7. ПРВА ГЛАВА
Врућина је била толико исцрпљујућа да се на песку у дворишту казамата копрцала само
једна црна шкорпија. Забачен између долине Нила и оазе Карге, преко двеста километара
западно од свете вароши Карнака, казамат је прихватао повратнике осуђене на принудни рад.
Када је температура то дозвољавала, затвореници су одржавали пут између долине и оазе, преко
којег су каравани магараца доносили робу.
Судија Пазер је по десети пут молио управника логора, горостаса који је непослушне тукао
без милости:
„Не могу да поднесем да будем повлашћен. Желим да радим као остали.”
Мршав, прилично висок, кестењасте косе, високог и широког чела, зелено-смеђих очију,
Пазер, који је у несрећи нагло остарио, сачувао је достојанство и уливао поштовање.
„Ви нисте као остали.”
„Затвореник сам.”
„Нису вам судили, тајно су вас овамо довели. За мене ви чак ни не постојите. У књигама
нема вашег имена, немате идентификациони број.”
„То ми не смета да туцам камен.”
„Дођите и седите.”
Управник логора је био неповерљив према судији. Није ли он запањио Египат када је извео
пред суд чувеног генерала Ашера кога је Пазеров најбољи пријатељ, официр борних двоколица
Сути, оптужио за мучење и убиство египатског уходе и сарадњу са вековним непријатељима
бедуинима и Либијцима?
Леш несрећника није пронађен на месту које је Сути показао. Порота није могла да осуди
генерала, само је затражила додатну истрагу. Истрага није потрајала дуго, јер су самог Пазера,
који је упао у замку, оптужили да је убио свог духовног оца, мудрога Бранира, који је требало да
постане велики карнашки свештеник. Наводно ухваћен на делу, судија је био неправедно
ухапшен и депортован.
Судија седе на врели песак. Непрестано је размишљао о својој жени Неферети. Дуго је
мислио да га она никада неће заволети; затим је дошло време среће, жарке попут летњег сунца.
Њихова срећа је грубо прекинута, прогнан је из раја, без наде да ће се у њега икада вратити.
Дунуо је топао ветар. Усковитлао је песак који је шибао кожу. Пазер, главе умотане у белу
тканину, није на то обраћао пажњу. Размишљао је о ономе што се догодило током његове
истраге.
Мали судија који је дошао из провинције, изгубљен у великом граду Мемфису, погрешио је
што је био толико савестан да започне детаљно проучавање једног чудног досијеа. Открио је
убиство пет старих ратника, почасних стражара сфинге у Гизи, убиство приказано као несрећни
случај, крађу велике количине небеског гвожђа намењеног храмовима и заверу у коју су биле
умешане високе личности.
Није успео да до краја докаже кривицу генерала Ашера и његово настојање да свргне
Рамзеса Великог.
Када је добио одрешене руке да повеже све чињенице, несрећа је закуцала на врата.
8. Пазер се присећао сваке појединости те страшне ноћи: анонимне поруке да је његов учитељ
Бранир у опасности, помахниталог трчања кроз град, откривања леша мудрог Бранира, седефне
игле заривене у његов врат, доласка шефа полиције који га је одмах прогласио за убицу, одвратног
саучесништва великог судије, највишег судије у Мемфису, скривања, казамата; на крају га је
чекала смрт у осами, а истина никада неће изићи на видело.
Све је било савршено организовано. Уз Бранирову подршку судија је могао спровести
истрагу по храмовима и открити ко су крадљивци небеског гвожђа. Али мистериозни нападачи
су из непознатих побуда уклонили његовог учитеља, као и старе ратнике. Судија је сазнао да су
се међу њима налазили једна жена и неки странци; поред тога, посумњао је на хемичара
Шешија, зубара Кадаша и жену превозника Денеса, човека богатог, моћног и непоштеног, али ни
у шта није био сасвим сигуран.
Пазер је издржавао врућину, налете песка и бљутаву храну, јер је желео да преживи, да
стегне Неферету у своје наручје и види задовољену правду.
Шта ли је измислио велики судија, Пазеров претпостављени, да би објаснио његов
нестанак, какве ли су се клевете о њему шириле?
Иако је логор био отворен према оближњим брежуљцима, бег би био узалудан, јер пешке не
би стигао далеко. Затворили су га ту да скапа. Кад буде изнурен и измучен, кад изгуби сваку наду,
почеће да трабуња као сваки лудак.
Ни Неферете ни Сути га не би никада напустили. Одбациваће лажи и клевете, тражиће га по
целом Египту. Морао је да истраје и пусти да време учини своје.
*
Пет завереника се по обичају састало на напуштеној фарми. Атмосфера је била весела,
њихов план се одвијао онако како су предвидели.
Пошто су оскрнавили Кеопсову пирамиду и дочепали се главних знамења моћи, златног
аршина и завештања богова, без којих Рамзес губи сав легитимитет, сваког дана су били све
ближе свом циљу.
Убиство старих ратника, чувара сфинге, испред подземног пролаза кроз који су ушли у
пирамиду, као и уклањање судије Пазера, представљали су за њих мале, заборављене незгоде.
„Остаје нам да урадимо оно главно”, рече један од завереника. „Рамзес се добро држи.”
„Не будимо нестрпљиви.”
„Говорите у своје име!”
„Говорим у име свих нас; треба нам још времена да поставимо темеље свог будућег царства.
Ако Рамзесу вежемо руке, спречимо га да дела, ако постане свестан да пропада, лакше ћемо
извојевати победу. Он никоме не сме да каже да је велика пирамида покрадена и да средиште
духовне снаге, за које је одговоран једино он, више не функционише.”
„Њему понестаје снаге; биће приморан да се подвргне обреду препорода.”
„Ко ће га на то приморати?”
„Традиција, свештеници и он сам. Немогуће је оглушити се о ту дужност.”
„На крају светковине мора да покаже народу тестамент богова!”
„Тестамент који је у нашим рукама.”
„Тада ће Рамзес абдицирати и уступити престо свом наследнику.”
„Ономе кога ми изаберемо.”
Завереници су већ уживали у победи. Они Рамзесу Великом, који је постао њихов роб, неће
10. ДРУГА ГЛАВА
Залазак сунца обојио је брежуљке пурпуром. Пазеров пас Смели и магарац Северац
вероватно су сад уживали у храни коју им је дала Неферете, на крају напорног радног дана.
Колико је болесника излечила? Станује ли још у малој кући у Мемфису, у чијем се приземљу
налазила судијина канцеларија, или се ватила у родно село у тебанском крају да тамо, далеко од
градске вреве, обавља свој лекарски позив?
Судију је напуштала храброст.
Посветио је живот правди, али је знао да у његовом случају она неће бити задовољена.
Ниједан суд га неће прогласити невиним. Чак и да изиђе из овог казамата, какву би будућност
могао да пружи Неферети?
Један старац седе поред њега. Мршав, безуб, преплануле и изборане коже, старац уздахну.
„Е ја сам своје одрадио. Превише сам стар. Управник ме је ослободио претходне дужности,
не морам више да носим камење. Радићу у кухињи. Није лоше, шта кажеш?”
Пазер климну главом.
„А што ти не радиш?”, упита га старац.
„Забранили су ми.”
„Кога си опљачкао?”
„Никога.”
„Овде су само велики лопови. Све вишеструки повратници, неће они никада изићи одавде
јер су прекршили обећање да неће поново згрешити. На суду нема шале датом речи.”
„Мислиш ли да судије греше?”
Старац пљуну у песак.
„Е то ти је баш глупо питање! Да ниси на њиховој страни?”
„Ја сам судија.”
Чак ни вест да је пуштен на слободу не би више зачудила Пазеровог саговорника.
„Ти мора да се шегачиш са мном.”
„Мислиш да ми је до тога?”
„Замисли молим те... Судија, прави судија!”
Стаде забринуто и с поштовањем одмеравати судију.
„Па шта си урадио?”
„Водио сам неку истрагу и сада желе да ми запуше уста.”
„Мора да си се упетљао у неко чудо. Што се мене тиче, и ја сам невин. Један непоштени
конкурент ме је оптужио да сам украо свој властити мед.”
„Ти си пчелар?”
„Имао сам кошнице у пустињи, моје пчеле су давале најбољи мед у Египту. Конкуренти су
постали љубоморни; поставили су ми замку и упао сам у њу. На суђењу сам се изнервирао.
Одбио сам пресуду која је била на моју штету, затражио друго суђење и припремио одбрану с
једним правником. Био сам убеђен да ћу добити спор.”
„А они те ипак осудили?”
„Конкуренти су код мене сакрили ствари украдене из неке радионице. То је био доказ да сам
12. „Пазер је мртав.”
„Нетачно, драга моја.”
„Лажете!”
„Знам истину.”
„Да ли је потребно да вас молим да ми је саопштите?”
„Више ми се допадате тако тврдоглави и поносни. Пазер је жив, али је оптужен за
Бранирово убиство.”
„То... то је апсурдно. Не верујем вам.”
„Грешите. Шеф полиције Мантмозе га је ухапсио и затворио.”
„Пазер није убио свог учитеља.”
„Мантмозе је убеђен да јесте.”
„Они желе да смакну Пазера, сруше му углед и спрече га да настави истрагу.”
„То ме не занима.”
„Зашто ми онда то говорите?”
„Зато што само ја могу да докажем да је Пазер невин.”
Неферете је дрхтала од наде и зебње.
„Ако желите да предам доказе великом судији, постаните моја жена, Неферете, и
заборавите свог малог судију. То је цена његове слободе. Поред мене ћете живети онако како
заслужујете. Сада је све у вашим рукама. Или ћете ослободити Пазера или ћете га осудити на
смрт.”
13. ТРЕЋА ГЛАВА
Помисао на то да се пода главном лекару ужасавала је Неферету, али одбијањем
Небамоновог предлога она би постала Пазеров џелат.
Где је утамничен, на какве је муке стављен? Ако буде оклевала, заточеништво ће га убити.
Неферете се није поверила Сутију, верном Пазеровом пријатељу и духовном брату, јер би овај на
лицу места убио главног лекара.
Одлучила је да пристане на уцену, под условом да види Пазера. Обешчашћена и очајна,
признаће му све пре него што се буде отровала.
Кем, нубијски полицајац који је радио за судију, пришао је младој жени. За време судијиног
одсуства патролирао је по Мемфису у пратњи Убице, огромног павијана, посебно обученог за
хапшење лопова које је умео да угризе за ногу да не би могли да побегну.
Кему су одсекли нос зато што је био умешан у убиство неког официра који се бавио
недозвољеном трговином злата. Када је доказано да је невин, постао је полицајац. На месту
одсеченог носа носио је протезу од дрвета у боји, како његов недостатак не би падао у очи.
Кем је веома волео Пазера. Није имао нимало поверења у правду, али је веровао у поштење
младог судије, ту врлину због које је страдао.
„Имам могућност да откријем где се Пазер налази”, озбиљно му рече Неферете.
„У царству мртвих, одакле се нико не враћа. Зар вам генерал Ашер није доставио извештај о
томе да је Пазер умро у Азији док је тражио доказе?”
„Тај извештај није тачан, Кеме. Пазер је жив.”
„Зар су вас лагали?”
„Пазер је оптужен да је убио Бранира, али главни лекар Небамон поседује доказ о његовој
невиности.”
Кем ухвати Неферету за рамена.
„Онда је он спасен!”
„Под условом да постанем Небамонова жена.”
Кем од беса удари песницом у длан леве руке.
„Шта ако вас лаже?”
„Хоћу прво да видим Пазера.”
Кем опипа дрвени нос.
„Нећете зажалити што сте ми се поверили.”
*
Када је робијаш отишао, Пазер се увукао у кухињу, дрвену зграду са платненим кровом.
Украшће комадић кремена за паљење ватре и пресећи себи вене. Смрт ће бити спора али сигурна;
на жарком сунцу полако ће тонути у спасоносну обамрлост. Увече ће га неки чувар гурнути
ногом и његов леш ће се преврнути на врелом песку. Последње часове свог живота провешће са
14. Неферетином душом у нади да ће му она притећи у помоћ, невидљива али присутна, у часу када
крене на своје последње путовање.
Када је посегао за кременом, он осети снажан ударац у потиљак и паде крај једног котла.
Са дрвеном кутлачом у руци, стари пчелар му се ругао.
„Судија постао лопов! Шта си хтео с тим кременом? Не мрдај или ћу те ударити! Хоћеш да
пролијеш своју крв и напустиш ово место тако што ћеш срамно умрети! Глупо и недостојно
честитог човека.”
Пчелар спусти тон.
„Слушај ме, судијо; знам како се може изићи одавде. Ја не бих имао снаге да пређем
пустињу. Али ти, ти си млад. Рећи ћу ти све ако пристанеш да се бориш за мене и обориш моју
пресуду.”
Пазер је полако долазио себи.
„Нема ништа од погодбе.”
„Одбијаш?”
„Чак и да побегнем, нећу више бити судија.”
„Постани то опет, због мене.”
„Немогуће. Оптужен сам за убиство.”
„Зар ти? То је смешно.”
Пазер је масирао потиљак. Старац му је помогао да устане.
„Сутра је последњи дан у месецу. У оазу долазе воловска кола и доносе храну; одавде одлазе
празна. Ускочи у њих и искочи када с десне стране будеш видео прву речицу. Прати њен ток до
подножја брежуљка; тамо ћеш у средини палмика наићи на један извор. Напуни своју мешину.
Затим иди ка долини и покушај да нађеш номаде. Тако ћеш бар окушати срећу.”
*
Главни лекар Небамон је по други пут одстранио наслаге сала госпођи Силкис, младој жени
богаташа Бел-Трана, произвођача папируса и високог функционера са све већим утицајем. За
захвате у домену естетске хирургије Небамон је тражио огромне хонораре које су му пацијенти
давали без поговора. Драго камење, тканине, намирнице, покућство, оруђе, волови, магарци и
козе увећавали су његово богатство коме је недостајало само једно непроцењиво благо:
Неферете. Друге су биле исто толико лепе; али необичан спој памети и лепоте давао јој је
јединствену драж.
Како се могла заљубити у тако безначајно биће као што је Пазер? Због те младалачке грешке
жалила би целога живота да се Небамон није умешао.
Понекад се осећао моћним попут фараона; познавао је тајне које су спасавале или
продужавале живот, владао је лекарима и апотекарима, уважене личности су му се бацале пред
ноге да би повратиле здравље. Док су његови помоћници непризнати радили како би му
обезбедили најбоља средства за лечење пацијената, Небамон је сакупљао ловорике. А Неферете
је била даровит лекар и он ју је морао искористити.
После успешне операције, Небамон је себи приуштио недељу дана одмора у кући на селу,
јужно од Мемфиса, у којој је армија послуге угађала свакој његовој жељи. Другоразредне
послове је оставио медицинској екипи којом је чврсто владао, а он је планирао будућност на
својој новој лађи намењеној уживању. Једва је чекао да проба бело вино са Делте, произведено
од његовог грожђа, и нове специјалитете свог кувара.
16. ЧЕТВРТА ГЛАВА
Пазер искочи из кола пошто је угледао речицу која је вијугала између стена према
ветровитом брежуљку. Искочио је бешумно; кола су наставила својим путем кроз прашину и
жегу. Поспани возар је препустио воловима да сами налазе пут.
Нико се неће дати у потеру за бегунцем, јер због жеђи и врућине ионако нема никакве
изгледе да преживи. Нека патрола ће, када се укаже прилика, покупити његове остатке. Босоног,
одевен у изношену прегачу, судија је приморавао себе да хода споро и штеди дах. Понегде су
вијугави трагови откривали да је туда прошла звечарка, опасна пустињска змија смртоносног
уједа.
Пазер замисли да се шета са Неферетом по зеленој ливади испресецаној поточићима и
испуњеној цвркутом птица; околина му се учини мање непријатељска, корак лакши. Пратио је
корито исушене речице до подножја стрмог брежуљка на коме су три непослушне палме упорно
расле.
Судија клече и поче копати рукама; на неколико сантиметара испод површине напукле коре,
земља је била влажна. Стари пчелар га није слагао. После читавог сата напорног рада,
прекиданог кратким предасима, стиже до воде. Пошто је угасио жеђ, свукао је прегачу, очистио
је песком, а онда тканином истрљао тело. Затим је драгоцену течност насуо у мешину коју је
раније набавио.
Када је пала ноћ, пошао је према истоку. Око њега се на све стране чуло сиктање; змије су
излазиле у смирај дана. Ако нагази неку од њих чека га стравична смрт. Само су врсни лекари
попут Неферете знали лек против змијског отрова. Судија је заборављао на опасност и, под
заштитом месеца, настављао је даље. Халапљиво је удисао колико-толико свеж ноћни ваздух.
Свитало је, па је попио мало воде, направио удубљење у песку, натрпао песак на себе, склупчао
се и заспао.
Када се пробудио, сунце је почињало да залази. Болних мишића и тешке главе, наставио је
пут према далекој и недостижној долини. Пошто је потрошио залихе воде, морао је да пронађе
неки бунар; бунари су се могли препознати по камењу поређаном у круг. Ходао је посрћући кроз
непрегледно пространство, час по равном, час по џомбастом терену. Сувих усана, надутог језика,
био је на крају снаге. Чему је могао да се нада уколико му неко божанство не притекне у помоћ?
*
Небамон је стигао у велики палмик а затим је наредио носачима столице да се врате.
Унапред је уживао у овој чудесној ноћи када ће му се Неферете подати. Више би волео да се цела
ствар десила спонтано, али му је циљ био много важнији од средства. Добио је оно што је
желео, као и обично.
Чувари палмика су, наслоњени на велика стабла, свирали фруле, пили свежу воду са извора
или ћаскали. Главни лекар крену великом алејом, скрену улево и упути се ка старом бунару.
17. Место је било празно и мирно.
У дугој ланеној хаљини запаљеној бојама заласка сунца, Неферете као да је рађала светлост.
Неферете је попуштала. Она, тако поносна, она која га је презирала, биће покорна попут
робиње. Када је буде освојио везаће се за њега, заборавиће на прошлост. Схватиће да јој само
Небамон може пружити живот о коме је можда сањала. Превише је волела медицину да би
остала нико и ништа; постаће жена главног лекара, није ли то најбоља ствар која јој се може
десити?
Није се померала. Он крену ка њој.
„Да ли ћу видети Пазера?”
„Имате моју реч.”
„Ослободите га, Небамоне.”
„То и намеравам уколико пристанете да будете моја.”
„Чему толика окрутност? Будите великодушни, преклињем вас.”
„Да ли се шалите?”
„Позивам се на вашу савест.”
„Постаћете ми жена, Неферете, тако сам одлучио.”
„Одустаните од тога.”
Он крену напред и стаде на метар од своје жртве.
„Волим да вас посматрам, али тражим од вас и друга задовољства.”
„Тражите да ме уништите?”
„Само да вас ослободим узалудне љубави и осредњег живота.”
„Последњи пут вас молим, одустаните.”
„Ви припадате мени, Неферете.”
Небамон пружи руку ка њој.
У тренутку када ју је дотакао неко га снажно повуче уназад и обори на земљу. Ужаснут, он
виде свог нападача: огромног павијана разјапљених чељусти из којих је избијала пена. Десном,
маљавом и снажном шапом, ухватио је главног лекара за врат, а левом за тестисе. Небамон
крикну.
Кем стави ногу на чело главног лекара. Павијан се није померао нити испуштао плен из
руку.
„Мој павијан ће вас уштројити ако нам не помогнете. У том случају бих се правио да ништа
нисам видео; њега не би пекла савест.”
„Шта хоћете?”
„Доказ да је Пазер невин.”
„Не, нећу...”
Павијан забрунда. Прсти му се згрчише.
„Пристајем, пристајем!”
Небамон дахћући поче да прича.
„Када сам проучавао Браниров леш, установио сам да је смрт наступила неколико сати
раније, можда и претходног дана. По стању очију, смежураности коже, рани... Клинички знаци
не варају. Забележио сам налазе на папирусу. Немогуће је било да је неко ухваћен на делу; Пазер
је био само сведок. Не постоји никаква озбиљна оптужба против њега.”
„Зашто скривате истину?”
„Прилика је била превише примамљива... Неферете ми је коначно била на дохват руке.”
„Где се налази Пазер?”
„Ја... ја то не знам.”
„Наравно да знаш.”
18. Павијан поново забрунда. Престрављен, Небамон попусти.
„Поткупио сам шефа полиције да би склонио Пазера. Морао сам га оставити у животу да би
ми уцена успела. Судија је склоњен, не знам где.”
„Да ли знате ко је прави убица?”
„Не, кунем вам се да не знам!”
Кем није сумњао у искреност одговора. Осумњичени никада нису лагали у павијановом
присуству.
Неферете се помолила и захвалила Бранировој души. Учитељ је заштитио свог ученика.
*
Скромна вечера великог судије састојала се од смокава и сира. Несаници се придружио
немир. Отпустио је послугу јер није могао да поднесе било чије присуство. Шта је имао себи да
пребаци када је само желео са сачува Египат од хаоса? Савест му ипак није била мирна.
У целој каријери се није толико удаљио од Закона.
Одгурну дрвену зделу, изнервиран.
Напољу су се чули јауци. Врачеви кажу да сабласти долазе да муче недостојне душе.
Судија изиђе из куће.
Кем је вукао за уво главног лекара кога је пратио павијан.
„Небамон жели нешто да призна.”
Велики судија није волео нубијског полицајца. Знао је да је у прошлости био насилник и
није одобравао његове методе нити то што је примљен у полицијску службу.
„Спречавате Небамона да се слободно креће. Његово сведочење неће имати никакву
вредност.”
„Не ради се о сведочењу, већ о признању.”
Главни лекар покуша да се ослободи. Павијан га уједе за ножни лист.
„Пазите”, упозори Кем лекара. „Ако га будете изнервирали, нећу га задржавати.”
„Губите се!” нареди побеснели судија.
„Пожурите Небамоне. Павијани немају много стрпљења.”
„Прикрио сам траг везан за Пазеров случај”, рече великодостојник промуклим гласом.
„Не траг”, исправи га Кем, „већ доказ да је Пазер невин.”
Судија пребледе.
„Да ли је то нека провокација?”
„Главни лекар је озбиљан и поштован човек.”
Небамон извади из тунике уролани и запечаћени папирус.
„Овде сам забележио налазе који се тичу Бранировог леша. Хва... хватање убице на делу... то
је погрешна процена. Заборавио сам... да вам поднесем овај извештај.”
Судија узе документ оклевајући, као да узима жеравицу.
„Направили смо грешку”, рече судија са жаљењем. „За Пазера је прекасно.”
„Можда и није”, примети Кем.
„Заборављате да је он мртав!”
Нубијац се осмехну.
„Још једна погрешна процена, без сумње. Ваша добронамерност је злоупотребљена.”
Нубијац погледом нареди павијану да пусти главног лекара.
„Сло...слободан сам?”
19. „Губите се.”
Небамон побеже посрћући. На његовом чланку се видео траг зуба. Мајмуну су се очи
цаклиле у мраку.
„Средићу да вас преместе у неку мирну станицу, Кеме, уколико заборавите овај непријатан
догађај.”
„Не мешајте се више, велики судијо; у противном нећу задржавати Убицу. Ускоро ћемо
обелоданити истину, целу истину.”
20. ПЕТА ГЛАВА
На позадини златножутог песка и црних и белих планина видела су се два облака прашине.
Приближавала су се два коњаника. Пазер се довукао до сенке огромне природне пирамиде. Без
воде је било немогуће ићи даље.
Ако су то пустињски полицајци, вратиће га у казамат. Ако су бедуини, поступиће по
тренутном нахођењу: или ће га мучити или ће га узети за роба. Нико се, осим каравана, не
упушта у путовање овим пустињским пространствима. У најбољем случају, Пазер ће затвор
заменити робовањем.
Била су то два бедуина обучена у пругасте хаљине јарких боја!
Имали су дугачке косе и кратке браде.
„Ко си ти?”
„Побегао сам из затвора за лопове.”
Млађи сјаха и стаде са занимањем посматрати Пазера.
„Не изгледаш баш снажно.”
„Жедан сам.”
„Воду мораш да заслужиш. Устани и бори се.”
„Немам снаге.”
Бедуин исука нож из корица.
„Ако ниси способан да се бориш, умрећеш.”
„Ја сам судија, а не војник.”
„Судија! Значи не долазиш из затвора за лопове?”
„Лажно су ме оптужили. Неко је желео да нестанем.”
„Полудео си од сунца.”
„Убиј ме и бићеш проклет кад умреш. Судије из пакла ће ти раскомадати душу.”
„Баш ме брига!”
Старији му задржа руку.
„Магија Египћана је опасна. Окрепимо га; после тога ће чам постати роб.”
*
Пантера, Либијка светле косе и очију, била је љута. Некада страстан и маштовит љубавник,
Сути је постао кењкав и мрзовољан мекушац. Официр двоколица, проглашен херојем већ после
прве борбе у Азији, заробио је њу, љутог непријатеља Египта. Захваљујући једном његовом
непромишљеном поступку, умало није постала слободна, али она није искористила ту прилику
јер је много волела да води љубав са њим. Сути није клонуо духом када је избачен из војске зато
што је покушао да удави генерала Ашера, којег је видео како убија једног од својих извидника, а
није му се судило пошто је леш нестао.
Али, по нестанку његовог пријатеља Пазера, затворио се у свет тишине, престао да једе,
22. „Говорите онда.”
Велики судија је оклевао.
Могао је да нареди да ухапсе Сутија због увреде судије. Међутим, стидео се својих
поступака. Заиста се плашио судије Пазера, необично одлучног, истрајног и занесеног правдом.
Али зар он, стари судија, противник сваког сплеткарења, није изневерио своја младалачка
убеђења? Мучила га је судбина малог судије. Можда је већ мртав, можда није издржао искушења
затвореничког живота.
„Пазер је у казамату за лопове, недалеко од Карге”, промрмља.
„Хоћу од вас потврду да могу да га поведем са собом.”
„Тражите превише.”
„Брзо, журим се.”
*
Сути остави свог коња на последњој станици, у оази поред пута. Само ће магарац моћи да
поднесе врућину, прашину и ветар. Наоружан луком са педесетак стрела, мачем и два бодежа,
осећао се дораслим сваком непријатељу. Од великог судије је добио дрвену плочу с наредбом да
се судија Пазер доведе у Мемфис.
Кем је, против своје воље, остао уз Неферету. Небамон неће седети скрштених руку када се
буде повратио од страха. Само су павијан и његов господар могли да заштите младу жену.
Нубијац је жарко желео да учествује у ослобађању судије, али је схватио да мора узети улогу
чувара.
Пантера паде у ватру када је чула да јој љубавник одлази. Ако буде одсутан дуже од седам
дана, превариће га с првим који наиђе и то свуда разгласити. Сути се није упуштао у опширна
објашњавања, само јој је рекао да одлази и да ће се вратити са својим пријатељем.
Магарац је носио мехове и корпе са месом, сушеном рибом, воћем и хлепчићима који су
остајали свежи по неколико дана. Човек и животиња су јели мало јер се Сутију журило да стигне
на циљ.
*
Када је угледао логор са бедним баракама раштрканим по пустињи, Сути је призвао бога
Мина, заштитника каравана и истраживача. Веровао је да су богови безосећајни, али је у неким
ситуацијама било добро призвати их у помоћ.
Сути је пробудио управника логора који је спавао под платненим заклоном. Горостас
опсова.
„Овде је затворен судија Пазер.”
„Нисам чуо за то име.”
„Знам да није заведен у књиге.”
„Рекао сам да не знам.”
Сути му показа плочу. Управник је и даље био незаинтересован.
„Нема овде Пазера. Овде држимо лопове повратнике, а не судије.”
„Моја посета је званична.”
24. ШЕСТА ГЛАВА
Мантмозе је примио великог судију у соби у којој је држао штитове, мачеве и трофеје из
лова. Због шпицастог носа и уњкавог гласа деловао је подмукло, а глава му је била ћелава, црвена
и често га је сврбела. Био је крупан па је држао дијету не би ли очувао виткост. Виђен на свим
важним пријемима, са добрим познанствима, лукав и опрезан, Мантмозе је суверено владао
свим одељењима полиције у царству. Нико није могао да му пребаци било какву грешку;
брижљиво је водио рачуна о свом угледу беспрекорног веледостојника.
„Приватна посета, драги мој судијо?”
„Дискретна, баш како ви волите.”
„Не осигурава ли то дугу и мирну каријеру?”
„Када сам сакрио Пазера, поставио сам један услов.”
„Издаје ме памћење.”
„Морали сте да наведете мотив убиства.”
„Заборављате да сам ухватио Пазера на делу.”
„Зашто би Пазер убио свог учитеља, мудраца који је требало да постане велики карнашки
свештеник и који му је увек пружао подршку?”
„Из љубоморе или лудила.”
„Немојте мислити да сам глуп!”
„Шта вас брига за мотив? Ослободили смо се Пазера, а то је најбитније.”
„Да ли сте сигурни да је крив?”
„Понављам вам: затекао сам га нагнутог над Бранировим лешем. Шта бисте ви закључили
на мом месту?”
„А мотив?”
„Сами сте признали: судски поступак не би донео никакво добро. Држава мора да поштује
судије, мора да им верује. Пазер воли скандале. Његов учитељ Бранир је, без сумње, покушао да
га смири, овај је плануо и ударио га. Сваки судија би га осудио на смрт. Нас двојица смо били
великодушни према њему, спасли смо му углед. Он је званично погинуо на задатку. Зар то није за
њега, као и за нас, најбоље могуће решење?”
„Сути зна истину.”
„Како...?”
„Кем је натерао главног лекара Небамона да проговори. Сути зна да је Пазер жив, а ја сам
му рекао где се налази.”
Великог судију зачуди љутња шефа полиције. Мантмозе је важио за сталоженог човека.
„То је бесмислено, потпуно бесмислено! Ви, најугледнији судија у граду, ви сте устукнули
пред једним бившим војником! Ни Кем ни Сути не могу ништа да ураде.”
„Сметнули сте с ума Небамонову писмену изјаву.”
„Признање извучено мучењем нема никакву вредност.”
„Написано је пре тога, датирано и потписано.”
„Уништите га!”
„Кем је захтевао од Небамона да састави копију коју су званично потписала два служитеља с
25. његовог имања. Пазерова невиност је доказана. У време убиства радио је у канцеларији.
Сведоци ће то потврдити, проверио сам.”
„Реците ми... Зашто сте открили где се Пазер налази? Није било журбе.”
„Урадио сам то због сопственог мира.”
„С вашим искуством, у вашим годинама...”
„Баш тако, у мојим годинама. Судија мртвих би ме могао позвати сваког тренутка. У
Пазеровом случају сам изневерио дух закона.”
„Заложили сте се за добробит Египта, оценили да је битнија од судбине једног човека.”
„Ваше речи ме више не могу преварити, Мантмозе.”
„Дакле напустићете ме?”
„Ако се Пазер буде вратио...”
„У логору за лопове се често умире.”
*
Сути је одавно чуо галоп. Долазе са истока, два коња, приближавају се брзо. Вероватно
бедуини круже у потрази за неким лаким пленом.
Сути сачека да дођу на одређену удаљеност, па натегну лук; спустио је колено на земљу и
нанишанио левог.
Човек паде на леђа, погођен у раме. Његов друг јурну према нападачу. Сути поново
нанишани. Стрела се забоде високо у ногу. Урлајући од бола, бедуин изгуби контролу над
животињом, сруши се и удари о стену. Два коња су се вртела у круг.
Сути стави мач под грло бедуину који је тешком муком устао.
„Одакле долазиш?”
„Из племена Ловаца са песка.”
„Где логорујете?”
„Иза црних стена.”
„Да ли сте ових дана заробили неког Египћанина?”
„Скитницу која тврди да је судија.”
„Шта сте урадили са њим?”
„Вођа га испитује.”
Сути скочи на крупнијег коња, а другог ухвати за примитивне узде какве су користили
бедуини. Што се тиче два рањеника, од њих самих зависи да ли ће умети да преживе.
Коњи су се пели све стрмијом стазом оивиченом камењем; дувајући кроз ноздрве,
натопљени знојем, стигоше до врха брежуљка, прекривеног неравним стенама.
Место је деловало злослутно.
Између тамних, нагорелих стена виделе су се котлине са усковитланим песком; подсећале су
на паклени котао у коме су проклети копнели, погнутих глава.
У подножју је угледао логор номада. У средини се налазио највећи и најшаренији шатор,
вероватно вођин. Коњи и козе су били затворени у тору. Два стражара су надзирала околину,
један на југу, други на северу.
Противно законима рата, Сути је сачекао ноћ; као пљачкаши и отимачи, бедуини нису боље
ни заслужили. Египћанин је пузио нечујно, метар по метар, и придигао се тек кад је стигао до
стражара на јужној страни, кога је убио ударцем у вратне пршљенове. У логору није било много
људи јер су ловци са песка стално крстарили пустињом у потрази за пленом. Сути се дошуња до
26. шатора вође и уђе кроз округлу рупу коју су бедуини користили као врата. Био је напет и
усредсређен, спреман да употреби сву своју снагу.
Запрепастио се када је видео неочекиван призор.
Испружен на јастуцима, вођа бедуина је пажљиво слушао Пазера. Сутију се чинило да
судија није везан.
Бедуин се диже. Сути насрну на њега.
„Немој да га убијеш”, рече му Пазер, „почели смо лепо да причамо.”
Сути притисну противника на јастуке.
„Питао сам вођу о томе како живи”, рече Пазер, „и покушао да му објасним да је застранио.
Зачудило га је то што сам и по цену живота одбио да постанем роб. Желео је да му испричам
како се код нас задовољава правда и...”
„Када би престао да му будеш забаван, везао би те коњу за реп. Вукао би те по оштром
камењу.”
„Како си ме пронашао?”
„Како сам те изгубио?”
Сути завеза бедуина и зачепи му уста.
„Идемо брзо. На врху брежуљка нас чекају два коња.”
„Чему све то? Не могу се вратити у Египат.”
„Крени за мном уместо што причаш глупости.”
„Нећу имати снаге.”
„Наћи ћеш је када ти будем рекао да је твоја невиност доказана и да те Неферете
нестрпљиво чека.”
27. СЕДМА ГЛАВА
Велики судија се није усуђивао да погледа судију.
„Слободни сте”, рече тихим гласом.
Очекивао је жестока пребацивања, чак и озбиљне оптужбе. Али Пазер га је само нетремице
посматрао.
„Главна оптужба је, наравно, поништена. Што се тиче осталог, молим вас за мало
стрпљења... трудим се да вам што пре вратим положај.”
„А шеф полиције?”
„Извињава вам се. Нас двојица смо преварени...”
„А Небамон?”
„Главни лекар није у ствари крив. Дошло је до обичне административне грешке... Били сте
жртва сплета несрећних околности, драги мој Пазеру. Ако желите да подигнете оптужницу...”
„Размислићу.”
„Човек понекад треба да уме да опрости...”
„Одмах ме вратите на моје радно место.”
*
Неферетине плаве очи подсећале су на два драга камена из средишта златних планина у
земљи богова; тиркиз око врата штитио ју је од урока. Дуга бела ланена хаљина на бретеле
истицала је њен лепи стас.
Судија Пазер осети њен парфем док се прибижавао. Њена глатка кожа је мирисала на лотос
и јасмин. Узе је у наручје и остадоше загрљени неколико дугих минута, неспособни да
проговоре.
„Па да ли ме бар мало волиш?”
Одмакла се да би га погледала.
Био је поносан, страствен, озбиљан, млад и стар, осетљив и снажан у исто време, а његова
лепота није била само спољашња. Неки су мислили да је слаб и неиздржљив, али су се грдно
варали. Упркос оштром лицу, великом строгом челу и непопустљивој нарави, судија је жудео за
срећом.
„Не желим да се одвојим од тебе никад више.”
Загрлио ју је. Живот, снажан попут младог Нила, добијао је нов смисао. Али тај живот је
био близак смрти у Сакари, тој огромној некрополи кроз коју су Пазер и Неферете лагано ишли,
држећи се за руке. Желели су да одмах да оду на гроб њиховог убијеног учитеља Бранира како би
сабрали мисли. Ономе који је Неферети открио тајне медицине и храбрио Пазера да оствари
свој позив.
Ушли су у радионицу за мумификацију где затекоше Џујија како седећи на поду, наслоњен на
зид бео од креча, једе свињетину са сочивом, иако је то месо било забрањено у време врућина.
28. Мумификатор, будући неверник, није марио за верска правила; тај човек дугуљастог лица, густих
црних обрва које су се спајале изнад носа, танких безбојних усана, огромних руку и сувоњавих
ногу, живео је далеко од осталих смртника.
На столу за балсамовање налазила се мумија неког старог човека коме је, ножем од
вулканског камена, управо расекао слабину.
„Знам ја вас”, рече, подигавши очи ка Пазеру. „Ви сте судија који води истрагу о смрти
старих ратника.”
„Да ли сте мумификовали Бранира?”
„То ми је посао.”
„Нисте уочили ништа чудно?”
„Ништа.”
„Да ли је неко долазио на гроб?”
„Од сахране нико. Свештеник задужен за погребну службу једини је долазио у капелу.”
Пазер је био разочаран. Надао се да ће убица, обузет грижом савести, доћи да затражи
опроштај од своје жртве не би ли избегао загробну казну. Али њега чак ни то није плашило.
„Да ли је ваша истрага окончана?”
„Није још, али ће бити.”
Равнодушни мумификатор загризе комад свињетине.
*
На месту вечности истицала се степенаста пирамида.
Велики број гробова је био окренут ка њој, одајући тако почаст обележју бесмртности
фараона Зосера, чије се невидљиво присуство осећало у сваком камену огромног степеништа.
На безбројним гробљима је обично владала жива атмосфера због присуства вајара, гравера
хијероглифа, цртача. Овде су копали гроб; онде поправљали неки други. Синови радника су
вукли дрвене санке натоварене блоковима кречњака или гранита, носачи воде гасили жеђ
радницима.
Тог празничног дана се одавала пошта градитељу степенасте пирамиде Имхотепу па је
место било пусто. Пазер и Неферете су пролазили поред низа гробова из прве династије,
брижљиво очуваних захваљујући једном од синова Рамзеса Великог. Када би нечији поглед пао
на неко од имена преминулих, оно би оживело, превазилазећи време. Реч је имала већу снагу од
смрти.
Бранирова гробница, саграђена од лепог белог камена донесеног из каменолома у Турау,
налазила се близу степенасте пирамиде. Отвор гроба, заграђен огромном плочом, водио је ка
подземним просторијама у којима је почивала мумија, док је капела била намењена живима који
су ту долазили да се госте у друштву статуе и других представа покојника, испуњених његовом
вечном снагом.
Вајар је израдио величанствен Браниров кип, овековечивши га као старца спокојног лика и
широких плећа. Главни натпис је представљао добродошлицу покојнику у нови живот; на крају
дугог, дугог путовања доспео је међу своје, међу браћу богове, хранио се звездама, умивао водом
исконског океана. Ходао је савршеним путевима вечности, вођен својим срцем.
Пазер је наглас прочитао натпис посвећен посетиоцима гроба: Ви који сте на земљи и
пролазите поред овог гроба, ви који волите живот а мрзите смрт, изговарајте моје име да бих
живео, изговарајте за моју душу жртвене молитве.
29. „Открићу убицу”, обећао је Пазер.
Неферете је сањала о срећи у миру, далеко од сукоба и амбиција; али њена љубав је рођена у
бури, ни Пазер ни она неће пронаћи мир пре него што буду открили истину.
*
Земљу обли светлост, мрак је био поражен. Дрвеће и трава озеленеше, птице су извиривале
из гнезда, рибе скакале из воде, чамци на реци се мимоилазили. Пазер и Неферете су изишли из
зором обасјане капеле. Провели су ноћ са Бранировом душом, блиском, треперавом и топлом.
Увек ће бити повезани.
Занатлије су се вратиле јер је празник био завршен. Свештеници су обредно славили јутро,
сећајући се умрлих. Пазер и Неферете су пошли дугом улицом краља Унаса која је била под
сводовима и водила до једног храма; сели су у палмик поред поља. Насмејана девојчица им је
донела урме, свеж хлеб и млеко.
„Можемо да останемо овде, да заборавимо убиства, правду и људе.”
„Да ниси постао сањар, судијо Пазеру?”
„Хтели су да ме се реше на најподлији начин и неће одустати. Да ли је паметно започињати
унапред изгубљен рат?”
„Не смемо мислити о себи када се боримо за Бранира, човека кога поштујемо.”
„Ја сам само мали судија, преместиће ме у неку недођију. Лако ће ме уништити.”
„Да ли се плашиш?”
„Понестаје ми храбрости. Казамат је био страшно искушење.”
Неферете наслони главу на његово раме.
„Сада смо заједно. Ништа од твоје снаге није изгубљено, то знам, осећам.”
Пазера обузе топлина. Болови се смањише, умор нестаде. Неферете је била чаробница.
„Следећих месец дана ћеш сваког дана пити воду из бакарне посуде. То је благотворан лек
против исцрпљености и туге.”
„Ко би ми поставио замку ако не неко ко је знао да ће Бранир ускоро постати велики
карнашки свештеник и самим тим наша највећа подршка?”
„Коме си то поверио?”
„Човеку који те прогони, главном лекару Небамону, да бих га задивио.”
„Небамону... Небамону који је прикрио доказ твоје невиности и присиљавао ме да се удам
за њега!”
„Страшно сам погрешио. Сазнавши за Бранирово именовање, одлучио је да једним ударцем
убије две муве: да њега заувек уклони, а мене оптужи за тај злочин.”
На Пазеровом челу се појави бора.
„Није он једини кривац. Шеф полиције Мантмозе био је у дослуху са великим судијом када
ме је ухапсио.”
„И полиција и судство су, дакле, умешани у убиство...”
„То је завера, Неферете, завера која је ујединила моћне и јаке људе. Бранир и ја смо им
сметали, ја зато што сам предузео одлучне кораке, он зато што би ми дозволио да спроведем
истрагу до краја. Чему убиства почасних стражара сфинге? Треба наћи одговор на то питање.”
„Заборављаш на хемичара Шешија, на крађу небеског гвожђа и генерала Ашера, издајицу?”
„Нисам у стању да повежем све њих са злочинима.”
„Расветлимо пре свега шта се десило Браниру.”
30. *
Сути је желео да достојанствено прослави повратак пријатеља Пазера, па је позвао судију и
његову жену у познату мемфишку крчму где су служили црно вино из доба једног од Рамзеса,
печену јагњетину најбољег квалитета, поврће у сосу и чувене колаче. Тај шаљивџија је
покушавао да им бар на неколико сати скрене пажњу са Бранировог убиства.
Када се, припит, тетурајући се, вратио кући, сударио се са Пантером. Плава Либијка га
ухвати за косу.
„Где си био?”
„У казамату.”
„Тако припит?”
„Потпуно сам пијан, али Пазер је жив и здрав.”
„А за мене те баш брига?”
Он је обухвати је око струка и подиже изнад главе.
„Вратио сам се, зар то није чудо?”
„Ниси ми потребан.”
„Лажеш. Наша тела се још увек нису до краја упознала.”
Нежно је положи на кревет, скину кратку хаљину пажљиво, попут неког старог љубавника,
и продре у њу жестином младића. Јечала је од задовољства, неспособна да одоли ономе што је
толико прижељкивала.
Задовољни и уморни, опружише су се једно поред другог и она стави руку на Сутијеве
груди.
„Зарекла сам се да ћу те преварити док не будеш ту.”
„Имала си успеха?”
„Никад нећеш знати. Изједаће те сумња.”
„Вараш се. Битна ми је само садашњост, уживање.”
„Ти си монструм!”
„Да ли се ти то жалиш?”
„Да ли ћеш и даље помагати судији Пазеру?”
„Побратимили смо се.”
„Хоће ли се осветити?”
„Пазер је пре свега судија, а тек онда човек. Истина му је битнија од жеље за осветом.”
„Послушај ме бар једном у животу. Немој га подржавати, а ако буде упоран, држи се по
страни.”
„Чему та упозорења?”
„Намерио се на превелики плен.”
„Нешто знаш?”
„Само имам предосећај.”
„Шта то кријеш од мене?”
„Има ли жене која би успела да те слаже?”
*
31. У канцеларији шефа полиције било је као у кошници. Мантмозе је улазио и излазио,
издавао наређења која су понекад била противречна, терао запослене да износе ролне папируса,
дрвене табле и целокупну архиву нагомилану од времена када је дошао на тај положај. Мантмозе
је чешао ћелаву главу и псовао због спорости сопствене администрације.
Када је изишао на улицу да би проверио товар на неким колима, налетео је на судију Пазера.
„Драги мој судијо...”
„Изгледате као да сте видели духа.”
„Шта вам пада на памет! Надам се да вас здравље служи...”
„Здравље ми је нарушено у казамату, али ћу се брзо подићи захваљујући својој жени. Селите
се?”
„Стручњаци предвиђају велику поплаву. Морам предузети мере предострожности.”
„Чини ми се да ова четврт није у опасности.”
„Није на одмет бити опрезан.”
„А куда се селите?”
„Па... у своју кућу. Само привремено, наравно.”
„То није легално. Да ли је велики судија обавештен?”
„Наш драги судија је уморан. Не би било згодно да му досађујемо.”
„Мислим да би требало да прекинете изношење документације.”
Мантмозеов глас поста оштар и промукао.
„Можда нисте криви за злочин за који сте оптужени, али је ваш положај несигуран и немате
права да ми наређујете.”
„То је тачно, али вас ваш положај обавезује да ми помогнете.”
Очи шефа полиције се скупише попут мачијих.
„Шта хоћете”?
„Да изблиза проучим седефну иглу којом је Бранир убијен.”
Мантмозе се почеша по глави.
„У јеку селидбе...”
„Не ради се о архиви, већ о доказном материјалу. Требало би да се налази у досијеу, заједно
са поруком на коју сам насео: ‘Бранир је у опасности, брзо дођите’.”
„Моји људи нису пронашли такву поруку.”
„А иглу?”
„Сачекајте мало.”
Шеф полиције се изгуби.
Врева одједном утихну. Носачи папируса спустише терет на полице да би повратили дах.
Мантмозе се вратио десетак минута касније, смркнута лица.
„Игла је нестала.”
33. Судија је устао, забринут.
„Због овог писма нас могу прогнати.”
„Имај поверења. Везиров образ је чист.”
„Ако смо се преварили, бићемо растављени заувек.”
„Нећемо, јер бих пошла с тобом било где.”
*
Мала башта је била пуста.
Како су врата беле кућице била отворена, Пазер је ушао. Иако је било касно, није нашао ни
Сутија ни Пантеру. Вероватно су отишли до сенице крај бунара да удахну свеж ваздух пре заласка
сунца.
Заинтересован, Пазер прође кроз главну собу. Коначно зачу неку буку. Није долазила из
спаваће собе, већ из отворене кухиње која се налазила иза куће. Сути и Пантера су нешто радили,
нема сумње!
Плава Либијка је правила путер са пискавицом и кимом, без додатка воде и соли да не би
потамнео, а чувала га је у најсвежијем делу подрума.
Сути је правио пиво. Замесио је тесто од самлевеног и изгњеченог јечменог брашна, па га је
усуо у калупе поређане око огњишта да се мало испече. Потопио је добијене хлепчиће у воду
зашећерену урмама; течност се по врењу мешала и цедила, а затим пресипала у глинене ћупове у
којима се ниво најбоље чувало.
Три ћупа са запушачима од сушеног лимуна стајала су у отворима полице.
„Бацио си се на занат?”
„Нисам те чуо! Па да, Пантера и ја смо одлучили да се обогатимо. Она ће производити
путер, а ја пиво.”
Преморена Либијка одгурну масу, обриса руке неком тамном тканином и нестаде, не
поздравивши се са судијом.
„Не замери јој, раздражљива је. Заборавимо на путер. Срећом, ту је пиво. Хајде да га
пробаш.”
Сути је из рупе извадио највећи ћуп, отворио га и скинуо црево везано за филтер који је
пропуштао течност, а задржавао комаде теста.
Пазер сркну.
„Кисело!”
„Како кисело? Све сам урадио по рецепту.”
Сути сркну пиво, али га одмах испљуну.
„Смрди! Одустајем од производње пива, није то посао за мене. Шта ти радиш?”
„Писао сам везиру.”
„Веома ризично.”
„Али неопходно.”
„У следећем казамату нећеш издржати.”
„Правда ће победити.”
„Невероватно како си лаковеран.”
„Везир Бажеј ће предузети потребне кораке.”
„Зашто мислиш да и он није покварен исто као шеф полиције и велики судија?”
„Зато што је он везир Бажеј.”
