.

1. Основне одлике

3. ТЕКСТ ДРАМЕ
(КЊИЖЕВНОСТ)
ИЗВОЂЕЊЕ НА
ПОЗОРНИЦИ
(ТЕАТРОЛОГИЈА)

4. Сукоб Радња
ДРАМА – ДРАМ – радити, акција...
НАЈОБЈЕКТИВНИЈИ КЊИЖЕВНИ РОД – ЛИЧНОСТ
ПИШЧЕВА СЕ ПОТПУНО ГУБИ.
И ЕПИКА И ДРАМА ПРИКАЗУЈУ ДОГАЂАЈЕ, АЛИ СЕ У
ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ ПРИЧА О ЈЕДНОМ ЗАВРШЕНОМ
ДОГАЂАЈУ, А У ДРАМОСКОЈ СЕ ЈЕДНА САДАШЊА РАДЊА
САМА РАЗВИЈА ПРЕД НАМА.
ДРАМА ДОБИЈА СВОЈ СМИСАО НА ПОЗОРНИЦИ.

5. Сукоб (интеракција) лика са:
Друштвом
Другим драмским ликовима
Са самим собом ( унутрашњи сукоб)

6. ТЕХНИЧКА (СПОЉАШЊА)
0БЕЛЕЖЈА ДРАМЕ
 ЧИН – ЈЕДНА ТЕМАТСКА ЦЕЛИНА
 СЦЕНА – ИЗМЕНА УНУТАР ЧИНА
 ПОЈАВА – ОДРЕЂУЈЕ СЕ ПРЕМА УЛАЖЕЊУ И
ИЗЛАЖЕЊУ ЛИКОВА

7. СТРУКТУРА (САСТАВ) ДРАМЕ

8. 1. ТЕМА

9. 2. ТОК РАДЊЕ

10. 3. КОМПОЗИЦИЈА

11. УВОД
ВРХУНАЦ
РАСПЛЕТ

12. ОВИХ 5 ЕТАПА РАДЊЕ ПОНЕКАД МОГУ
ИМАТИ И ПРОЛОГ И ЕПИЛОГ.

13. 4. ЛИКОВИ

14. 5. ДИЈАЛОГ

15. 5. МОНОЛОГ

16. 5. ДИДАСКАЛИЈЕ (РЕМАРКЕ)

17. КЛАСИЧНА ДРАМА ЈЕ ПОШТОВАЛА ТРИ
ЈЕДИНСТВА:
 ЈЕДИНСТВО РАДЊЕ
 ЈЕДИНСТВО МЕСТА
 ЈЕДИНСТВО ВРЕМЕНА

18. КОМЕДИЈА
ДРАМА У
УЖЕМ
СМИСЛУ
ТРАГЕДИЈА
ДРАМА

20. Настао је и развијао се у
старој Грчкој.
Од 6. века пре наше ере.

25. Због пространости гледалишта глумац се
пењао на КОТУРНЕ и стављао ТРАГИЧНУ
МАСКУ. Говорио је ПОЈАЧАНИМ ГЛАСОМ
текст који је био писан СВЕЧАНИМ,
УЗВИПЕНИМ, АРТИЦИФИЈЕЛНИМ
ЈЕЗИКОМ (уметничким – другачијим од
разговорног) – да би се узбудило гледалиште!

28. Периклово доба
Перикле је био
државник,беседник,политичар
и мецена.
Теорикон је позоришни порез
који се додељивао сиромашним
Атињанима ако су посећивали
позоришне представе.

29. Дионис
 Дитирамб – хорска песма у славу бога Диониса (бог
вина и плодности). Дионисови пратиоци су били
САТИРИ (ТРАГОС – јарац)

31. Драма је и настала од хорске
песме певане у част бога Диониса
– РИТУАЛНИ КАРАКТЕР – у
марту – слављење пролећа
Из хора је изведен један певач и
тако је настао ДИЈАЛОГ (Теспис,
Есхил, Софокле – увео 3. глумца).

32. У античком театру улога хора је
велика – у трагедијама изоштравао
и наглашавао унутрашњи смисао
на прелазу сцена.
Хор говори о ономе што је шире од
живота јединке, као нека виша
савест...

34.  Трагедија се развила из хорске песме која је
ритуално славила бога Диониса
 Митови и легенде (као овај о богу Дионису) за Грке
су представљали свету истину – ГРЦИМА СУ
МИТОВИ БИЛИ ЊИХОВА ИСТОРИЈА (веровали
су у њих и свима су били познати)
 Мит је узиман као грађа за стварање
драмских дела
Јунаци трагедија – АРХЕТИПОВИ –
оличења општељудског искуства.

35. Одлике

36. БОГОВИ
Човек у Грчкој митологији
 Човек је мали и безначајан у сложеном космосу али
се налази у центру!
 Антропоцентризам- читав свет се врти око
човека, све што се догађа догађа се ради њега.
 Антропоморфизам- човек је мерило свих ствари,
што значи да је све представљено човеком, посебно
се односи на богове.
 Богови управљају људима
 Митови су описивали сукобе и односе човека са
боговима – присуство тајанствених сила у људском
свету
човек

37. Трагични јунак - централни
лик трегедије, који умире не
због властите кривице, већ
судбине која му је донела
несрећу (без кривице крив).
 ХЕРОЈ КОЈИ ИСКАЧЕ ИЗ УТВРЂЕНОГ ПОРЕТКА
 ОДЛИКЕ: ХИБРИС (гордост и охолост)
 ЧОВЕКОВО СУОЧАВАЊЕ СА ОКОЛНОСТИМА КОЈИМА
НЕ УПРАВЉА ЊЕГОВА ВОЉА, ВЕЋ СУДБИНА И
БОГОВИ

38. Трагичка кривица
(хамартиа) је кривица због
које трагични јунак трпи!

39. Трагични завршетак -
крајњи расплет трагедије у
којем јунак тешко настрадава:
убијају га или се сам убија,
бива прогнан и сл.

40. Катарза
Двозначност трагичног јунака:
Опомињу – кршењем поретка су
подсећали на задату меру
Привлаче – испаштањем су
потврђивали човечност јер се боре за
више циљеве
КРИВИ СУ И ПЛАЋАЈУ ВЕЛИКУ ЦЕНУ
ИЗАЗИВАЈУ СТРАХ И САЖАЉЕЊЕ
- очишћење и растерећење од напетости

41. Јунаци из високих
друштвених слојева

42. Узвишен стил