zoran

3. Sili
DŽEK SLEJD
LOV NA ANĐELA
SMRTI
NIŠRO FORUM-OOUR MARKETPRINT

4. EDICIJA VESTERN ROMANA
S E J N
Broj; 67 ,
Glavni 1 odgovorni urednik:
Svetozar TOMIC
Urednik:
Zorka CiRiC
Naslov originala:
Jack Slada
HUNTING ON THE ANGEL OF DEATH
Recenzija:
Miloš SIMIC
Prevod i adaptacija:
Miloš SIMIC
Lektor;
Olivera SIJAČICI
Tehnički urednik:
Valerija SREDER
Naslovna strana:
Ferenc BARAT
Korektori:
Ida CEKIC
Iren MENGL
Štampa: 5. XII 1B84.
Tržište: 16. XII 1984.
Izdaje i štampa NISRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi
Sad, Vojvode Mišića 1. Glavni i odgovorni urednik: Svetozar TOMiC.
Urednik: Zorka CiRiC. Naslov originala: Jack Slade — HUNTING
ON THE ANGEL OF DEATH. Copyright: 1976. by Towe Publica­
tions INC, prema ugovoru sa GPA iz Minhena.
Oslobođeno osnovnog poreza na promet, mišljenjem Pokrajdnskog
sekretarijata za obrazovanje, naulru i kulturu SAP Vojvodine, broj
413-12/79 od 28. II 1978. godine.

5. Sejn je u rukama cirža:) „vinčesterku” spremnu za paljbil.
Sa jeancg uzviSsnja gledao je doie u napušteni grad Kofu. A pa­
či poglavice Golkipera nadirali su sa svih strana prema K orbi-
jevim banditima i naterali ih da se ogorčeno brane.
T ri kuće u gradu su bile u plam enu i topli pustinjski vetar
raspirivao je plamen. Oblaci prašine i dima zaklanjali su vidik.
Borba je bila sve žešća. Preživeli revolveraši pružaJl su
otpor, utvrdivši se na raznim mestima. A pači su bili trostruko
brojn iji i žestcvko su napadali.
Zeleli su skalpove bandita i njihovo blago. Po.glavica G oi-
kiper je bodrio svoje ratnike i terao ih da napadaju.
Revolveraši su već odavno zažalili što su došli u ovaj pro­
kleti grad. Koifu. Jer, plen bande, više od pola m iliona doJara,
nisu uspeli da pronađu. A sada je izgledalo da će još izgubiti i
živote.
Zapadinjiak se još uvek nije mešao u borbu. On je jahao i-
spred jednog dosta jsko>g eskadrona konjice koji se, pod koman­
dom kapetana Balanžera, približavao napuš’tenorm gradu.
Sejn ie, u stvari, gonio vođu ucenjenih ljudskih glava D. D.
K orbija. Pokušao je da ga uhap,si, ali uzaludno. Najzad je bio
prim oran da ga ubije u dvoboju.
NjegOiV nalog od Sodrne brig.-2de je time bio izvršen. Opa­
snom zločincu,i glavosoči, koji je sejao smrt na sve Strane, ovim
je bio prskin-uit opasni zanat kojim se bavio.
V eiar je nosio dinn i isk’-e orem a m®stu gde ■•¡e nalazio Z a­
padnjak. Počeo je da kašlje : stavio bamdanu ispred usta.
Visoki čovek se osmehnuo Ijutito kad je ugiledao kako A pa­
či kao osioe napadaju p^ed^•odniika bamde Semgra Ceroka i osta­
le bandiiite. Vaitra se širila sve više. Napoištene drvene kuće grsi-
da duhova več godinama su se sušile i gorele su kao barut.
Topli pustinjski vetar naduvavao je plaTnen kao kaikafv o g r o ­
man meh i pretvarao K ofu u pravi pakao u kom e su stalno pra--
skali pucnji i odjekivali krici.
— M ogli bi več da se pojave — m rm ljao je visoki čovek
sebi u bradu. Pri tom je mislio na konjianike am eričke voaske
k-oji su jahali pod kom andom kapetana Balanžera. — Inaže. ako
stiifnu kasnije ovde će zateći samo jed^iu veliku ROmllTi pepela.

6. -k'k'k Š E J N -k'k'k
n
Seinigr Čeirok bio je zaiuzeo položaj u maLod kapeli girada za­
jedn o sa još četiri drugara.
. Ijiudi su kašljalii od dima. Pucali siu kroz uzame proKore na
Aipače k oji su se kretaili kao kakve seaake obaviijieml gustim di-
HKwn.
D va bandiita bida su ranjiena. Upravo toj? tren«uitka je krup­
ni Cerok ugledao kako jedan od njegovih drugara posrče u na­
zad sa uzanog prozora. Jedna inda/janska strela probala je n je­
govo grlo.
Jezivi, radosni Jarici odjekiniuM siu naipolij'u. Apačd su u krugu
kapele staijiaM u zaiklonima.
Banditi su bili zatvorili glavni i sporedni ulaz u kapelu i
poduprli ih. teškim klupama.
Na m aloj crkvi postojao je jedan dirveni prostor ispod ta­
vana i zvKmilka do koga se dolazilo preko merdievima. Z vono je
preživek) sve nedaće prohujaliilh, w em «iia i još uveik visiilo na
tarinfjiu. Jedan strelac zauzeo je taano gore položajj i neprestano
pucao iz „vinčesterke” .
Bamditi su uspeli da spasu samo svoja dva konja iz oronu-
te konjiušnice i dovedu dh u kaipelu. Obe životinje bile soi veza­
ne za (tešku prevm iutu klupu. One su neprestano virištale i pofcu-
šaivale da se oeloboide. M iris požaia i neprestani pocniji izazva-
3tt su pandikiu.
Sengr C erok tibaiia k rv sa obraza. Okrznuo ga je neki iver.
¡AiM, sean te sitnioe snažni predvodnik bande je bio nepo’iređen.
P ogledao je besno na driigu stranu gde se nalaziio Lanredo
KM . Desna truka isnad lakta m ladog bandita bila je povezana
maziaonotm. Kana je bila laka.
— Sbo m u gKMnova još jednomJ — grm nu Cerok i opsova —
ZaSto se gaeda ne javlja? Nj'omu uvek u teSldm trenucim a pa­
dne nešto dobro na pam et I, šta je sa tim Džknoan Ijaibdkom?
N ije se jdž vratio!
Ceroik je poslao Laboka da potraži ostaSe jo š dok stvaal n i-
BU Stajale (taiko loše. I njega je Zaipadnjak bio pogodio neposred­
no pošle d v ob oja izm eđu S ejna i Korbilja u Silver-bel sadxinu.
Jedsai o d bandita, pucaroiš divljeg izgleda, k oji je limao v i­
še rupa u vilici nego li zuba, pokazao besno vrhom cevi revolve­
ra k oja se još uv^i: pušila prem a Lamedo K idu, m ladom bandi­
tu k o ji je baš tog trenutka ispalio metale kroz prozor.
— On nam je natovario na vrat sve ovo. Nadcradaje bihi ga
upucao kao zeca na ledini!
— Da nisi ni pomis’lio na to, Pneniči! — zaigirme Sen^r C e-
lok .
— Po-tneban nam je svafci čoveik. Samo, šta ili se to idosodBlo
sa ositajlima?
— Sta bi se moglo dogod'i'ti? — uipita Frenči ogorčeno. —

7. -k-k-k S E J N -k'k'k
Oni su svi već m rtvi ljudi. Poubijali su ih Apači, a sigurno ć e u -
siiofo i nas. Samo da nije ova vrućina. UskorO' će ceo grad biti
u piaine-nu. iNieoo je sve crveno od valre. Kao da se nalazim o
usred pakla.
— Tamo ćeš uskoro i otputovati, ako ne zavežeš svoju poga­
nu njušKu! — doviknu četvrti revolverás, A rčer Blek. — Ona­
m o s druge strane gde se nalaze proistoirije bivše kompainijje li o -
ia-rudinici borba joá traje i stalno se puca. Veroyatno je i gazda
tamo, aii naši drugari ne mogu da se probiju dovde.
— M agarče! — viknu i ’renči Ijuitito. — Da m ogu oni bi
uhvatili magiu i ostavili bi nas ovde tiklješteme. Taimo napoldu
naiazi se bar dvesto divljiii Apača. Taj Goilkiper, aždaja koja
guta beie ljude, čeka strpljivo naše skalpove.
Franči pritisnu levom rukom ranjeno mesto i prosteinaa.
Prolom i se jeziv krilt. Fremči se prom uklo amejao.
— K, onog crvenog sam sredio — reče on. — Sada leži tamo
pored zida groblja. N jegovi crveni rođaci m ogu odmah da ga
sahrane tu na licu mesta.
Apači napolju divlje kriknuše. Ciitava kiša sta-ela i olova
sručila se na zidove kapele.
Strele su fijukale kroz uzane prozore koji su biíM tako ma­
li da čovek ne bi mogao da se provuče kroz iijih.
K on ji su vrištali i propinjali se.
Jedna životinj'a se odvezala i počela u paničnom strahu da
skače tam o-amo. Sengr Cerok je upuca.
— Šta ti sad ovo znači? — Viknu Laredo Kid.
— Ti siguinno misliš da ću m irne duše dozvoiliti da m e ta
prokleta raga usmrti svojim kopitam a! — odvrati predvodnik
bainde grubo. — Pazite, ljudi! Onamo preko!
Pucao je u pravcu prozora na uglu zgrade gde je baš tog
trenutka jedan A pač uperio puščanu cev prem a mdima. Zrno je
zviiznulo crvenokošcu pored samog uha i on se sagnuo.
Laredo K id potrea prem a prozoru, ali A pač je već bio n e-
sitaio.
— B udi oprezan, Kide! — opom enu ga Sengr Cerok. — In­
dijanac se sigurno nalazi pored prozora, iM čuči ispod n,ipga.
Srediće te ako se pojaviš tamo.
— I, šta da radim?
— Da paziš, hombre!
Drugi konj je vrištao i trzao se, ali nije uspeo da pokida
uzdu kojom je bio vezan za crkvenu Miupu.
Sengr Cerok j^e ispalio metak. M edutim, prom ašio je Apafia
koji je napoilju podigaio glavu iz svog zaklona.
Postajalo je sve toplije. Predvodmik bara.de obrisa znoj sa
čela i opsoiva.
Vatra je besnela. Crveni plam en uzdizao se visoko prema
nelju. Ovo će verovatno biti poelednja borba K-orbiieve bande.

8. i>cick S E J N -k -k if
Ceo istočni deo grada je goreo. Plamen j-e gutajo sve unaoko­
lo,
ni
Na prvom spratu nekadašnjih kancelairijskih proistoirijia rud­
nika otpor su pružala joS tri revolveraSa. D vojica oandiia leža­
li SLI m rtvi na potiu prostorije. Golkiperovi Apači su već bi'ii u -
šli u donji deo zgrade, a vise n jih se pntaijiiio iza aporednih zg­
rada.
Banditi su iednim inasivniim orm arom bili zatvoirili donji
ulaz na stepenice. Fil Evert, mršavi pucaroš sivih očiria, ispalio
jiB metak iz „kolta” kada je jedan Apač pretrčao prebio krova
susedne zgrade, pokušavajući da dospe do m rtvog uigla između
dva prozora.
A pač stade kao da je naleteo na neki nevidljivi zid ispred
sebe. Pao je u prašinu i ostao da leži u dvorištu.
Evert je m orao odmah da se povuče unutra, j^eir 3u fcusle i
strele izrešetale okvir prozora.
Kada se usudio da ponovo prornoli glavu i ponledao kroz
prozor napolje ugledao je A pače na konjim a k&ko gadopiradu
kroz oblake dima. Palili su i daljie zgrade u gradu. Fil Evert je
prim etio još jednog j-ahača. Bio je to poifflavdca Goilkiipor.
Goikiper je zaiustavio svog konja na placi Kofe. N jegov mu­
stang je nem irno udarao nogam a po tlu. Jahač ga je grubo po­
vukao za uzdu. Snažni Apač bio je prebacio preko sebe pokri­
vač. N jim e je sakrivao zavoj na grudim a i ranjenu levu ruku
k oja je bila povezana om čom oko vrata.
Zapadnjak je dvaput ranio, poglavicu. Jednom kuiglom u
levu po.diakticu, a drugi put sabljom prilikom napadja konjice
kod Lafing V oter izvora.
Golkiper je osećao bolove. Pi.a'na na grudima ga je pekla.
U bodi su peckali kao usijane igle, ali je morao' da vodi srvoje
raitnike i da im služi kao pnimer, jer inače ne bi m ogao da dalje
ostane n jih ov poglavica.
GoTtkiperu je bila jako važna pobeida nad banidom ucenjenih
[Cjudsikila glava da bi učvrstio svoj poltiaíiljani ugled. Sa puno m r-
žnjje pom islio je on na Sejna. M eđutim, o i na kraj pameti miu
n ije palo da se visoki čovek nalazi ovde u nekadašnjem gradu
rudara.
T ri ratnika sa se šikaro uvek ntalaziila u blizini Golkipera.
Cesto su odlazili i vraćali se. Prenosili su G olciperova naređe­
nja. Apačim a koji s^i se bordli i obave.šitavali poglavicu o toku
borbe.
Pog'lavica Golkiper je uiveo sve svoje ljude u bombu. Cak
nije ostavio ni izviđaiče van grada. Jer, milje mu n i na kraj pa-
metó palo da se kofajioa može pojaviti negde ovde u blizini gra­
da.

9. -kk-k S E J N-k'k'k
Pogledao je Ijuitito kroz plamen. Neće proći m nogo vrem e­
na, a 011 će povuci svoje ratnijse iz K oie i osiaviti grad da izgori
do temelja.
UkokKo tada bude preostao jož koji bledalilíi onda će ga
S'vakaiko proguta ti plamen ili će tetm'ajući se morati da padne u
ruke Apačima.
Piam eni jezici lizah su prema nebu. Vatra je pucketala i
brzo guíala suvu drvenu graiđu. Snopova iskri ieteii su prema
neDU.
Fil Evert ijutito opsova. Jer. poglavica Apača je bio suviše
dak’ito da bi mogao precizno da aputi kugiu u njegovo ki-upoio
telo. ‘Zatim je dim saitrio' Golkipera od oćij'u bandita. Evert je
morao ponovo u zakion.
N ije vrše imao ns.de za spas, ali je bio čvrsto rešen da svo­
ju kožu proda što je m oguće skuplje i ,da se bari dcik ima i po­
slednji metak. Rana od strele u njegovoj nadlatotici užasno ga
je pekla.
Ed Preskot, snažni zdepasti kavgadžija i opasni pucairoš, o-
krste se prema E.vei-iu.
— Ne želim da izgarim ovde! — viknu on besno^ — Idem
napolje iz ovog pakla! Prokleti Apači!
Nagnuo se daleko iza prozora i ispalio nekoliiko metaka iz
„rem ingtona” .
— Eda! — ciknu Fivert i pokuša da ga povuče nazad. — Ne­
m oj biti lud, zaboga!
Bilo jie već kasno.
Ed Preskot klonu preko ograde prozora. Ositao je da leži
na njoj. Bio je već m rtav čovek. Apači su ga pogodili j^oš jed ­
nom u gornji deo tela dok ga je Eveirt vukao za noge u nazad.
Preskotovo telo pade na pod.
Bio je dovoljan samo jedan pogled. Fil Evert m u sfelopi očL
r v
Sejn je ugledao šestoricu Apača k oji su išli peSke tamo na
kraj'U građa u podnožju planine Doum Rok koja je štrcala u
nebo svojim oštrim stenovitim vrhovim a. Bili su naoružani
puškama, strelama i kopljim a. Zatim su brzo uzjahali konje i
razišli se n.a razne strane.
Svakako ih je poslao Golkiper, jer je hte& da spreči bek­
stvo belih bandita u brda koji su m ogli da se dom ognu krševi­
tog predala Doum Roka, gde se nalazi bezbroj mesta u kojim a se
lako može naći skroivište.
A pači dosad nisu uopšte prim etili Zapadnjaka. Sa mesta na
kom e je stajao Zapadnjak je imao jako dobar pregled cele ok o­
line. Prim etio je Goilifcipera okruženog oiblaoima dima požara ko*
ji je buktaio tamo dole na placL Vatra se toliko bila raiabtiiktala

10. 'k ^ 'k Š E J N ir-kk:
da je njenu vrelinu čak i Zapadnjak osećao ovde u svom zaklo­
nu aaiejic od tiraaa.
beja se oaiue:o aa ipak nešto preduznie.
Izašao je iz zaKioma, prošao prcito niesta gde je nekad bio
odron rude i stao iza .¡eanog zarclaiog vajioneta.
— Kojo'tero! — dO'Vilsnu oii Apaeu koji je bio nag do poja­
sa što je oaaio njegovu plemensku pripadnost.
Indijairtac, icojd je stajao na obronKu jeane uvale obrasle
travO'm, oKrenuo se i poaigao pušku uvis.
Zapadnjakova puška prasnuia je za de'lić sekunde ranije , i
snaga olo-vnog udara baciia je Apača nazad. On se otkotrljao
niz obronak nekoiijio ja.rdi.
Zapadnjaii se sagnuo i potrčao oprezno napred. Tog trenut­
ka ugledao je blesan koji je sevnuo iz meskito žbunja pored
rudnika. Bacio se m unjevito napred iza ugla zgrade.
Svakako u zadnjem trenutku. Jer, baš tada je prasnuo pu­
canj i olovna kugla podiže prašinu pored Šejnove desne noige.
D rugi metak pogodio je njegov'u čizmu i visoki čovek je uspeo
da se otkotrlja u zaklon.
Najpre je pogledao svoju nogu. Kugla koju je uputi A pač
samo je otkinula đon čizm e sa njegove desne noge.
Zapadnjak je izuo obe čizme i bacio ili u stranu. Opsovao
je. Ipak, m oglo je biti i gore.
Međutim, svakako- n ije bilo prijatno da se trči samo u ča­
rapam a preko kam enitcg predela. Sejn se lij'Utito iscerio kada je
poigledao preko ograde.
Iz đaščare desno od Zapadnjaka prasmu pucanj. Sejin je čuo
kako kugla zviždi kroz vazduh.
Svatio je odmah o čemu se radi, i umesto da se povuče na­
trag u zaklon, krenuo je napred. Premestio je karabin iz desne
u levu ruku i izvukao „k olt” .
A pač koji j« pucao na Šejna iz puške čučao je na krovu
oronule drvene zgrade. Sada se ponoivo podigao i nanišanio. Za­
padnjak je pucao iz „kolta” . V eć druga kugla odbacila je ratni­
ka nazad i oborila ga.
Šejn je potrčao prema šupi i m unjevito se bacio na vtrata.
Ona su se s tresOcom otvorila.
Visoki čovek je posrnuo i isitovrem^eno uspeo da se ispravi
u polumraku.
Osvrnuo se svuda unaokolo.
Stakla na prozanima bila su iz.lamldi0na. Niffdie nađe video
nijednog Indijanca.
Ostali Apači su se sigurno sakrili negde na kraju grada.
Visoki čovek nije dugo oM evao. Oprezno se provukao kroz
otvor na prozoru.
Sejin je naumio nešto. Jako smelo, ali možda će i uspeti.
Hteo je da ulivati poglavicu Golkipera.
Snažni po'glavica Indijanaca bio je jedan od omih kogd su

11. ★★★Š E J N -k'k'k
se zalagali za teror protiv beli'h ljudi. N jegova ubistva i mno­
gobrojn e paljevine odnele su veiJiki broj Ij'uiii na o<naj svet, a
činio je i m noge grozne stvari kojih su se užasavala i njegoiva
plem enska braća.
Golkiper je bio najozloglašcnji Indijanac u tri države: A ri-
zQni, Nju Meksiku i Telisasu. Njem u su stalno prilazile grupice
i grupe nezadovoljnih crvenokožaca i usijamih glava iz rezervata
k oji su lutali unaokolo širokim prositranstvima.
Zapadnjak se približio gradu. Zapahnuo ga je vreli vazduh,
a dim mu je otežavao disanje. Međutim, dim mu je izgleda spa­
sao život. Jer,, A pač koga je visoki čoivek pogodio na krovu da-
ščare nije bio m rtav čovek.
Ratnik' je dopuzio do ivice krova i opasno vrebao. A zatim
je nanišanio. Pred njim su se nalM ila široka leđa bledolikog.
Šejin je čuo škljocanje oroza puške.
Instinktivno se bacio u stranu. Ali, A pač bi ga sigurno po­
godio da mu dim nije zaklonio vidik. N jegova kugla je prom a­
šila Zapadnjaka i zarila se u zemlju.
V isoki čovek se prevrnuo još jednom i kad se podigao- nje­
gova „vinčesiterka”, mu je već bila na ramenu. Kleknuo je na
koleno i njegov pucanj odjeknu sekundu ranije nego prasak iz
puške ranjenog Apača.
Zapadnjak je pogodio ratnika. A pač ispusti pušku. Sejn
brzo otrča u zaklon iza sledeće' zgrade.
Ratnik koji j« pucao iz daljine na Šejna j« nekud nestao.
, N ije dugo čekao da se pojavi drugi A pač već je ponovo na­
punio svoje oružje. A, zatim je požurio u grad prema placi i po­
kušah da uhvati poglavicu Golkipera. To da se oko njega nalazi
tridesetak Apača, n ije ga uopšte uplašilo.
V
Kapetan Stjuart Balanžer naredio j>e đa se eskadron zau­
stavi na jednu mil|u ispred avetinjskog grada Kofe. Usiljeni
m arf kroz vrelu Gila pustinju o.'stavio je trag na 1‘jude i konje.
I Džejn Merik. Sejnova ljubim ica ervenkastoplave kose, sestra
mladog bandita Laredo Kida. bila je um orna i iscrplj.ena.
Džejn. jedina žena koja ie jahala sa konjičkom jedinicom ,
uplašeno je gledala u grad koji j.e goreo. Plamen se dizao do
neba. N jegov vreli dah m ogac se osetiti čak i u pustinji. Dim je
lebdeo kao kakav ogroman crni oblak iznad kuća.
Odsjaj plam ena titrao je čak tamo negde u daTjini na o b -
romcirtia veličanstvene planine Doum Rak kao kakav ogrom an
dim njak iz kovačnice.
Snažni vodnik Graten pljitnu duvan za žvakanje na zernlju.
Podiže se čitav oblak prašiKe kao da je metak iz oružja zapa.-
rao tlo.

12. •k'k'k Š E J N 'k'k'k
— Meni ovo liči kao da smo ujahali direktno u pakao — reče
on. — Svakako ću m orati da malo plaknem grlo.
Uzeo je bocu sa sedla, otpio jedan dotoar gutljaj i sa uživa-
ndem obrisao usta zadnjim delom šake.
— Daj i me-ni malo vode da se osvežim — zatražio je m r-
šaivi kapJair Prentis koii se nsJazio pored njega.
Graten mu pruži bocu.
Prentis prisloni griić na usta i otpi gutljaj. AH, zagrcnuo se
i, počeo da kašlje. Bio je sav crven u licu i pokušavao da dođe
d o vazdiiha. Vratio j« bocu Gratenu.
— Pa . . . to j e . . . to je čista rakija — mirmljao je on pro­
m uklim glasom.
Graten se isceri.
— Nisi u pravu — reče on. — Jer, ja sam svoje sledova-
njie vode pojáéao brendijem , razumeš? T o je radi dezinfekcije.
Izgovarao je stxanu reč po’lako, naglašavajući svaki slog.
— Naime — nastavio je on — u Francuskoj je jedan jako
pametajn čovek, profesor, dokazao da postoje neka najm anja ži­
va bića koja se zovu bakterije. Neke vrste tih sićušnih bića iza­
zivaju opasne bolesti. M eđutim .,m ogu vrlo Iako da se umiište al­
koholom . Eto, ja sam sada to učinio. Jer, svakako m oram da
m islim na m oju M eri i decu, zar ne?
— To sam shva/tio. Gráteme. Znači, ti piješ samo iz zdrav­
stvenih razloga.
— Pogodio si, amigo!
Kapetan Balanžer i dvojica poaničnika, K irbi i Feron, zavr­
šili su svoj kratak dogovor. Kapetan je naredio da se vojnici
priprem e za borbu.
Prasak pucnjeva i huktanje plamena m ogli s « đa se čujni
čaik i ovam o daleko u pustinji.
— Ja ču kom andovati prvim i drugim o<delienj;em. a poruič-
nik K irbi preuzima komandu nad trećim i četvrtim odeljenjem !
— viknu kapetan.
Naredio je petorici vojnika da zaledino sa Džejn M erik o-
stanu tu gde se sada nalaze. Ispred mesta k oje je gorelo. — O p-
kolićem o ovo meSto i saterati Apače u m jš% rupu! M ilosti nema'
ni za koga! Ovog puta ćem o ih uništiti! Do poslednjeg čoveka.
Setite se onoiga da su samo m rtvi Indijanci, dobri Indijanci!
Poručnik K irbi razvuče lice i kiselo še osmehnu. Ovakve
reči nisu bile po njegovom ukusu, ali kapetan Balanžer je tako
naredio i većina voinika je to prihvatila.
— A šta onda ako se neki A pač preda? — upita poručnik
K irbi o.smehnuvSi se.
— Ti nitkovi se nikad ne predaju — odvrati kosmati k'ane-
tan sa šiljastom bradom . Balanžer je sedeo uspravno u sedlu.
On jn prosio drhtao od nestrpljenja i želje za borbom . Jer, tu
je video m ogućnost da napreduje u svojoj vojničkoj karijeri.
— T i K orbijevi banditi će biti uhapšeni, ako su još u životu.
10

13. ir-k-k Š E J N ★★★
Data su još neka poslednja uputstva i eskadron je krenuo.
Podigla se velika prašina. Džejn M erik se pom erila u stra­
nu. Petorica vojnika su joj .se pridružila.
Džejn je bila zabrinuta. Šta se to m oglo dogoditi sa Šej­
nom, kad ga tako dugo nema. Sigurno je tamo u zapaljenom
gradu okruženom Apačim a, a i banditi, ukoliko su još živi,
bili su protiv njega. V aljda ipak nije negde nastradao!
Njen pogled zaustavio se na snažnom čoveku širokih ra­
mena Oldu Redoku, skautu eskadrona koji je bio obučen u
kožno odelo.
Traper Old Redok je na levoj ruci im ao protezu, gvozdenu
ruku. Međutim, to mu nim alo nije smetalo da odjaše zajedno
sa vojnicim a u borbu. On je bio neustrašiv borac i neobično
je m rzeo Apače.
Džejn M erik i petorica vojnika su ostali po sirani dok se
eskadron razvijao i opkoljavao vatreni pojas.
B ilo je jako toplo i vatra je treperila i obasjavala lica ko­
njanika u plavim uniformam a.
Prem a dogovoru, nije dat nikakav znak za napad, jer bi u
tom slučaju Apači pre vrem ena bili opom enuti da im preti
opasnost.
VI
Četvorica bandita osuli su vatru iz svih m ogućih oružja
k oje su imali, jer A pači su se približavali sve viSe i vi.še
i počeli da bacaju vatrene strele i usijane baklje na zgradu u
k ojoj su se banditi nalazili.
Sengr Cerok je dahtao. N jegovo srce je lupalo kao da hoće
đa izađe iz grudnog koša.
Oči sti mu se suzile od dima, a vreli vazduh je zaustavljao
njegov dah. Počeo je da kašlje.
— Svakako m oram o izaći iz ovog pakla! — m rm ljao je on.
— Slažem se! — potvrdi Laredo Kid. — A li kako? — upita
on u pauz‘ između nekoliko pucnjeva, — Meni se čini da će
ova kapela biti naš grob, Sengre. A , taj ratni poklič Apača,
biće naša posmrtna pesma.
— Jedino nema posm rtnog zvona — dobaci Frenči koji je
bio več né izmaku snaga.
Međutim, mali žilavi revolverás se još uvek kao senka
kretao od jednog do drugog prozora i neprestano pucao.
Frenči je bio melez. M ajka crnkinja, a: otac Indijanac. B io
je porekloni iz oblasti Nju Orleansa.
Još nije bio ni prestao đa govori kad je odjeknuo užasan
krik.
II

14. ,
★★-A: Š E J N ★★★
Zvona na tornju su počela da zvone. N jihov zvuk čuo se
daleko.
Jedna indijanska strela probola je Arčera Bleka. Dok je
ispuštao dušu, bandit je čvrsto stegao uže i zvono je počelo da
zvoni.
Apači su napolju zastali za trenutak.
Borba Arčera Bleka sa smrću još nije bila završena.
Zvono u zapaljenom gradu duhova kao da je najavljivalo
propast Kofe.
G olkiper je slušao i za trenutak se uplašio. Jer, bio je su-
jeverar. A li brzo se povratio i poslao dva ratnika da teraju
ostale u napad.
K roz plamen i buku i Sejn je čuo zvono. On se približavao
placi i bio je i dalje oprezan.
K onjanici su takođe čuli zvono.
Kapetan Balanžer i poručnik K irbi su izdali komande svo­
jim vojnicim a.
— Napred, konjanici! U K ofi još ima belih ljudi. Odeljenje
napred!
To što su beli ljudi u ovom slučaju bili zločinci, nije bilo
važno.
Šejn je skoro u isto vrem e stigao na placu kad su se poja­
vili i prvi vojnici.
Grupe konjanika pojurile su kroz pakao dima i plamena.
Napali su Apače i gonili ih gde god su ih ugledali.
Zapadnjak je stajao na uglu jedne uske ulice. Uperio je
cev svoje puške u Golkipera i pozvao ga da se preda.
Poglavica se okrenuo u sedlu i pokrivač kliznu niz njegova
ramena. Izvadio je teški „k olt” iz konjičke futrole.
Kroz dim je ugledao svog smrtnog neprijatelja Sejna.
Zapadnjak je čuo šum iza sebe baš onog trenutka kada je
pucao na Golkipera. Bacio se m unjevito u stranu.
Poglavica džinovskog rasta bio je pogođen. Sejn ga je sada
ranio po treći put.
Jedan tom ahavk zviznu kroz vazduh baš tamo gde je Za­
padnjak samo delić sekunde ranije stajao.
Neki visoki A pač izleteo je iz oblaka dima i s nožem iz­
m eđu zuba pojurio prema Šejnu u nam eri da ga ščepa za grlo.
Seji. je uspeo da pogodi crvenokošca kundakom puške, ali
udarao nije bio dovoljno jak.
Poglavica inolkiper- držao se čvrsto za sedlo povređenom
iSvom rukom. Ipak, uspeo je da ispali dva metka.
M eđutim, njegove obe kugle su proma.šile, jer su se Zapad­
njak i snažni Indijanac valjali po zem lji čvrsto priljubljeni je ­
dan uz drugog. Golkiper je bio odlučio da priđe bliže i upuca
bledolikog. Ali, konjanici su već bili tu.
Poglavica skoro nije m ogao da poveruje svojim očima. Zar
12

15. je zaista to m oguće? Da li se njem u privida ili su stvarno to
vojnici sa blistavim sabljam a i teškim revolverim a.
Golkiper bi svakako bio izgubljen da mu u pom oć nije pri­
tekao njegov verni savetnik i drugar iz mnogih borbi, 2uti
Vuk.
Jedna poveća grupa Apača probila se kroz oblak dima i,
uz divlje krike, pojurila prema konjanicim a.
Na placi grada je nastao pravi krkljanac.
2uti Vuk je pao. Pogodila ga je sablja. Još samo neko­
liko Apača je uspelo da se spase. P obegli su i uskoro ih je sa­
krila zavcsa dima.
Poglavica G olkiper bežao je glavom bez obzira iz grada
k oji je sada već sav bio u plamenu.
— Loši lekovi — stenjao je on A 'u z to još i S e jn . . .
U svojoj slepoj m ržnji povezao je on sve svoje teške poraze s
tim imenom.
Zapadnjak je uspeo da odgurne od sebe svog protivnika.
Ali, ratnik Indijanac je ponovo prešao u napad. Vešto i gipko
kao neka prerijska mačka.
Sejn je uspeo u poslednjem trenutku da se m unjevito sklo­
ni u stranu i A pač je prohujao pored njega. Visoki čovek je još
Indijancu pri tom zadao udarac u vrat.
Crvenokožac je udario glavom o drveni zid kuće i onesveš­
ćen pao na zem lju.
Zapadnjak mu veza ruke na leđima.
T og trenutka nekoliko kugli zviznuše đavolski opasno po­
red Sejnovih ušiju. D vojica konjanika ugledali su ga i odmah
pucali. Tek kada se uspravio oni su shvatili da on nije Apač.
— Ne pucajte! — viknu Zapadnjak. — Ja sam, Šejn!
— Sejne! — začuo se glas sa suprotne strane. — Hej, evo
me! Dolazim, odmah!
Poručnik Den K irbi je brzo prilazio mestu gde se nalazio
Zapadnjak. N jegovo lice bilo je crveno od valre kroz koju je
morao da se probija. U njegovoj desnoj ruci još uvek je izbi­
jao dim iz cevi „kolta” .
— Gde se nalaze K orbijevi banditi? — upita on Šejna.
— Da li još ovde ima Apača i gde su?
Poručnik je jedva uspevao da obuzda svoga konja. Ž ivo­
tinja se propinjala, bacala glavu unazad, udarala kopitama po
zemlji i vrištala.
— Korbi je već odavno m.rtav čovek — odgovori Šejn.
Potegao je revolver i hteo da me upuca. To je bio njegov kraj.
Zapadnjak je još jednom opipao svoj džep da bi proverio
da se u njem u zaista nalazi časovnik i karta.
— Cd njegovih ljudi, izgleda da nije ostalo m nogo u ži­
votu Eno, tam o se nalaze u kapeli i u onoj drugoj izdxiženoj
zgradi istočno od place. To je verovatno ruševina neke poslovne
IS

16. ★★★ S e j n -k-k-k
zgrade, ili pak nešto slično tome. Meni se čini da Golkiper ima
samo dvadesetak ljudi. Gde ih nađete, tamo su.
Zapadnjak je poslednje reči izgovorio Ijutito. Jer, Apači su
ipak uspeli d.i se srede posle iznenadne pojave konjice. Sada su
tražili zaklone i sakrivali se u kuće koje još nisu gorele ili
se zavlačili u žbunje i šiblje.
Gusti dirr ih je štitio. Pucali su iz zaklona i brzo m enjali
položaj. Taj način borbe im je više odgovarao. O deljenja k o-.
n jice jurilct su kroz ulice grada ispunjene dimom, i to su bili
udarci u prazno.
Poručnik K irbi ponovo j6 odjahao da pokuša da spasi pos-
lednjp ljude K orbijeve bande i goni Apače.
Zappdnjak uhvati uzde konja jednog palog vojnika. Živo­
tinja je trčala tamo-amoc po placi i mlatarala uzengijama.
Visoki čovek vinuo se u sedlo. Zaustavio je dva vojnika,
k oji su, po naređenju poručnika Kirbija, vodili dva zarobljena
Apača.
— U onoj zgradi tam o preko puta nalazi se jedan onesveš-
ćeni A pač — obavesti ih Sejn. — Uzmite i njega. A, kuda vo­
dite ovu dvojicu?
— Izvan grada, daleko od ove proklete vatre — odgovori
jedan konjanik, bradat, snažan čovek. — Tam o kod naših dru­
gova gde se nalazi i mis M erik. Sto mu grom ova, pa to ceo
grad gon . Ovako nešto nisam doživeo još od građanskog rata.
Old Redok, skaut, istrča iz oblaka dima i podiže svoj re­
volver.
— Sto se tu m učite s tim crvenokošcim a! — viknu on be­
sno. ^ P obijte te pse!
— Ali, ovo su zarobljenici — reče Sejn m im o. — B ilo bi
bolje da se pobrineš o onim Apačim a k o ji se još bore, skaute.
Old Redok, snažan čovek kao planinski m edved, pogleda
Zapadnjaka besno. Podigao je svoju gvozdenu levu ruku koja
je bila presvučena crnom kožom.
— Tebf? ću jednom tresnuti ovom gvozdenom šakom tako
jako da ćeš smesta otputovati u carstvo snova, Šejne! — zagr­
m e on. — A li to m ože zasad i da se odloži. Hajde, idem o do
kapele.
Njih dvojica su odgalopirali.
Poglavica Golkiper nalazio se izm eđu dva uzvišenja. Krva­
rio je. N jegov gornji deo tela bio 'je naslonjen na vrat mus­
tanga. Pogledao je još jednom zapaljeni grad. Zatim je povu­
kao uzde konja i poterao ga u kas.
Na jednom skrovitom mestu izvukao je svoj arm ijski ’’kolt”
i ispalio pet metaka. To je bio signal za ostale Apače.
M nogi od njih se više neće vratiti.
— Taj kučkin sin Sejn! — uzdahnu poglavica. Bio je ljut
kao ris
14

17. •k'k'k Š E J N k k -k
Još nečeg se setio o čemu ranije nikad nije razmišljao.
Jecian revolverás K orbijeve bande je negde na početku
borbe bio ranjen i pričao je nešto prc nego što je ispustio dušu.
G olkiper je pre fiela godine dobro udesio K orbijevu bandu
i n3 sluteći da su oni sakrili ogrom no blago. Sada je znao.
Cak je mislio i da tačne zna gde se nalp.se pola miliona dolara
iz pljačke voza kod Kvarcsajda za kojim a' su tragali banditi.
Poglavica Golkiper je pohađao misionarsku školu i bio je
obrazovan kao i, mnogi beii ljudi u zemlji. Jako dobro mu je
bila poznata vrednost novca i njef'ova kupovna moć. Sa vise
od pola m iliona mogao bi da nabavi gom ilu oružja, navinicije i
oprem e i da postane najveći poglavica.
vn
Sengi- Cerok i Laredo K id nosili su na rukama Frenčija
k oji je bio na umoru. Išli su prema vratim a kapele.
M elez se osvrnuo unaokolo. N jegova svest je već bila oba­
vljena maglom. Stenjao je bolno.
— Ja so već nalazim u paklu! — m rm ljao je on. — Pustite
me, sata ne i
Pogledao je još jednom u bradato lice Sengr Ceroka i za­
tim ispustio dušu. V ojnici su uhvatili pod ruku iscrpljene ban­
dite. Dali su im vodu iz ratnih boca.
Ispred kapele se zaustavilo sedam plavih uniform i. Ostali
su otišli da progone Apače.
Sengr Cerok je hteo da potegne pištolj kad je ugledao Za­
padnjaka. Ali. tog trenutka mu je jedan vojnik već izvlačio
opasnu pucaljku iz futrole. I Laredo Kid je bio razoružan.
— Odvedite ih do mesta gde se nalazi Džejn M erik i v o j­
nici — reče Sejn. — Ali, pazite dobro. U gradu ima jo.š Apača.
V ojnici su naredili Sengru Ceroku i Laredo Kidu da se
popnu na konje iza njih.
Banditi su u kapeli sakrili m rtvo telo Frenčija pre nego
što su ih vojnici pronašli. K rov male crkve ie već goreo. Unut­
ra više nisu ulazili. Prethodno je Sengr Cerok upucao i dru­
gog konja pošto je bio teško ozleđen.
Laredo Kid se trgao kad je ugledao Zapadnjaka. On je vi­
sokog čoveka sram no izdao i do ovog trenutka je mislio da je
Sejn um ro groznom smrću. K orbi i njegova banda ostavili su
Zapadnjaka u divljini pustinje Gila zakopanog do guše u zem­
lji u jednoj uvali da tako um re u najtežim mukama.
Sejna je spasio A nhel Suertes zajedno sa svojim čutljivim
pratiocem Jeki Džoom, Međutim, njih dvojica su vrlo brzo otiš­
li i ostavili Zapadnjaka da se snalazi kako zna i ume.
13

18. ir-kic Š E J N
Sengr Cerok je gledao u Sejna kao u nekog duha koji se
iznenada digao iz mrtvih. Počeo je da drhti.
Laredo Kid je čuo ime svoje sestre.
— Je li Džejn ovde? — upita on Zapadnjaka.
Bojao se gneva visokog čoveka i hteo je da nađe spas kod
svoje sestre koja je bila starija od njega.
— Da — odgovori Sejn. — Hajde, sklonite mi se s očiju
vas dvojica nitkova! Kasnije ćemo razgovarati o tome. Vaš
gazda je mrtav čovek.
Konjanici odkasaše sa dvojicom zarobljenika.
Vrućina u gradu je postala nepodnošljiva. Sejn i Old Re­
douk su skoro poverovali da će biti sprženi.
Padali su još samo pojedinačni pucnji.
Fil Evert je bio jedini bandit koji je spasen iz bivše uprav­
ne zgrade Kofa-majning kompanije koju je u međuvremenu
takođe bio zahvatio plamen. Našla su ga dvojica vojnika i iz­
vukli ga iz zadimljene prostorije. Njegovo odelo bilo je skoro
ugljenisano, lice crno od gari.
Evert je izgubio svest.
Kapietan Balanžer je povukao svoje vojnike iz grada koji je
goreo. I poslednji Apači bežali su glavom bez obzira. Niko više
nije ni pomišljao na borbu. Jer, ko ne umakne iz ovog pakla
biće izgubljen.
Zapadnjak je stajao sa Džejn Merik pored jednog saguaro
kaktusa visokog kao drvo. Stavio je ruku na rame devojke
ervenkastoplave kose. Zajedno su gledali u pravcu grada koji
je goreo. Iza njih u udolinu ležali su umorni konjanici.
Vojni lekar i njegovi pomoćnici brinuli su se o ranjenim
vojnicima. Nekoliko mrtvih vojnika ležalo je na zemlji. Bili su
pokrii^eni ćebadima.
Iz Kofe je pobeglo sve što je moglo đa se Kreće.
Avetinjski grad je goreo celo popodne i celu noć. Doura
Rok, obasjan crvenim plamenom, uzdizao se prema nebu obavl­
jen u podnožju plamenom i dimom. Izgledalo je kao da pla­
nina leži na dimu i plamenu.
Tek negde pred svitanje vatra se stišala. Međutim, zemfla
je bila vruća i tek kroz dan-dva biće moguće da se prođe iz­
među ruševina Kofe.
v m
Laredo Kid, Sengr Cerok i Fil Evert bili sn jedini preživeli
ljudi iz Korbijeve bande. Pošto im je, prema iskazu Zapadnjaka
i Džejn Merik pripisivan zločin, kapetan Balanžer je naredio đa
se trojica bandita drži pod stražom.
56

19. -k-k-k Š E J N ★★★
Sengru Ceroku i Laredo Kidu su stavili lisice na ruke, a
kod ozleđenog Fila Evería to nisu učjnili.
O del;enje konjice je logorovalo oko dve i po m ilje od K ofe.
Vatra je nadaleko svetlela kroz tamnu noć i nebo je bilo crveno
kao krv.
Sam o negde tamo daleko m oglo je da se vidi nekoliko
zvezda na nebu.
Kapetan je posle povratka svojih vojnika poslao patrole
da traž? m alobrojne Apače koji su preživeli u K o fi i uspeli
da pobegnu.
M nogobrojni brežuljci oko Doum Roka bili su idealno sklo­
nište za bcgunce, a i na samoj ogrom noj steni bilo je m nogo­
brojnih useka u kamenu, pećina i kanjona gde su A pači m ogli
da se sakriju.
Požar je iz grada krenuo u okolinu, ali se brzo ugasio, jer
nije bilo hrane za razbuktali plamen.
Patrole su i preko noći obilazile predeo unaokolo i kape­
tan Bak'KŽer je za svaki slučaj naredio da se straže pojačaju.
Činjenica da poglavica G olkiper nije uhvaćen, niti je neg­
de pronađen n jegov les, mutila je trium falno raspoloženje ka­
petana Balanžera. Osim toga, nisu uspeli da uđu u trag planu
od pola m iliona državnih novaca.
Niko nije m ogao taćno da kaže koliko je Apača izgubilo
živote u KoiL Uhvaćena su i zarobljena samo trojica i sVi su
bili ranjeni.
Nalazili su se pod strogom stražom. Nije se m oglo tačno
utvrditi da li je poglavica Golkiper u životu ili nije.
Kapetan Balanžer je izvršio saslušanje bandita Sengra C e-
roka, Laredo Kida i Fila Everta zbog pljačke voza. Oni su m o­
gli da mu kažu jedino to da nisu uspeli da pronađu pola mi­
liona dolara K orbijeve bande.
Kapetan, je razgovarao sa svojim poručnicim a K irbijém i
Feronom . Sejn im priđe.
— Novac m ožem o obesiti mačku o rep — reče kosm ati ka­
petan. Sedeo je na svom sedlu i neraspoloženo čarakao vatru.
— Pola milionaJ A k o je još uvek u K ofi onda je sigurno iz-
goreo.
— Ne m ora biti tako, kapetane — reče » e jn koji se kao
i svi ostali bio imiio, osvežio i obukao drugo odelo. V ojn ici es-
kadrona više nisu ličili na garave đavole. — Ja ovde imam
nešto.
Zapadnjak izvadi iz džepa vojničke jakne srebrni sat koji
svira i geografsku kartu koje je uzeo od D. D. K orbija u Silver-
-bel salunu.
Otvorio je poklopac sata i istog trenutka začula se pri­
jatna muzika. Bila je to ,,La kukarača” , popularna meksikanska
m elodija.
tAola« TA

20. k-k-k S E J N 'k k k
V ojnici pored najbliže vatre podigoše glave. I Džejn M e-
rik, koja je pored jednog meskito žbunja priprem ala svoje mesto
za noćni odmor, radoznalo je pogledala u pravcu odakle se čula
muzika.
— Ovo •su uspomene na D. D. K orbija — odgovori Sejn
na pitanje kapetana Balanžera.
Ispričao im je šta se dogodilo u Silver-bel salunu i pokazao
im oznaku koju je na kartu uneo K orbi olovkom .
— Nešto sam smislio — reče Zapadnjak. — Naime, Met i
Gas Donegan, a s njim a i ranjeni Šinou Dženkins bili su tada
opkoljeni od strane Apača — počeo je Zapadnjak svoju priču.
— N jihovi drugari su se razdvojili od njih kad ’su se dali u
bekstvo ispred Silver-bel saluna i odjahali u drugom pravcu.
Jedino je Laredo Kid uspeo da umakne Golkiperu i njegovim
Indijancim a i za izvesno vrem e pobegao u M eksiko. Kada se
otuda vratio da bi se dokopao plena bandita iz K ofe, pao je u
ruke K orbiju.
— To nam je odavno već poznato — reče kapetan. — I,
kakve koristi m ožem o im ati od toga? Sklonište u zadnjem dvo­
rištu Silver-bel saluna gde je novac sakriven bilo je prazno.
K orbi i njegova banda našli su samo džakove napunjene lišćem
i zem ljom kad ih je Laredo Kid odveo tamo.
— Svakako, jer sii braća Donegan već ranije uzeli novac
i odneli ga — objasni Sejn. — Ja sam u to ubeđen. Met i Gas
Donegan bacili su u presušeni bunar džakove napunjene raz­
nim otpatcima kako bi prevarili svoje drugove.
— D alje — navaljivao je kapetan. — I, gde vi mislite da
se nalazi sada taj novac, Sejne?
Balanžer je radoznalo gledao u kartu pri svetlosti vatre,
iali nikako nije m ogao da odgonetne gde se nalazi ¡sakriveni
novac.
— D vojica Donegana i Sinou Dženkins zabarikadirali su
se u jednoj zgradi kad su videli da ne mogu um aći Apačim a
— nastavi Zapadnjak svoju priču. — Zajedno sa svojim plenom,
naravno! Golkiperovi ratnici su najverovatnije zapalili zgradu
gore iznad njihovih glaVa, jer Laredo K id je prilikom sasluša­
nja rekao da je iz daljine ugledao oblak dima iznad grada dok
je bežao.
— Pa. onda je novac već tada izgoreo-— reče poručnik F e-
ron. — Apači ga se u svakom slučaju nisu dokopali. Da je
z n a o ,,Golkiper bi još m nogo ranije pokušao da ga pronađe i
pozvao bi m nogo i'iše ljudi da ga traže.
— M ožda novac nije izgoreo odgovori Zapadnjak. —
Ta kuća m ogla je imati i podrum i verovatno su braća Done­
gan uspeli da zakopaju novac.
— A, zašto bi to učinili kad su i onako m orali um reti? —
upita poručnik Kirbi.
18

21. •kk^Tk Š E J N k k k -
O dgovorio je ■sam na svoje pitanje.
— verovatno zato što su se nadati da postoji još uvek
m ogućnost da se n.a neki čudan način izvuku iz gadnog sosa u
k oji su upali. Postoji i m ogućnost da jednostavno nisu hteli
novac da prepuste Apačim a i da su ga zakopali još pre nego
što je zarada Diia zapaljena, a posle toga su imali u glavi m no­
go važnije stvari od tih prokletih dolara. A, da li je D. D. K or­
bi m o¿da mogao da sazna gde se to mesto nalazi?
fc-ejn, koji je izvesno vrem e učestvovao u saslušanju Lare­
do K iaa i sam mu postavio nekoliko pitanja, potvi’dno je klim ­
nuo giuvoin.
•—■K orbi nije bio budala — reče visoki čovek. — On je
umeo dobro da i'azmlsli i da dođe do pravih zaključaka. Ali,
do n jir je došao tek kadaje sve već bilo kasno. Sada K ofa
gori i m oraće da prođe izvesno vrem e dok tamom ožem o da
odem o i pokušamo da kopamo. Isto tako neće biti nim alo jed­
nostavno da se u ruševinama pronađe mesto koje je K orbi oz­
načio na karti. Ali, ipak je moguće. Nikad se ne zna šta nosi
dan, a šta noć.
Kapelan Balanžer ustade. Udario je svojom pesnicom u ot­
vorenu šaku leve ruke.
— Pronaći ćem o taj novac, pa makar ja lično morao da
prekopam celu ovu oblast! — viknuo je vatreno. Zatim je po­
gledao zamiš.ijeno u vatru.
— Da Ii je taj novac, pošto se uglavnom radi o papirnim
novčanicim a, mogao da prealvi ovaj požar u gradu? — upita ka­
petan.
Zapadnjak sleže ramenima.
— A zaši.o ne bi? — upita on m irno. — Verovatno je zako­
pan dosta duboko.
Old Redouk koji je stajao blizu njih iizvesno vrem e
bez reči slušao njihov razgovor, sada im je prišao.
— Sve su to prazne priče — reče .on mračno. — Bilo bi bo­
lje da tragamo za odbegiira Apačim a nego da uzaludno kopam o
po tim ru.ševinama. Vama je izgleda udarilo sunce u glavu. Šsjne,
kad tako nešto pričate. Ili je, pak, ona kugla koja vas je okrz­
nula po glavi olabavila neke ločliove unutra.
— Nem ojte više nikad da m i se obraćate takvim recima..
Redouk! — opomenu ga Sejn oštro.
1 kapetan Balanžer je ukorio skauta.
— Smirite se! — viknu on. — Vi ste kao skaut potčinjeni
m eni i na treba da se mešate u stvari koje vas se ne tiču.
V i kao civil to ne razumete. Pobrinite se o tome da se pronađu
i p oslein ji A pači iz G>olkiperove horde, a pre svega da uhvatimo
tog đavolskog poglavicu, ako je još u životu. To je vaš posao,
a ne da nam ovde delite pamet.
Old Redouk je m rzovoljno prostenjao. Međutim, nije se
m

22. ick-k S E J N 'k'k'k
suprotstavio kapetanu. Ožiljak na njegovom čdlu, koji se inače
jedva prim ećivao, sada se jako zacrveneo. Pljusniio je svoju kafu
u vatru tako da je para visoko suloiula uvis, a zatim se okrenuo
i udaljio brzo.
Jako neljubazan sagovornik — prom rm lja poi'učnik Feron
i pogladi svoje brkove.
— Nikada ne bih m ogao da mu budem prijatelj! — reče po­
ručnik Kirbi. — Meni taj čovek nekako nije pouzdan. A kruže
priče da je Old Redouk jako prijatan čovek.
Ime Redouk bilo je dobro poznato na jugozapadu. Taj ču­
veni traper i skaut spasao je mnoge vezove od Indijanaca, opo­
m enuo ljude u usamljenim poštanskim postajama da će biti
napadnuti, doveo ranjene i zalutale vojnike do njihovih jedi-?
nica iü do najbliže tvrđave, pom ogao m nogim ljudim a u nevolji.
Zapadnjak je čuo m noge priče o Old Redouku i sasvim
drukčije je zam išljao tog čoveilca. Ta predstava iz njegove mašte
nikako se nije slagala sa ovim svadljivim neprijateljem Indi­
janaca koga je upoznao poslednjih dana.
— M oguće ja da se ljudi m enjaju — reče on. Međutim, negde
■u dubini njegove duše nešto kao da se bunilo. Nešto neodre­
đeno, a ipak sasvim jasno. — Možda se traperu dogodilo nešto
Eto ga je sasvim izmeniLlo i, eto, on je postao sasvim drugi čo­
vek. A sada dosta o tome. Kapetane Balanžere, ja mislim da bi
trebalo potražiti tili pala m iliona u porušenim ostacima K ofe čim
, to bude moguće.
— Pa razume se, Sejne — potvrdi kapetan. — Eskadron os­
taje ovde. Patrole će i dalje kružati unaokoLo i tražiće Apače.
D o đavola, ala bi to bilo slavlje kad bih uhvatio Golkipera, ži­
v og ili m rtvog, i pojavim se s njim u Fort M artinu! Uz to da nam
uspe da pronađem o i novac. Onda bi m i unapređenja već bilo u
¿žepu. Sigurno!
Kosm ati kapetan bio je opijen time da napravi vojničku
kariieru. N jegova služba u graničnoj tvrđavi bila je teŠka, m o-
ncrtona i opasna. U svakom slučaju nije zara¡ddvao zlatna brda,
A li, on je pripadao onoj vrsti ljudi, koji su željni slave, i to
im je bilo najvažnije u životu.
Zapadnjak se udaljio.
Jetó jednom je pogledao zarobljene A pače i bandite Sengra
Ceroka, Laredo Kida i Fila Everta.
Sengr Cerok odmeri visokog čoveka mračnim pogledom.
— T o je zaista sramota da se tako postupa s beJim ljudim a
k o ji su jedva uspeli da umaknu noževim a A pača — reče on
Zapadnjaku. — A to si sve ti zamutio, prokleto kopile.
— Da su ti ruke slobodne onda hi ti preselo to što si sada
rekao, Sengre — odvrati Zapadnjak. — Ali, m ožda će se ukazati
neka druga prilika da izravnam o račune. Vaši životi više ne íú

23. 'k k 'k 5 E J N -k k ic
vredeli ni pola lule duvana da ja ovam o nisam doveo vojnike,
vi, lupeži.
D žeja M erik je otišla kod komandanta Fort Martina i uspela
da ga nagovori da jedan eskadron konjice bude poslat u K ofu.
/iJi, bez Sejna bi sve ispalo drukčije.
Laredo K id je izbegavao da pogleda Zapadnjaku u oči.
On je baš nekoliko trenutaka ranije im ao jedan jako neprijatan
razgovor sa svojom sestrom koja mu je jasno i glasno rekla šta
misli o njem u. Kazala mu je i to da se na sudu neíóe zalagati
za njega i da ga više ne smatra svojim bratom.
M iadi bandit, koji se, u stvari, zvao Džes Merik, osmehnuo
se i rekao svojoj sestri da ide do đavola.
— Ti si isto tako tvrdoglava i ćaknuta kao i naš stari —
kazao je on njoj u lice. — Za mene bi büo m nogo bolje da si
ostala u Teksasu!
Posle tih reči Džejn je otišla, ne rekavši više ništa.
Mada to ni sam sebi nije hteo da prizna Laredo K id je bio
duboko potresen. Jer, on je oduvek voleo svoju lepu sestru. To
što nije htela da mu pom ogne zabolelo ga je do dna duše.
Zapadnjak priđe mestu gde se nalazila D žejn M erik Ip ja
je sedela pored meskito žbunja i gledala prem a gradu koji je
goreo. Zapadnjak je seo pored nje.
Stavio je ruku na rame devojke i ona se pripila uz njega.
Naslonila je glavu na njegove grudi. D ok je m ilovao rukom nje­
no lice osetio je da su j« j obrazi vlažni.
— Zašto si plakala, Džejn? — upita on nežno.
— Z bog Džesa, m oga brata. Oh Sejne, njem u nema spasa.
Zlr> se uvuklo u njegovu dušu. Džes se sigurno nalazi na putu
za pakao. Ja to jako dobro osečam.
Zapadnjak nije mogao da joj protivreči.
— Nisi za to ti kriva, Džejn — pokušao je on da teši de-
vojku. — Pokušala si sve što sii m ogla da bi ga ubedila da
krene drugim putem, ali nije ti uspelo. On je sam odabrao
takvu životnu stazu i tu nema spasa.
— Jeste, Šejne.. On je sam odabrao takav put. M olim te
ostani noćas pored mene. Ne želim da budem .sama. Toliko
lju d i je umrlo, a ja sam Verovatno izgubila svoga brata. Požar
tamo pored Doum Roka me plaši i hladno mi je.
— Ja ću te grejati — reče Šejn.
Doneo je svoje bisage i sm otuljak za spavanje.
Džejn M erik je bila dosta udaljena od najbližeg vojnika
i ležala je u senci žbunja. Kada se Zapadnjak vratio kod nje
on je najpre bacio pogled na kamp eskadrona.
Ranjeni vojn ici ležali su svi zajedno na sredini kampa.
Neki su stenjali i nem irno se prevrtali u snu.
Na najbližem brdu uzdizale su se humke. U sveže isko­
panim grobovim a ležalo je šest palih vojnika e-skadrona. Za­
2 t

24. s e j n k 'k 'k
hvaljujući samo iznenađenju i nadm oćnosti u oružju, gubici
vojniiia nisu bili veći.
K ojoti u brdim a kao da su cvilili tužnu pesmu za nestalim
ljudim a, a noćni vetar kao da im je pevao uspavanku.
Neki od palih Apača sahranjeni su u zajedničkoga grobu
pored njih.
Zapadnjak je prim etio i stražare čiji se likovi ocrtavaju
na crvenom nebu. Biio mu je čudno što medu tri bandita vidi
i skauta Old iledouka.
Snažni traper sa gvozdenom rukom bio ja čučnuo i nešto
razgovarao sa Laredom Kidom . Zapadnjak više nije obraćao
pažnju na nj Hi.
Još više bi se visokii čovek iznenadio da je čuo o čemu
riđobradi traper razgovara s mladim prestupnikom.
Zapadnjak je namestio svoj ležaj uz Džejn Merik. Zatim je
legao pored nje. Pripili su se čvrsto jedno uz drugo i pokrili se
ćebetom . Prijala im je toplina i blizina drugog ljudskog bića.
OsetiU su da pripadaju jedruo drugom i da im srca ubrzano
kucaju. Zlo i nesreća su za izvesno vrem e otišli nekud daleko.
Šejnu vise nisu bili pred očim a bandit K orbi i Apači pro­
tiv kojih se borio. A , D žejn M erik nije morala sama da pati
zbog toga što će izgubiti braia.
B ilo je to jako teško za nju. Jer, ona je u Laredo Kidu još
u vek videla onog m alog dečaka sa kojim se u detinjstvu igrala,
dragog brata za koga je ona biila velika sestra.
Sakrila je svoje lice na Sejnovim grudim a i osetila kako
je niegova ruka nežno m iluje po kosi.
Uskoro je zaspala, je r bila je jako umorna. A priroda traži
svoje.
Zapadnjak je još jednom nežno pom ilovao njenu kosu i
»ibrzo je i on sklopio oči.
Noć je prošla mimo i ništa se nije dogodilo.
IX
Idućeg dana još nije bilo m oguće da se u ruševinama
K ofe traga za plenom bandita. Patrole su kružile unaokolo po
predelu i tražile preostale Apače. Jednu grupu vojnika je vo­
dio Zapadnjak, a drugu Old Redouk. Nailazili su na tragove,
ali nigde nisu videli nijednog živog Indijanca.
Zapadnjak je u podaožju Doum Roka otkrio jedno mesto
gde je neko prenoćio. Za njim je ostalo nekoliko krvavih zavoja.
Odm ah je pom islio na Golkipera. Sada je bio siguran da je snaž­
ni poglavica Apača još u životu.
Predveće, kad je nebo postalo crveno zbog zalaska sunca.
Zapadnjak je odveo patrolu nazad u kamp.
Požar u Koi;i se već bio stišao. D ogorevale su još samo neke
ruževine. Zem lja se već uveliko hladila. Unaokolo se još samo

25. 'k'k'k Š E J N 'k k 'k
širio miris dima, neprijatan i zagušljiv. Vetar je duvao i razno­
sio pepeo na sve strane.
Zapadnjak je ponovo pnimetio da se Old Redouk nalazi
kod uhvaćenih bandita koji su bili pod straaom. Ovog puta
mu je bilo jasno da se taj stari lisac ne zadržava kod Sengra
Čeroka, Laredo Kida i Fila Everta Samo iz humanih razloga.
Tu kao da će se nešto ispiliti. A li šta?
Malo kasnije Zapadnjak je ležao ispod pokrivača sa lepom
Džejn Merik. Iznad njih su sijale zvezde kao blistavi dijamanti.
Ćuli su se tihi glasovi iz kampa i povrem eno cviljenje kojota u
brdima. Džejn i Šejn smestili su se tamo gde su proveli i prošlu
noć.
V ojnici su m ogli da pretpostavljaju zašto visoki č o v ^ pro­
vodi noć pored lepe Džejn, ali niko od njih ništa o tom e nije
re]?ao. A nj ili dvoje nije ni najm anje brinulo o onom e što
se priča iza njihovih leđa.
Konjanici su poštovali Sejna, a bila im je draga i Džejn.
Devojka je privukla visokog čoveka k sebi. P oljubili su
se strasno. Sejn je odmah osetio da je Džejn, ako se ne računa
tanki kombinezon, bila g.ola.
Počeo je da m iluje njene bujne grudi dišući ubrzano. N jene
ruke su m ilovale telo visokog čoveka. Skliznuli su i poslednji
delcvi odeće, a onda su se njihova tela spojila.
Ona je glasno uzdisala ispod njega. Bila je već prošla ponoć
kad je zaspala.
Zapadnjak je sa uživanjem posmatrao njeruo lepo lice oba­
sjano mesečinom i zvezdama i jo š jednom pom ilovao jedan
pramen njene kose.
Džejn mu se dopadala, ali na neku trajnu vezu n ije po­
mišljao.
Mada je bio jako umoran Zapadnjak još dugo nije m ogao
da zaspi. A zatim je iznenada začuo toptot konjskih ■kopita. Ja­
hač se udaljavao iz kampa.
Zpadnjak je ustao i uzeo „vinčesterku” .
Uspeo je samo za trenutak da vidi siluetu jahača koji je
lagano kasao prem a Doum Roku i K ofi.
Veliki klem pavi šešir i krupna figura čoveka su O'dmah
odali 0 kom e se radi. Tu stvarno nije m oglo biti nikakvih za­
buna. Odjahao je Old Redouk traper sa gvozdenom rukom.
Zapadnjak nabra čelo. Taj odlazak tr a ^ r a i skauta m ogao
bi imati neko sasvim jednostavno objašnjenje. Međutim, Sejn mu
nije verovao.
Ustao je, obukao se i zakopčao pojas oko .9voga struka. V eć
je biio nabavio konjičke čizme. ,
Džejn M erik je čvrsto spavala. Osmeh jetitrao na njenim
rumenim usnama. I Zapadnjak se za trenutak osmehnu. Neka
spava, plava iepotica.
a

26. 'k 'k k S E J N ic 'k k
S puškom u ruci uputio se prema mestu gde se nalazio
sira?ar pored koga je Old Redouk morao da prođe. Tu je bi©
visoki kaplar Prentis.
— Sta to Old Redouk namerava? — upita Zapadnjak pošto
je prethodno tiho pozvao kaplara. — U ovo doba noći! Pa, tek
je pola dva vijutru.
— Rekao je da mu je nešto ,sum njivo i hoće da proveri
da li se negde, unaokolo šunjaju Apači.
Ali, tu je patrola, zar ne?
Kaplar Prentis sleže ramenima. Old Redouku nije bilo
potrebno posebno odobrenje nekog oficira kad želi da napusti
kamp.
Zapadnjak pogleda u pravcu kuda je nestao jahač.
Zavijanje kojota je doduše bilo imitirano odlično, ali se
Sejn ipak nije mogao prevariti tako lako.
— Dobro, Prentise — reče Sejn. — Budite oprezni! Opasnost
od A.pača još nije prošla.
Kaplar je to dobro znao. Jedan ili dva Apača mogu poku­
šati da se došunjaju do logora i ubiju na spavanju nekoga. Ili,
pak, da njih nekoliko napadnu munjevito, ubiju nekoliko v o j­
nika, nateraju konje u stampedo i ponovo se izgube u iioći bez
traga i glasa.
Tamne senke u noći i žbunje bili su odličan zaklon, a A pa­
či 3U bili nenadmašni u tome da se prikradaju kao kakve senke.
Zapadnjak se uputi prema trojici uhvaćenih bandita. Vatre
u logoru su već bile dogorele i još samo su tinjale kao crvene
tačke u n.oći. Usnuli ljudi su spavali ispod svojih pokrivača.
Neki su hrkali.
Visoki čovek pogleda mesto gde su 'ležala trojica bandita
koji .su preko noći bili vezani lasom.
Pokrivači su bUi uzdignuti i izgledalo je da stvarno ispod
njih leže ljudi.
Međutim, Zapadnjaiku je bilo sum njivo što nigde nema stra-
Žara koji je imao poseban zadatak da m otri na bandite.
Tri zarobljena Apača nalazili su se na drugom kraju logora
i bili su vezani.
Zapadnjak priđe Miže. Pogledao ie bledo lice Fila Everta.
Oprezno je okrenuo na leđa Teksašanina koji je ležao na stranu.
Odm ah je prim etio veliku čvorugu na čedu bandiita.
Znači, neko je udarcem izgleda onesvestio Fila Everta.
Sejn gurnu pušćanom cevi ostala dva ležaja. Ali, tu nije
bilo ljudi, ispod pokrivača nalazili su se delovi. odeće i gratoe.
Sengr Cerok i Laredo Kid su nestali.
Zapadnjak tiho zviznu. Pregledao je letimično Fila Everta
i prim etio da se bandiit nalazi u nesvesti, ali da to ni u kom slu­
čaju nije opasno po n jegov život.
Visoiki čovek je odmah pomisIiK) na to da mora Dosto'jati ne-

27. ■k'k'k S E J N ir ir ir
ka veza između nestanka Sengr Ceroka i Laredo Kida i taian-
Stvenog odlaska Olda Redouka.
K onje k oji su se nalazili u grupi Zapadnjak nije m ogao
lako da prebroji.
Sejn se osvrtao na sve strane. U gled ao.je par vojničkih či­
zama koje vire iz žbunj.a. Prišao ie bliže i video čuvara konja
k oji je takođe bio onesvešćen udarcem u glavu. Osim toga, nje­
ga su vezali i zapušili mu usta.
Zapadnjak ga je odvezao i oslobodio njegova usta. Stražar
se nije osvestio.
Zapadnjak je počeo da sumnja da se tu nešto gadno zakuva-
lo. Razmišljalo je kratko, a zatim otišao do niesta gde ie spavao
kapetan Balanžer i prodrm ao ga za rame.
Kapetan se podiže i zgrabi revolver koji se nalazio pored
njega ispod pokrivača.
, Zapadnjak steže čvrsto njegovu ruku i stavi svoju šaku na
kapetanova usta.
— Ja sam, kapetane Balanžere, Sejn! Nem ojte se uzbuđi­
vati. Želim da vam saopštim nešto. Jako je hitno.
— K o . .. gde . . . šta?
Prošlo je nekoliko trenutaka dok kapetan nije uspeo da se
sasvim probudi iz dubokog srna. Zapadnjaku je to trajalo suviše
dugo. Najzad je Balanžer bio sposoban da prati ono što mu
Sejn priča.
Zapadnjak mu je tiho saopštio šta je otkrio.
— Pretpostavljam da Old Rtdouk, Sengr Cerok, Laredo
K id i još neko od vojnika nam eravaju da se dokopaju plena ban­
dita i pobegnu s njim . M oguće je da neko od njih zna gde je taj
novap sakriven.
— To je nemoguće, Sejne!
— Nem ojte da vičete, kapetane.
Balanžer se uspravi u sedeći položaj.
— Odmah ću narediti uzbunu! — reče o « odlučno. — Ceo
eskadron će se dati u poteru za tim nitkovima.
— To bi bilo pogrešno, kapetane. Tim e bi lupeži bili samo
opom enuti i pobegli bi glavom bez obzira. Mislim da je najbolje
da ja sam odjašem i pokušam da ih savladam. Vi ste sada oba-
vešteni i dođite tek onda kad čuje+e pucnje. Osim toga. pobrini­
te se da Apači ne prodru u kamp. Nedostaju dva stražara.
Zapadnjak nije pružio priliku kapetanu da iznese svoje miš­
ljenje.
Požurio je prema koralu sa konjim a i jednom snažnom m r-
kovu stavio sedlo na leđa. A, zatim ie odjahao.
Napravio je široiv luk prema jugozapadu i s druge strane se
približio ogromnom zgarištu i Doum Roku.
■Bilo ie dosta sveže i prohladni vetar je duvao kros tamnu
25

28. •k'k'k S E J N 'k'k'k
noć. Zapadnjak je podigao cev „vinčesterke” . Bio ie spreman da
svakog trenutka uputi opasne kugle ako to bude potrebno.
Jahao je polako korakom i koristio zaklone kojih je dodu­
še bilo jako malo. Jedan oblak zaklonio je srp meseca i sada ie
bilo još m račnije. Zapadnjak je dosta dobro ocenio gde treba da
traži ljude kojim a je bio za petama.
D obro je upamtio kartu D. D. K orbiia i mogao je približno
da oceni gde se nalazi mesto koie ie oz-načeno krstom na karti.
Visoki čovek ie sjahao i veziao m rkova za jedno razgranate
drvo.
Zatim se prikrao oprezno onom mestu gde ie pretpostavljao
da se nailaze banditi. Njem u ni na krai pameti nije palo da se
jo š neko u ovo gluvo doba približava tom istom mestu kuda ie
i on krenuo.
B io je to poglavica Golkiper i četvorica ratnitea Apača.
G olkiper je jahao jednog snažnog mustanga koga je jedan
ratnik vodio za uzdu.
Snažni Indijanac ie bio povijen rta leđima konja. Sein ga
je ranio u butinu nia placi avetinjskog grada K ofe i poglavica j e '
sada iedva uspevao da se održi u sedlu.
Ali, riada da će prigrabiti ogrom an plen davala mu ie novu
snagu i on je išao napred.
Poglavica je bio umotan u topli ogrtač, jer je im ao grozni­
cu od rana i drhtao je od hladnoće. N jegove ruke su čvrsto ste­
zale „vinčesterku” .
D vojica G olkiperovih ratnika išli su peške. a dvojica su ia-
hali mustange.
Još uvek je uriaokolo mirisalo na paljevinu. Na nekim m es-
tima je tinjala vatra.
Ratnici Apači su oprezno koračali i m otrili unaokolo. Drža­
li su oružja spremna za paljbu, jer im se činilo da će ih svakoig
trenutka neko napasti.
Grad rudara K ofa više nije postojao. U n:iemu je ostala joS
sam o crna senka smrti.
Zapadnjak je ugledao tri čoveka kako brzo kopaju zemlju
i raščišćavaju ostatke požara.
Kada je mesec ponovo prosuo svoje blede zrake Sein ie pre­
poznao bandite Sengra Ceroka. Laredoa Kida i jednog konjanika
iz eskadrona kapetana Balanžera. Dugo se osvrtao na sve strane,
ali Old Redouka nije bilo nigde.
Ipak. četiri konja za jahanje i jedan za prenos tovara staia-
li su nedaleko od mesta gde su banditi kopali. Š ejn ‘je čučnuo iza
nekih ugljenisanlh greda 1 posmatrao šta se događa.
T o što nema Old Redouka n ije ga m nogo uznem iravalo.
Traper sa gvozdenom rukom sigurno je bio tu negde iako blizu.

29. 'k ir k Š E JN 'k ir 'k
Posle izvesnog vremena Zapadniiak ie izašao iz zaklona i
prišunjao se iza leđa trojici bandita koii su kopali.
Jasno ie čuo kada ie jedaii ašovčić na sklapanie udario u
nešto tvrdo.
— Pazi, G rovere — opom enu Sengr Cerok konjanika. — U
pustinii se svaki šum noću čuje miliam a daleko.
Dezerter opsova.
— Da li nam je Old Redouk s'tvarno pokazao pravo mesto?
— upita on. — Skoro da smo sasvim prekopali ovai prokleti
podrum i ništa nismo našli. Nije valjda taj sanduk sa dolarima
odleteo negde kroz vazduh.
— Zna on jako dobro — reče Sengr Cerok m im o. — On ie
lično zakopao novac baš ovde.
Snažni bandit se uspravio i obrisao znoi sa čela.
— Hajde, ljudi! — viknu on. — K opajm o dalje. Jer,tam o
u kampu m ogu svakog trenutka prim etiti da smo nestali i onda
će nas tražiti.
Nastavili su da kopaju.
Šejn se pritajio i čekao šta će dalje da se dogodi. Motrio i«
unaokolo i osluškivao.
Međutim, nije m ogao ništa da prim eti, niti je nešto čvio.
Jedino ie vetar šuškao i raznosio pepeo sa zgarišta.
Zapadnjak se ponovo sakrio iza gom ile ruševina. Iscerio se
Ijutito. Da li su mu trojica bandita samo uštedeli trud taiko da
ne mora da kopa da bi pronašao plen bandita?
Laredo Kid kriknu.
— Sta ie? — upitaše skoro istovremeno ostala dvoÜca. —
Da nisi naišao na sanduk?
— Ne — odgovori m ladi bandit. — Evo iskopao sam ovo
ovde.
Podigao je uvis jednu lobanju na k ojoi se jasno vldelo da
je udarena tom ahavkom . M ladi prestupnik se zgromio i nervoz­
no drmao glavom .
— Ovo ie glava Gasa Donegana — reče on. — Posle svega
što m i je M e t. . . Old Redouk ispričao . . . Sto mu grom ova! Poz­
navao sam Gasa. M esecim a smo jahali mamuzu uz mamuzu za­
jedno. Zajedno sm o pili i borili se, učestvovali u pljačkam a i joS
m nogo toga je bilo. Ni u snu mi nije m oglo pasti na pamet da ću
iskopati Gasovu lobanju i držati je u svojim rukama. N eveo^
vatao!
— Sta se tu čudiš — reče Sengr Cerok ljutite. — T o je ioš
uvek b olje nego li da smo svoju lobanju pronašli ovde u podru­
mu. Old Redouk je mama prepustio da sami fccpamo ovde u
ovom podrumu. Rupa u k ojoj se tada nalazio Gas sigurno je bila
zatrpana. Znači, nioram o dalje da kopamo.
Zabio je ašov u zemlju.
— Evo ga! — viknu on zadovoljno. ■— Sada smo nađšli na
mekanu zemlju. Kopajte momci!
2?

30. '■k'k'k S e j n k'k'k
Nekoliko minuta ie Zapadnjak čuo samo odjök udaraca
gvozdenih alatki i ubrzano disanie tri snažna čoveka u rupi. A,
zatim ie najzad odjeknuo tupi udarac.
Sengr Cerok viknu.
— Sanduk, drugari! Evo sa, ovde ie. Došao je kraj ovom
teškom naporu. Dođite da m i pamognete da ga izvadimo iz
ove proklete jame!
>Tri čoveka su se napregnula i zajednö izvukli iz jame jedan
veliki drveni sanduk sa zarđalim gvozdenim bravama. Zatim
su i oni sami izišli iz iame.
Dok su Laredo Kid i dezerter Gro%''es' otvarali sanduk, Sengr
Cerok je Sitavio ruku na usta i počeo da zavija kao kojot. A, za­
tim ie krilmuo kao noćni soko.
Sejn ie uskoro ugled^ao snažnog riđobradog trapera kako se
približava mestu gde su njih troiioa kopali.
Traper sa gvozdenom rukom držao ie u desoi ruci sačma­
ricu dvocevku. Bila je napunjena krupnim olovom , a orozi su
bili već nategnuti. Osim toga, Old Redouk ie nosio revolver, a
za pojasom i bovi-nož. Kretao se iznenađujuće lafeo i brzo.
Laredo Kid i G rover su izvadili četiri džaika iz sanduka i
otvorili ih. Mladi prestupnik se zadovoljn o isceri i zaii ruke u
svežnieve novčanica. Zatim je kleknuo i počeo da baca novac
kao da ie pijan.
— Hej, Mete! — doviknu on riđobradoim traperu. — Ipak
si ti najveći od svih. Mete! D obro si zamislio taj napad kod
K varcsajda i sada smo konačno uspeli! Novac ie naš! Preko pola
m iliona dolara! Hej, m om ci! D obro si uradio što ga nisi bacio u
onai presahii bunar n ego'si samo zavarao mene i Lefthenda R a-
fera.
— Jeste, zato što još onda niisam želeo da delim novac sa va­
ma, šu D ljoglavcim a — reče Old Redouk. Pokazalo se sada da je
on. u stvari, vođa bande Met Donegan. — I to ne želim ni sada!
Donegan i Cerok su pošli m alo nazad. Traper podiže .,par-
kericu” . Desna ruka Sengra Ceroka nalazila se na dršci revolvera.
Dok su L aiedo K id i G rover bez daha gledali u nilih Cerok ie po-
tegao revolver i uperio cev prema niima.
— Zao m i je, prijatelji — reče on. Upoitrebili smo vas samo
za ovaj prljavi posiao. Sada se naši putevi razilaze. Vaše grobo­
ve smo već iskopali.
— Sengre! — kriknu Laredo Kid. Ispustio ie svežami nov­
čanica i m olećivo podigao ruke. — Ne možete tek taiko da nais
upucate kao besne pse. Mete, sažali se!
Grover je stajao ukočeno i bez daha gledao u njih. Usta su
mu bila otvorena.
— Ti, mazgo jedna! — reče Old Redouk, okrenuvši glavu
prema Ceroku. — Haide. upucai ih. Sengre! Nas dvojica smo
dovolini za blago. Oni nam nism potrebni.
28

31. ir k 'k S E J N 'k ir ir
Cerok podiže pištoli i nanišani. Hteo ie hladnokrvno da ubi­
je oba čoveka.
A li. tada se dogodilo nešto neočekivaino, Poja^^io se Sejn.
•K ao da ie iz zem lje izrnkao. Sa pu.škom <ma kuku, izašao je oh
iz zaklona i doviknuo imena Redouk i Cerok.
— Stoj! Predajte se! — zagrme njegov glas.
Glave četiri čoveka se okrenttše.
Prvi ie reagovao Donegan.
— Pucaj; — doviknu on Sengru Ceroku. Podigao ie sačma­
ricu i pritisnuo obarač.
Sve se odigralo . neobično brzo.
Sejn je povukao obarač i bacio se u stranu. Baš na vreme.
Jer, Cerokov ,,kolt” i Dcaieganova „parkerica” prasnuše skoro
istog tremitka.
Krupna sačma prohujala je iznad glave Zapadnjaka. Kugla
koju je uputio Cerok prošla je negde pored njega.
Zapadnjak se kotrljao po zem lji. Nategao je ponovo oroz.
Laredo Kid klečeći poteže pištolj, ali ga Met Donegan, n je­
gov gazda, pogodi drugim punjenjem iz sačmarice.
Pucanj prasnu. Olovno punjenje odbacilo je m ladog bandi­
ta nazad i on pade u jamu.
Sengr Cerok je koračao napred približavajući se Zar>adnia-
ku. Pucao je neprestano iz pištolja. Banditovo lice bilo je iskri­
vljeno od bola'. Levu ruku naslonio ie na ranu.
Sejn je pucao iz ,,vinčesterke” i SengrCerok pade.
Zapadnjak je našao neku vrstu záiklona iza gom ile ruševi­
na.
G rover je izvukao svoj armijski „k olt” iz futrole.
Met Donegan ispusti svoju praznu „parkericu” i skoči na
Grovera. Tresnuo ga je žestoko svojom gvozdenom rukom pre
nego što je dezerter uspeo da puca iz svog revolvera. G rover
kriknu bolno i zatetura se.
Gvozdena ruka ponovo zviznu kroz vazduh. Groverovo lice
raširilo se u grimasu.
Sejn ie uzeo na nišani vođu bande.
— Donegane! —. grmnu on.
Donegan ie pustio Grovera. Hteo ie desnom rukom da po­
tegne ..kolt” .
Tog trenutka prasnu pucanj iz Zapadnjakove puške. Kug­
la je pogodila le^ni ruku bandita i odbacila je nazad.
Donegan posm u. Opsovao je gadno i podigao ruke uvis.
Sejn ustade.
— Predstava je završena, Mate Donegane! — reče on mir­
no.
Vođa bande je ćutao.
— Bila je to stvarno genijalna ideja da odigraš ulogu tra­
pera Olda Redouka. Pre nekoliko dana si u mom prisustvu is­
2SÍ

32. ★★lár Š E J N -k'k'k
pričao kako si izgubio ruku. To se sigurno dogodilo ovde na
ovom mestu, zar ne?
Visoki čovek prišao je bliže vođi bande.
— Tako je — potvrdi Donegan. — Najpre je umro Sinou. Gas
je pucao, a ja sam otkrio tajno skrovište pored podrum a stare sed­
lare. Stavio sam tamo sanduk s novcem i nastavio da pucam na
Apače. Oni su zapalili zgradu. Kuća je gorela kao da je sagra­
đena od slame. B orili smo se sve dok nam nije ponestalo snage.
Postalo je jako zagušljivo i Gas je jednog trenutka istrčao iz
zapaljene kuće pucajući iz pištolja. Apači su ga odmah upucali.
N jegov leš su bacili p o n o v o 'u plamen. Ja sam požurio da se
vratim u podrum . M eđutim, tada se srušio krov. M oju levu ru­
ku pritisla je jedna velika greda. Pokušao sam da je izvučem,
ali to je bilo uzaludno. Bilo je užasno. Bol je bio nepodnošljiv
i ja sam tada bio više m rtav čovek nego živ. Onda sa m ...
Pokazao je kažiprstom svoj bovi^nož.
Zapadnjak je razum eo šta je hteo da kaže. Vođa bande je
sam om sebi odsekao ruku.
Ispričao je ukratko kako je uspeo da zaustavi krvarenje.
— Sakrio sam se u tajnom skrovištu — nastavio je Met Do­
negan svoju priču. — A, zatim sam se onesvestio. Poglavica
'G olkiper i njegovi ratnici su m islili da sam izgoreo i otišli. Al,
ja nisam bio m rtav čovek. Kad su ruševine dogorele ja sam
uspeo da se izvučem iz skrovišta. Možeš zamisliti ,u kakvom sara
se stanju nalazio.
Zapadnjak mu je verovao. Mora stvarno da je bilo užasno.
U takvom stanju bandit sigurno nije mogao da misli na
plen. Cak nije mogao ni da ga sakrije na nekom drugom mestu.
— Kako si uspeo da preživiš? — upita Sejn radoznalo.
— Pronašao me je Old Redouk, traper, i odveo me u brda
Trigo Mauntina — odgovori Donegan. — Nije me ništa pitao.
Ja sam za njega jednostavno bio čovek kome Je potrebna po­
moć. Imao je grdnih muka sa mnom. Kada sam se ponovo opo­
ravio Old Redouk me je poveo sa sobom u Nevadu gde se na­
laze njegovi najbolji predeli za lov. Odveo me je kod jednog
tokara koji je nekoliko godina ranije iskovao Oldu Redouku
veštačku ruku, i to desnu. Napravio je jednu i za mene. To­
kar me je podsetio na to da ja jako ličim na Olda Redouka,
po građi tela i izgledu. Meni to nikad dotad nije palo na pamet.
Za vreme bolesti bila mi je izrasla brada. Zatim su se moji pu­
tevi razišli sa Redoukovim. Traper se sigurno sada nalazi neg­
de u brdima Roki Mauntina.
Met Donegan je govorio polako. Sigurno zato §to je tražio
priliku da iznenadi Zapadnjaka. Međutim, visoki čovek je znao
s kim ima posla i bio je oprezan.
— Učinio si lošu uslugu Oldu Redouku kad si se predstavio
Üa si ti on — reče Sejn. — Meni je od samog ^četk a tu nešto
bilo sumnjivo. Posebno ta mržnja prema Indijancima, To m -
90

33. ★linfe- Š E J N 'k'k'k
kako nije ličio na Olda Redouka. Nego, kapetan Balanžer će sa
svojim vojnicim a uskoro biti ovde. Prema onome što si mi is­
pričao tebi svakako ne ginu vešala.
Donegan podže obrve i pogleda visokog čoveka.
— Nas dvojica se možemo sporazumeti, Šejne — reče Done­
gan brzo. — Sasvim pošteno. Pola-pola. Dobićeš čitavih četvrt
m iliona ako zajedno sa mnom nestaneš odavde ili ako me pu­
stiš da se izgubim sa svojim delom plena.
Zapadnjak odmahnu glavom .
— Ne, Donegane — osmehnu se on. — Ja ne želim da
imam bilo kakve veze s prestupnicima.
— Onda si ti lud! — frknu bandit Ijutito. — Nikad dosad
nisam čuo da neko m ože odbiti jednu takvu ponudu,
Donegan je odjednom raširio oči.
— Pazi, Šejne! — reče on tiho. Iza tebe. Apači!
Zapadnjak se osmehnu.
— A ko si hteo da m e prevariš, onda si m ogao da izmisliš
nešto bolje, Donegane — reče Zapadnjak mirno. — Ja ne nase-
dam lako tako jeftinim trikovima.
Međutim, iza Zapadnjakovih leđa se začulo krckanje oroza
puške.
Visoki čovek se m unjevito baci na zem lju. Istog trenutka
ptiisnu pucanj.
Kugla je prohujala za širinu šake iznad Zapadnjakovih le­
đa,
Met Donegćm i^oči u zaklon i izvuče svoj „kolt”.
Zapadnjak se prevrnu na tlu.
U gledao je jednog jahača između dve gom ile pepela. Od­
mah ga je prepoznao. Golkiper!
A pač je pucao ponovo.
Dve kugle udariše u zemlju pored Sejna pre nego što je
uspeo da nađe zaklon.
Donegan je pucao iz „kolta” . M eđutim , za dobar pogodak
iz revolvera razdaljina je bila suviše velika.
Kad je video da mu je Sejn umakao Golkiper je besno
mahnuo rukom u k ojoj se nalazila njegova puška. Poterao je
svoga mustanga i nestao iza gom ile pepela. To je bila njegova
sreća.
Samo sekundu kasnije pogodila bi ga Zapadnjakova kugla.
Pucnjava se nastavila. Golkiperovi Apači su prišli belim
ljudim a i otvorili vatru.
Jedan ratnik na konju odjednom se pojavio ispred Zapad­
njaka. Kao da je iz zem lje iznikao.
Visoki čovek je odm ah pucao i m ustang i jahač padoše na
zem lju. K onj se podigao, ali A pač nije.
Zapadnjak se premesti na drugo mesto i odgovori na vat­
ru trojice Apača,
31

34. ■k'k'k Š E J N -kk-k
Met Donegan je takođe pucao. On je stajao iza iskopane
zemlje pored sanduka u kome su se nalazile vreće s novcem.
Borba nije trajala dugo. Poglavica Golkiper nije više uče­
stvovao u njoj.
Iz daljine se čuo topot kopita. Jedno odeljenje konjice pri-
bližvalo se ruševinama avetinjakog grada Kofe.
,Apači su se dali u bekstvo.
Šejn Je izvesno vreme trčao za njima i pucao. Pretpostav­
ljao je da će vojnici uhapsiti vođu bande Donegana, lažnog tra­
pera i skauta.
Ipak, prevario se. Doduše čuo je Donegana kako nešto vi­
če, ali je galama bila tako velika da nije mogao da razume
njegove reči.
Pored Šejna je projurio na svom konju kapetan Balanžer,
S njim su galopirali konjanici.
Signal trube za napad odjeknu kroz noć.
Isukane sablje su sevale na mesečini, a puraiji iz revolvera
su neprestano praskali.
— Svi u napad! — komandova kapetan oštro.
— Koga da napadaju? — pitao je Zapadnjak. Poslednji
Apači, od, kojih je jednog Sejn ranio, mogli su biti uhvaćeni
sa mnogo manje buke.
Zapadnjak se vratio na mesto gde je ostavio vođu bande
Meta Donegana.
Zatekao je samo dva onesvešćena vojnika.
Met Donegan' je uzeo dva konja i sa pola miliona dolara
uhvatio maglu i nestao u nepoznatom pravcu. Zapadnjak više
nije imao mogućnosti da pođe u poteru za njim.
Kapetan Balanžer i njegovi vojnici bili su se jako udaljili.
Gonili su poslednje Apače. Ostali konjanici nalazili su se u
logoru.
Zapadnjak opsova besno.
— Kad bi glupost nanosila bol, onda bi vojnid u plavim
uniformama morali da jauču tako glasno da bi se čuli čak ta­
mo daleko preko Roki Mauntina — mrmljao je on. — I sada
taj glupi Balanžer želi da postane major ili nešto drugo. Ko­
liko je mudar, trebalo bi ga svakako degradirati.
X I
Kapetan Balanžer i većina njegovih vojnika vratili su se
nasmejani i zadovoljni. Cikali su od sreće. Uspeli su da upu­
caju jednog Apača. Ipak, poglavica Golkiper je uspeo da umak­
ne sa još jednim ratnikom. Poslata je patrola za njima da ih
progoni i uhvati.
Kosmati kapetan je mahnuo rufeonj, Sejnu sa Konja.
— Golkiper je teško ranjen — doviknu on. — Ostaje nam
K

35. 'k'k'k 2 E J N -k'k'k
još samo to da te crvene nitkove sutra pokupim o gore u brdi­
ma. Fronatu ćemo i posiediijeg Indijanca.
Zapadnjak je i svoje naprijatelje smatrao ljudima. Njega
je interesovao samo čovek, a ne i njegova boja kože. Tako je
i postupao prema svima u životu. žJaianžerov način kako je
govorio o Indijancima nije mu se dopao. Uništićemo ih do pos-
lednjeg. ZaštoV
— Vrlo lepo od vas, kapetane — reče on sa gorčinom u
glasu. — Želim vam od srca sve najbolje. Ja mislim da ćete vi
sigurno dobiti orden zato što ste sa pedesetak konjanika nate-
ra!i u bekstvo četvoricu Apača od kojih je jedan bio ranjen,
a čak ste jednog i u lili.
Jedan konjanik je bio ranjen i dva njegova drugara su ga
pridržavala, u sedlu.
Kapetan Balanžer je režao Ijutito.
— Dok ste se vi bavili tim nevažnim stvarima — nastavi
Zapadnjak — Old Redouk, koji je, u stvari, vođa bande Mat
Donegan, umakao je s plenom. Sada će biti jako teško da mu
se ude u trag. Široka su ova prostranstva, kapetane.
Balanžer se podiže visoko u sedlu. Škrgutao je Ijutito zu­
bima.
— Sta? — viknu on. — Zašto mi to niste rekli ranije?
Kosmati kapetan je teli sada ugledao dvojicu onesvešćenih
vojnika koje je Met Donegan bio odvukao u senku. G rover je
takođe ležao pored njih. Njega je Donegan još ranije sredip.
— Pa to nije m oguće! — kriknu kapetan.
S eja se osmehnu.
— Trebalo je da pošaljete na stražu malo više vojnika,
kapetane — objasni on. — Vi ste se borili sa pedeset' vojnika
protiv Golkipera i njegova dva ratnika. Z a što?, A li sada, šta
je tu je. Nema apsolutno nikakve koristi da se raspravlja o
tom e Sti’ je trebalo da se uradi kad je sada sve kasno. Pred­
lažem da ‘ naredite vojnicim a da gone Donegana, kapetane. Ne
usuđujem se da tvrdim da ćete ga stići.
— Šta? — upita kapetan. ^— Meni stvarno m noge stvari
nisu jasne. Kako to da je naš skaut Old Redouk odjednom po­
stao vođa bande Met Donegan? Kažu da je on pre pola. godine
ubijen, i to ba?: ovde na ovoin mestu,
— A li nijel •— odgovori Šejn odlučno.
Zapadnjak je ukratko objasnio kapetanu šta se tada dogo­
dilo. Kapetan je zbunjeno žmirkao.
Međutim, brzo se pribrao.
— Prva i druga grupa prvog odeljenja ostaju ovde! —
kcm andovao je on. — Ostali za mnom! Progonićem o tog prok­
letog nitkova, bandita i lažnog skauta sve dotle dok ga ne
ščepamo za vrat. A, kuda je Donegan odjahao?
Zapadnjak sleže ramenima.
3 Sejn 67 33

36. •k-k-k Š E J N
— Nikad se ne zna — reče on. — Uostalom, ko traži taj
i nađe. i'.ajpre je kreauo p^ima jugu.
Ograničenost kapetana i5alaii¿^ra je nervirala visokog
čoveKa.
Kapetan je naredio da se upale baklje i da se u okolini
sagoieiog gi'aaa traže tragovi, usamljenog' jaiiača.
Poručnik K irbi nije učestvovao u iraganju i sada je sedeo
pored Sejna.
— Crni rni se da tamo dole u jam i neko stenje — reče on.
Od topota kopita Zapaunjak to nije cuo. Selio se Laredo
Kida. Met Doueg^ii je p jgod io m ladog prestupnika olovom iz
sačmarice. Seju je niisiio ua je on več ouaviio mrtav.
Zapadnjar; je brzo skočio u jam u i prodrm ao brata Džejn
MeriX. Bio je teSko ranjen.
Poručnik K irbi i još tri vojnika pom ogli su Sejnu da iz­
nese ranjenika iz jaine.
Kom anda kapetana iialanžera odjekivala je kroz noć.
V ojnici sa stavili Laredo iiida na jedne bisage i pravili
ga što su boijo mogli.
Miauoin prestupniku se izgleda loše pisalo. Međutim, nije
bio u nesvesá. Slanjao je povreir.eno.
■— M oramo ga cuneti u icamp — reče Sejn. — Tamo će se
0 njem u pestarati vojni lekar.
Pošto su Kida morali da prenesu u ležećem položaju, v o j­
nici su ga po naređenju puručnika K irbija stavili na jedan po­
krivač. Četvorica jahača u sedlima uhvatili su krajeve pokri­
vača. Poterali su polako konja prema kampu.
Dezerter G rover se povratio iz nesvesti. Vezali su mu ruke
1 njegovi drugovi su ga podigli na konja. Nisu baš nežno po­
stupali s njim.
V ojnici su zasad ostavili dvojicu onesvešćenih stražara, jer
m alo odeljenje nije im alo dovoljno v'ojnika đa ih prenese kao
Kida. Taj nitkov Donegan je stvarno udarao nemilosrdno. Tri
vojnika ostali su pored svojih onesvešćenih drugova i brinuli
se o njima.
Maio odeljenje, pod kom andom poručnika Kirbija, krenulo
jn prema kampu. B ilo .ira je potrebno više cd pola sata da
DCignu tarno. Mesto gde su Icgcrovali vojnici sada je bilo dobro
čuvano. Uhvaćeni A pači su bili vezani.
Teksaški revolverás i bandit Fil Evert se pjobudio iz ne-
svestice. Met Donegan i njegovi drsigari Sengr Cerok i Laredo
K id nisu hteli da ga povedu sa sobom, jer bi im samo smetao
pošto je bio ranjen.
D ezertfi G rover bio je privezan za jedno drvo u sedećem
položaju.
Nebo je na istoku postajalo svetlije. Jutarnje rumenilo je
najavljivalo da će se uskoro pojaviti sunce.

37. 'k'k'k Š E J N iritii:
Svi ljudi u kampu su već bili budni. Džejn M erik takođe.
Ona je oamali pritrčala svorn bratu koga su vojnici nosili kod
vojnog lekara i uiivatila ga za ruku.
Lekar je vadio jeanom" ranjenom konjaniku strelu iz leđa.
Dva vojnika su iziieii ranjenika u drugi šator.
Lekar je oprao krvave ruke u jednoj činiji koja se nalazila
ispred šatora.
Zat.uu je pogledao Kida.
— Opet nevoijei — uzvikriu on. — Hej, ovaj izgleda jako
loše. Unesite ga odmah unutra i stavite ga na operacioni sto.
Pita daj mu odrnaa laudanum!
Kapi laudanurna bile su jako opojno sredstvo.
Džejn A'Ierik je ukočeno stajala dok su. njenog brata uno­
sili u šator gde će brigu o njem u odmah preuzeti pom oćnik
lekara Pit.
— Kako možete da kažete nešto tako grubo doktore H i-
gehse? — upita o,na. -— Pa moj brat je teško x’anjen!
Higens, po'Ck snažne grade sa vratom kao u kakvog bika,
im ao je kao i maiogi drugi lekari nezgodnu narav, ali se jako
dobro razumeo u rane i povrede.
Pogledao je devojku crvankastsplave kose i podigao obrve.
— Alio žalite, vi možete biti pored njega, rnis Merik. Sa­
m o nem ojte se oilEsv'aEtili da i o vama moram o da se brinem o.
A ko ne možete da poaneaete da gledate krv ili nemate povere-
nja a mene, onda nii to odmah icažite,
Džejn Merik ođluino podiže glavu.
— Razume se da ću vam pom oći dok se budete trudili da
spasete život m om bratu, doktore Higen.se. Ništa ne brinite za
mene. A ko se budem onesvestila onda će se to dogoditi tek
posle operacije.
Džejp. je bila hrabra žena. Ona i lekar su ušli u šator
gde je stenjao Laredo Kid.
Zapadiijak je. ostao da čeka napolju.
Po'ji» izvesnog vrem.ena lekar je izašao iz šatora ispred
koga se nalazilo potkrovlje kao zaštita od sujjca. Odmahnuo
je namršteno glavom .
— Nerna nikakvog smisla da ga kasapim — reče on Šejnu
k cji je zabrinuto gledao u njega.— Laredo Kid će živeti još samo
nekoliko čnscva. O vo je već m učenje. Mogu jedino da poku­
šam da izvadim još koju kuglu iz njegovog tela, ali to je sve
uzalud. Toui m om ku više nema spasa.
— Da li ste sigurni u to, doktore? — upita Zapadnjak.
Arm ijski lekar se uspravi.
— Ser — reče on — k 'd vam ja to kažem, onda sigurno
možete u to i đa verujete. Tog čoveka ne bi m ogao da spase
ni n ajbolji tim operatora u jed n oj od najoprem ljenijih bolnica
35

38. •k'k'k S E J N ik'k'k
u državi Ja sam mu dao još laudanurna. Trenutno se nalazi u
nesvesti, ali računam da će se uskoro probuditi.
Laredoa Kida su izneli napolje. Odneli su ga do susednog
šatora.
Džejn M erik i Šejn su seli pored nosila sa čovekom koji će
uskoro umreti. Spasa mu svakako nije bilo.'
Piavooka Džejn je držala ruku svoga brata i posmatrala
njegovo lice koje je biio bledo.
Laredo Kid je stenjao.
K rvavi zavoji zatezali su se preko grudi m ladog bandita
dok se on povrem eno trzao.
U kampu je bilo mirno. V ojnici su se trudili da budu što
je m ogaše tiši.
Kapetan Balanžer i njegovo odeljenje još se nisu vratili.
Džejn je ćutala. Opraštala se od svoga brata i patila. To
se jasno videio na njenom licu.
Ona je doduše pre kratkog vremena otvoreno rekla Lare-
dou Kidu da je više ne smatra svojom sestrom. Ali, smrt koja
se nadnela nad glavom njenog brata izmenila je sve.
Sunce se polako dizalo na horizontu. Svetlost na istoku je
sve više potiskivala noć. Pustinja se presijavala u raznim bo­
jam a. Doum Rok se propinjao prema nebu, plav, zlatnožut i
ljubičast.
Ptice su u žbunju i među kaktusima pevale svoju pesmu
kao da pozdravljaju dolazak novog dana.
Laredo Kid je još jednom otvorio oči. Uspeo je da se
osmehne.
— Šejne — prom rm lja on. — Ti si pravi čovek. Ja sam
nitkov i nisam bio dobar prema tebi. Oprosti mi!
•—■ Platio si glavom svoju lakomislenost, m ladiću — reče
Zapadnjak blago. — Nisam ja ljut na tebe. Nem oj da te to muči.
D žejr M erik se krstila.
Laredo Kid još jednom pogleda u nju.
— Pozdravi tatu i mamu, sestro — šaputao je on. — M olim
■ie da im ne kažeš kako sam završio svoj m ladi život. Možeš im
r e ć i. . . da sa m . . .
— Ispričaću im da si pao u borbi protiv Apača — prekide
ga Džejn.
S'ux:e su tekie niz njeno lice.
— Zašto si krenuo stram puticom i m orao da jašeš tako
surovom stazom u životu, brate? — upita devojka posle izves­
nog vremena. — Sećam te se još kao dečaka na našoj farm i u
blizini Lareda. Moraš se pokajati za sve svoje grehe i s ovog
sveta otići čiste duše, kao onda kad si bio dečak.
— Da, sestro — odvrati mladi bandit. — Stvarno sam bio
lakom islen i uvek sam hteo da idem lakšim putem. Raskalašan
život, to je ono što sam želeo. Ipak, bio sam budala i kad bi
S6

39. •k'k'k S E J N -k'k'k
mi se pružila prilika da još jednom biram, odabrao bih drugi
put u životu. Ali, sada je kasno. Nema više nade.
Laredo Kid je stegao ruku svoje sestre tako jako da je ona
ciknula. Podigao se i pogledao plave visine jutarnjeg neba.
Osrnehnuo se.
— Eno tamo — šaputao je on. — To je put kojim ću ja­
hati. Da. J ah ati. . .
Pao je nazad na nosila. N ije uspeo da izgovori sve što je
hteo.
Laredo Kid bio je m rtav čovek.
Zapadnjak zatvori njegove očne kapke. Držao je Džejn
M erik za ruku.
D evojka je spustila svoju glavu na njegove grudi i počela
¿a plače.
— Se.mo se ti isplači, Džejn — tešio je Sejn. — Suze će
ti u svakom slučaju olakšati bol. Sudbina. Svakom jednom
mora da dođe kraj.
Laredo K id je već prepodne sahranjen pored palih vojnika.
X II
Još pre nego što je sunce bilo u zenitu Zapadnjak je uzeo
jednog konja i počeo da traži tragove Meta Donegana. a i one
koje su za sobom ostavili poglavica Golkiper i njegov poslednji
preostaii ratnik.
K onjičke, patrole na čelu sa kapetanom Balanžerom proja-
hale su uzduž i popreko kroz celu oblast i time uništile tragove
umesto da ih otkriju.
Zapadnjak je napravio jedan širok luk oko brdovitog nre-
dela i na izvesnom rastojanju ođ izgorejog grada naišao na tra­
gove jednog usam ljenoe iahača i izveP,no vreme ih pratio.
Zaključio ie da je Met Donegan naj.pre krenuo prema iugu,
ali ,1e zatim ubrzo savio prema zapad«, a zatjm prema severo-
zapadu. Bilo je očigledno da j.e bandit pokušavao da uništi svo­
je tragove;
Donegan Se sigurno nije uputio prema Meksiku, već ie oči­
gledno hbeo da pređe preko talasa Kolorado Rivera i potraži u-,
točište u Kalifornirji,
Predeo na drugoj strani Kolorada i pruptivne stene Buljen
Mauntina krili su u sebi mno,ge onasnosti.
U toj oblasti još uvek lutaju divlji Juti i P ijoti. ali u ma­
lom broju.
Zapadinjak je odiahao dc Kolorado Kanjona. Ovde je reka
dubo'ko useifcla svoje korito u divlji predeo.
Na drugoj strani oba1p uzdizala su se hrđa sa osikuđnnm ve­
getacijom . Orlo^'i su kružili u vazduhu,a vukovi i medvedi luta­
ju kroz krševiti predeo.
■M

40. ★ ★ ★ S e j n
Na kamenitom tlu Sejn je izgubio tragove Meta Donegana.
M eđutim , bilo je sasvim jasno da tog okorelog baindita mora
tražiti negde u K aiifornlji.
Isto tako i Golkiper i njegov poslednji raitnik krenuli su
preraa zapadu.
Zapadnjak je pogledao prekc Kolorado kanjona.
Zatiim je okrenuo konja nazad.
U osvit zore siigao je on u kamp gde su logorovali konja­
nici. Nalazili su se u pO‘dnožju Do-um Rok JVIauntina.
Kapetan Balanžer .le brzo potrčao Šejnu u susret. Uhvatio
je n jegovog konja za uzdu i zaustavio ga.
— Šta ste pronaSli, Sejne? — upita kapetan radoznalo. —
Kuda su odm aglili ti nitkovi?
— U K aliforniju — odgovori Sejn kratko. — Dozvolite mi
da najpre napojim svoga konja i da so i sam malo osvežim, ka­
petane Balanžere. Poisle toga ćemo razgovarati.
Kasnije su sedeli pored vatre. Zapadnjak je kusao posied-
n je OiSitatke pasulja sa slaninom i pio kafu iz plehanog lončeta.
Kapetan Balajižer, poručnici K irbi i Feron i kaplar Graten
nalazili su se prekoputa od njega.
S&jin obrisa hlebom pribor za jelo.
— Nemamo odobrenje da pređem o preko Koiloirada — reče
poručnik Feron. — Ranjenici m oraju da se vrate u Fort M ar­
tin.
— Ja sarri oficir koji ovde koimamduje — frknu kapetan
Balanžer. — Zar đa pustim Donegana da tako lako umaikn.e sa
plenom i da taj đavolski poglavica Golikiper uhvati maglu? Ne!
R anjem ci i zarobljenici se m oraju odvesti u Fort Martin. To
ćete preuzeti na sebe vi. poru'čniiče Ferone sia poia eskadrona.
Preostali ljudi kreću, i:>ad m ojom komandom, u poteru za tim
nitkovim a. PrognT.ićemo Donegana, a posilaću i patrole da tra­
že poglavicu Golkipera.
Kaoetan se okrete prema Zapadnjaku.
— Da li ste vi sipremni da nas vodite kao sikaut i tragač,
Sejne? — upita on.
— Do đavola, ja to ne želim — 6dvra;ti visoiki čovek. — Ja
Ču sam goniti Donegana. Zato mi niie potrebno celo odeljenje
konjice. V i tražite Golkipera i niegove po:slednje ratnike, kape­
tane. M ožete mirne duše prenustiti Meta Donegana menii.
' M eđutim, kapetan Balanžer nije se složio s predlogom Z a-
padnjakn, SiiviSe je. bio željan slave i zaslepljen.
— Nikako! — viknu on besno. — Ja imam pravo đa vas
restrnitujem prinudno, i to sada i činim, Šejne. — U vanrednim
priMikama svaki civil ie obavezan da se ,9tav: jra rasnolagante
voinim . jedinicama. Odsuada ste vi moj sikairt, Šeine. Ukoliko se
Ti^idete Crpirali, narediću da vas izvedu pred vojn i sud zbog ođ -
bijanja i'ZvrSenja naređenia i Zbos oobune.
— Bu6 — reče Zapadnjak i pljušnu ostataik kafe u vatru.
38

41. •k-kir Š E J N -k-kir
Visoki čovek je uporno gledso u oči kapetainu Balanžeru.
Kao slučaj^no držao je ruku blizu drške revoivera.
— I, na kakvu kaznu ćv. onda biti osuđen,kapetane? - -
upita on. —•Đa li rnošda na siroljano«?
— O tome ćemo kasnije odlučiti- — odifovori Balanžer. ^
Sada je na vama da kažete da li prihvatate ili ne.
U razgovor se urnasao poručnik Kirbi.
— K od Lafini? Votor izvora armija vas_Je spasia kad vas
je Golkiperova rulja bila gadno priklJ.eStila, Šejne — reče on. —
Krenuli smo protiv'bandiita i Apača u napuštenom gradu Kofi.
Sami bez nas ne biste mno,!io pcstisjl'i. Vama jie konjica poimogia,
sada je red da vi njo,'; pomoiinete, Sajoe.
Blage i razumne reči mladofi poručnika smirile suZapad­
njaka. Potvrdno Je .klimnuo .rjlavcm.
— Dobro — reče visoki čovek pomirljiivo. — Ali, nem ojte
da pokušavate da i meni kcmanduijote, Balanžere.
— Kapetane Balanžere —- opom enu ga kapetan.
— Sto Se mene tioa mo^su va'S oSilovl-iavati i sa generale —
reče Zapadnjak zajedlji^'o. — A li, i pored toga ne želim da mi
naređujete!
— Do,^ovo.ri'ćemo .<?e — reče kosimati ka^oetan.
Ustao je i pomirlj.ivo pru^’ o ruku Zapadnjaku.
Posle krs+koq oklevanja Šei.n je orihvaitio.
Oficiri i Šejn. .^u zatim raz.f^ovarali a tome kako da ostvare
ono što su zamislili.
Kapetan Baloinžer ie jirgo čiid'no mišlienie o tom e kpiko trf>-
ba uhvatiti ođbe-gloc bandita DonoftaTia i dvoüeu Apača. On
je smatr.-ío da tu nema ninocro šta Ha se r=jidi. Kao da Donegan i
dvoMoa Anača čekaju skrštenih ruku negde pored puta da ih
voj'nici xi.hapse.
Dofiovo-reno ie da se vra'ti u Foirt Martiin sa
voJir>’ "'m a i poručnikom Feroinom. S niima će poći i za robi ion
D?vojlra se riie mno«r> o^Tiadovala kad ie č” '’'’ da treba da
se vrat! n Fcirt U<r>1a je oi?t^'ne Sei'na.
— Hoću lično da biidrTii orisiitn-^ Hu,deS uhvatio nb’Vu
mo'-sa brata — reče ona vatTP.no. — T'n piksko n° b{ trebalo Ha
mi u.'^kratiš, Seine. .’’’a ria napor i jahaću zajedno
sa v^-^nicima i kape^anoni Balanžerom.
Zapadn% k se nije složio.
— Ne Džein — cidvrati on blago. — Suviše je opasno. Če­
kaj me u Fort Tviartinu.
Džejn se okrenuila na đruETU stranu.
Te noći ona niie spavala sa Sei,nom. Tuf^ovala ie za s^^oiiTn
bratom, a bi’la ie i nemdO'VO'liina zbo'<t tO'^a §+o su doVvvl'i da ie
noved’i sa sobom, Nsvikla ie da nvek bude onako kako ona ka­
že. Većinu liuđi. inocula ie rla obaviie rn^''og prsta..
Tdnfies iutra koniani'^i su rano kre-nnii.
Jedna polovina eskadrona sa Džejin Merik, rainiemcrma i
39

42. Š E J N -k'k'k
zarobljenicim a krenula je prema Fort Martinu. Ostali vojmdci
Oiirenuli su Koiije prexna zapadu i poterald ih. kroa brda prema
taiasima Koiiorado Kivera.
Kapetan balanžer posiao je dve izviđačke patrole od po če­
tiri čoveka da pronađu tragove po.glavice Golkipera i njegovoig
poslednjeg ratnika.
Zapadnjak je aobro poznavao ovu otoiast. Osim toga, kape­
tan Balanžer je imao dobru geografsku kartu predela.
O deljenje je bez ikakvih teškoća pronašlo stažu koja je
vodida naniže prema koritu reke.
Isto tako lako pronašli su i gaz preko plahovitih talasa.
Međutim, prelazak je bio dosta opasan.
K onjanici su se osigurali na taj način što su se jedan za
drugog vezali lasom.
Ali, uprkos svim merama siguirnosti prilikom prelaska reke
izgubljena su dva konja koji su nosili teret.
Vojinik koji ih je vodio bio je povučen snažnom vodenom
strujom iz sedla ali s? čvrsto držao užeta i dospeo je do druge
obale. Bio je sav mokar
. K onje za prenos tovara nisu uspeli da spasu. Stenovite oba­
le bile su suviše strm e HuČni vodopad progutao je živoitimje.
Kapetan Balanžer opsova Ijutito, jer time su bili izgubljeni
hrana, oprema i šator za logorovanje.
Drugih nevolja pri prelasku reke nije bilo. ,
Ko'njanici su se popeli uz strmu obalu.
Šei.n se odvojio od odeljenja koje je oiđjaliaJo prema brdim a
B ig M arija Mauntina,
Hteo je da pretraži predeo i da možda otkrije tragove vo­
đe -bande Donegana.
Zapadnjak nije znao šta Domegan namerava. Možda će ban­
dit pokušati da stigne do željeaničke pruge kom oanije ,,Saude'rri
P acifik” koja je počiniala na zapadnoj obali u Los Anđelesu i
koja je već stigia do Piniksa u ./Irizo^ni.
Isto tako, Donegan je željeznicom ili na konju, ili paik po­
štanskim kočijam a m ogao da stigne do obale. Tu hi se dokopao,,
broda i pola miliona dolara bilo bi izgubljeno zauvek.
Postojala je m ogućnost da stari lisac nokuša da zametne
trajg ; izgubi se negde u K aliforniji ili pak da krene u Nevadu.
Vođa bande bio ie vrlo inteligentan čovek. To je dokazao
više Duta Zato je Zapadniak i žurio da - ga uhvati što pre.
Krstario ie na konju predelnm S!ve dok nije nao mrak.
Noć ie proveo sam ispod iedne ,strme Sitene. Navijanje vu-
ko'Vfi u dn-liini zvučalvT mu ie kao neka uspavanka.
Z^Dadnjak je bio na nogama ioš pre nego što fe svanuo
dan. Prir>remio je sebi doručak i kad ie sunce promo'Id'lo svojoi
crvenu glavu na. istoku on je uzjahao konja i krenuo u potragu
za tragovima.
IVTeđutim do popodne ni^e uspeo da otkrije ništa. Tamam
40

43. Š E J N ★★★
kada je nameravao da se vrati na puit na kome bi naišao na
kapetana Balanžera i njégove vojnike iznenada je u daljini čuo
dva pucnja.
Jahao ie pored šunioviio's obronka.
Na kraju Sume i'e zaustavio konja, izvukao je. „vinčesterku”
i osm otrio unaoiiolo.
Posle izvesnog vremena prim etio je dvojicu jahača između
bregova. Približivaii su mu se.
Kad su bili dovoljno blizu Zapadnj.'ak je poterao svoga konja
napred. Viknuo je glasno i malinuo puškom. •
Jahači su staii. Aii. samo na kratko. Primetili su da im ne
preti nikakva opasnost. Dokasali su do mesta gde se Zapadnjak
nalazi i ubrzo su ga prepoznali.
Sejn je njih dvojicu upoznao još m nogo ranije, Biii su to
Anhel Suertes i njegov drugar Jeki Džo. Oni su jednom prili­
kom spasli život Zapadnjaku.
Anhel Suertes je mahnuo Sejnu rukom.
Zaustavio je svoga kulaša. I Jeki Džo je povukao uzde svo­
ga konja i on je stao.
Anhel Suertes se obradovao što pred sobom vidi Zapadnja­
ka. '
Na licu Jeki Džoa se nije m oglo primetiti nikakvo uzbuđe­
nje. Melez je bio zdepast čovek vrlo čvrsto građen. Tesna košu­
lja od divlje kože pokrivala ie široke grudi Jeki Džoa preko ko­
jih .su se ukrštali redenici sa patronama:
M elez je osim puške imao i ,,kolt” . tomahavk i nož. Nosio
je pero sa trakom od zvečarkine kože koja je pravila krug oko
njegove, bujne crne kose.
Mustang Jeki Džoa je irktao.
Anhel Suertes je bio vi,.=okog rasta i vitak. Nosio je kraticu
bradu i imao setne plave oči. .Izbledeli pončo sa izvezenim sta-
' rim meksikanskim šarama spuštao se sa njegovih širokih ram e­
na. Od sunca je Anhelovu glavu štitio sombrero sa širokim obo­
dom.
Anhel Suertes niosio ie dva revolvera sa svetlitn drškama
kao revolverás. Tamna srebrna ivica krasila je spoljne šavove
njegovih mekši kanskih pantalón a.
Neka senka tuge kao da ie lebdela oko ovog čoveka. O -nie-
mu .su kmži'le rp^ne priče, naročito u graničnim oblastima. M e­
đutim, koliko ie Sejnu bilo poznato Anhel Suertes se uvek borio
protiX' nepravde i pomasa-o onima koji su bili ugroženi.
Anhel Suert&s bi<o |e živahan čovek. N jegove tam noplave
oči kao đa siu orobole Sejna.
. — Zdravo. Sejne! — Dozđravi ga on. — Drago mi je što te
vidim ovde i što si se izvukao. Kakav ie vetar naneo tebe ovam o
u ovu oblast?
41

44. ★ ★ ’At š e j n
Takav je bio ^nhel Suertes. Niie pitao Šejna kako inu ie
bilo otkako su se njihovi putevi razišli.
Zapadnjak ma ie ispričao da etni v cđ u bande Meta Done­
gana koji sa predstavljao kao traoer Old Kedouk i koii ie od-
hso plen od. pljačke voza. Ispričao .mu ie i to da ie D. D. K orbi
m rtav čovek i da je poglavica Apača Golkiper doživeo strašan
poraz sa svojim ratnicima.
— Videli smo mi odsjaj zapaljenog građa duhova na nebu
— obavesli ga Jeki Džo. — I mi nešto tražimo.
— Sta to?
Senka je prešla preko lica Anhela Suertesa.
.— Izg'jbljeni rudnik koii mora da se nalazi negde ovde u
ovoj okolini. Pretpostavliam da se u njem u nalazi moia sestra
Dolores. Verovatno ie neko drži tamo na silu, ili ie pak ni eno te­
lo zakopano koju stopu ispod zenilie.
Na Zapadu su kružile mnio.ge priče o napuštenim rudnici­
ma i sakrivenom blagu. Zapadnjaku su bile d ob ro poznate i
bajke o E1 Doradu i Zlatnom. Pueblu. Većina tih priča bile su
čiste izmišljO'tine bez ik a kve realn e pod loge. Međutim. Anhel
Suertes niie pripadao onim ljudim a koji veruiu u bajke i idu u
lov na ne.5io što p ostoji sam o u glavam a ljudi.
Zapadnjak se osmehnuo.
— Zašto se ne bism o udružili — predloži on. — V i ćete m e­
ni pom oći da uhvatim Meta Donegana, a ja ću vam. vratiti us-
lu.gu time što ču zaiedno s vania poći da tražimo izrrubr>«:ni rud­
nik i ako, treba da oslobodim o tvoju sestru Anhele. A, ko bi
m ogao biti taj koji nju drži na silu i kakve to veze ima sa iz­
gubljenim rudnikom.
— Pri.hvatara tvoj precTlog — reče Anhel Suertes. — N aj­
pre da ti kažem da smo Jeki Džo i ja juče naišli na tragove ne­
kog usam ljenog jahača,, Covek je došao ovam o iz Kolorada. La­
ko je m oguće da se radi o Doneganu. Tra.govi su vodili prema
Č'^klit '•Taun'inu. Ako je to Donegan onda on ima prednost više
od iednofi ipo dana.
Zapadnjak opsova.
Znači, vođa bande je zametnuo svoje tragove i uputio se u
sp 'v 'm drugom pravcu! Ali. Zapadnjak nije ht-eo da digne ruke
ođ traganja. Odlučio ie da krene na drugu stranu kako bi na­
išao na Doneganove tragove, a taj put se ukrštao i sa pravcem
kojir^ se kreće kapetan Br^Ianžer sa svoiim konianicim a.
S «jn je rekao Anhelu Suertesu i Jeki Džou šta namerava da
uradi.
Niih dvojica nisu im ali ništa protiv da se sretnu sa odelje-
njem konjice.
Tri čoveka poteraše svoje konje,
Anhel Suertes galopirao ie pored Zapadnjaka. Za vrem e ja­
hanja opširno mu ie ispričao o izgüblienom rudniku i'o tome ka­
ko ie nestala njegova sestra.

45. ic-k-k S E J N 'k'k'k
X III
U doba kada su Florida, Teksas, Niu Meksiko, Kolorado.
Jutah, Navada i Kaiiforniid zajedno sa dauaiiniiiir M eksikom Dj.-
11 pod upravom Nove bp;uiije, u ovoj obiasd ie pcsi-oiao iedan
bogat rudnik srebra. Tu le bilo i naselje i iedna misionarska sta­
raca. opaiisKi iiiiaaagosi i musiretari u oiilo^pirna često, su se bo­
rili protiv ratobornih plem ena Juta. Apača i Jekiia koji su
pljačkali naselje Kruz Kristi, ometali snabdevanie i napadali
transporte srebra.
U rudarskim oknima radili su robovi i kažnjeniici.
Kruz Kristi se nalazio u iednoi teško pristupačnoi dolini u
brdim a. Jednog dana, posle velikog nevremena počelo ie da kli­
zi čitavo brdo i skoro celo naselje ie bilo uništeno. Preživeli su
nastradali u sukobu sa Indijancima.
Tek nekoliko godina kasnije ledna bela žena koja ie žive-
la kao skvo jednog poglavice Apača, uspela ie da pobegne. Nju
su A pači odveli još dok je bila iako mlada iz Kruz Kristiia i ni­
je imala volje da nekog zainiLeresuje za to da rudnik ponovo bu­
de obnovljen.
U burnim vrem enim a koja su tada naišla rudnik ie skoro
sasvim pao u zaborav. Niko više niie znao tačan put do niega.
Karte su bile netačne ili pogrešne, a mali broj pravih kopij'a gde
se mesto nalazi, su izgubljene.
Ona žena koja je kao dete živela u Kruz Kristiju pričaJa ie
o ogrom nom blagu koje se nalazilo u rudniku. Bile su tu čitave
gom ile lažnog srebrnog novca koje su izrađene po naređenju up­
ravnika rudnika kako bi se obogatio.
Neki avanturisti krenuli su na put đa pronađu dolinu - sa
rudnikom o kojoj je pričala stara žena. Aii, to nikom niie pošlo
za rukom.
Žena iz Kruz Kristija umrla je umno poremećena. Sledečih
dvesto godina priče o izgubljenom rudniku prenosile su se sa
kolena na koleno.
A li, niko nije uspeo da pronađe nestali rudnik srebra. Ni­
ko, osim da je to pošlo za rukom Flintu Korgeru.
— Flintu Korgei'U? — upita Zapadnjak koji je jahao pored
Anhela kroz brda.
Jeki Džo je kaskao ispred njih.
— Da, Flintu K orgeru — potvrdi Anhel. — A. zatim u igru
ulazi m oja sestra Doiores. O sebi neću pričati, ier m oja istorija
je tužna.
Anhel je odmahnuo rukom, i
— Ja, dakle, im am samo jednu sestru— nastavi on. Živela
je u Siudad Huarezu. Ponekad sam ie posećivao, ali sam se tru­
dio da se naši rodbinski odnosi ne otkriju. Jer. ia sam na iako
lošem glasu i im am m nogo neprijatelja, pa nisam hteo da ior
zaigorčavam živoit. K ad sam poslednji put bio u Siudad HuarezU
43