bila već potpuno obuči'iia i doručkovala je.
■— Sedi kraj mene! — iiozva ga.
Sirup, marmelada, k v o ž , hleb, jaja i maslac stajali su
na slolu, a ibrik sa kafotn s(' pušio. Ulila mu je.
Sejn skide šešir i .sode. Njen šešir stajao je na stolu.
Radilo se o crnom „steisoriu” zaravnjenog vrha, oivičenog
običnom rebrastom trakom.
— Svi muškarci nose nii šeširu traku od zmijske kože
— reče Sejn. — Zašto i ti no nosiš?
— Ja nisam muškarac — odvratila je odsečno.
Sejn jc pio kafu t joo. Bio jc gladan.
— Kuda jašemo? —• upita kao uz put.
— Videćcš!
-— Otkuda tolika tajan.siveno.si?
— Jer je u pitanju tajna!
Zapadnjak se nasmeši.
— Kada budemo tamo, znaću.
Kratko ga je odmerila i ćutala.
— Sem misli da ćeš se postarati za to da uskoro i ja
oko mog šešira dobijem traku od zmijske kože. Ali, ja ovde
još nijednu zm iju nisam video.
— Neću se za to pobrinuti.
Deset minuta kasnije, napustili su logor. Ona je jahala
napred. Držao se tik iza nje. Iza logora ujahali su u šumu.
Zapadnjak ugleda pred njim a vodu. Ona je jahala i dalje
i poterala konja unutra. Sejn je pratio, ali se napregnuto
osvrtao.
— Ovde nema krokodila! —■primetila je.
Sejn se ipak i dalje osvrtao oko sebe. Posle pet m inu­
ta izveli su konje na obalu i pojahali dalje kroz šumu. Kroz
granje drveća ugleda Sejn hram na jednom brdu. Ona po-
jaha pravo tamo i kroz pola .s'ata već su se penjali pravo
uz brdo. Krenuli su stazom koja je bila tako uska da su
morali jahati jedno za drugim.
Zapadnjak je bio razoružan. Hram ga nije interesovao.
Nad^o. se da će ga odvesti na farm u gde .se nalazi leglo onih
zmija.
Bilo je vruće, iako su jahali u senci visokog drveća.
Pred podne zaustavili su se na kratak odmor. Hram
Je bio nešto bliže, ali se nalazio još uvek visoko iznad njih.
Posle dva časa nastavili su da jašu. Sunce je već zala-
16

19. ic-k-k S e j n 'k k 'k
zilo kada su stigli do hrama. On je ipak bio radoznao. Da
nije taj hram nekakva farma zmija?
Zaustavili su se pred velikim portalom i sjahali. —
Veži negde čvrsto konje — rekla mu je i zakoračila ka gra­
đevinskom kolosu. Bio je podignut od velikih blokova i Sejn
se pitao odakle su ljudi dovukli ovamo na brdo te teške i
velike kamene blokove.
Zavezao je konje za jedno drvo i krenuo za Evelin. Sta­
jala je u dvorani pred stepeništem koje je vodilo nadóle,
sa gorućom bakljom u ruci. Spustili su se stepenicama, kre­
nuli jednim dugačkim hodnikom, od kojeg su se levo i de­
sno granali drugi hodnici. Sasvim na kraju, ušli su u jednu
prostoriju. U svetlosti baklje raspoznavao je Sejn sanduke
i vreće. Evelin otvori jedan od sanduka i zagleda se na­
pregnuto Zapadnjaku u lice.
Sanduk je bio pun zlatnika!
Sejn skide šešir, provuče rukom kroz kosu i ponovo
ga stavi.
— Koliko ovo vredi? — upitala je.
— U dolarima? Najmanje milion, ako ne i više.
— Ponećemo sa sobom — obavestila ga je.
Zapadnjak se saže, podiže sanduk visoko i opet ga spu­
sti.
— Teško?
— Već ču ga nekako odneti gore. Ali, morali smo sa
sobom povesti bar još dva konja.
— Ako budemo vodili konje, ići će nekako — odvratila
je, posegnula rukom unazad i bacila na sanduk dve jutane
vreće. —-Podelićemo ovo na dva dela. — Zadenula je bak­
lju u držač na zidu i počela da mu pomaže. Prebacili su
zlatnike u jutane vreće i Sejn ih onda povuče uz stepenice.
Bile su tako teške da je nekoliko puta morao da zastane i
predahne. Evelin je išla napred i osvetljavala put.
Kad su stigli do konja zadenu ona baklju u zemlju i
pomože m u da podigne vreće na leđa životinja i da ih čvrsto
veže uz bisage. Odjednom se trgla.
— Moj šešir i moja jakna! — povikala je očajno.
Bilo je zaista toplo u onoj prostoriji, ali, Sejn nije pri­
metio da je skinula šešir i jaknu.
— Čekaj ovde, — rekla je, izvukavši baklju iz zemlje.
On joj je uze iz ruku. — Ja idem! — odvrati. Ona kao
da je na to samo i čekala. Ali, toga se on setio tek kasnije,
kad se ponovo pojavio iz hrama noseći u ruci njenu jaknu
1 šešir.
— Evelin! — povika i podiže baklju visoko iznad glave.
2 Sejn 2S H

20. 'k 'k 'k Š E JN 'k k 'k
Plavuša, međutim, vit;e nije bila 1u. Nestala je s oba
konja. Sejn opsova, ¡.spusti njene stvari iz ruke i ugasi
baklju. Napregnuto je oslu.škivao da li Nf ('•uje topot kopita.
Ali, noć je bila tiha.
Potražio je stazu, iia.šjio je i počeo cla se spušta niz
brdo. 'i-’u i tamo bi potrčao, u nadi da će jo stići. Ali, ona
mor:i da se uputila drugim putem.
Sunce se već popt']o na nebu i među kolibama i brv­
narama je oživelo kad je ,slij;:u) u logor.
Sedokosi Sem ga vulc kako izlazi i/, .šume i pođe mu
u susret. Kad su se sreli, d|)a/.i Sejn Džeka kako trčeći do­
lazi sa još nekoliko IJucJi.
— Gde je Evelin? — upita starac nepoverljivo.
— To će sam đavo ziihUI
Starac ga odmeri.
— Bili smo u hramu — obja.stii Zupathijak. — Morao
sam joj jedan sanduk zlatnika dii iloviičem ¡¡ore. No;ac smo
raspodelili na dva konja i onda sam ,se ja jo.'; jednoro. vratio
u hram da donesem njene stvari. Kada .sam izašao iz hra­
ma, bila je otišla.
' Ostali su u međuvremenu bili stigU i čuli. njegovu
priču.
— Možemo li đa m u veruj emo? — upita jedan uzbu­
đeno.
Sem pogleda Džeka i ovaj opsova.
Starac klim nu glavom.
— Zato je sigurno i postavila Sejna za svog pratioca!
•— procedi besno. — Zato uvek i traži jednog muškarca kao
zaštitnika. To je jedina mogućnost da ode iz logora sa dva
konja, a da mi ne posumnjamo. A sa Sejnom joj je bio lak
posao. On ne poznaje ovaj kraj.
Džek duboko udahnu vazduh.
— Kada Mortimer to sazna, sve će nas povešati.
— Kako? — upita Seni. — To što ona čini ovde, šta
hoće i izigrava našu gospodaricu, a mi, šonje, slušamo, to
je samo zahvaljujući njemu.
— Moramo za njom da je uhvatimo — prasnu Džek.
— Ona ima dvadeset časova prednosti! —■opomenu ga
Sem. — A sem toga, ne znamo uop.šte u liom se pravcu
uputila.
Pogleda u Sejna i ovaj Idim m i glavom.
— Bio je m rkli mrak i uisam čuo ništa. Sta sam mo­
gao da preduzmem? Bio ,sam .sr-ećan da sam uopšte po m.ra-
ku našao stazu.
— Pošalji poruku Mortimeru! ~ prcilloži Sem.
19

21. •k'k'k Š E J N -k'k'k
— To možemo još posebno da učinimo — složi se Džek.
— Ali, pre svega, moramo za njom. Mortimer će to od nas
jednostavno očekivati. Ne radi se samo o novcu! Ona može
da postane za njega pakleno opasna, a i za nas takođe. Ja
ću jahati sa Sejnom i još nekoliko ljudi ka hramu. Tamo
ćemo potražiti tragove. Ponećemo sa sobom signalno ogle­
dalo, a vi dođite u međuvremenu vođom, u kanuima. To
neće biti dug lov. U to sam siguran.
— Izgubićemo ponovo još jedan ceo dan ako jašemo
uzbrdo. Sem toga, sunce će zaći kad stignemo gore.
— Onda ću sići u hram i zapaliti baklju! — besneo je
Džek. — Hajde, mičite se! Sedlajte konje. Sejne, ti dođi sa
mnom.
Sve ovo za Zapadnjaka nije imalo nikakvog značaja.
Plavuša je, očigledno pokrala ove ljude, nije ga intereso-
vala. Sta je on tražio, bila je zmijska farma.
A li, tu nije bilo pomoći. Moraće prvo da jaše s njima.
I, zaista, posle desetak m inuta već je jahao ka hramu. Ovaj
put je vodio Džek, a pratila su ga još petorica.
IV
Džek je jurio kao bez duše. Ali, cela grupa nije mogla
da izdrži taj tempo. K onji su bili iscrpljeni jurnjavom i
morali su da zastanu da se odmore, pre nego što su to bili
učinili Sejn i Evelin,
Džek je kuvao od besa. Stalno je svraćao pogled na
Zapadnjaka i ovom je bilo jasno o čemu ovaj razmišlja.
— Uvek sam znao da je ona jedno đubre i da će nas
jednog dana povući za nos — mrm ljao je grmalj. Skroz je
kvarna i ništa ne vredi. Mogu se zakleti da je na tu ideju
došla baš kad si me ti udario po glavi. Ona je jedna takva
drolja, koja ume svaku situaciju da iskoristi za sebe.
— To ništa ne menja! U jednoj takvoj situaciji opet
bih te opalio po glavi.
— Zato što je ne poznaješ! Ali, ja ću je već savladati!
Viđećeš već! To će biti prvo što ću s njom da uradim kada
je uhvatimo.
— Ne, ako ja budem prisutan, Džek!
Džek m u se zablenu u lice.
— Ako je uhvatim, ti mi nećeš stati na put!
— Onda ću se postarati da je ja ulovim.
Džek udahnu duboko vazduh, htede još nešto da kaže,
ali se predomisli i okrete se.
1«

22. ★★★S E J N ★★★
Sejn se nasmeja. Bio jo uveren da neće morati spro­
vesti tu odluku. Kada ovi ljudi budu uhvatili Evelin, on
više neće biti s njima. Iski)i-i.stiće prvu dobru priliku da im
umakne.
Kad su stigli do hrama, i)io je već mrak i konji su bili
pri kraju snaga. Za Džeku je bilo vai^.no da siđe u hram.
Psovao je od besa. Rasedlali ,sii konje i svaki je potražio
neko mesto za spavanje. Humu jc Džek .si.šuo u građevinu.
On je bio prvi koji «0 probudio sU'dećeg jutra. Razbu­
dio je ostale, ostavio dvojicu da sedlaju konje, a sa Sejnom
i preostalima počeo da preiružujc okolinu, ne bi li našao
trag kopita.
Evelin je odjahala drugom [)adinom brda.
Sejn je otkrio trag 1 mahnuo ljudim a da dođu.
— Vode na sever! — «aružuo jc Džek, a pogled m u je
prelazio po ljudim a, od jednog' do di'ugog. — To prosto nije
moguće. Onda mora da je odjahrtla ka farmi.
L jud i slegoše ramenima.
— Signaliziraj Semu! — predloži jedan.
—- Uzmi ogledalo, Spate! — naredi Džek jednom od
ljudi. — I javi! A mi Jašemo dalje!
Potrčali su ka konjima. M inut kasnije, jahali su kroz
gust šiprag, usekom koji se spuštao ka severu, dok nisu
stigli do jedne uske staze. Tamo je Džek ponovo ubrzao.
U šipragu je Sejn bez po muke mogao da se izdvoji.
A li, Još uvek nije znao gde se nalazi, a sem toga, ljudi su
Jahali ka nekoj farmi! I tu farmu je želeo da vidi po svaku
cenu. Takođe i tog mister Mortimera, kojeg su ljud i oko
njega stalno pom injali. - :==•
Osetio je nelagodnost kad Je na močvarnom tei'enu
ugledao prvog krokodila. Ali, ljud i su poznavali put i si­
gurno jahali kroz taj kraj. Nekakva farma nije se, među­
tim, još uvek mogla videti.
Kao i gore na brdu, čim su se zaustavili, ljud i su za
čas rasedlali konje, legli i odmah zaspali. Svi su bili gladni,
ali i suviše umorni da bi sada u divljini palili vatru.
Do farme su stigli sledećeg podneva. Široka ravnica
bila je prekrivena poljima pamuka i pasulj a. Ljudi su išli
putem koji je vodio direktno do građevina. Pored baraka,
u kojim a su do rata živeli crni robovi, jahači prođoše ka
glavnoj zgradi.
Zapadnjak je bio nesti-pljiv da tom Mortimeru ugleda
lice. Ali, dotle je trebalo čekali duf'o. T,judi kao Džek nisu
im ali direktan pristup do njega. J’rvo hc pojavio Jedan pred-
radnik, koji se obavestio od Džeka i ponovi) iščezao. L judi
ao

23. 'k ic'k S E J N k 'k 'k
su stajali kraj svojih konja, na suncu, i čekah. Posle deset
minuta predradnik se ponovo pojavio u pratnji jednog m la­
dog čoveka, kome je Džek sve iznova m.orao da kaže. Pošto
su se ta dvojica opet vratila u kuću, pojavio se uskoro na
vratima sekretar Mortimera i pozvao ih unutra.
Ljudi sa poštovanjem skidoše šešire kada su stupili u
veliki hol. A onda se pojavio Mortimer.
Džes Robinson Mortimer bilo mu je puno ime. Na prvi
pogled se videlo da on nešto predstavlja, da je više od
običnog imućnog čoveka, da poseduje moć i uticaj. Sejn mu
je procenio doba na pedeset godina. Bio je malo niži ra­
stom, dobrog zdravlja i elegantno obučen. Preko prsluka
mu je prelazio debeo zlatan lanac za sat.
— Džek, kakvu si to priču ispričao! — povika, a da
nije ni obratio pažnju na ostale. — Da, Evelin je bila ovde.
Ali sama, sa samo jednim konjem i bez prtljaga. Njen
mrkov još uvek stoji na livadi. Uzela je ovde jedan dvopreg
i odvez'la se u grad. Očekujem je danas nazad.
— Bio sam u hramu — odvrati Džek. — Nedostaje
sanduk sa zlatnicima, ser.
Mortimer se zagleda u svog sekretara.
■— Možemo li mi tu zm iju da vratimo ovamo? Da nije
ona kola uzela samo zato da bi lakše transportovala zlat­
nike? Zar se zaista nije odvezla u Krauli?
Sejnu se diže kosa na glavi. To gnezdo je znao, i sad
mu je bilo jasno da je skrenuo s određenog mu pravca više
od trista kilometara.
Sekretar napravi ozbiljno lice. Bio je to bled, vitak
muškarac od svojih trideset godina.
— To je užasno, ser! —■reče tiho. — Ali, ne samo zbog
zlatnika.
— To znam! — zareža Mortimer i okrete se ponovo ka
Džeku. ■—■Leslou se još nije vratio?
— Nije, ser!
— To m i se takođe ne dopada! — procedi Mortimer i
odmeri ljude. Onda se njegov pogled zadrža na Zapadnjaku.
— Evelin je s tobom napustila logor?
Sejn klim nu glavom.
— Otvori usta kad s tobom govorim! — brecnu se Mor­
timer. — Kako ti se to moglo desiti? Zar se nisi bojao da
te zbog takve greške mogu ponovo strpati u podrum? Mo­
ralo ti je biti sumnjivo to što je sama s tobom odjahala do
hrama?
— On je tek kratko vreme kod nas, ser! — , priskoči
Džek Sejnu u pomoć. — Evelin ga je postavila za svog telo-
21

24. 'k 'k k Š E JN ^ 'k 'k
hranitelja. Bio je na putu za N ju Orlins i izgubio je svog
konja u močvari kad smo ^^a našli.
Mortimer Ijutito odmori Zapadnjaku.
-—• Moramo odmah da pošaljemo sve ljude, Rer! — pro­
m rm lja sekretar. — Ta žena prosto znu miiviše, i siguran
sam da će to što zna koristili protiv va.s’.
— To mogu i sam Ncbi da predstavim! — režao je
Mortimer. — Krenite svi! Mat treba da podeli ljude u gru­
pe. Takav jedan dvopreg morao je ncgdo bili viđen. Ljudi
pre svega treba da jašu ku meksičkoj Jer, tamo
preko, ona će vrlo brzo biti u sijHurno.sti,
Razgovor se brzo okonCu. Mortimer Kt* ponovo okrete
ljudim a, dok .se njegov sekretar udaljavao lir/'in koracima.
— Džek, vi ćete takođe uzeti u6t*Sću u pol('ri! Uzmite
hranu, sveže konje i jašite dalju. UfHiaJUi Hvukog koga na
putu sretnete za dvopreg. Evelin ćp «vim« pašti u oči pre
svega po svojoj plavoj kosi^ U to siun prilii'no siguran. I
još nešto! — Pogled m u kliznu od Jednog do drugog. —
Ne želim više da je vidim! Biće mi clnvoljno ako me jDri
povratku izvestite đa ona više ne može da govori. Zlatnike
onda možete tamo sa ostalima da podelite.
Izgled na bogatstvo, na veliko bogatstvo! Sejn je video
zlatnike i znao je koliku vrednost predstavljaju. Time je
Mortimer dao lovu veliko ubrzanje. Oči ljudi se odmah za-
svetliše. I čim se Mortimer udaljio, potrčaše kao bez glave
konjima.
Osedlali su, uzeli hranu koja se sastojala od hleba i
mesa i već pola časa nakon dolaska ovamo odgalopirali su,
i lov je počeo.
Sejn je jahao s njim a i još i sledećeg dana biozaje
Jer je hteo još štogod da sazna o Mortimeru. Koliko i šta
pre svega zna.Evelin o njemu, da je tako glatko naredio
ljudim a da je ubiju? Zlatnici mu zaista nisu iDili važni. Sa­
mo je želeo da sazna da je plavuša mrtva.
Najzad su dojahali ko Kraulija. Ali, time su samo iz­
gubili na vremenu. Niko od ljudi lamo nije video plavušu
na dvopregu.
L ju d i su bili razočarani. Džek je psov:)o.
— Ti baš ništa no kažeš, Sejne! — režao je Džek Iju ­
tito, dok su odlazili iz Kraulija. — Mućni malo glavom. I
tebi će, najzad, kada se vratimo u logor, pripasti tvoj deo.
— Ja suviše malo poznajem Evelin! Gde je ona sada?
Ona je ipak s vama dosta razg'ovat-ala. Zar nije nikad
govorila 0 tome gde bi želela docnije da živi? U ovom kra-
22

25. 'k k 'k S E J N k 'k 'k
ju sigurno nije pomišljala da dočeka starost, i to možemo
već sada da vidimo.
Džek zavrte glavom.
— O takvim stvarima nije nikada govorila.
— Ipak jeste! — povika jedan od ljudi, kogji je jahao
iza Džeka i Zapadnjaka. — Jednom je meni rekla da bi
svugde želela da bude sahranjena samo ne u Meksiku.
Pre nekoliko dana?
— Kad ti je to rekla? — upita Džek podrugljivo. —
Pre nekoliko dana?
—■Im a tome godinu dana!
Džek opsova.
— Ona je računala s poterom — javi se Zapadnjak.
— Koliko dobro poznaje kraj prema jugu?
Džek radoznalo odmeri Sejna.
— Meksiko?
— To je suviše daleko! — odvrati Zapadnjak. — M i­
slim bliže, na Brasadu, dole u Teksasu. Treba samo da
jašemo na severozapad. Za dva dana mogli bismo biti ta­
mo. Brasada može da posluži isto tako dobro skrovište
kao i močvara.
Džekove oči zasvetleše.
— Ona poznaje Brasadu! Već dvaput je bila sa Lens-
louom da lovi zmije za Mortimerovu farmu. On pravi
posao sa zmijskim otrovom.. Leslou mi je objasnio da je to
vrlo važno za medicinu.
Sem, pa i Evelin, im ali su pravo. Ništa ne pitaj, samo
čekaj da neko ne oda nešto što se mora saznati.
Zapadnjak se nasmeši. Džek pritera konja njegovom i
m unu ga u mišicu.
— Sejne, ti, mangupe! Toga se ja nisam setio! — Onda
se okrete ka ostaloj četvorici. — Jeste li čuli, mučačoši?
Brasadai Drolja poznaje put i tamo se dobro snalazi. Zašto
prokleti Leslou nije sada tu? On poznaje Brasadu uzduž i
popreko.
— I ja poznajem Brasadu — primeti Sejn.
— Onda napred! Vodi nas! Siguran sam da ćemo za
nekoliko dana već biti u logoru i deliti blago.
Pojahali su dalje poštanskim putem koji je iz Kraulija,
preko San Augustina, vodio za Dalas, a poklapao se sa
prastarim indijanskim putem i odakle se, kako je Sejn znao,
prema jugu protezala Brasada.
Uveče su se zaustavili kraj stanice za promenu konja
na poštanskoj liniji.
23

26. k -k if S E J N 'kif'k
Covek na stanici opazio ih je kako dolaze i izašao pred
kuću.
— Možemo li da prenoćimo u ambant, mister? — upita
Zapadnjak, — Potrebna nam je i hi’ana za konje.
— Sve skupa tri dolara. Nadam si' da varn to nije
mnogo? — upita čovek.
Složili su se i sjahali. S(jn i Džek ki'onu.še ka kući,
dok su se ostali pobrinuli za konje.
— Da niste možda pre dva dana videli jednu ženu sa
dvopregom kako prolazi ovuda? — raspitivao se Zapad­
njak.
Covek se namršti i pogh'da jodnog pa drugog.
— Kako? Da li je nešto ukrala?
— Moglo bi se tako reći — progunda Džek Ijutito.
Zapadnjak mu priskoči u pomoć:
— Ona je njegova supruga, i jodnoslavno ga je osta­
vila, drolja. Njega i troje rođene deco. Voloo bi da je bar
najm anje dete povela sa sobom. On radi na maloj farmi
i ne može da se brine za dete koje se .stahu) dere i još je u
pelenama.
Domaćin kimnu glavom sa razumevanjem.
— Da, mister! — Vaša supruga je pre dva dana pro­
šla ovuda. Ona je ovde napojila konje i još .sam joj prodao
suvu hranu. Izgledala mi je zaista kao žena koja jc odnekud
pobegla.
— Da li je rekla kuda se uputila? — upita Džek.
Covek zavrte glavom.
— Razgovarali smo samo u vremenu. Prokleto vruće
leto ove godine!
— Moglo bi se reći! — odvrati Sejn, misleći na oba-
veštenje koje su dobili. Krenuo je sa Dželiom u ambar.
— Dva dana prednosti! — cerio se Džek. — Ta dro­
lja! Mortimerovi ljudi nemaju nilcakve šanse. — On po­
novo m unu Zapadnjaka, — Mi ćemo sami podeliti onaj
sitniš!
Sledećeg dana pojahali sn u cik zore dalje, uvereni da
Evelin hoće da se sakrije u lirasadi. Odavde više joj nisu
gubili trag, Uvek su iznova sretali ljude koji su videli pla­
vušu na dvopregu,
U malom mestu blizu granice Teksasa, pi’ovcla je noć
u hotelu i kad je potera krenula dalje iz ovo,!; gnezda.
Evelinina prednost se smanjila za više od deset časova, jer
24

27. 'k'k'k 5 E J N k'k'k
ne samo da je prenoćila, već je i kupovala pre nego što je
krenula dalje.
Sledećeg dana, stigli su do mesta na kome je dvopreg
sa puta, koji je vodio na zapad, skrenuo ka severu.
Brasada je bila prostrana teritorija u dolini Crvene
reke, koja se sastojala od baruština i tla obraslog velikim
i neprohodnim trnovitim žbunjem. Trnovi ovih biljaka bili
su veliki kao bodeži i isto toliko oštri. Ljudi, koji su živeli
u Brasadu nosili su kožna odela i štitnike na zglavkovima
ruku i vratu. I konji su na telu nosili štitnike od debele
kože, a na nogama kožne manžetne. I pored toga se deša­
valo da i ljudi i konji budu smrtonosno iskasapljeni. Mala
nepažnja, recimo da se konj uplaši, može da dovede i nje­
ga i jahača u opasnost da budu skroz izranjavljeni i da
vrlo brzo iskrvare.
U taj kraj je otišla Evelin. To je za Zapadnjaka bio
znak da ga dobro poznaje.
I zaista ga je poznavala! Sejn je primetio da je išla
posebno suvim tlom, koje je postajalo sve tvrđe i tvrđe,
tako da su se njeni tragovi ubrzo jedva još raspoznavali.
Zatim je tlo postalo kamenito i tragovi su potpuno iš­
čezli. Nikakav otisak kopita ili urez točka nije mogao da
se vidi. Ljudi su psujući zurili. Uzalud!
— Još pet časova će biti vidno — pomenu Džek Sejnu.
— Predlažem da se razdvojimo i kada neko naiđe na trag
neka opali dva metka u vazduh. U protivnom, srešćemo se
pred sumrak ponovo na ovom mestu.
Sejn i ostali složiše se s tim. Odmah se razdvojiše. Sejn
pojaha na severozapad. Već nakon pola časa otkrio je trag
dvoprega i to je za njega bio trenutak kada je trebalo da
se razdvoji od Džeka i ostalih.
On odmota ćebe, zaveza ga lasom i pusti ga iza konja
da izbriše Evelinine tragove kako ih drugi ne bi mogli
naći. Zatim je prešao još dosta kilometara.
Kada je počelo da se smrkava, začuo je daleko na jugu
pucnje. To je, jasno, bio Džek i pucao je da bi pozvao Sejna
da se vrati. Svi ostali su sigurno već dugo bili na ugovo­
renom mestu.
Zapadnjak je jahao sve dok je mogao da prati trag
kola. Zatim je potražio mesto za logor, koje je dobro ispra­
šio da bi rasterao eventualne zmije, pre nego što je legao.
Sledećeg jutra u samo svitanje, pojahao je dalje i posle
četiri časa stigao je Evelin,
Ona je bila pronašla jednu lokvu usred zemljišta ob­
25

28. ★★★S e j n k-k-k
raslog šipražjem na kome je prenoćila. Kad je Sejn otkrio
kola, upravo je uprezala konje.
On krenu korakom dalje. Kad ga je čula da dolazi,
uplašeno se okrenula.
Sejn se cerio. Dojaha s druge strane lokve, sjaha i pu­
sti mrkova da pije.
— Sejn! — izusti ona preneraženo.
— Zar me niste najm ili da vas štitim, madam? — On
dodirnu prstima obod šešira. — I ja sam ovde! Ja obaveze
uzimam ozbiljno. To sam vam već rekao.
— Jesi li sam?
Obišao je lokvu.
—- Sve što je Mortimer mogao da skupi je za tobom.
O n je praktično dao naređenje ljudim a da te smaknu. Znaš
suviše mnogo o njemu, ako sam ga dobro razumeo. Sad bih
želeo da saznam od tebe šta to znaš o njemu.
Zurila je u njega. Sejn opazi revolver, kao i to da joj
ruka počiva na njemu.
— Džek je sa nekoliko ljud i sasvim blizu —- objasni
joj. — Jedan pucanj bi bio dovoljan da tačno utvrde gde si.
— Sta hoćeš? Zlatnike?
Zapadnjak se nasmeja.
Lice joj je bilo musavo, ali Je i dalje izgledala lepa i
pristala.
— Imaš li neki cilj? Mislim, ovde u Brasadi?
Ništa nije odgovorila.
— M i ne možemo ovde večito ostati. Džek me je izgu­
bio juče uveče. Ja sam u mećuvremenu delimično izbrisao
tvoj i moj trag, ali Džek je uporan tragač. Mortimer m u
je obećao zlatnike. Ti Džeka dovoljno dobro poznaješ da
bi mogla da shvatiš koliko ga je to uzbudilo.
— A šta tebe uzbuđuje? — upita ona osorno.
— To sam ti već rekao. Mortimer! Ja sam zbog njega
ovde. Zbog njega i njegovih zmija.
Ona se namršti.
— Ja ga neću odati!
— On tako misli. Cak je uveren u to. Zbog toga Je i
naredio da ti zauvek zatvore usta.
— To za mene nije nikakav razlog da govorim! Po­
sebno ne tebi.
Zapadnjak je povuče u stranu i dovrši uprezanje konja.
— Dođi ovamo! — reče, dovodeći svog mrkova. Ostala je
đa stoji i da ga posmatra, dok je vezivao svog konja pozadi
kola. Onda je on pope na bok kočija, popo se i sam, pomače
je u stranu, uze bič i uzde u ruke I potera zapregu.
26

29. 'k'k'k S E J N'k'k'k
— Je li to prav3.c? — upita je.
Ona klim nu glavom.
— Kuda ćeš?
Gutala je.
Sejn pokaže bičem prema nazad.
— Slušaj ti! Oni misle ozbiljno. Kada te uhvate, smak­
nuće te. Ja sam te brzo našao, ledi. A i oni nisu glupi.
Posmatrala ga je ozbiljno.
— Uskoro moramo stići na jedan ranč — reče.
— Skoro? Koliko skoro?
Evelin ga je vrebajući posmatrala.
— Ne znam više. Ja sam ovaj kraj sasvim drukčije
zamišljala. Stvarno je već trebalo odavno da smo tamo.
— Jedan ranč, to nije ništa! Ja stvarno ne znam koliko
je ljudi Mortimer poslao. Ali, sigurno dovoljno da pretraže
celu Brasadu uzduž i popreko.
— Onda prepuštam tebi kuda da vozimo.
Sejn se nasmeši.
— Hoćeš da čuješ, kuda bi bilo razumno?
— Kuda?
— Popreko kroz Brasadu. Bez traga! O ni će te ovde
još dugo tražiti.
— Sa deset hiljada dolara sigurno više nećeš biti za­
dovoljan, pošto znaš koliko zlata imam.
Zapadnjak zavrte glavom.
— U stvari, ne treba mi više nikakva plata. To je za-
stareo ugovor. Uostalom, ti si ga prekršila. Pričaj mi o Mor-
timeru.
— Stani i siđi!
Sejn se nasmeja.
— Ostaćemo i dalje udvoje. Izgubiću se tek kaS i ti.
Možda ćeš se još predomisliti i prihvatiti m oju pomoć, a
sa predloženom platom biti saglasna.
Gledala je bezizrazno i ćutala.
— Mortimer je lupež koji posluje u mnogim državama,
zar ne? On je svugde umešao svoje prste. Prekini me ako
nešto što govorim nije tačno. On hoće, na primer, da u
Lujzijani postane guverner jedan njegov doušnik, koji bi
sve učinio za Mortimerove poslove. A Mortimer bi između
ostalog želeo posebnu železničku liniju kojom bi prevozio
ne samo svoj pamuk nego diktirao cenu prevoza za sve ob­
ližnje plantaže . . . Ti me ili ne slušaš ili je sve tačno . . .
Ali, on bi i gore na severu želeo jednu liniju. I to sa dup­
lim kolosekom! Tamo on im a učešća i u jednoj čeličani koja
izrađuje šine i koja bi dobila monopol na isporuku. Tamo
27

30. ★ ★ ★ S E J A / * * *
gore smaknuo je jednog političara koji je bio protiv toga
da se ta linija gradi. Taj čovek je bio najizgledniji kandidat
za mesto guvernera. Ali, ako pobedi Mortimerov doušnik,
čeličana će liferovati šine i sav taj novac poteći će u Mor­
timerov džep. --- -
Posmatrao je. Primetila je njegov pogled, ali je i dalje
zurila pred sebe.
— Protiv poslova ja lično nemam ništa — nastavi Za­
padnjak. — Ali, imam protiv krim inalnih metoda! On to
radi zakulisno i rafinirano. Stavlja zmije u hotelske kreve­
te. Dok jedan od njegovih ljudi zabavlja žrtvu u baru, dru­
gi se ušunja u sobu. Obično su upletene i animir dame.
Kada žrtva, puna alkohola, legne i ne primeti da je ujedena.
Jesi li i ti možda već izvršila neki takav zadatak za njega?
Ona okrete glavu i zagleda se u njega.
— Dobro — predomisli so Sejn. — Da ne govorimo o
nama. Ja hoću samo Mortimera.
— Kad sve znaš, zašto sam ti ja još potrebna?
— Pre svega, hoću da sprečim da ti Mortimerova du­
gačka ruka zavrne vratić. Zatim, hoću od tebe da čujem da
li je tačno to što naslućujem.
— Ti samo naslućuješ? — začudi se Evelin.
— To što je to kopile uradilo, to je poznato, ali do
malopre nisam znao ko je to. Je li to Mortimer?
Ćutala je.
— Ti si već bila ovde, u Brasadi, i sa Leslouom hvatala
zmije. Džek mi je to rekao. I zašt6 hoće Mortimer da te
smakne?
— Zato što sam uzela zlatnike! — ubeđivala ga je Eve­
lin.
— Nije tačno! Za zlatnike on nije zainteresovan. On ih
je obećao hajkačima kao platu. Ali, tvoja šija mu je pro­
kleta vredna.
Skrenula je pogled.
— Tako je kao što kažoS! Ali, ne možeš od mene oče­
kivati da se pojavim pred sudom i svedočim protiv njega.
Suviše mnogo moram da mu zahvalim.
— Sta mu duguješ? Zlatnike si morala da mu otmeš,
a to je sve što voziš u ovim kolima.
— Neću reći ništa protiv njega!
— To i ne moraš — odvrati Zapadnjak. Snd bi se on
najrađe okrenuo i vratio na zmijsku farmu. Ali, prethodno
je želeo da zna da je Evelin u sigurnosti.
Iznenada je prasnulo iza kola, koja su se odmah opas­
no nagnula u stranu. Sejn zaustavi konje i skoči. Levi zad­
28

31. 'k'k'k S E J N ★★★
n ji točak bio je slomljen, a da nije naleteo ni na kamen ni
na stablo.
Evelin je uplašeno zurila u točak, kad je Zapadnjak
skinuo s kola.
— Ne mari ništa! — tešio je. — Jahaćemo dalje. S
ovako lakim kolima čovek i ne smeda skrene sa druma.
Ode napred i raspreže konje. Zatim povuče vreće s
kola i pričvrsti ih na leđa jedne od životinja.
— Povedi mog konja i dođi! — reče joj.
Evelin se nije micala s mesta. Stajala je kraj zadnje
osovine i gledala nazad. Tada i Sejn opazi da dolaze jahači.
Petorica. Bio je to Džek sa svojim ljudim a. Pra:tili su trag
kola, jahali su tačno za njima. Rastojanje jedva da je iz­
nosilo kilometar i po. Jahači su snažno gonili konje napred.
Već su otkrili kola.
Sejn opsova, odveza svog mrkova od kola i utisnu Eve-
lini uzde u ruke.
— Hajde, gubimo se odavde! Dok se ne smrači, ima
čemo ih na vratu!
Pojahali su i krenuli. Džek i njegovi ljudi su pucali u
vazduh. Zapadnjali i Evelin su gonili svoje konje napred.
Galopirali su jedan komad. A li na tovarnoj životinji bila je
prevelika težina. Uskoro su morali opet ići korakom. Džek
je, međutim, nastavio punim tempom, pa se Sejn počeo
osvrtati tražeći mesto pogodno za odbranu.
Na zapadu, iz šipražja, dizala se grupa stena. Zapad­
njak odmah promeni pravac. Hteo je tamo s Evelin da se
do mraka odupire ovoj petorici. Ali, ti momci su bili iste-
sani iz tvrđeg drveta. Toliko su se približili, da su mogli
glatko da ih skinu s konja. Sejn i Evelin sjahaše i povedoše
životinje među stene. Tada su prasnuli pucnji. Oba tovarna
konja padoše pogođena na tlo. Mrkov, koji je nosio zlat­
nike, srušio se uz zveket vreća oko sebe.
Evelin je zastala užasnuta. Sejn je snažno uhvati i
povuče za sobom. U pravo vreme, jer bi je sledeći meci
sigurno smakli.
Zapadnjak povede mrkova između stena, sidde ,,vin-
česterku” iz futrole i potrča ponovo napred, gde je Evelin
zauzela zaklon iza stene visine čoveka, sa ,,koltom” u ruci
i lepim licem ozbiljnim i zatvorenim.
Džek i njegovi pratioci kliznuše s konja i takođe se
baciše u zaklon. Za to je okolo bilo dovoljno stenja.
20

32. ★★★S E J N ★★★
— Sejne! — povika Džek odmah. — Možeš da zadržiš
zlato. Pošalji nam samo Evelin ovamo. Onda možeš sa zlat­
nicima da se izgubiš.
Mrkov sa vrećama ležao je tačno između n jih i stena.
Ko je želeo da uzme zlatnike, bilo sa koje strane da se pri­
bližio truplu, rizikovao je da sa suprotne strane bude ustre-
Ijen. I to je Džek dobro znao. Otuda ta njegova velikoduš­
na ponuda.
Sejn je držao pušku priljubljenu uz rame, gledao na­
pregnuto kroz nišan i mušicu i tražio cilj. I kada se jedarii
od ljudi promolio iz zaklona, prasnuo je odmah njegov,
metak. Covek iščeze, a piskav krik potvrdi da je Zapad­
njak pogodio.
Džek i ostali odgovoriše divljom vatrom. Pucalo se bar
deset m inuta bez prekida i odjeci su se odbijali od bližih
i daljih brežuljaka.
Ali, ubrzo videše da Zapadnjaka na taj način neće iz­
baciti iz ravnoteže.
— Sejne, ti kopile! — povika Džek ponovo posle iz-
vesnog vremena. — Predaj se! Ti s njom ne možeš više
dalje, a ja ti se kunem da ako te budemo morali odande si­
lom izvlačiti, da će ti biti gadno! A za četiri časa stići će
nam pomoć.
Zapadnjaku se namršti lice. Evelin ga je napregnuto
posmatrala.
—- No, eto, ledi! — reče on i ne pogledavši je. — Došli
smo dotle. Mortimerova dugačka ruka te je dohvatila. Im a
li još nešto što o njem u ne znam?
— Sta bi hteo još da znaš?
— Imena tipova, na primer, koji su za Mortimera
obavljali političke poslove. Imena onih koji su od njega
plaćani da krše zakon. Banditi ovde žele zlatnike. Ali, pre
svega žele da te ubiju. Po naređenju Mortimera! Ja zaista
ne znam šta mu ti duguješ.
Ona odgovori. Ali, Sejn nije mogao da čuje. Džek i
ostala trojica iznenada iskočiše i pucajući potrčaše ka njima.
Sejn opali iz „vinčesterke” još s kuka, ne obazirući
se na olovo, koje mu je zviždalo oko ušiju. Pogodio je
dvojicu. Džek i četvrti potrčaše u stranu i munjevito se
baciše u zaklon.
Sa Zapadnjaka je curio znoj. Evelin ga pogleda zabri­
nuto.
— Jesi li ranjen?,
30

33. Š E J N •k'k'k
— Nisam! — procedi Zapadnjak. — Ali, pogledaj ma­
lo ka jugu!
Dok je divlji i sumanuti napad odbijao, otkrio je u tom
pravcu oblak prašine, iznad šipražja.
Evelin se uspravi, virnu iznad stena i ponovo klonu na
kolena, pogleda uperenog u Zapadnjaka.
— Mortimerovi ljudi?
Sejn klim nu glavom.
— Biće tako. I sve ih je poslao da te smaknu. Da li
još uvek nešto duguješ?
Usne su joj se trzale.
Zapadnjak potraži Džeka i drugog preostalog. Obojicu
je morao da skine s vrata u toku sledećih minuta, inače
su on i Evelin bili izgubljeni.
Džek je čučao iza jedne stene. Ali, drugoga nije video.
— Ostani na čas ovde da ležiš — šapnu on Evelin i
povuče se malo nazad, dok nije stigao do jedne pukotine
u steni. Tu je mogao, zaklonjen, četvoronoške da otpuzi
u stranu i da dobije Džeka u područje nišana. Neotkriven,
stigao je do kraja zaklona.
— Sejne! — viknu Džek ponovo. — M i očekujemo po­
jačanje. Za deset minuta ljud i će biti ovde. Im a ih više od
tuceta. Onda nećeš imati nikakve šanse. Pošalji ženu ova­
mo i onda možeš da odmagliš.
U istom trenutku, Zapadnjak se polako uspravio. Džek
takođe ustade. Napregnuto su se gledali u oči. U Džekovim
očima žarila se mržnja. Tada opališe jedan na drugog. U
istom trenutku kriknu Evelin.
Sejnoy metak pogodi. Džek ispusti pušku i zari prste
u jaknu, kao da hoće da iščupa odande metak. Onda pade
napred, prevrte se preko glave i ostade da leži.
Njegov metak otišao je u oblake.
Zapadnjak se okrete., Drugi tip je iznenadio Evelin.
Ležao je upola na njoj i držao „kolt” uperen u Sejna. I
odmah je pucao.
Sejn se baci na tlo, prevrnu u stranu i kliznu preko
ivice stene. Covek ispali još četiri metka, ali ne pogodi.
:— Sejne, pojavi se, ili ću smaknuti nju! — grmnuo je.
Hitro kao lasica, puzao je Zapadnjak duž stenovitog
zaklona i kada je stigao do kraja, brzo se uspravio i ugle­
dao čoveka na suprotnoj strani. Ovaj je držao revolver
uperen u Evelin.
Sejn opali u magnovenju i pogodi. U tom trenutku,
pod njegovim nogama zadrhta tlo. On iznenađeno podiže
glavu.
31

34. 'k k 'k Š E JN 'k 'k 'k
Jahači su stizali.
Sejn se prebaci preko stene, odvuče ranjenog bandita
u stranu, i osovi Evelin na noge. Ona se okrete i prebledi
kad Je ugledala tolike jahače.
Ovi se zaustaviše pred mrtvim konjim a i sjahaše. Je­
dan visok, koščat muškarac priđe sa ,,koltom” u ruci.
— Ko je to? — prošapta Zapadnjak.
— O, nebesa, to je Skak! Mortimerov prvi revolverás!
■— stenjala je Evelin.
Zapadnjak je zgrabi i pođe s njom ljudim a u susret.
— Hej! — reče, zastavši pred njima. — Baš nam je
dosta muka zadala.
— Ko si ti?
— Sejn!
Covek se osvrte i pogleda u onesveščene.
— Sta? Svi?
— Džek! — objasni Sejn. — O n je prešao na njenu
stranu.
Grm alj klim nu glavom.
— Da! Džek je uvek bio podmukao. — On podiže
„kolt” i uperi ga u Evelin. — Zao mi je! Ali, Mortimer
tako hoće.
— Trenutak! — prekide ga Zapadnjak i povuče ženu
iza sebe.
Skak je zurio u njega.
— M i smo je uhvatili! — nastavi Sejn. — Zbog nje je
sve moje prijatelje dohvatilo Džekovo olovo. Zato, ako ne­
ko treba da je smakne, biću to ja.
Skak spusti revolver.
. — Onda pucaj!
— Meni je Mortimer naredio da je dovedem nazad.
— Sta?
— Tako je kao što kažem!
— Zar ti ne znaš ko sam ja? Ja sam Skak!
— Sasvim je moguće da si ti Skak. Ali, ti nisi M orti­
mer. A ja prim am naređenja samo od Mortimera.
— Ko si ti? Tebe još nisam video.
— Ja sam čovek koji je uhvatio.
— Sta ti sebi zbog toga umišljaš?
— Ja ću je odvesti nazad na farm u — odvrati Zapad­
njak. — Tamo leže zlatnici.
On se okrete .s Evelin i pođe ka svom mrkovu, i ne
osvrćući se više na Skaka. Evelin ga pogleda iskosa.
— Zlatnici su u vroćiunn — objasni Sejn. — Suviše
32

35. 'kic'k S e j n -k'k'k
su teške da bismo i n jih još nosili sa sobom. Zato se ti
pobrini.
Niko ništa ne reče.
— Još si u životu — šapnu Zapadnjak ženi kad su
zastali kraj njegovog konja. Onda se nasmeši. — Tebe tre­
ba da štitim. O prokletim zlatnicima nije bilo nikada govo­
ra.
Ona pogleda Skaka i ostale, uzdahnu i klim nu glavom.
— Spasi me, Sejne.
To je bila i njegova namera. On je obgrli oko kukova,
podiže je u sedlo i vinu se iza nje. Dok se konj okretao,
dojaha Skak sa još šestoricom. Ostali su se brinuli o ra­
njenima i novcu.
— Jašemo za vama nazad! — objasni izdaleka Skak.
— Nepoverljivo kopile — šapnu Zapadnjak. — Ali,
ne brini se ništa zbog toga. Mi ćemo već naći mogućnost
da mu umaknemo.
Skak i njegovi lju d i uzeše Zapadnjaka i Evelin u
sredinu.
Skak je zaista bio nepoverljiv ,čovek. Za sve vreme
jahanja do farme, nije pružio .Sejnu i Evelin nijednu šansu.
Ženi zalupa srce čak u grlu kad su stigli do pamuC-
nih polja i kad je u daljini ugledala zgrade.
Mortimer i njegov sekretar stajali su na verandi, kad
se grupa s Evelin pojavila na farmi. Zlovoljno je vlasnik
farme gledao u ljude, a onda mu se pogled zakači za Skaka.
— Zašto ste je još jednom doveli ovamo? — upita Iju-
tito. — To nije bilo potrebno i to sam vam stavio do znanja.
— Hombre koji je uhvatio insistirao, je na tome —
odvrati Skak i sleže ramenima.
Sejn skide Evelin sa konja i povede je napred. Morti­
mer pogleda prema njima.
— Ti pripadaš Džekovim ljudim a — reče Zapadnjaku.:
— Kako ti je ime?
— Sejn!
Mortimerovo lice se zateže.
— Ti nisi dugo s njima?
— Tako je!
— Zato ti se i moglo desiti da učiniš i ono što nisam
naredio. Kada ja nešto samo i napomenem i to je naređe­
nje koje se bez oklevanja mora izvršiti. Za ubuduće, to
utuvi u glavu, ili pakuj svoje stvari.
» Sejn 28 33

36. ★★★S E J N 'k'k'k
Jedan od Skakovih ljudi dovukao je džakove sa zlat­
nicima do stepeništa i spustio ih tamo.
— Zlatnici, mister Mortimere — reče. — Prokleto je
teško.
Zapadnjak pusti Evelin, priđe stepenicama, pogleda
vreće i povuče jednu u stranu.
Svi su ga posmatrali. Skak se nasmeja i Ijutito i raz-
veseljeno u isti mah, pa pogleda Mortimera.
— Šta je s ovim? On radi ne samo protiv vaše želje,
već i bez ikakve naredbe kad mu vreća bode oči.
Zapadnjak se uspravi i pogleda Mortimera.
— Ja ću se još danas vratiti u logor, pa ću poneti zlat­
nike sa sobom.
— Ti ćeš ostati ovde i čekati na Lesloua! — prekide
ga Mortimer Ijutito. — Skak! On treba svakako ovde da
ostane. Uzmi ga u svoju momčad. Neka novac odnesu u
kuću i skloni mi tu ženu s očiju, dok ne odlučim šta će s
njom biti.
Onda potrča Evelin uz stepenice.
— Džese, moram da govorim s tobom!
Skak i još nekoliko ljudi stuštiše se prema njoj. Ona
odgurnu Zapadnjaka u stranu i pope se uz stepenice. Za­
ustavi se tik pred Mortirnerom.
— Džese, saslušaj me! — povika očajno.
Mortimer koraknu u stranu i pokaza palcem ka kući.
L judi priskočiše i povukoše Evelin sa sobom, M orti­
mer pređe ispitivačkim pogledom preko Sejna, a onda ode
sa svojim sekretarom za ljudim a i Evelin.
Dvojica priđoše cereći se Sejnu, sagoše se i odvukoše
vreće uz stepenice. Treći mahnu Zapadnjaku:
— Uzmi svog konja i dođi!
Vodeći konja za uzde, pratio je čoveka do mesta za
sedlanje. Pošto je rasedlao i napojio životinju, povukao se
u pokrajnu zgradu koja je momčadi služila kao konačište.
Pojedinci su stanovali u samačkim sobama, a ostali u veli­
koj prostoriji u kojoj su ležajevi bili postrojeni levo i de­
sno uz zidove. U sredini, nalazio se dugačak sto. Jedanj
crnoputi mladić je ušao, uzviknuo njegovo ime i rekao m u
da treba da dođe kod gazde Mortimera.
Sejn pođe za njim . Ovaj ga je poveo preko dvorišta u
glavnu zgradu. Mortimer ga je čekao na spratu, u svojoj
radnoj sobi. A li nije bio sam. S njim su bili i njegov sekre­
tar, Skak i još četiri revolveraša.
Mortimer je sedeo za svojim pisaćim stolom. Kraj
njega je stajao njegov sekretar. Skak i ostali stajali su

37. S E J N 'k'k'k
unaokolo u sobi, oslonjeni o zid. Iz njihovog ukočenog drža­
nja izbijao je oprez.
— Skini šešir! — naredi Mortimer kada se Zapadnjak
zaustavi pred stolom.
Ovaj posluša.
— Ko si ti? — upita Mortimer pretećim glasom.
— Moje ime je Sejn i ja . . .
— Stani! — Mortimer tresnu pesnicom o sto. — Bajke
ne želim da slušam. Zato pređi na stvar!
Jedan od revolveraša priđe Sejnu pozadi. Bio je to
Skak. On pritisnu Zapadnjaku revolver u krsta i uze mu
oružje iz futrole.
— Vreme mister Mortimeru je dragoceno — reče. —
On hoće da zna ko te je poslao ovamo, za koga ti ovde
špijuniraš. Pripadaš li ti teksaškim rendžerima?
Zapadnjaku je bilo jasno da ga je Evelin izdala. Sigur­
no je u tome videla poslednju mogućnost da umilostivi
Mortimera. Ako je time spasla svoj vrat, nije joj ni uzimao
za zlo.
— Čekam na odgovor! — grmnu Mortimer. — Govori!
To je naređenje!
— Vi vičete, znači da se bojite —■odvrati Zapadnjak.
Mortimer se zablenu u njega.
— Skak će pritisnuti i onda je svršeno s tobom, ti,
tvore!
— Da, ako pošalje olovo u mene. Ali, to vas neće spa­
sti. Momci iz Vašingtona su vam ušli u trag i kada ja pad­
nem licem o tlo, poslače vrlo brzo drugoga.
— Momci u Vašingtonu? — Mortimer promeni boju i
pogleda kratko svog sekretara.
—• Ljudi u ministarstvu unutrašnjih poslova, u vrhov­
nom tužilaštvu i svim krugovima koji su s njim a pove­
zani — pruži Sejn dodatno objašnjenje.
Mortimer ustade. Oči su htele da mu ispadnu iz duplji.
— Pretražite ga im.a li neku službenu značku ili legi­
timaciju!
Skak pozva svoje ljude u pomoć. Prevrnuli su Sejnu
džepove i stavili sve na Mortimerov sto.
— Mnogo novca! — reče Skak i pokaza smotuljak
novčanica. — To je više hiljada dolara. Ništa drugo. Tip
blefira. Krokodili su još uvek gladni. Odvešćemo ga u
močvaru.
— Otkud ti toliko novca? Je li to premija za glavu?
Treba li da me ustreliš?
— Nije nikakva premija! To sam dobio na kocki. Sem

38. 'k'k'k S E J N
toga, ne treba da vas smaknem, nego da vas odvedem u
Vašington.
Mortimer i nehotice ustuknu jedan korak.
— Pitam te još jednom; ko si li i ko te je ovamo po­
slao?
— Ja sam na to već odgovorio.
Mortimer se sašaptavao sa svojim sekretarom.
— Stavi svoje stvari nazad u džepove — reče, po­
kazavši na sto i nastavi da razgovara sa bledolikim m la­
dićem.
Revolveraši pustiše Zapadnjaka da priđe slolu. Onda
ga ponovo povukoše nazad, dr/.oći ga čvrsto.
Mortimer obiđe lagano oko stola.
— Pustite ga!
Revolveraši se skloniše u .«itronii. Samo je Skak ostao
iza Zapadnjaka i dalje mu prlll.skao cov revolvera u krsta.
Mortimer stade sasvim blizu Ziipadnjaka i odnieri ga.
— Sta znaju ti ljudi o tn(mi? Knlivo optužbe im aju
protiv m e n e ? ... Ja ću ti učiiiiii jcilun pn'dlog; Odaj mi
sve, i nećeš požaliti. Govori; i može.i dit ideš. Sve zlatnike
možeš poneti sa sobom kada me obavcstlii.
— Ja ne pridajem nikakvu vrednu.sl. /Jalu. Inače bih
s njim bio već davno iza svih brda.
Mortimerove oči se suziše u uzane proreze.
— Na kakav način plaćanja pomišljaš?
— Da li tako poslujete? — upita Zapadnjak.
— Ne razumem te!
Sejn pokaza desnim palcem preko ramena.
— On treba da skloni ,,kolt” sa.mojih leđa.
Mortimerov pogled kliznu kraj njega i pokretom glave
on pokaza revolverašu da odstupi ka vratima. Skak p(.islu~
ša. On zadenu revolver za opasač i koraknu u strann.
Mortimer je napregnuto posmatrao Zapadnjaka.
— Dakle?
— Ne verujem da možete još glavu izvući iz omče —
primeti Zapadnjak.
— Ja to ne razumem — dobaci sekretar. — Niko još
do danas nije podigao nikakvu optužnicu. Do nas još nisu
doprle nikakve vesti da je neko otvorio istragu protiv m i­
ster Mortimera, niti zbog kaRvog razloga.
Sejn ga pogleda i nasmeši se.
— Ja sam lično vodio istragu u Atlanti i Eaton Ružu.
— Sta? — prasnu Mortimer.
— Kakvu istragu? — upita sckretrn-. On se bolje sna­
lazio u zakonima nego njegov gazda. Ali, to nije bilo ni­
36

39. 'k'k'k S E J N k-k k
kakvo čudo., Za to je bio plaćen, a ako te gadosti i sam
nije činio, bio je za njih isto tako odgovoran.
— Zbog ubistva! — objasni Zapadnjak. — U m ojim
očima, i ne samo u mojim, nije zvečarka bila ubica, nego
onaj momak koji je zvečarku stavio u hotelski krevet i
čovek koji je izdao takav nalog.
— A taj čovek treba da sam ja? — upita Mortimer
praveći se da se zabavlja.
— Ludost! — prosikta sekretar.
Mortimer ga kratko pogleda i klim nu glavom u znak
saglasnosti.
— M i ćemo svakom to dokazati!
— M i smo uhvatili Harisona — napomenu Sejn i po­
diže ruku u znak odbijanja. — Sada mi nemojte samo reći da
tog čoveka ne poznajete. Zao mi je za vas, mister Morti­
mere. Ali, njegov iskaz je ispunio više strana.
Mortimer priđe svom sekretaru. Ponovo su se nešto
domunđavali.
— Harison je mrtav! — reče Mortimer posle izvesnog
vremena i vrati se ka Sejnu. Očigledno je hteo sa Zapad­
njakom da razgovara i da se nagodi s njim . Odjednom je
popustila atmosfera u sobi. Skak i njegovi revolveraši nisu
više izgledali kao opasni tigrovi, spremni na skok. Sa za­
nim anjem su pratili razgovor.
— On je bio ustreljen u hotelu! — dobaci sekretar. —
Dakle, nije mogao ništa da kaže.
— On je umro dan kasnije u bolnici od zapaljenja
pluća — tvrdio je Zapadnjak. To, naravno, nije bilo tačno.
Iz izveštaja Brigade Sedam Sejn je znao da je taj Harison
podlegao ranama na putu za bolnicu, ali, da je pri prenosu
dao iskaz i jednog čoveka teretio, iako nijedno ime nije
pomenuo. Za Sejna je ipak bilo jasno da taj čovek može da
bude samo Mortimer. Ali, to još nije mogao sa sigurnošću
da tvrdi. Njegovu pažnju privukao je teški, srebrni, šiljati
otvarač za pisma, koji je ležao na Mortimerovom stolu i
čekao je priliku da istovremeno ščepa Mortimera i taj ot­
varač. Mortimer je sve vreme stajao s druge strane. Izne­
nada, on koraknu nazad i poseže za kutijom sa cigarama
koja je stajala blizu otvarača za pisma.
— Želiš li i ti jednu cigaru? — upita Zapadnjaka.
Sejn je delovao kao munja. Oh povuče Mortimera is­
pred sebe, dograbi otvarač i pritisnu Mortimeru šiljak uz
vrat, povukavši se prema zidu i ostavši tamo, a da dotle
nijedan od revolveraša nije stigao da reaguje. O ni se tek

40. ★★★S E J N ★★★
tada trgoše i uperiše „koltove” ka .Sejnu ispred koga se na­
lazio Džes Robinson Mortimer.
Ovaj je krkljao i kašljao.
— Idite svi napolje! ■— naredi Zapadnjak.
— Sejne, tako ovde nećete postići ništa — uveravao
ga je sekretar.
— Mislim da sam još uvek ja na potezu — odvrati
Zapadnjak.
— Skak! — dahtao je Mortimer. — Idite!
Preteći, i protiv svoje volje isprazniše revolveraši pro­
storiju.
— I on treba da se izgubi! — produži Sejn kada su
revolveraši zatvorili vrata za sobom. Pri tom je mislio,
jasno, na sekretara.
Ovaj, međutim, prekrsti ruko na grudima i pođe ka
Mortimeru i Sejnu.
— Sejne! Kakvi su vaši zahtevi? Mister Mortimer može
da vas učini bogatim čovekom!
— To ću i učiniti! — proštenja Mortimer, koji se u
međuvremenu sav preznojio.
— Gubite se, ili sedite i pišite mi.st('r IVIortirnerovo pri-
znanje. On će vam diktirati.
— Sejne, ja sam u stanju da va.s ziiisi.a učinim boga­
tim — stenjao je Mortimer. — I ja ću . .,
— Još niste vi na redu! — prekide ga Sejn, ■— Prvo
treba da se otarasite vašeg sekretara.
— Mister Mortimer nema ništa da izjavi! — protesto-
vao je sekretar.
— Nestanite i pošaljite Evelin ovamo! — zaroža Za­
padnjak.
Sekretar je hteo još nešto da kaže. Ali, Srjnov pogles?
bio je tako rečit da se samo okrete i bez reči izack'.
Sejn priđe sa Mortirnerom pisaćem stolu i izvuče fio-
ku. Odmah je našao šta je tražio. U jednoj pregradi ležao
je ,,kolt” i bio je napunjen, Sejn baci otvarač za pisma na
sto, i priđe sa Mortirnerom ponovo ka zidu.
Trenutak docnije, uđe Evelin, Ostala je kraj vrata i
nesigurno posmatrala Zapadnjaka.
— M i putujemo! — reče Zapadnjak. Sve pripremi.
Jedna kola neka budu upregnuta,
— Objasni mu da nema nikakve šanse, Evelin! — va­
pio je Mortimer. — Reci mu!
Ona ga odmeri. I iznenada se promeni iziaz na njenom
licu.
— Muškarac kao šio je on, uvek ima šanse!
S8

41. 'k'k'k S E J N k'k'k
— Ti, zmijo! — prosikta Mortimer. — Još ćeš zažaliti
zbog toga. — Okrenuo je glavu. — Trebalo je samo da je
čuješ, Sejne, kako je brbljala samo da spase svoju kožu.
Upravo me je preklinjala da te smaknem.
— Idi i pobrini se za zapregu! — naredi joj Zapad-
nj ak.
Evelin klim nu glavom i ponovo izađe.
— Drolja, koju sam izvukao iz blata! — siktao je i
dalje Mortimer.
— Plavuša u A tlanti je bila ona. Je li tako?
— Samo se po sebi razume! — dahtao je veliki bos.
— Ta drolja mi se prosto nametnula da joj poverim takav
jedan posao. Harison je bio protiv. Nije hteo s njom zajed­
no da radi. Bojao se da će sve odati kandidatu za guver­
nera, ako joj bude obezbedio bolje plaćeni posao. Ona je tom
čoveku zaista nešto napomenula. Ali, on je već bio suviše
pijan da bi to shvatio. Harison, koji je zm iju stavio u kre­
vet, čekao je u holu hotela Evelin. Ali, smrt kandidata je
suviše naglo otkrivena, i policija je pokupila sve osobe
koje su bile s njim u društvu. Tada je ta drolja otkucala
Harisona i došlo je do pucnjave..
Sejn je sve vreme znao da je uhvatio pravog čoveka.
A sada je to čuo direktno od njega.
— Ni prema tebi neće biti fer, Sejne. Ti si već imao š
njom iskustva. Gore, u hramu. Zar si to zaboravio?
Vrata se otvoriše. Evelin uđe.
— Sve je spremno!
— Zmijo! — siktao je Mortimer gnevno. — Čekaj sa­
mo! Igra još nije ni blizu svog svršetka. Uz put će se još
pružiti prilika za obračun. Samo čekaj!
— Možeš da kreneš s njim, Sejne! — reče Evelin. — Ko­
la stoje napolju. Niko te neće goniti. Odvezi se prosto s
njim i odvedi ga na vešala.
— Još ćeš me zapamtiti, zmijo! — cepteo je i dalje
Mortimer.
Zapadnjak ga povuče ka vratima. Evelin koraknu u
stranu da oslobodi prolaz. Sejn osmotri lepu plavušu.
— Sta je sad opet? Ne ideš sa mnom?
— Kad on umre, ja ću naslediti farm u — odvrati že­
na. — Ljudi znaju sve. I sada je on još samo mrtav dobar.
— Ti si se preračunala, đubre! — režao je Mortimer.
Onda se zagleda u Zapadnjaka. — Preračunali ste se oboje!
Ali, da bih se s njom obračunao, moram prvo s tobom da
sredim račune.
30

42. — Znam da to nameravate — odvrati Sejn i povuč
ga dalje.
Sišao je s n jim niz stepenice, gledajući olco sebe i re­
volvera uperenog u Mortimera. Napolju su stajala kola.
Suviše kasno je opazio zasedu. Kada je sa Mortimerom
stao na kola, i oprezno se osvrnuo, osetio je da se kola
klate i to je bilo njegovo poslednje zapažanje. Nije više
mogao da reaguje. Tlo mu je pojurilo u susret i onda je
oko njega zavladala noć.
Uhvatio se za glavu i zastenjao. Opazio je mnogo lju d i
i čuo glasove. Ali, prošlo je dosta vremena dok je utvrdio
da se ponovo nalazi u Mortimerovoj radnoj sobi i da tamo
sedi zavezan za stolicu, okružen ljudim a, koji su napregnuto
i sa puno radoznalosti čekali da dođe k sebi.
Prvo što je video, bilo je Mortimerovo lice. Taj pogled
ga opomenu.
Bilo mu je jasno da m u ovaj čovek nije zaboravio, niti
će zaboraviti poniženje koje mu je Sejn priredio. S užasa-
vanjem je pomislio na sudbinu Evelin.
Svi su ćutali kad je Mortimer zakoračio ka njemu.
— Jesi li u stanju da shvatiš da se list okrenuo?
•Zapadnjak klim nu glavom i na tren se osvrte. Sekre­
tar je stajao iza pisaćeg stola. Skak je sada doveo osmoricu
ljudi, iako je Sejn bio vezan za tešku stolicu i samo je
glavom mogao da miče.
— Koje su vlasti, pre svega u kojim državama, povele
protiv mene istragu ili podigle optužnicu? — raspitivao se
Mortimer.
— Tim saznanjem nećete spasti glavu — odvrati Za­
padnjak. — To je gotovo, Mortimere. Možda možete još d?
odete za Meksiko. Ali, time možete samo da odugovlačiti
stvar. Pronaći će vas i tamo.
— To ti nećeš više doživeti, Sejne! — preseče ga Moi
timer hladno.
— Znam da to zavisi od vas.
— Dabome!
Mortimer ga je netremice gledao vl oči, a Sejn m u u
vrati pogledom i zavrte glavom.
— Ćutanjem potpisuješ sebi presudu! — primeti M<
timer.
Sekretar iskorači ispred stola.
40

43. 'k'k'k S e j n -k'k'k
— Sejne, mi imamo dovoljno ljudi i raspolažemo u
mnogim državama sa dovoljno veza da bismo saznali šta
si nam tvrdoglavo, po cenu sopstvenog života, prećutao.
— Od mene nećete više ništa saznati.
— Skak! — viknu Mortimer.
Revolverás i njegovi ljudi priđoše bliže. Dok su dvo­
jica odvezivali Zapadnjaka, ostali su ga revolverima držali
u šahu.
— Za jedan čas biće mrak! —^javi se Skak.
— Odvedite ga ipak! — odvrati Mortimer. — Kroko­
dili su i noću proždrljivi.
Pošto su m u vezali ruke na leđima, izvedoše revolve­
raši Sejna iz kuće.
Ona kola su stajala još pred verandom. Upregnuti ko­
n ji su čekali. Ljudi podigoše prečagu i narediše Sejnu da
se, popne.
Evelin je već ležala na podu kola, vezanih ruku i
nogu. Pratioci vezaše Zapadnjaku noge i još ga privezaše
za prečku da ne bi mogao da se skotrlja. Zatim poče vož­
nja. Dv^ojica su sedela napred na kočijaškom sedištu. Je­
dan je držao uzde i bič, a drugi pušku u ruci i tako se
namestio da je mogao da osmatra unutrašnjost kola. Jahači
su ih pratili.
Evelin je ukočeno gledala Sejna s užasnim strahom u
svojim lepim očima.
— Znala sam. da će te dovesti — prošaputala je posle
izvesnog vremena. — Voze nas u močvaru.
— Da nahrane krokodile! — prekide je Zapadnjak. —
Je li daleko odavde?
— Pre ponoći neće.mo biti tamo. Za jedan čas biće
već mrak.
Sejn zateže lice. Veze su stajale čvrsto. Nije bilo ni­
kakve šanse.
Ona se oprezno osvrte, a onda ponovo pogleda Zapad­
njaka. — Im am nož! — prošapta. — Cekaćemo dok se
smrači.
Sejn kh’mnu glavom.
Sunce je uskoro zašlo i počelo se smrkava.ti. Po^ sivim
pokrovom kola, brzo ]e nastupio mrak. Ali. Evelin je mirno
čekala da noć postane gusta kao testo, i da se više ne vidi
ni prst pred nosoin.
Iznenada leže ona kraj Sejna. Brzo se oslobodila, a on­
da presekla i Zapadnjaku veze. Zatim mu je tutnula sečivo
u ruku.
Im am prijatelje među Mortimerovim ljudima. Je­

44. •k'k'k S E J N k'k'k
dan m i je krišom i dodao taj nož. On će nam pomagati i
dalje. Moramo samo da se pobrinemo da izađemo iz kola.
Sejn se uspravi i pri tom joj obavi ruku oko ramena.
Miris njene kose prodro mu je u nozdrve. To mu je zaista
prijalo. Oboje su napregnuto zurili napolje iz kola. Sejnu se
činilo da raspoznaje četvoricu jahača koji su u dvoredu
pratili kola.
— Još četvorica jašu pred kolima — objasni Evelin.
— Da li je dovoljno mračno?
— Kad se duž ivice puta pojavi žbunje i drveće onda
bežimo.
— Prošeci pokrov sa strane!
Kola su jako tandrkala. Točkovi su lupali, osovine
škripale i sve je to zaglušivalo topot kopita.
Sečivo je bilo oštro kao brijač.
Sejn proviri, onda proširi otvor i povuče Evelin k se­
bi, kada je opazio da im se približava crni zid žbunja i
drveća.
— Skači! — prošaputa Zapadnjak. — Pažljivo padni,
a onda beži iza žbunja.
Bila je brza i spretna. Prekotrljala se preko prečage i
iskočila. Sejn je sledio njen primer i dočekao se tačno kraj
nje na meku zemlju. Još u skoku uhvatio je za ruku i po­
vukao za sobom.
U istom trenutku, bili su otkriveni! Jedan od četvorice
jahača iza kola viknu i odmah zatim začu se i pucanj. L jud i
poteraše konje u galop.
Sejn je trčao što je moga brže i vukao ženu za sobom,
bacio se u žbunje i odmah se osvrnuo. Onda povuče Evelin.
Iza n jih kola su se zaustavila. Pozivi i krici odjekivali
su okolo. Praštali su pucnji. Jahači uđoše u žbunje.
Sejn ustade, podiže ženu na noge i potrča s njom dalje.
Posle stotinak metara izađoše iz žbunja, pređoše preko pu­
ta i potrčaše na drugu stranu, kroz šumu koja je ovde bila
gušća. Lišće i granje šibali su ih po licu. Sejn je išao dokle
god je mogao, i nemilosrdno vukao ženu za sobom.
Najzad ona pade na tlo, a za njom i Zapadnjak. Pot­
puno iscrpljeni, oznojeni i bez daha, ležali su jedno kraj
drugog. Prošlo je dosta vremena, dok je Zapadnjak ponovo
podigao glavu i oslušnuo.
Iza njih je bila potpuna tišina.
— Znaš li gde smo? — upita on posle izvesnog vre­
mena.
— Da! — dahtala je Evelin. — Moramo dalje. Ali, če­
kaj još malo.
i2

45. S E J N -k'k'k
Zaronila je ponovo lice u ruke. Ramena su joj se snaž­
no dizala i spuštala, dok je hvatala vazduha.
Sejn joj je ostavio vremena. Seo je, osvrnuo se i osluš­
kivao napregnuto. Ali, i dalje je bila tišina.
Evelin iznenada ustade.
— To će ga dotući! — rekla je. — Možda sada već
zna šta se dogodilo.
Jasno je da je pri tom mislila na Mortimera. Sejn se
diže.
— Kuda sada? Mogu da zamislim da će Mortimer da
podigne na noge sve da nas uhvati.
Mračno se osmehnula.
— To ne treba da te brine. Uskoro ćemo biti u sigur­
nosti. A onda on neće imati ni trenutka mira.
Krenuli su dalje i Evelin je preuzela vodstvo. Posle
otprilike osamsto metara začu Sejn njištanje konja. On
uhvati Evelin čvrsto i stade.
— Prokletstvo, tamo je neko pred nama! — prošapta
i uze u ruke nož — jedino oružje koje je imao.
— Dođi dalje! — odvrati žena. -— To je naš konj.
Sejn krenu za njom. Životinja je stajala na uzvišici
među drvećem. Covek koji joj je dao nož kao da je samo
na njih mislio.
Dok se Sejn osvrtao za čovekom, tražeći ga, Evelin od­
veza konja i uzjaha.
— Dođi! — pozva ga. — Videćemo ga tek ujutru.
Zapadnjak se vinu iza nje u sedlo. Prepustila mu je
uzde i naslonila se na njegove grudi.
— Jaši dalje u tom pravcu! — dodala je samo.
Pokrenuo je životinju i obgrlio Evelin. Konj je išao
mirno i ona nije mogla da sklizne s njegovih leđa. U Za­
padnjaku se razlivala neka toplina.
— Logorujmo ovde! — iznenada ga prenu njen glas.
Bila je već davno prošla ponoć.
Sejn povede konja pod krošnje drveća i zaustavi ga.
Sjaha i pomože njoj da siđe. Ona se odmah okrete ka njemu
i obgrli mu vrat.
— Hvala ti, Sejne! — reče i poljubi ga.
On se osmehnu iznenađeno.
— Kako? Ja treba tebi da zahvalim!
N ije mu odgovorila. Samo mu je ponovo pružila usne.
Tada je on poljubi i ona mu odgovori svim svojim bićem.
— Požuri! — reče mu posle izvesnog vremena. — Po-
krij me ćebetom. Zim a mi je.
43

46. 'k'k'k Š E J N -k'k'k
Nije mu trebalo dvaput reći! Bar ne od strane žene
kao što je ona.
N jen pomoćnik mislio je na sve. Bar što se tiče opre­
me. Iza sedla, bilo je umotano i privezano široko čebe. Sejn
rasedla konja i baci čebe u travu. Dok se pobrinuo za konja,
ona je pripremila ležaj, i kad je legao kraj nje, bila je pot­
puno naga. Obgrlila ga je i privukla sebi.
Kakva žena! Tako je nekako zamišljao pravu!
Da je bila Mortimerova saučesnica, na to nije mislio.
Bar ne ove noći. Bez nje on više ne bi bio u životu. Do
ovog vremena krokodili bi ga već davno pojeli.
V I
Evelinin pomoćnik bio je Skak!
Sejn nije mogao da veruje svojim očima kada je re-
volveraš dojahao kosinom ka njihovom logorištu.
Zapadnjak je već bio ustao i prao se u maloj lokvi
iza drveća. Tamo se obukao i sačekao dok Skak nije stigao
do Evelin, koja je još ležala pod ćebetom. Gola.
Evelin se trgla kad se kraj nje razlegao tutanj kopita.
Ona uplašeno diže pogled.
Skak sjaha, priđe joj i spusti se kraj nje na koleno.
Hteo je da je zagrli. Ali, tada ugleda Zapadnjaka, kako do­
lazi iz žbunja i shvati da je ona naga.
Odmah ponovo ustade.
— Skak! Ništa nije bilo ■— reče ona brzo. — To mo­
raš da mi veruješ.
■ — To vidim — procedi revolverás divlje.
Evelin htede da skoči, zaboravivši za trenutak da ne­
ma ništa na sebi. Brzo se ponovo zgrčila.
Zapadnjak je stajao pet koraka od njega. Skak naglo
pruži ruku ka dršci revolvera.
Ali, Sejn je munjevito reagovao.
Dok je Skak povlačio oružje, baci se Sejn unapred.
Skak opali. Ali, tada je već bio zaslepljen peskom koji m u
je Zapadnjak vrhom desne čizme sasuo u lice. Drugi put
nije stigao da opali. Srušio se sa Sejnom na tlo i Zapadnjak
m u ote oružje iz ruke. Onda ga udari njime. Revolverás
ispruži sve četiri i ostade da leži.
Sejn se podiže. Pogled mu je bio uperen u Evelin. Ona
je škoCila.
— Oh, gospode! — zaječala je. — Zar si ga ubio?
— Koješta! — preseče Zapadnjak. — Ali, on je hteo
'đa ubije mene.
44

47. •k-k-k S, E J N
— On nije znao za tebe — uveravala ga je. — I to ga
je jako iznenadilo.
— Zbog toga nije morao odmah da pođe sa revolve­
rom na mene! — gunđao je Zapadnjak.
Ona se brzo obuče.
Sejn joj priđe, ali, ona ustuknu kao da nije želela n ii
šta više da se dogodi.
Sejn ostade na mestu, mereči je.
— Kako ćemo dalje? — upita. — Kako si ti to sebi
zamislila?
— Jahaćemo na farm u i ti ćeš povesti Mortimera
sobom.
— Tako ćeš ti moći da dođeš do svoga nasledstva.
— Mortimer je čovek za kojim si tragao! Zar ti to
nije dovoljno?
Sejn se namršti.
— To je tačno. Ali, to tebe ne interesxije. Ti misliš
s'amo na sebe, na svoj tal. — Zadenuo je Skakov „kolt” za
pojas, prišao njegovom konju i izvadio pušku iz futrole.
N ajradije bi seo na konja i odjahao. Ali, nije imao blagog
pojma gde se nalazi.
— Nedaleko odavde, nalazi se jedan napušteni m ajur
— objasni ona. — Skak će nam tamo doneti sve što nam
je potrebno. On mora da se vrati. Ne možeš ga pustiti da
odjaše bez oružja. To bi samo izazvalo sumnju.
— Sve će doneti u majur? Misliš, tvoje stvari?
— I puške. Sve što nam nedostaje, doneće. Reći ću mu.
— Ne bi li bilo bolje da se ja izdvojim?
Evelin ga je merila.
— M i moramo kroz močvarnu oblast. Ti ne poznaješ
put.
Sejn skide bocu sa roga sedla, i izli tanak mlaz vode
na Skakovo lice. Ovaj se trže i odmah otvori oči. Uspravi se
i osloni o laktove. Sejn ponovo začepi bocu i vrati Je na
svoje mesto.
Evelin kleče kraj revolveraša i pritisnu mu dlanovei
uz obraze.
— Ja jašem sa Sejnom na m ajur! — reče i zagleda'
m u se ispitivački u oči. — Jesi li me razumeo, Skak?
O n se trže i protrlja oči. Evelin se podiže i pruži ruKu
prema Zapadnjaku. Ovaj joj bez reči dodade revolver i
pušku.
Skak skoči na noge, posrnu malo, ali onda se ukopa u'
mestu i besno pogleda Sejna.

48. -k-kk S E J N k'k'k
— Savladaj se već jednom! — prosikta Evelin uzru­
jano.
Skak je odmeri. Ona mu pruži „kolt” i pušku.
— Dovedi nam još jednog konja i za Sejna revolver
i pušku. Naravno i hrane za dvoje.
Skak ode do svog konja i uzjaha. Pratila ga je i steg-
la ga je rukom za butinu.
— Jesi li me razumeo, Skak?
— Razumeo sam i te kako, samo se pitam da li mi
se i;o sve isplati.
Ponovo je ošinuo Zapadnjaka mračnim pogledom.
— Sejn neće ostati — tešila ga je Evelin. — Cim
Smakne Mortimera, otići će iz ovog kraja.
Skak poj aha uzbrdo, a da se više nije ni okrenuo.
— Zar ga nisi primetio kako dolazi? — prasnu ona,
pošto se Skak izgubio s druge strane uzvišenja.
— U svakom slučaju prekasno — objasni Sejn. — Sem
toga, nisam mogao znati da je on tebe namenio sebi.
Ona zakoluta očima tobož naljućeno.
— Uz rizik koji zbog mene preuzima, to nije čudno,
zar ne? On je kod Mortimera uvek imao dobar položaj.
Sejn se iscerio.
— Moj rizik nećeš da proceniš?
Nasrnejala se lukavo i dvosmisleno u isti mah, prišla
m u i zagrlila ga.
— Zar se nisam odužila? Noćas! A na m ajuru ćemo
takođe nekoliko dana biti sami.
Sejn je poljubi. Usne su im gorele i oboje bi ponovo
rado počeli s tom igrom. Ali, sunce se uspelo nad hori­
zontom. Morali su dalje.
Zapadnjak osedla konja i kroz pet minuta krenuše. U
susret močvari, do koje su stigli kroz jedan čas. Do kasno
posle podneva jahali su po malim ostrvima ili kroz plitku
vodu, kroz šumu mango drveća. Tu je moralo biti na h ilja ­
de krokodila. Sejn je bar tako pretpostavljao. Ali, Evelin
je znala siguran put kroz kolonije reptila — ljubitelja sun-
čanja.
Kada je sunce počelo da se kloni zapadu, stigli su do
čvrstog, brežuljkastog zemljišta. Odatle je Sejn već video
majur. Kuća za stanovanje bila je izgrađena od drveta.
Stale i ambari bili su od trske. Zgrade su izgledale baš
tako kao da ih dugo niko nije koristio.
Zapadnjak dojaha do kuće za stanovanje i tamo otkri
sveže tragove. Oni su mogli poticati samo od Skaka, koji
46

49. 'k'k'k S E J N k'k'k
je pre njih bio tu. U kući je na stolu stajala hrana. Evelin'
oseti glad kad ugleda pun sto. Sejn je tražio oružje.
— Napolju mora da ima drva — reče ona.
— D im bi mogao da privuče Mortimerove ljude! —*
opomenu je Zapadanjak.
— Ovde ne moraš da se bojiš da ćeš biti otkriven.
Skak nam je skinuo ljude s vrata.
Sejn je pregledao sve fioke, police i ormare, tražeći
oružje. Nije mu se dopadalo da ovde zavisi od Skaka.
— Sta to tražiš? — upita ona Ijutito.
— Cegrtaljku! Im am samo taj mali nož. Kako to da
ti Skak nije doneo bar jedan revolver?
— Zato što smo ovde sigurni!
Takvom pomisli Sejn nije bio zadovoljan, ali, morao
je da se povinuje. Izašao je i našao drvo za potpalu iza
kuće. Upravo su bili gotovi sa jelom, kad je dojahao Skak.
Evelin i Sejn izađoše iz kuće. Skak je vodio još jednog ko­
nja na uzdi, u čijoj je futroli na sedlu bila puška. Preko'
roga sedla visio je opasač sa ,,koltom”. Pozadi je bilo umo­
tano i pričvršćeno ćebe. Sem toga, životinja je bila u od­
ličnom stanju i dobre rase. Ali, drugih konja na Mortime­
rovoj farm i nije ni bilo.
Skak sjaha.
— Mortimer je naredio da se opkoli cela oblast — oba-
vestio ih je. — On je uveren u to da ste još ovde. On sam
je sa jednim odyadom odjahao ka cesti za Baton Ruž. Op-
sednut je fiks-idejom da Sejn hoće tamo, i da će ga tamo
uhvatiti.
Evelinine oči zasvetleše. Pogleda u Sejna.
— Sada znamo gde možemo da ga nađemo.
— Ti hoćeš da jašeš sa Sejnom? — upita Skak izne­
nađeno.
— Sejn ne poznaje put. On ovde nikada nije bio.
— Onda ću ja jahati s njim ! — odluči Skak.
Evelin ga odmeri Ijutito.
— I ja treba da sedim ovde i da se kiselim?
— Za dva-tri dana niko se nije ukiselio — odvrati re­
volverás.
— Ja ću jahati sa Sejnom! Ti ne možeš predugo da
izbivaš odande, a da ne izazoveš sumnju.
— Ne draži me! — siktao je revolverás.
— Izgubio si naš cilj iz vida! — dobacila mu je.
— Imamo li m i još uvek zajednički cilj?
Ona lupi nestrpljivo levom nogom po tlu.
— Na to sam ti već jutros odgovorila. Ali, ako si hteđ
47

50. 'k'k'k S e j n ★★★•
da Sejna pošaljemo do đavola, zašto nisi sam ustrelio Mor­
timera? Sad to mora on da tičini!
— Zašto mi ne verujete, Skak? — umeša se Zapad­
njak. — Uhvatiću Mortimera i izgubiću vam se s očiju.
Samo zbog tog razloga sam došao ovamo. To ste već morali
da shvatite.
Skak nije obraćao na njega pažnju. On se okrete ka
Evelin. t..
— Ja ti ne verujem! —- reče joj. Onda uzjaha i U d a lji
se.
2ena je besno gledala za njim.
— Jaši s n jim — reče joj Zapadnjak. '— N ije mi više
potreban vodič.
— O n će da radi šta ja naredim, sviđalo mu se to ili
ne! — praskala je od Ijutine.
— Kada možemo da stignemo do tog puta?
— Za dva dana!
— Koliko je, ljudi sa Mortimerom? Skak je mirno mo­
gao nešto više da nam kaže.
— M i ćemo se opet sresti s njim ! — odvrati Evelin i
uđe u kuću.
Sejn priđe mrkovu i rasedla ga. Onda ugleda Skaka
na zapadu kako nestaje između brežuljaka.
N ije .mu bilo do toga da tog čoveka razdražuje. Momak
je bio ljubomoran i zbog toga ga je mrzeo kao kugu. Ve-
rovatno se plašio toga da b i ,Evelin mogla, kada postane
gospodarica farme, da zatraži od njega, Sejna, da ostane.
A u tom slučaju bi Skaku sa Mortimerom kao gazdom bilo
bolje.
Evelin kao da je pročitala te Zapadnjakove misli. K a­
da se smračilo, ona unese Sejnovo čebe u kuću.
— D ođi — pozvala ga je. — Skak je daleko. Sem toga,
ja njem u nisam obećala ništa. To samo on sebi nešto za­
mišlja.
— To je trebalo da mu jutros ili još ranije kažeš.
Nasmejala se i obavila mu ruke oko vrata.
Kada to bude morao da sazna, saznaće.
Sejn je poljubi i odnese do kreveta. Bila je prava zrni­
ma. U tome je Mortimer bio potpuno u pravu. Zm ija koja je
i njega omotala.
V II
Još pre sunčevog izlaska, napustiše Sejn i Evelin ma~
5ur. Pojahali su na sever, u močvare, i kad su uveče zasta­
li, došao im je Skak u susret.
’4»

51. -kiK'k S E J N
— Mortimer se vratio do poštanske stanice — počeo
je da ih izveštava, a da se nije ni pozdravio. — On će sa
svojim sekretarom spavati u kući, a ljude je poslao u am-
bar ili da logoruju na otvorenom, kako ko hoće. Ja ću ja­
hati sa Sejnom dalje. Ti možeš da jašeš direktno ka cesti^
Evelin. Biro i ostali čekaju samo na tebe.
Žena pogleda Zapadnjaka.
— Slažeš li se?
Sejn klim nu glavom. Evelin i Skak želeli su farmu.
Dok je Mortimer živ, moraju oni oboje da igraju protiv
njega otvorenim kartama. Može biti i da Skak zaista ne
veruje Evelin i da je nepouzdan. Ali, to je bio rizik, koji
je Sejn prosto morao i bio voljan da preuzme.
Bez jedne reči, poj aha Evelin i odgalopira ka zapadu.
Kada je više nisu videli, Skak okrete konja i krenu.
Takođe bez reči. Zapadnjak krenu za njim.
Pri poslednjim zracima dana, stigoše do uzvišice po
kojoj je vijugala cesta ka istoku. A dole, ugledaše ruševine
stare stanice za zamenu konja.
Mortimer se dole već smestio sa momčadi. U malom
koralu muvalo se dvadesetak konja, a posvuda su stajali
stražari. Sejn i Skak bili su šipražjem zaštićeni od pogleda
odozdo.
— Bilo bi mi drago kad biste ga ustrelili — javi se
Skak. — Tako bi sto bio očišćen.
— Ja imam nalog da ga živog dovedem na sud!
Skak ga odmeri.
— Mislio sam da to činite za Evelin. Ja mogu da vam
izručim vašeg čoveka bez po muke. — Iscerio se podrug­
ljivo. — Taimo dole nalazi se tuce ljudi, koji vam, ako ja ne
zviznem, neće uraditi ništa.
— Zašto niste smakli Mortimera kad ste vi i Evelin
toliko zainteresovani za njegovu smrt?
— Postoji razlog!
— Ona ne želi da posle bude ucenjivana. Od vas, mi­
slim!
Skak je- zurio u njega. Pogled revolveraša odavao je da.
3’e svojim sillutojasma pogodio usred mete.
Zapadnjak se nasmeši.
— A sa svedocima se posle neće dogoditi ništa?
™ Evelin je žena koja može svakog muškarca da omo­
ta oko prsta — odseče Skak. — Čak i jednog sudiju!
To je Zapadnjak znao.
~ Sta vam je Evelin obećala? Samo pasao predrad-
nika? Ili možda i brak!
4 8e3n ^ 49