SlideShare a Scribd company logo
1 of 6
ДРАМА И ЊЕНЕ ОДЛИКЕ
 Књижевни род у форми стиха и прозе
 Сценско дело; у тесној вези је са позоришном уметношћу
 Драмски текст се састоји из текста намењеног публици → дијалози, монолози и
упутства намењеног редитељу или глумцима → дидаскалије (ремарке)
 Драма се дели на трагедију, комедију и драму у ужем смислу.
 Трагедија је најстарија драмска врста која у свим књижевним раздобљима
задржава опште карактеристике. То су: трагички јунак, трагичка кривица, трагичан
завршетак и узвишени стил. Тематика се, такође, временом мењала: од митске ка
историјској тематици или тематици актуелних друштвених сукоба.
 Трагедија буди у гледаоцима жељу за моралним и духовним подвигом, и
подстиче духовно прочишћење, тј. катарзу.
 Комедија је драмска врста настала у старој Грчкој, у 5. в. п. н. е, и то из
уличних светковина, посвећених богу Дионису, на којима се весела скупина
маскираних учесника (kosmos) забављала на рачун људи и богова. Комедија је ближа
свакодбевном животу: приказује обичне људе, стилом који је близак обичном говору.
Тежи показивању људских мана са циљем да изазове смех, како би се слабости
појединца или друштва поправиле.
 Према предмету који тематизује, комедија моће бити: комедија карактера,
комедија ситуације, комедија интриге и комедија конверзације.
 Драма у ужем смислу је најмлађа драмска врста; приказује догађаје из
савременог живота. У њој се преплићу елементи трагичког и комичког.
Драма се разликује по томе што се не завршава текстом, већ тражи да се реализује
у глумачком извођењу на позоришној сцени, радију или филму. Према томе, њено
изражајно средство није само језик, већ и све оно што стоји на располагању уметности
глумца у различитим медијима и о чему писац драме мора увек унапред водити
рачуна. У структурирању драме пресудна је њена намена: да ли се пише за позориште,
радио или, можда, за телевизију. Такође, битно је да аутор зна и када пише за
позориште, какво је то позориште: традиционално, са малом или великом сценом, са
отвореном сценом и сл.
С друге стране, драмски текстови се могу посматрати у њиховој текстуалности,
тј. могу се читати и тумачити као и други књижевни текстови.
ПОЗОРИШТЕ И ЊЕГОВА УЛОГА
Улога позоришта је моћна јер оно као синкретична уметност користи речи,
покрете, слике, боје, музику. Као такво позориште је разумљиво свима. Дубоко
повезано са животом, оно је кроз свој стални развој, садржало и чувало живот, културу
и традицију средине у којој постоји.
Позориште постоји више од две хиљаде година. Оно је увек било место на коме
се учи о људима, историји, мишљењу. У борби за слободу људи су се користили
позориштем да изразе своје идеје и идеале. На сцени су увек говорили језиком свога
народа. И данас у читавом свету се користе позориште или његови елементи да би се
људи научили писмености или да би им се помогло у решавању свакодневних
проблема.
Драмски дијалог и драмски лик
 Дијалог је главни део драмског текста и његово основно обележје. Драмски
дијалог је експресиван: изражава осећања, тежње и планове драмског јунака, о чијем
животу знамо само онолико колико је у речима испољен. Из изговорених речи
драмских ликова упознајемо не само њихов унутрашњи живот него и њихову
прошлост. Пошто се јунак драме целим својим бићем ангажује за оно што осећа или за
оно чему тежи, он долази у сукоб са другим људима, који мисле и осећају друкчије и
хоће друго. Зато драмски дијалог има конфликтни карактер. У њему се огледа сукоб
међу ликовима. Штавише, управо у дијалогу сукоб и настаје и продубљава се. Другим
речима, сукоб и покреће и развија драмску радњу.
 Дијалошки део драмског текста састоји се од репликâ, које измењују драмске
личности, и од краћих или дужих монолога, у којима они разоткривају саме себе, своје
емоције, мисли, планове, жеље, или у којима извештавају друге о ономе што се
догодило на неком другом месту или у неко друго време. Ако монолог није упућен
другима, већ је „говор за себе“ онда се он често назива солилоквиј.
 Дакле, драмска радња се највећим делом развија у дијалогу. Реплике су њени
главни покретачи.
Драмска сукоб и драмска радња
 Драма се заснива на драмском сукобу (агон). Агон означава конфликтни
карактер самог драмског лика, који је увек спреман да ступи у сукоб са другим
личностима. Подразумева и конфликтни карактер самог драмског дијалога, који често
добија облик жестоке препирке, а понекад прераста у праву свађу, па и физички сукоб.
Најбитније је да је агон у односу између ликова и да као такав покреће развој радње.
 Драма има причу, али за разлику од наративне књижевности, прича у драми се
претвара у радњу: јунаци излазе пред нас и пред нама живе свој живот. (У ствари
грчка реч драма и долази од глаголског корена дран-, који упућује на „радњу“,
„чињење“.) Радња подразумева деловање субјекта у околном свету. Носиоци драмске
радње су драмски јунаци → протагонисти; они се сукобљавају са околином,
међусобно или сами са собом. Протагонистима се супротстављају антагонисти.
 Одвијање радње се постиже драмским ситуацијама. То је однос јунака у
одређеној сцени.
 Драмски текст се дели на чинове (тематске целине), слике (измене на позорници
у оквиру једног чина) и појаве (промене лица на позорници).
Композиција драме
 Драма је усредсређена на један јединствени ток догађаја који води ка коначном
исходу. Зато драма има карактеристичну композицију.
 Етапе драмске радње: експозиција, заплет, кулминација, перипетија и расплет.
 Експозиција је почетни моменат у развоју драмске радње у коме се упознајемо
са ликовима, њиховим односима и миљеом у коме живе.
 Заплет настаје кад се међу личностима или у души главног јунака догоди
нешто што постаје узрок радње која следи.
 Кулминација представља место највеће напетости (оно драматично) у комаду;
на коме се снажно и одлучно јављају резултати нараслог сукоба.
 Оно што следи после кулминације назива се расплетом. Ка њему се не иде
одједном, већ постепено, с често новим компликацијама радње. У простору расплета
дешава се преокрет, перипетија.
НАСТАНАК ДРАМЕ
• Драма, какву данас познајемо, настала је у V и VI веку пре наше ере.
• Везује се за атинског песника Тесписа. По предању он је дошао у Атину са
својим хором и колима која су могла да се претворе у неку врсту позорнице. Освојио је
награду на светковини у част Диониса, коју је пре тога омасовио и озваничио владар
Пизистрат, заслужан за успон Атине од малог сеоског насеља у велики град. (Дионис
је бог вина, вегетације, плодности. Одговара римском богу Бахусу.) Теспис је и сам
као глумац, са својим хором ишао по целој Грчкој, дајући представе.
• Данас се користи устаљени израз, фразеологизам, Тесписова кола. Означава
„путујуће позориште“ или „театар у гостима“.
ДИОНИСОВО ПОЗОРИШТЕ
• Дионизије → највеће драмске светковине у класичној Атини. Одржаване су у
пролеће. Током пет дана Дионисове позориште испод Акропоља био је центар живота
у Атини. Светковина је почињала такмичењем у рецитовању дитирамба, песама које је
по традицији певао хор. Победници су добијали бронзани троножац, а било је
посебних награда за писце: бик, бокал вина, коза.
• Дионисово позориште у Атини могло је примити 17000 гледалаца.
• Преостали део такмичења је био посвећен драми, комедији и трагедији. У току
једног дана су представљане комедије (пет комада разних аутора). Такмичење за
најбољу трагедију, најзначајнији облик драме, по мишљењу филозофа Аристотела,
трајало је три дана. Тројица учесника су учествовала са по три трагедије, уз сатирску
игру за опуштање. Награде су на крају додељиване победницима, али су се оштро
кажњавали изгредници у публици који су се подсмевали.
Позорница и публика; глумци
• Архитектура грчког позоришта на отвореном је јединствена. Позоришта су на
падинама неког брда како би се омогућио бољи поглед на сцену. Усецани су правилни
степеници  седишта за публику (кавеје). У доба великих трагичара публика је седела
на дрвеним клупама поређаним у полукруг. Позоришта од камена су дошла касније,
после Еурипидовог времена. седишта су прављена полукружно у равни терена, у
облику амфитеатра, а у центру седишта је била кружна или полукружна оркестра,
намењена глумцима. Иза ње се налазила стална грађевина за смештај гардеробе, маски
и реквизита, као и сценска „машинерија“, с неком врстом дизалице која је омогућавала
да се глумац који представља бога спусти с неба (отуда израз deus ex machina).
• Акустика је у грчким позориштима била изузетна. Глумчев глас се чуо у
последњем реду једнако добро као и у првом реду кавеје.
• Улаз је био бесплатан за сиромашне грађане, па и у времену кад су уведене
улазнице.
• Глумци су носили маске од дрвета или плуте, које су представљале
пренаглашена осећања (страх, очај, мржња). Оне су омогућавале мушкарцима да
играју женске улоге, као и да играју више улога. Костими су били неконвенционални.
• Једно од најзначајнијих позоришта хеленског доба налазило се у Епидаурусу.
АНТИЧКА ТРАГЕДИЈА
 Сматра се да је античка трагедија настала из дитирамба, хорске песме у
част бога Диониса. (име настало од tragos, јарац и oda, песма) Јарац је био култна
животиња повезана са сатирима, Дионисовим пратиоцима. Дитирамб је био песма уз
игру и свирку. У почетку се састојао од наизменичног иступања хора и хоровође, који
је вероватно оличавао бога кога је хор славио и зазивао.
 Грчка трагедија се развијала кроз упоредне каријере тројице великих
трагичара: Есхила, Софокла и Еурипида.
 Есхил је на дионизијским пролећним представама увео у игру другог
глумца који је играо неколико улога заредом, те је тако створио битну претпоставку
драмске форме: дијалог. Код њега је хор још имао велику улогу, не само
коментаришући радњу него и управљајући реакцијама публике, тј. утичући на његову
моралну и религиозну мисао. Смањио је хор од 50 на 12 извођача.
 Сматра се да је Есхил (који је живео од 525. п. н. е. до 456. п. н. е.)
написао 90 трилогија, али је сачувана само Орестија.
 Софокле је увео трећег глумца, па су се на сцени могла истовремено
појавити три лица, због чега се тежиште драмске радње пренело с хора на ликове и
односе међу њима. Међутим, хор је имао још увек велику улогу јер је својим песмама
градио прелазе између појединих сцена и својим коментарима изоштравао песникове
поруке.
 Пријатан, љубазан и добар јавни службеник, Софокле је био веома
популарна личност којој су се у Атини дивили. Живео је од 496. п. н. е. до 406. п. н. е.
Његови су заплети сложенији, карактеризација оштрија. Нагласак ставља на немоћ
појединца пред силином судбине. Сачувано је седам његових трагедија, а Цар Едип је
данас можда највише извођена.
 Еурипид је живео у периоду од 484. п. н. е. до 406. п. н. е. Сматрао је да
хор одвлачи пажњу; није га одбацио у потпуности (то ће учинити његови наследници),
али учинио је да хор представља засебне лирске уметке чисто рефлексивног карактера.
Увео је пролог. Сачувани су: Медеја, Електра, Тројанке, Хекаба и др.
 Грчки трагичари су за предмет својих трагедија узимали искључиво
садржаје херојских легенди и митског предања. То им је обезбедило извесну
универзалност и мисаону дубину. Мит на који се трагедија ослањала већ је сам по себи
својеврсно тумачење живота, и то на основу колективног и древног сазнања. Личности
из митова нису индивидуалности за себе већ архетипови, тј. сликовна оличења
колективног искуства.
 Први теоретичар трагедије је Аристотел (Поетика).
појединца пред силином судбине. Сачувано је седам његових трагедија, а Цар Едип је
данас можда највише извођена.
 Еурипид је живео у периоду од 484. п. н. е. до 406. п. н. е. Сматрао је да
хор одвлачи пажњу; није га одбацио у потпуности (то ће учинити његови наследници),
али учинио је да хор представља засебне лирске уметке чисто рефлексивног карактера.
Увео је пролог. Сачувани су: Медеја, Електра, Тројанке, Хекаба и др.
 Грчки трагичари су за предмет својих трагедија узимали искључиво
садржаје херојских легенди и митског предања. То им је обезбедило извесну
универзалност и мисаону дубину. Мит на који се трагедија ослањала већ је сам по себи
својеврсно тумачење живота, и то на основу колективног и древног сазнања. Личности
из митова нису индивидуалности за себе већ архетипови, тј. сликовна оличења
колективног искуства.
 Први теоретичар трагедије је Аристотел (Поетика).

More Related Content

What's hot

Загађивање и заштита воде, ваздуха и земљишта
Загађивање и заштита воде, ваздуха и земљиштаЗагађивање и заштита воде, ваздуха и земљишта
Загађивање и заштита воде, ваздуха и земљиштаprijicsolar
 
Naselja u Srbiji
Naselja u SrbijiNaselja u Srbiji
Naselja u Srbijiprijicsolar
 
Lanac ishrane i trofička piramida
Lanac ishrane i trofička piramidaLanac ishrane i trofička piramida
Lanac ishrane i trofička piramidaIvana Damnjanović
 
čIste supstance i smeše
čIste supstance i smešečIste supstance i smeše
čIste supstance i smešeBiljana Ristic
 
Razdvajanje sastojaka smeše - Mirjana Mirosavljević
Razdvajanje sastojaka smeše - Mirjana MirosavljevićRazdvajanje sastojaka smeše - Mirjana Mirosavljević
Razdvajanje sastojaka smeše - Mirjana MirosavljevićEdukacija Obrazovni portal
 
Biljni i zivotinjski svet Srbije
Biljni i zivotinjski svet SrbijeBiljni i zivotinjski svet Srbije
Biljni i zivotinjski svet SrbijeJelena Mandic
 
Jezera srbije
Jezera srbijeJezera srbije
Jezera srbijedjanelej
 
Inicijalni test za sesti razred
Inicijalni test za sesti razredInicijalni test za sesti razred
Inicijalni test za sesti razredsandricaik83
 
Prilozi i-predlozi
Prilozi i-predloziPrilozi i-predlozi
Prilozi i-predloziFlekica87
 
Vuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović KaradžićVuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović KaradžićOS Cegar Nis
 
Структура становништва
Структура становништваСтруктура становништва
Структура становништваТихи Тихи
 
Laboratorijski pribor ivic, bogunovic.
Laboratorijski pribor ivic, bogunovic.Laboratorijski pribor ivic, bogunovic.
Laboratorijski pribor ivic, bogunovic.Luka Zagar
 
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana MarkovićSrpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Markovićnasaskolatakmicenja1
 

What's hot (20)

Загађивање и заштита воде, ваздуха и земљишта
Загађивање и заштита воде, ваздуха и земљиштаЗагађивање и заштита воде, ваздуха и земљишта
Загађивање и заштита воде, ваздуха и земљишта
 
Naselja u Srbiji
Naselja u SrbijiNaselja u Srbiji
Naselja u Srbiji
 
Lanac ishrane i trofička piramida
Lanac ishrane i trofička piramidaLanac ishrane i trofička piramida
Lanac ishrane i trofička piramida
 
čIste supstance i smeše
čIste supstance i smešečIste supstance i smeše
čIste supstance i smeše
 
Razdvajanje sastojaka smeše - Mirjana Mirosavljević
Razdvajanje sastojaka smeše - Mirjana MirosavljevićRazdvajanje sastojaka smeše - Mirjana Mirosavljević
Razdvajanje sastojaka smeše - Mirjana Mirosavljević
 
Biljni i zivotinjski svet Srbije
Biljni i zivotinjski svet SrbijeBiljni i zivotinjski svet Srbije
Biljni i zivotinjski svet Srbije
 
Adaptacije i životne forme
Adaptacije i životne formeAdaptacije i životne forme
Adaptacije i životne forme
 
Jezera srbije
Jezera srbijeJezera srbije
Jezera srbije
 
Saobracaj prezentacija
Saobracaj prezentacijaSaobracaj prezentacija
Saobracaj prezentacija
 
Sistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanjeSistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanje
 
Inicijalni test za sesti razred
Inicijalni test za sesti razredInicijalni test za sesti razred
Inicijalni test za sesti razred
 
Prilozi i-predlozi
Prilozi i-predloziPrilozi i-predlozi
Prilozi i-predlozi
 
Vuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović KaradžićVuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović Karadžić
 
Структура становништва
Структура становништваСтруктура становништва
Структура становништва
 
Osobine živih bića
Osobine živih bićaOsobine živih bića
Osobine živih bića
 
Laboratorijski pribor ivic, bogunovic.
Laboratorijski pribor ivic, bogunovic.Laboratorijski pribor ivic, bogunovic.
Laboratorijski pribor ivic, bogunovic.
 
Metali
MetaliMetali
Metali
 
Oprašivanje i oplođenje
Oprašivanje i oplođenjeOprašivanje i oplođenje
Oprašivanje i oplođenje
 
Размер
РазмерРазмер
Размер
 
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana MarkovićSrpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
 

Viewers also liked

Viewers also liked (20)

Pohvala145
Pohvala145Pohvala145
Pohvala145
 
Poslati 8-3
Poslati 8-3Poslati 8-3
Poslati 8-3
 
Album k is
Album k isAlbum k is
Album k is
 
Raspored kontrolnih i_pismenih_zadataka-sljivovica
Raspored kontrolnih i_pismenih_zadataka-sljivovicaRaspored kontrolnih i_pismenih_zadataka-sljivovica
Raspored kontrolnih i_pismenih_zadataka-sljivovica
 
данило киш
данило кишданило киш
данило киш
 
Konkursprca
KonkursprcaKonkursprca
Konkursprca
 
Neobicnijelen
NeobicnijelenNeobicnijelen
Neobicnijelen
 
Rajna3
Rajna3Rajna3
Rajna3
 
Mrguda 151213185619
Mrguda 151213185619Mrguda 151213185619
Mrguda 151213185619
 
Info čitalići
Info čitalićiInfo čitalići
Info čitalići
 
Knjige za čitaliće iz naše biblioteke
Knjige za čitaliće iz naše bibliotekeKnjige za čitaliće iz naše biblioteke
Knjige za čitaliće iz naše biblioteke
 
Enterijer1
Enterijer1Enterijer1
Enterijer1
 
Acqua alta
Acqua altaAcqua alta
Acqua alta
 
126378317 srpski-jezik-4-citanka
126378317 srpski-jezik-4-citanka126378317 srpski-jezik-4-citanka
126378317 srpski-jezik-4-citanka
 
Zapisnik veca11
Zapisnik veca11Zapisnik veca11
Zapisnik veca11
 
Bajka 2
Bajka 2Bajka 2
Bajka 2
 
Zapisnik veca
Zapisnik vecaZapisnik veca
Zapisnik veca
 
Radovi
RadoviRadovi
Radovi
 
šLjiva2
šLjiva2šLjiva2
šLjiva2
 
Priprema 52
Priprema 52Priprema 52
Priprema 52
 

Similar to Drama i-njene-odlike

Одлике уметничке књижевности
Одлике уметничке књижевностиОдлике уметничке књижевности
Одлике уметничке књижевностиИвана Цекић
 
OD ČEHOVA DO MEMETA - NAJBOLJI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
OD ČEHOVA DO MEMETA - NAJBOLJI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptxOD ČEHOVA DO MEMETA - NAJBOLJI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
OD ČEHOVA DO MEMETA - NAJBOLJI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptxMilanStankovic19
 
VELIKI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
VELIKI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptxVELIKI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
VELIKI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptxMilanStankovic19
 
Jovan Ducic Nikola Radovanovic
Jovan Ducic Nikola RadovanovicJovan Ducic Nikola Radovanovic
Jovan Ducic Nikola RadovanovicDejan Pejčić
 
Jovan Sterija Popović
Jovan Sterija PopovićJovan Sterija Popović
Jovan Sterija Popovićdragadavid
 
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptxНАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptxMilanStankovic19
 
Sumatra- Milica Veličković - Olivera Arizanović
Sumatra- Milica Veličković - Olivera ArizanovićSumatra- Milica Veličković - Olivera Arizanović
Sumatra- Milica Veličković - Olivera Arizanovićnasaskolatakmicenja
 
Satirična knjizevnost - prezentacija nekoliko satiričnih dela srpskih i rusk...
Satirična knjizevnost - prezentacija  nekoliko satiričnih dela srpskih i rusk...Satirična knjizevnost - prezentacija  nekoliko satiričnih dela srpskih i rusk...
Satirična knjizevnost - prezentacija nekoliko satiričnih dela srpskih i rusk...MilanStankovic19
 
Stevan Raickovic Danilo Stanimirovic
Stevan Raickovic  Danilo StanimirovicStevan Raickovic  Danilo Stanimirovic
Stevan Raickovic Danilo StanimirovicDejan Pejčić
 

Similar to Drama i-njene-odlike (20)

драма
драмадрама
драма
 
Одлике уметничке књижевности
Одлике уметничке књижевностиОдлике уметничке књижевности
Одлике уметничке књижевности
 
1 kirija uvod
1 kirija uvod1 kirija uvod
1 kirija uvod
 
OD ČEHOVA DO MEMETA - NAJBOLJI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
OD ČEHOVA DO MEMETA - NAJBOLJI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptxOD ČEHOVA DO MEMETA - NAJBOLJI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
OD ČEHOVA DO MEMETA - NAJBOLJI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
 
VELIKI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
VELIKI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptxVELIKI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
VELIKI DRAMSKI PISCI XX VEKA.pptx
 
Jovan Ducic Nikola Radovanovic
Jovan Ducic Nikola RadovanovicJovan Ducic Nikola Radovanovic
Jovan Ducic Nikola Radovanovic
 
Balzak, Čiča Gorio
Balzak, Čiča GorioBalzak, Čiča Gorio
Balzak, Čiča Gorio
 
драма
драмадрама
драма
 
10 hamovic
10 hamovic10 hamovic
10 hamovic
 
Jovan Sterija Popović
Jovan Sterija PopovićJovan Sterija Popović
Jovan Sterija Popović
 
Srpska knjizevnost
Srpska knjizevnostSrpska knjizevnost
Srpska knjizevnost
 
Bdenje
BdenjeBdenje
Bdenje
 
Bdenje
BdenjeBdenje
Bdenje
 
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptxНАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
НАЈБОЉИ СРПСКИ РОМАНСИЈЕРИ ХХ ВЕКА.pptx
 
Sumatra- Milica Veličković - Olivera Arizanović
Sumatra- Milica Veličković - Olivera ArizanovićSumatra- Milica Veličković - Olivera Arizanović
Sumatra- Milica Veličković - Olivera Arizanović
 
Bilten 4
Bilten 4Bilten 4
Bilten 4
 
Satirična knjizevnost - prezentacija nekoliko satiričnih dela srpskih i rusk...
Satirična knjizevnost - prezentacija  nekoliko satiričnih dela srpskih i rusk...Satirična knjizevnost - prezentacija  nekoliko satiričnih dela srpskih i rusk...
Satirična knjizevnost - prezentacija nekoliko satiričnih dela srpskih i rusk...
 
84861 (1)
84861 (1)84861 (1)
84861 (1)
 
Stevan Raickovic Danilo Stanimirovic
Stevan Raickovic  Danilo StanimirovicStevan Raickovic  Danilo Stanimirovic
Stevan Raickovic Danilo Stanimirovic
 
Покошена ливада, Десанка Максимовић
Покошена ливада, Десанка МаксимовићПокошена ливада, Десанка Максимовић
Покошена ливада, Десанка Максимовић
 

More from Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат

More from Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат (20)

Татјана Крповић.pdf,metodička prnulla bodovaiprema
Татјана Крповић.pdf,metodička prnulla  bodovaipremaТатјана Крповић.pdf,metodička prnulla  bodovaiprema
Татјана Крповић.pdf,metodička prnulla bodovaiprema
 
Uverenje (1).pdf,onlajn , uverenje o savladanoj obuci
Uverenje (1).pdf,onlajn ,  uverenje  o savladanoj   obuciUverenje (1).pdf,onlajn ,  uverenje  o savladanoj   obuci
Uverenje (1).pdf,onlajn , uverenje o savladanoj obuci
 
Sertifikat.pdf,BBC,Microbit, onlajn,vebinar
Sertifikat.pdf,BBC,Microbit, onlajn,vebinarSertifikat.pdf,BBC,Microbit, onlajn,vebinar
Sertifikat.pdf,BBC,Microbit, onlajn,vebinar
 
BBC sertifikat ,Microbit ,kritičko mišljenje
BBC   sertifikat  ,Microbit  ,kritičko mišljenjeBBC   sertifikat  ,Microbit  ,kritičko mišljenje
BBC sertifikat ,Microbit ,kritičko mišljenje
 
Potvrda o učešću Kletovog vebinaronlinea
Potvrda o učešću Kletovog  vebinaronlineaPotvrda o učešću Kletovog  vebinaronlinea
Potvrda o učešću Kletovog vebinaronlinea
 
Tatjana Krpović Certificate of participation.pdf
Tatjana Krpović Certificate of participation.pdfTatjana Krpović Certificate of participation.pdf
Tatjana Krpović Certificate of participation.pdf
 
Avanture duha u carstvu digitalnih medija
Avanture duha u carstvu digitalnih medijaAvanture duha u carstvu digitalnih medija
Avanture duha u carstvu digitalnih medija
 
Tribina,vebinar,Klet, Kompas za kreativan čas
Tribina,vebinar,Klet, Kompas za kreativan časTribina,vebinar,Klet, Kompas za kreativan čas
Tribina,vebinar,Klet, Kompas za kreativan čas
 
sertifikat-2023-10-740-36297.pdf
sertifikat-2023-10-740-36297.pdfsertifikat-2023-10-740-36297.pdf
sertifikat-2023-10-740-36297.pdf
 
22 ideje za otpornost - zbirka nastavnih listića za razvoj emocionalne otporn...
22 ideje za otpornost - zbirka nastavnih listića za razvoj emocionalne otporn...22 ideje za otpornost - zbirka nastavnih listića za razvoj emocionalne otporn...
22 ideje za otpornost - zbirka nastavnih listića za razvoj emocionalne otporn...
 
Srpski jezik 5 Klett operativni planovi APV (1).docx
Srpski jezik 5 Klett operativni planovi APV (1).docxSrpski jezik 5 Klett operativni planovi APV (1).docx
Srpski jezik 5 Klett operativni planovi APV (1).docx
 
Potvrda - Psihološka podrška u vreme tuge, straha i brige - Kreativni centar,...
Potvrda - Psihološka podrška u vreme tuge, straha i brige - Kreativni centar,...Potvrda - Psihološka podrška u vreme tuge, straha i brige - Kreativni centar,...
Potvrda - Psihološka podrška u vreme tuge, straha i brige - Kreativni centar,...
 
Potvrda-ucesca-STEM-za-roditelje.pdf
Potvrda-ucesca-STEM-za-roditelje.pdfPotvrda-ucesca-STEM-za-roditelje.pdf
Potvrda-ucesca-STEM-za-roditelje.pdf
 
9. Student Certificates.pdf
9. Student Certificates.pdf9. Student Certificates.pdf
9. Student Certificates.pdf
 
Uverenje.pdf
Uverenje.pdfUverenje.pdf
Uverenje.pdf
 
Uverenje (1).pdf
Uverenje (1).pdfUverenje (1).pdf
Uverenje (1).pdf
 
sertifikat-2021-9-150-8356.pdf
sertifikat-2021-9-150-8356.pdfsertifikat-2021-9-150-8356.pdf
sertifikat-2021-9-150-8356.pdf
 
sertifikat-2022-16-301-18505.pdf
sertifikat-2022-16-301-18505.pdfsertifikat-2022-16-301-18505.pdf
sertifikat-2022-16-301-18505.pdf
 
Blanchard-makroekonomija.pdf
Blanchard-makroekonomija.pdfBlanchard-makroekonomija.pdf
Blanchard-makroekonomija.pdf
 
Strucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdf
Strucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdfStrucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdf
Strucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdf
 

Recently uploaded

Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfIstorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfpauknatasa
 
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfIstorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfpauknatasa
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfpauknatasa
 
Птице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуПтице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуИвана Ћуковић
 
Istorija okruzno takmicenje za 7. razred 2022.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 7. razred 2022.pdfIstorija okruzno takmicenje za 7. razred 2022.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 7. razred 2022.pdfpauknatasa
 
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfIstorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfpauknatasa
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022pauknatasa
 
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024pauknatasa
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docIstorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docpauknatasa
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfpauknatasa
 

Recently uploaded (11)

Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfIstorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
 
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfIstorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
 
Птице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуПтице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у Београду
 
OIR-V10.pptx
OIR-V10.pptxOIR-V10.pptx
OIR-V10.pptx
 
Istorija okruzno takmicenje za 7. razred 2022.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 7. razred 2022.pdfIstorija okruzno takmicenje za 7. razred 2022.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 7. razred 2022.pdf
 
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfIstorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
 
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docIstorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
 

Drama i-njene-odlike

  • 1. ДРАМА И ЊЕНЕ ОДЛИКЕ  Књижевни род у форми стиха и прозе  Сценско дело; у тесној вези је са позоришном уметношћу  Драмски текст се састоји из текста намењеног публици → дијалози, монолози и упутства намењеног редитељу или глумцима → дидаскалије (ремарке)  Драма се дели на трагедију, комедију и драму у ужем смислу.  Трагедија је најстарија драмска врста која у свим књижевним раздобљима задржава опште карактеристике. То су: трагички јунак, трагичка кривица, трагичан завршетак и узвишени стил. Тематика се, такође, временом мењала: од митске ка историјској тематици или тематици актуелних друштвених сукоба.  Трагедија буди у гледаоцима жељу за моралним и духовним подвигом, и подстиче духовно прочишћење, тј. катарзу.  Комедија је драмска врста настала у старој Грчкој, у 5. в. п. н. е, и то из уличних светковина, посвећених богу Дионису, на којима се весела скупина маскираних учесника (kosmos) забављала на рачун људи и богова. Комедија је ближа свакодбевном животу: приказује обичне људе, стилом који је близак обичном говору. Тежи показивању људских мана са циљем да изазове смех, како би се слабости појединца или друштва поправиле.  Према предмету који тематизује, комедија моће бити: комедија карактера, комедија ситуације, комедија интриге и комедија конверзације.  Драма у ужем смислу је најмлађа драмска врста; приказује догађаје из савременог живота. У њој се преплићу елементи трагичког и комичког. Драма се разликује по томе што се не завршава текстом, већ тражи да се реализује у глумачком извођењу на позоришној сцени, радију или филму. Према томе, њено изражајно средство није само језик, већ и све оно што стоји на располагању уметности глумца у различитим медијима и о чему писац драме мора увек унапред водити рачуна. У структурирању драме пресудна је њена намена: да ли се пише за позориште, радио или, можда, за телевизију. Такође, битно је да аутор зна и када пише за позориште, какво је то позориште: традиционално, са малом или великом сценом, са отвореном сценом и сл. С друге стране, драмски текстови се могу посматрати у њиховој текстуалности, тј. могу се читати и тумачити као и други књижевни текстови.
  • 2. ПОЗОРИШТЕ И ЊЕГОВА УЛОГА Улога позоришта је моћна јер оно као синкретична уметност користи речи, покрете, слике, боје, музику. Као такво позориште је разумљиво свима. Дубоко повезано са животом, оно је кроз свој стални развој, садржало и чувало живот, културу и традицију средине у којој постоји. Позориште постоји више од две хиљаде година. Оно је увек било место на коме се учи о људима, историји, мишљењу. У борби за слободу људи су се користили позориштем да изразе своје идеје и идеале. На сцени су увек говорили језиком свога народа. И данас у читавом свету се користе позориште или његови елементи да би се људи научили писмености или да би им се помогло у решавању свакодневних проблема. Драмски дијалог и драмски лик  Дијалог је главни део драмског текста и његово основно обележје. Драмски дијалог је експресиван: изражава осећања, тежње и планове драмског јунака, о чијем животу знамо само онолико колико је у речима испољен. Из изговорених речи драмских ликова упознајемо не само њихов унутрашњи живот него и њихову прошлост. Пошто се јунак драме целим својим бићем ангажује за оно што осећа или за оно чему тежи, он долази у сукоб са другим људима, који мисле и осећају друкчије и хоће друго. Зато драмски дијалог има конфликтни карактер. У њему се огледа сукоб међу ликовима. Штавише, управо у дијалогу сукоб и настаје и продубљава се. Другим речима, сукоб и покреће и развија драмску радњу.  Дијалошки део драмског текста састоји се од репликâ, које измењују драмске личности, и од краћих или дужих монолога, у којима они разоткривају саме себе, своје емоције, мисли, планове, жеље, или у којима извештавају друге о ономе што се догодило на неком другом месту или у неко друго време. Ако монолог није упућен другима, већ је „говор за себе“ онда се он често назива солилоквиј.  Дакле, драмска радња се највећим делом развија у дијалогу. Реплике су њени главни покретачи. Драмска сукоб и драмска радња  Драма се заснива на драмском сукобу (агон). Агон означава конфликтни карактер самог драмског лика, који је увек спреман да ступи у сукоб са другим личностима. Подразумева и конфликтни карактер самог драмског дијалога, који често добија облик жестоке препирке, а понекад прераста у праву свађу, па и физички сукоб. Најбитније је да је агон у односу између ликова и да као такав покреће развој радње.  Драма има причу, али за разлику од наративне књижевности, прича у драми се претвара у радњу: јунаци излазе пред нас и пред нама живе свој живот. (У ствари грчка реч драма и долази од глаголског корена дран-, који упућује на „радњу“, „чињење“.) Радња подразумева деловање субјекта у околном свету. Носиоци драмске радње су драмски јунаци → протагонисти; они се сукобљавају са околином, међусобно или сами са собом. Протагонистима се супротстављају антагонисти.  Одвијање радње се постиже драмским ситуацијама. То је однос јунака у одређеној сцени.
  • 3.  Драмски текст се дели на чинове (тематске целине), слике (измене на позорници у оквиру једног чина) и појаве (промене лица на позорници). Композиција драме  Драма је усредсређена на један јединствени ток догађаја који води ка коначном исходу. Зато драма има карактеристичну композицију.  Етапе драмске радње: експозиција, заплет, кулминација, перипетија и расплет.  Експозиција је почетни моменат у развоју драмске радње у коме се упознајемо са ликовима, њиховим односима и миљеом у коме живе.  Заплет настаје кад се међу личностима или у души главног јунака догоди нешто што постаје узрок радње која следи.  Кулминација представља место највеће напетости (оно драматично) у комаду; на коме се снажно и одлучно јављају резултати нараслог сукоба.  Оно што следи после кулминације назива се расплетом. Ка њему се не иде одједном, већ постепено, с често новим компликацијама радње. У простору расплета дешава се преокрет, перипетија. НАСТАНАК ДРАМЕ • Драма, какву данас познајемо, настала је у V и VI веку пре наше ере. • Везује се за атинског песника Тесписа. По предању он је дошао у Атину са својим хором и колима која су могла да се претворе у неку врсту позорнице. Освојио је награду на светковини у част Диониса, коју је пре тога омасовио и озваничио владар Пизистрат, заслужан за успон Атине од малог сеоског насеља у велики град. (Дионис је бог вина, вегетације, плодности. Одговара римском богу Бахусу.) Теспис је и сам као глумац, са својим хором ишао по целој Грчкој, дајући представе. • Данас се користи устаљени израз, фразеологизам, Тесписова кола. Означава „путујуће позориште“ или „театар у гостима“. ДИОНИСОВО ПОЗОРИШТЕ • Дионизије → највеће драмске светковине у класичној Атини. Одржаване су у пролеће. Током пет дана Дионисове позориште испод Акропоља био је центар живота у Атини. Светковина је почињала такмичењем у рецитовању дитирамба, песама које је по традицији певао хор. Победници су добијали бронзани троножац, а било је посебних награда за писце: бик, бокал вина, коза. • Дионисово позориште у Атини могло је примити 17000 гледалаца. • Преостали део такмичења је био посвећен драми, комедији и трагедији. У току једног дана су представљане комедије (пет комада разних аутора). Такмичење за најбољу трагедију, најзначајнији облик драме, по мишљењу филозофа Аристотела, трајало је три дана. Тројица учесника су учествовала са по три трагедије, уз сатирску игру за опуштање. Награде су на крају додељиване победницима, али су се оштро кажњавали изгредници у публици који су се подсмевали.
  • 4. Позорница и публика; глумци • Архитектура грчког позоришта на отвореном је јединствена. Позоришта су на падинама неког брда како би се омогућио бољи поглед на сцену. Усецани су правилни степеници  седишта за публику (кавеје). У доба великих трагичара публика је седела на дрвеним клупама поређаним у полукруг. Позоришта од камена су дошла касније, после Еурипидовог времена. седишта су прављена полукружно у равни терена, у облику амфитеатра, а у центру седишта је била кружна или полукружна оркестра, намењена глумцима. Иза ње се налазила стална грађевина за смештај гардеробе, маски и реквизита, као и сценска „машинерија“, с неком врстом дизалице која је омогућавала да се глумац који представља бога спусти с неба (отуда израз deus ex machina). • Акустика је у грчким позориштима била изузетна. Глумчев глас се чуо у последњем реду једнако добро као и у првом реду кавеје. • Улаз је био бесплатан за сиромашне грађане, па и у времену кад су уведене улазнице. • Глумци су носили маске од дрвета или плуте, које су представљале пренаглашена осећања (страх, очај, мржња). Оне су омогућавале мушкарцима да играју женске улоге, као и да играју више улога. Костими су били неконвенционални. • Једно од најзначајнијих позоришта хеленског доба налазило се у Епидаурусу. АНТИЧКА ТРАГЕДИЈА  Сматра се да је античка трагедија настала из дитирамба, хорске песме у част бога Диониса. (име настало од tragos, јарац и oda, песма) Јарац је био култна животиња повезана са сатирима, Дионисовим пратиоцима. Дитирамб је био песма уз игру и свирку. У почетку се састојао од наизменичног иступања хора и хоровође, који је вероватно оличавао бога кога је хор славио и зазивао.  Грчка трагедија се развијала кроз упоредне каријере тројице великих трагичара: Есхила, Софокла и Еурипида.  Есхил је на дионизијским пролећним представама увео у игру другог глумца који је играо неколико улога заредом, те је тако створио битну претпоставку драмске форме: дијалог. Код њега је хор још имао велику улогу, не само коментаришући радњу него и управљајући реакцијама публике, тј. утичући на његову моралну и религиозну мисао. Смањио је хор од 50 на 12 извођача.  Сматра се да је Есхил (који је живео од 525. п. н. е. до 456. п. н. е.) написао 90 трилогија, али је сачувана само Орестија.  Софокле је увео трећег глумца, па су се на сцени могла истовремено појавити три лица, због чега се тежиште драмске радње пренело с хора на ликове и односе међу њима. Међутим, хор је имао још увек велику улогу јер је својим песмама градио прелазе између појединих сцена и својим коментарима изоштравао песникове поруке.  Пријатан, љубазан и добар јавни службеник, Софокле је био веома популарна личност којој су се у Атини дивили. Живео је од 496. п. н. е. до 406. п. н. е. Његови су заплети сложенији, карактеризација оштрија. Нагласак ставља на немоћ
  • 5. појединца пред силином судбине. Сачувано је седам његових трагедија, а Цар Едип је данас можда највише извођена.  Еурипид је живео у периоду од 484. п. н. е. до 406. п. н. е. Сматрао је да хор одвлачи пажњу; није га одбацио у потпуности (то ће учинити његови наследници), али учинио је да хор представља засебне лирске уметке чисто рефлексивног карактера. Увео је пролог. Сачувани су: Медеја, Електра, Тројанке, Хекаба и др.  Грчки трагичари су за предмет својих трагедија узимали искључиво садржаје херојских легенди и митског предања. То им је обезбедило извесну универзалност и мисаону дубину. Мит на који се трагедија ослањала већ је сам по себи својеврсно тумачење живота, и то на основу колективног и древног сазнања. Личности из митова нису индивидуалности за себе већ архетипови, тј. сликовна оличења колективног искуства.  Први теоретичар трагедије је Аристотел (Поетика).
  • 6. појединца пред силином судбине. Сачувано је седам његових трагедија, а Цар Едип је данас можда највише извођена.  Еурипид је живео у периоду од 484. п. н. е. до 406. п. н. е. Сматрао је да хор одвлачи пажњу; није га одбацио у потпуности (то ће учинити његови наследници), али учинио је да хор представља засебне лирске уметке чисто рефлексивног карактера. Увео је пролог. Сачувани су: Медеја, Електра, Тројанке, Хекаба и др.  Грчки трагичари су за предмет својих трагедија узимали искључиво садржаје херојских легенди и митског предања. То им је обезбедило извесну универзалност и мисаону дубину. Мит на који се трагедија ослањала већ је сам по себи својеврсно тумачење живота, и то на основу колективног и древног сазнања. Личности из митова нису индивидуалности за себе већ архетипови, тј. сликовна оличења колективног искуства.  Први теоретичар трагедије је Аристотел (Поетика).