Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Bajka 2
1. Татјана М. Крповић
Весна И. Ивановић
Основна школа "Миливоје Боровић"
Мачкат
Креативна радионица
"Бајкозналци- Радозналци"
Апстракт: Рад је написан за пројекат "Читалићи ". Учестовао је на Републичкој смотри
у Ражњу. Циљ ове радинице је да ученици науче основне књижевно-теријске појмове и
да кроз игровну методу напишу бајку.Ученици учећи о бајци из које могу научити
научни приступ бајци, открити симболе, народну традицију и мотивисати их на
креативно писање.
Кључне речи: народна бајка, мит, Проп,народна традиција, креативно писање
Напомена; Радионица је намењена ученицима старијих и млађих разреда Основне
школе.
Циљ радионице:-Кроз игру и рад у групи утврдити основне књижевно-теоријске
појмове везане за бајку .
-Утицати васпитавање чула и естетског укуса ученика кроз машту, усмено и
писано изражавање.
- Развијање језичког израза код ученика које их приближава спознаји о богаству
народног језика.
Образовни задаци:
Утврдити са ученицима основне књижевно-теоријске одлике народне бајке. Повезати
је са митом и бајањем.Пронаћи са ученицима најчешће симболе.
⦁ Повезивање знања о народним бајкама с новим и оригиналним идејама ученика
Функционални задаци:
⦁ Изражајно, јасно и уверљиво читање задатка
⦁ Уочавање добрих и лоших каарактеристика задатака
⦁ Аргументовано коментарисање радова других ученика
Васпитни задаци:
⦁ Развијање смисла и способности за правилно, течно, уверљиво и јасно писмено и
усмено изражавање
⦁ Развијање љубави према српском језику и потребе да се он негује и унапређује
2. ⦁ Подстицање маште и креативности код ученика
⦁ Неговање самосталног литерарног стваралаштва ученика
Образовни стандарди: CJ.1.2.2; CJ.1.2.3; CJ.1.2.8; CJ.2.2.1; CJ.2.2.5; CJ.3.2.1; CJ.3.2.5.
Облици рада: Фронтални, индивидуални,групни, рад у пару
Наставне методе :Дијалошка, стваралачка, игровна
Корелација:Народнатрадиција,ликовнакултура,историја,књижевност
Наставна средства: папир,оловка,карте ,презнтација
Уводни деочаса: ( 5 минута)
Први корак:
Мит - света прича,предање укоје се безусловноверује.
Речбајка долазииз словенских језикаи значи "приповедати".
Вук ове народне приче назива "гаткама" или "Женскимприповеткама".
Усмена(народна) бајкаје вишеепизодничнапричаукојој се збивања нижу хронолошки,
уобличенапремаустаљенимкомпозиционимобрасцима,а карактристише је елеменат
чудесног.
Основне карактристике народнихбајки:
-Стреотипниувод и завршетак бајке
-Простори време су неодређени
-Чудесан-бајковитсвет
-Јунаци-производколективне маште ;нисуименовани;јунакје људско биће које доживљава
метаморфозу;не портретишусе...
Стил-уопштен,формулативан( понављање,парализам,учесталост дијалога иизостављање
описа);
Главна радња -дешавање
Главни деочаса: ( 35 минута)
3. Другикорак:
На пример:Именица
vratnice,{{{род}}}
Значења:
1. (значењеизведено преко синонима) vratnice, haustor,veža,ulaz,арх. kapidžik арх.,kapija,рег.
portunрег., porta арх.,portal арх.,izlaz[1][н 1]
Синоними:
2. vratnice,haustor,veža,ulaz,арх. kapidžik арх., kapija,рег. portun рег.,portaарх., portal арх.,izlaz
[1]
4. Бачвар је човеккоји правибурад, бачве, каце и качице.Поред термина„бачвар“ користисе
јоши „пинтер“(понегде и„пинтор“) и„качар“. Пинтер је вероватноповезанса
англосаксонскоммеромза запреминутј.течност пинта,а качар за реч„каца“.
Бурад,бачве,каце и качице су посуде укојима се држе вино, ракија,пиво(бурад,бачве) или
сир, кајмак, купус,туршија(кацаи качице).
Код буради и бачви, дно је у обликукруга,а бочне стране,које се зову дуге,јерсу лучног
обликакао дуга, да би буре билотрбушасто,морајудоброда се упасујуда течностиз бурета
не би цурила.Када се све добронапасује на бурадсе набацујуметалнипрстеновикојидрже
дуге да се не распадну. Сипањемтечностиубуре,дрвонабубрипа прстеновистежунабубрело
дрво те долази до заптивања међудугама. Буре не сме да се расуши јерможе да се распадне,
тј.сила која држи дуге напете када су влажне може сушењемдаослаби.
За бурад се користидрво различитогпорекла(багрем,дуд,храст) али храстовоје најцењеније.
Трећикорак:
Ученицикроз препознавање Проповихактерабајкиуче обајкамаи пишуо овим јунацима у
причамакоје сами стварају.
5.
6. Четвртикорак: "Стрипићи! „
Ученици користећи машту смишљају стрипобајку о неком измишљеном догађају или
догађај из стварности облаче у кошуљицу бајке.:
Петикорак:
Ученици у бајкама проналазе симболе и пишу о њима , неколико реченица. Могу и да их
нацртају.
На пример: Паун
Због необично лепог перја он је симбол лепоте и охолости
7. Завршни деочаса: ( 5 минута)
Читање радова и бирање најлепшеграда.
Домаћизадатак: Видимо се у некој новој бајци
Изледтабле:
"Бајкозналци-Радозналци"
Литратура:
1. Милија Николић," Методикасрпскохрватскогјезикаи књижевности",ЗУНС,Београд,
1986.
