Čitanka 4

1. Радмила Жежељ-Ралић
Читанка за четврти разред основне школе
pe apo h e

2. РЕЧИ ЧАРОБНИЦЕ
Читанка за четврти разред основне школе
треће издање
Ауторка: Радмила Жежељ-Ралић
Илустрације: Зорана Кесер-Петровић
Рецензенти: др Свенка Савић, професор, Филозофски факултет у Новом Саду
Радиша Ђорђевић, дипломирани педагог
Ивана Васиљевић, професор разредне наставе, ОШ „Уједињене нације“ у Београду
Графичко обликовање и илустрације пиктограма: Сашењка Мељников Ивановић
Лектура: мр Горан Зељић
Компјутерско обликовање: , Нови Сад
Издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о.
Светозара Ћоровића 15, 11000 Београд
Тел: 011/3348-384, факс: 011/3348-385
office@klett.co.yu, www.klett.co.yu
За издавача: Гордана Кнежевић-Орлић
Уредник: Александар Рајковић
Штампа: Ротографика, Суботица
Тираж: 10.000 примерака
Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у четвртом разреду
основног образовања и васпитања решењем број 6-00-00124/2006-06.
Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова
у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе
издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.
© Klett, 2008.
ISBN 978-86-7762-068-4
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
37.016:821-82 (075.2)
РЕЧИ чаробнице : читанка за четврти разред основне школе / [приредила] Радмила
Жежељ-Ралић; [илустрације Зорана Кесер-Петровић]. – 3. изд. – Београд : Klett, 2008 (Суботица:
Ротографика). – 191 стр. : илустр. ; 26 cm
Текст ћир. и лат. – Тираж 10.000 Речник: стр. 183-186. – Они су писали за нас: стр. 187-190.
- Речи чаробнице : избор обавезних текстова из Читанке за четврти разред основне школе / текстове
читају Татјана Станковић, Светислав-Буле Гонцић. – 1 електронски оптички диск (CD-ROM); 12 cm
ISBN 978-86-7762-068-4
1. Жежељ-Ралић, Радмила [аутор]
COBISS.SR-ID 147352844

3. Мама.
Тата.
Крила.
Лет.
Прозор.
Месец.
Небо.
Цвет.
Говор.
Љубав.
Бајка.
Сан.
Осмех.
Песма.
Сунце.
Дан.
Књига.
Свитац.
Машта.
Птице.
Теку РЕЧИ ЧАРОБНИЦЕ.
РЕЧИ ЧАРОБНИЦЕ
Драга девојчице! Драги дечаче!
Ово је још једна твоја читанка. Њене су странице пуне вере у
твоју снагу знања и стварања и твоју способност замишљања и
истраживања.
Не заборави: текстове који су означени * обавезно прочитај!
Остале текстове читај у слободно време и према сопственом избору.
Нека читанка постане твој добар пријатељ.
Док отвараш њене странице – врата, указиваће ти се чудесни светови
исткани од љубави и људског сна. Слободно закорачи у ту чаролију!
Ауторка

4. 4
САДРЖАЈ
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
НА ЗАХТЕВ ПУБЛИКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
НА ЗАХТЕВ ПУБЛИКЕ – Мошо Одаловић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
СВИТАЦ ПШЕНИЧАР И ВОДЕНИЧАР – Добрица Ерић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
KAD DEDICA NE ZNA DA PRIČA PRIČE – Đani Rodari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
ДОКТОР ГРОЗОЗО МАЛО ХАРА ПО СВЕТУ – Владимир Андрић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
КО ДА ТО БУДЕ – Стеван Раичковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
ЈУНАЧКА ПЕСМА – Мирослав Антић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
ЉУБОМОРНО ДУГМЕ – Бранислав Црнчевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
ГРАД – Јанко Веселиновић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
ЈЕСЕН – Војислав Илић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
ПОЗНО ЈЕСЕЊЕ ЈУТРО – Исидора Секулић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
ЧАРОЛИЈА РЕЧИ – КЊИГА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
У ОЛДАНИНИМ ВРТОВИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
BESKRAJNA PRIČA – Mihael Ende . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
OLDANINI VRTOVI – Grozdana Olujić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
САЊА – Момо Капор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
MALI PRINC – Antoan de Sent-Egziperi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
АЛИСА И ВЕЛИКО РУЖИНО ДРВО – Луис Керол . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
PČELICA MAJA – Valdemar Bonsels . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
РУЖНО ПАЧЕ – Ханс Кристијан Андерсен . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
TRNOVA RUŽICA – Braća Grim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
ЧАРОЛИЈА СВЕТЛОСТИ – ФОТОГРАФИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
ОСЛУШНИ СРЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
ДРУГ ДРУГУ – Драган Лукић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
ПАУКОВО ДЕЛО – Десанка Максимовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
МРАВ ДОБРА СРЦА – Бранислав Црнчевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Рене Гијо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
ШТА СЕ СВЕ МОЖЕ ШЕШИРОМ ОД ЦРНЕ КОЖЕ – Раде Обреновић . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
СТЕФАНОВО ДРВО – Светлана Велмар-Јанковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
AŽDAJA SVOME ČEDU TEPA – Ljubivoje Ršumović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
LUCKASTA PESMA – Federiko Garsija Lorka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
ЧАРОЛИЈА ЗВУКА – РАДИО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
ИЗ СРПСКЕ СТАРИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
НАЈБОЉЕ ЗАДУЖБИНЕ – народна легенда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
НАДЖЊЕВА СЕ МОМАК И ДЕВОЈКА – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
СТАРИ ВУЈАДИН – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
ШЉИВЕ ЗА ЂУБРЕ – народна прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
ПЕПЕЉУГА – народна бајка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

5. 5
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
* означава обавезне текстове
PEPELJUGA – Aleksandar Popović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА – народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
ЈЕЛЕНЧЕ – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
ЧАРОЛИЈА ЦРТЕЖА И РЕЧИ – СТРИП . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
МЕСЕЧЕВЕ ПРИЧЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
ТЕСЛИН МАЧАК – Миодраг Новаковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
МЈЕСЕЧЕВА ПРИЧА – Григор Витез . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА – Бранко Ћопић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
PRIČA O DEČAKU I MESECU – Branko V. Radičević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
JUTRO NA MESECU – Herbert Džordž Vels . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
СУНЧЕВ ДАР – Милутин Миланковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
ЦИГАНИН ХВАЛИ СВОГA КОЊА – Јован Јовановић Змај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
МЕСЕЦ – Момо Капор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
ЧАРОЛИЈА ПОКРЕТНИХ СЛИКА – ФИЛМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
TИ МОЖЕШ НАЈВИШЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
БОСОНОГИ И НЕБО – Бранислав Црнчевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
ЧИК, ДА ПОГОДИТЕ ЗБОГ ЧЕГА СУ СЕ ПОСВАЂАЛА ДВА
ЗЛАТНА БРАТА – Добрица Ерић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
PODELA ULOGA – Gvido Tartalja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
ОД ПАШЊАКА ДО НАУЧЕЊАКА – Михаjло Пупин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
ЗЛАТНА РИБИЦА – Душко Трифуновић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
VIOLINA – Miroslav Demak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
ЧАРОЛИЈА ГЛЕДАЊА И СЛУШАЊА НА ДАЉИНУ – ТЕЛЕВИЗИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
ТЕБИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
ПРВА ЉУБАВ – Бранислав Нушић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
ТЕБИ – Драгомир Ђорђевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
ПЛАВИ ЗЕЦ – Душан Радовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
ТРЕШЊА У ЦВЕТУ – Милован Данојлић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
ПРИМЕР ЗА УГЛЕД – Влада Стојиљковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
NAVIJAM ZA VIOLETU – Nedeljko Popadić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
УСПАВАНКА ЗА Д. – Перо Зубац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
ЗЛАТНО ЈАГЊЕ – Светлана Велмар-Јанковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
ЛЕГЕНДА О ДЕЧАКУ ИЗ ЊУЈОРКА – Драган Лакићевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
КАО КРАТАК ЛЕП САН – Милутин Миланковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
ВОЛЕО БИХ – Недељко Попадић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
ЧАРОЛИЈА РАЧУНАРСКОГ СВЕТА – ИНТЕРНЕТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
РЕЧНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
ОНИ СУ ПИСАЛИ ЗА НАС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
ВАЖНЕ РЕЧИ У ЧИТАНЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191

6. 6
У читанци ћеш наићи и на следеће знаке:
Они ће ти бити путокази за успешан рад.
Желим ти успех и задовољство у раду!
Шта мислиш?Да ли знаш? Кажи ми, кажи
Хајде да
стварамо!
Задаци
Да се подсетимо За радознале

8. 8
НА ЗАХТЕВ ПУБЛИКЕ
Звоно,
молим те –
још мало дремни;
кажем ти лепо
да нисмо спремни!
Учинило нам се: распуст је дуг...
Шта да ти причам – буди друг!
Буди другарчина, распуст продужи,
за бедну седмицу да буде дужи.
Објави негде у дну рубрике:
Школа се одлаже на захтев публике!
Мошо ОДАЛОВИЋ

9. 9
Хајде да стварамо!
Поделите се у више група. Свака група нека уради следећи задатак:
Направите зидне новине на тему „Пет разлога да школска година почне
баш данас“. Или оног дана који ви одаберете. Размислите.
Шта мислиш?
Како би још деца могла да упознају одрасле са својим идејама?
Кажи ми, кажи
Коме се обраћа публика из песме? Којим стиховима то чини? Зашто то
чини? Да ли разумеш ове молбе? Зашто се звону обраћају као да је живо?
Јеси ли овог лета желео/желела да се распуст скрати или да се продужи?
Зашто? У којој рубрици би требало да се објави ова молба па да је одрасли
разумеју?
Да ли знаш?
Реч публика је латинског порекла и значи свет, нарочито: читалачки свет,
читаоци, гледаоци, слушаоци, јавност, народ, људи. Каква сте ви данас
публика?
За радознале
Најтеже звоно на свету је Цар-звоно у Москви у Русији. Тешко је 196 тона,
а изливено је 1735. године.

10. 10
СВИТАЦ ПШЕНИЧАР И ВОДЕНИЧАР
У крилу једне поточаре
Већ три недеље животаре
Један млад свитац пшеничар
И један стари воденичар.
Пре тога је свитац лутао
Светлуцајући по пшеници
А воденичар брашно гутао
И чамовао у воденици.
Једне вечери, тихе и просте
Кад им већ беше самоће доста
Старац позва свица у госте
Свитац заволе старца и оста.
Запали свитац жижак у души
Бркатог старца, бивше делије
И од тада му жрвањ певуши
Много лепше и веселије.
Удан старац џакове носи,
Просипа брашно и купи зрнца.
Свитац му дрема у снежној коси
И слуша песму његовог срца.
У сутон стари млинар вечера
А свитац му над софром сјаји
Па су му тврди залогаји
Слађи од меда и шећера.
Потом, кад попац дуне у фрулу
Старац прилегне на ћилим траве
А свитац му запали лулу
И светлуца му око главе.
Тако живе у сенци иве
На коју слећу јата безбројна
Свитац пшеничар и воденичар
Два пријатеља нераздвојна.
Добрица ЕРИЋ

11. 11
Кажи ми, кажи
Шта је воденица? Како је почело пријатељство између свица и воденичара?
Зашто је свитац заволео старца? А старац свица? Каква је атмосфера у
воденици откад старац није сам? Обележи строфу која о томе говори.
Какве су летње, а какве зимске вечери у воденици?
Хајде да стварамо!
Замисли да си водитељ емисије „Пријатељи“. Твој гост је свитац пшеничар.
Припреми питања за интервју који ћеш са њим водити.
Шта мислиш?
Шта је пријатељство? Ко су човекови проверени пријатељи из света
животиња? Како се показује пријатељска љубав? Шта је самоћа?
Шта значи „запалити жижак у нечијој души“?
Задаци
Опиши једног свог необичног пријатеља/пријатељицу..
Смисли један вечерњи разговор (дијалог) свица и воденичара.

12. 12
KAD DEDICA NE ZNA DA PRIČA PRIČE
– „Živela jednom devojčica koja se zvala Žutokapica.“
– Ne, Crvenkapica!
– Ah, da, Crvenkapica. Mama je pozvala i rekla joj: „Slušaj, Zelenkapice...“
– Ne, Crvenkapice!
– Ah, da, Crvenkapice. „Pođi kod tetke i odnesi joj ovaj krompir.“
– Ne, idi kod bake i odnesi joj ručak!
– Dobro. Devojčica krene u šumu i sretne žirafu.
– Sve si pobrkao! Srela je vuka, a ne žirafu.
– I onda je vuk upita: „Koliko je šest puta osam?“
– Nije istina! Vuk je pitao: „Kuda si pošla?“
– Imaš pravo. A Crnokapica mu odgovori...
– Bila je Crvenkapica, crvena, crvena!
– Da, i odgovorila je: „Idem na pijacu da kupim paradajz...“
– Ni govora! „Idem kod bake jer je bolesna, ali sam zalutala.“
– Tako je. A konj joj reče...
– Kakav konj? Bio je vuk!
– Tačno. I rekao je ovako: „Idi tramvajem broj sedamdeset i pet, siđi
na trećoj stanici, skreni desno, onde su tri stepenice i tu kupi gumu za
žvakanje.“
– Dedice, pa ti uopšte ne znaš da pričaš priče. Sve pogrešno pričaš, sve
izokreneš. Ali žvakaću gumu moraćeš da mi kupiš.
– Dobro, evo ti novac.
I deda nastavi da čita novine.
Đani RODARI

13. 13
Kaži mi, kaži
Da li je ovaj tekst ozbiljan ili šaljiv? Ko u njemu postavlja pitanja, a ko odgo-
vara? Da li deda ozbiljno misli ono što odgovara? Kakva je njegova namera?
Koliko je pogrešnih odgovora dao? Gde se otkriva zašto je deda izmešao
odgovore? Da si na mestu unuka, šta bi uradio/uradila kad vidiš da deda nije
raspoložen za priču? Imaš li ti neko iskustvo slično ovom? Ispričaj.
Zadaci
Nabroj sve boje kapica koje se pominju u priči. Nabroj i životinje koje se
pojavljuju umesto vuka. Dramatizujte ovaj tekst.
Da se podsetimo
Pisac nam daje samo razgovor dede i unuka, a ipak o njima mnogo
saznajemo. Iznesi nekoliko njihovih osobina.
Da li sa sigurnošću možeš da odrediš da li se u tekstu govori o unuku
ili o unuci? Glasaj i obrazloži svoje mišljenje.
Da li znaš?
Razgovor dva lica može da bude deo teksta ili ceo tekst. Ima čitavih dela koja su
pisana u obliku razgovora. To su dramski tekstovi. Oni se prikazuju u pozorištu.
Hajde da stvaramo!
Izaberi jednu od poznatih bajki i „preradi“ je kao što je to uradio dedica iz priče.
Odigraj svoju priču sa parom iz klupe.

14. 14
ДОКТОР ГРОЗОЗО МАЛО ХАРА ПО СВЕТУ
Једном приликом, у Гудурама Обреновца, набасам на џиновски рат-
лук.Крајњенеобично.Ипримамљиво.Неодољиво.Тевамсејапреварим
и – смажем тај ратлук. А онда приседнем да одморим уморне цокуле. Из-
гледа да сам мало дремнуо. Мало, али... Ма све грешка за грешком!
Будим се. У руци ми црна цедуља. Мој омиљени непријатељ, зли
научник доктор Грозозо оставља ми редовно црне поруке, јер само
моје очи соколове умеју да читају црна слова са црне хартије... Шта ми
Грозозо пише?
„Многонепоштовани Пустолове, ти си се од мог ратлука сад рас-
пекмезио, а ја мало харам по свету. Лукаво с моје стране, а?
С непоштовањем, твој одани Грозозо!“
Каква ли злодела Грозозо чини? Буши ли деци балоне? Да ли соли
бисквит-торте? Не. Грозозо испушта – о, ужаса – ваздух из гума на би-
циклима широм Планете!
Јурнем на зликовца. И паднем. Од оног ратлука
сам занемоћао – колена су ми мекана као ратлук.
Како да повратим снагу?
Недељу дана пузио сам до најближе чели-
чане. Ту ојачам. Е, сад ћу Грозозоу јавно да по-
чупам уши и да га тако обрукам! Похитам, али
у руци ми – заједно са кваком – остану челична
врата челичане. Мало сам изгледа претерао
са челичењем. Незгодно, Грозозоу сад не
могу ништа – претерано сам јак. Кад сам
оштетиочеличану,какобитекГрозозобио
оштећен?! Хм. Ова надљудска снага мора
проћи за две-три недеље. Али, дотле ће Грозозо
целу планету претворити у рушевине. Али, имам
ја своје људе. Скокнем до чувеног Била Меза...
– Биле, извуци уместо мене уши доктору Гро-
зозоу?
– Нећу – рече буквално Бил Мез и настави
да хрче у грмљу.

15. 15
– Причувај се, Биле Мезу, ја ћу теби довести Црнога Гусара, најго-
рег певача на свету, нека ти крешти гусарске песмице – да научиш шта
је патња! И доведем Црног Гусара...
– Црни Гусаре, запевај мало овом Билу Мезу, нека сазна шта је
патња!
– Нећу – рече Црни Гусар и оде да непристојно чачка зубе сабљом.
– Причувај се, Црни Гусаре, ја ћу теби довести моју тетка Соку, нека
те без милости ориба у кориту! И доведем моју тетка Соку...
– Тетка Соко, орибај овога Гусара, нека упозна тамну страну живота!
– Нећу – рече тетка Сока и оде да своју нову веш машину обучава
како се правилно пропира плавеж.
– Причувај се, тетка Соко, ја ћу теби довести мољца Мокија да поје-
де све џемпере које ми плетеш за пролеће, лето, јесен и зиму!
И доведем мог кућног љубимца – мољца Мокија – великог љуби-
теља чисте рунске вуне...
– Моки, једи ове џемпере!
– Хоћу!
Стаде Моки џемпере јести. Стаде тетка Сока Црнога Гусара неми-
лосрдно рибати. Стаде Црни Гусар Билу Мезу песмицу крештати. Бил
Мез чупну доктора Грозозоа васпитно за ушеса.
Престаде Грозозо испуштати гуме на бициклима.
Кад је кроз месец дана попустила она надљудска снага, могао
сам безбедно Грозозоа да чупнем за уши и лично. Али, Гроки је тако
полетно и вредно пумпао гуме на бициклима широм света, па нисам
хтео да му сметам.
Владимир АНДРИЋ
Кажи ми, кажи
Шта значи скраћеница РТС? Да ли ти је познато да је на овој телевизији
успешно приказивана емисија о необичним згодама и незгодама великог
светског путника познатог као Пустолов? Какав је утисак оставила на тебе
ова прича? Како замишљаш Пустолова, а како доктора Грозозоа? Шта је
пустоловина? Како разумеш наслов приче? Знаш ли неког светски познатог
пустолова (проналазача) чије су пустоловине измениле свет?

16. 16
Шта мислиш?
Којој храни Пустолов није могао да одоли? Како је доктор Грозозо
искористио његову слабост према ратлуку? Какав предео у природи
називамо гудуром? Личе ли Гудуре Обреновца на праве гудуре? Зашто?
Како је ратлук деловао на Пустолова? Шта је за то време радио Грозозо?
Какве је неприлике Грозозо правио деци? Шта је предузео Пустолов да
би помогао деци? Да ли си очекивао/очекивала овакав исход њихове
„борбе“?
Задаци
Пронађи у тексту делове који носе елементе бајке. Пронађи и део који
подсећа на ређалицу „Пошла кока на пазар“. Ко су ликови у Пустоловљевој
ређалици? Зашто је први лик у ређалици Бил Мез, а последњи мољац Моки?
Хајде да стварамо!
Доктор Грозозо је спознао да је живот много лепши кад си неком потребан.
Пожелео је да се захвали Пустолову за ову корисну лекцију. Помози му.
Одабери да ли ће Грозозо писати писмо, разгледницу, електронско писмо
(e-mail) или СМС поруку. Ако ти је лакше, опиши једну своју пустоловну
жељу. Смисли неки пустоловни задатак за своје пријатеље.
Да ли знаш?
Старо име Обреновца је Палеж. У току Другог српског устанка Палеж је
потпуно спаљен. Обновио га је 1859. године кнез Милош Обреновић по
коме је добио име. Знаш ли како је добио име твој град или село?
Да се подсетимо
Кристифор Колумбо, велики италијански морепловац и пустолов,
донео је пре нешто више од петсто година са америчког континента
биљке и животиње без којих бисмо данас тешко могли да замислимо
живот (кромпир, пасуљ, бундеве, паприке, парадајз, кукуруз,
сунцокрет, ананас, каучук, кокос, дуван – фуј! и ћурке).

17. 17
КО ДА ТО БУДЕ
Кад локомотива засвира
И воз стане –
Да ли бисте волели да из даљине
Тачно пред вас
Неко бане?
У пристаништу кад брод затруби
И ленгер спусти –
Да ли бисте волели са палубе да вам
Неко махне
Кроз дим густи?
Кад крене авион ка земљи доле
Са неба плава –
Да ли бисте волели да кроз вратанца
Провири на вас
Позната глава?
И ноћу када вас сирене доласка
Из сна пробуде –
Кога бисте волели да угледате?
Ко да то буде?
Ко да то буде?
Стеван РАИЧКОВИЋ

18. 18
Да се подсетимо
Стеван Раичковић је писац за децу и одрасле. Његове песме за децу
које сликају градски амбијент пуне су светлости и топлоте, утехе и
доброте. У трећем разреду прочитали смо његову причу „Бајка о
белом коњу“.
Кажи ми, кажи
Да ли си понекад усамљен/усамљена? Како побеђујеш своју усамљеност?
Чијем се доласку највише радујеш? Зашто? Како се осећаш док ишчекујеш
драге госте? А како кад си ти гост? Коју би познату личност волео/волела
да упознаш и угостиш? Зашто?
Шта мислиш?
Како још можемо рећи да је неко пред нас бануо?
Песник каже да неко може да нам дође из даљине, са палубе, кроз
вратанца, из сна... Одакле још?
Задаци
Прочитај први стих из сваке строфе. Да ли би тим стиховима могла да
започне нова строфа? Покушај! Оно што недостаје – допиши.
Опонашај звук који производи воз, бродска сирена, авион...
Хајде да стварамо!
Опиши или нацртај једну своју неостварену жељу.

19. 19
ЈУНАЧКА ПЕСМА
Познајем једног капетана.
Брада му дуга скоро до југа.
Опловио је пола света.
Опловио је сто океана
и многобројна мора друга,
и многобројна мора трећа,
и многобројна мора пета.
Тај је капетан страшно јак.
На леђа може да дигне џак.
Којешта – џак!
Бар два-три џака
и уврх тога још седам ђака
и пет морнара, јаких момака.
Па кад све то лепо на леђа стави,
он се овако важан прави:
прошета,
рецимо,
читавом луком
и сруши кућу левом руком.
Испије млека осам ока
и шест буради вишњевог сока,
па тако пијан све успут гази
и около се на децу плази.

20. 20
Знам и тог трећег капетана.
Глас му је јачи од урагана.
Брада му је дуга даље од југа
и око земље још два-три круга.
Тек тај је страшан!
Тек тај је јак!
Слободно шета кад је мрак.
Не плаши се хладне воде.
Не плаши се ниједног миша.
У берберницу без маме оде
и нешто певуши док се шиша.
Мислим да никад прст не сиса.
Уме, ал’ неће да се бије.
Тај се не боји земљописа,
рачуна,
цртања,
историје...
Пред учитељем мирно стоји.
Зна до милион брзо да броји.
Ничег се, кажем,
тај не боји.
Лако је њему,
лако је њему
да буде такав јунак у свему.
Лако је њему да суче брк,
лако је њему да буде јак,
кад је искусни морски вук,
а не обичан размажен ђак.
Мирослав АНТИЋ

21. 21
Шта мислиш?
За кога се каже да је јунак? Шта је насупрот јунаштву?
Шта значи изрека „на муци се познају јунаци“?
Зашто се ова песма зове „Јуначка песма“?
Кажи ми, кажи
О каквим јунацима је реч у овој песми? Како изгледа први капетан?
Шта он може? Какав је трећи? Којим се њиховим јунаштвима диви дечак?
Чега се дечак плаши? На основу чега то закључујеш? Шта дечаку у школи
представља проблем? За кога се каже да може нешто да уради левом
руком? Шта је смешно у овој песми?
Да ли знаш?
Мирослав Антић је написао и Најмању песму, Најљубавнију песму, Дрхтаву
песму, Шашаву песму, Босоногу песму, Задихану песму, Мушку песму, Татину
песму, Досадну песму... Све их можеш наћи у књизи „Плави чуперак“.
Хајде да стварамо!
Направи интервју са првим капетаном. Имај у виду сва мора и океане које
је опловио и све луке у којима је пристајао. Или замисли и напиши како
изгледа једна страница из капетановог дневника.

22. 22
ЉУБОМОРНО ДУГМЕ
Кад сам срео дугме без капута
седели смо, тако прекопута,
дугме, ја и месечина жута.
Све је било дивно, ал’ суморно
јер дугме је било љубоморно.
Дугме боли, ког сад капут воли?
Дугме пита, где мој капут скита.
Ја му кажем: дугме, није драма,
зашто патиш? Видим ти по лицу
готова је љубав међу вама,
мани капут, па воли дугмицу!
Шта те боли ког сад капут воли!
Ко те пита где твој капут скита?
Све је било дивно, ал’ суморно
јер дугме је било љубоморно.
Дугме боли, ког сад капут воли?
Дугме пита, где мој капут скита?
Бранислав ЦРНЧЕВИЋ

23. 23
Да ли знаш?
Шта је љубомора?
Како настаје, а како нестаје?
Ко је љубоморан у овој песми?
Зашто? Шта му саветује песник?
Да ли дугме прихвата савет?
Да ли си ти некад љубоморан/
љубоморна?
Како то изгледа?
Задаци
Направи именице женског рода од речи: cунце, слово, мир, пиле, метар,
дрво, снег. Препевај песму тако што ћеш уместо речи дугме и капут
користити речи пролеће и лето.
Хајде да стварамо!
Напиши причу „Јуче сам срео/срела књигу без слова“.
Кажи ми, кажи
Како си разумео/разумела значење речи „драма“ у песми? Објасни.

24. 24
ГРАД
Врућина и оморина... Нигде цвркута, нигде ветрића! По гдекоји
сељак прође улицом, прекинуо опасач, распучио прса, затурио капу
на затиљак, па корача тешко, једва бога назива. Говеда се заобадала, па
јуре улицом као бесомучна; коњи стали крај плота, у пашњаку; зној их
облио, а они окренули главе један ка другом, па машу и репом се бра-
не од силне муве; пси полегали под стреје, затворили очи, исплазили
језике, и лено регну тек онда кад им мува на њушку падне... и живина
поскапа. Гушчићи полегали по бари; кокоши се склониле у хладове,
опустиле крила, па зинуле од тешка зора; а ћурке заболе кљунове у
земљу, па се не мичу... и дрвета опустила лишће, и кукуруз се пресукао,
и влат пшенице стоји усправно као свећа, ни да се њи’не... Да те бог
сачува!... Све игра пред очима; и онај ваздух побледео и отежао, па те
гуши као пепео; кроза њ те сунце жеже као жеравица, а бледим се не-
бом ваља по неки жбунић: бео, сив, мрк, голубије боје...
Кишица се спусти. Облак склапаше са свију страна, а ја гледам како
се кишне капи претапају у прашини, и осећам како ме запахњава ми-
рис саме земље...
Наједаред дуну силан ветар. Дрвета се савијаху до земље. Он крха-
ше гране и гранчице, па то све носаше као сламке.
Шину муња, очи засенише. Онда загрме. Потраје мало, шину друга,
трећа... и – чу се лупа по крову. Бацим поглед у авлију и видех како од
земље одскачу комади леда, велики као песница.
Грaд брисаше све: и грање, и лишће, и влат, и траву. Гране падаху
са дрвећа, као да их мотком обијаш; са кућа падаху комади разбијена
црепа... Замрачило се, па сипа као из подеране вреће, а ветaр се напео,
дува, па коси као оштра коса. Не само ја него ни најстарији људи у селу
овако шта нису запамтили. Падао је као најбујнији пљусак. Зачас побе-
ле земља, а кроз авлију почеше тећи јаруге од самога леда.
Кад већ разби прозор крај кога сам стајао, и кад ми поче капати са
тавана на врат – ја се уклоних у собу.
Али ни тамо не беше боље. Жена стала крај прозора, па гледа и
ћути, а дете плаче. Ја седох на кревет. Хиљадама најтужнијих мисли
вртело ми се у памети. Сагао сам главу, па не смем ни да је дигнем.

25. 25
Страх ме хвата и при помисли да погледам на оно голо дрвеће и ону
пустош..
Сунце се проби кроз облаке. Ништа јадније нисам видео у свом
веку. По друму лежаше пообијано грање и лишће, блатом улепљено.
Докле око могаше сагледати, сама пустош. Са висова се дизаше бела
пара; дрва штрчаху као да су ватром опаљена; где беше таласава пше-
ница и кукуруз – ту сад згажена стрњика и патрљци, као да их је војска
прегазила...
Јанко ВЕСЕЛИНОВИЋ

26. 26
Народ је рекао:
ПОСЛЕ КИШЕ СУНЦЕ СИНЕ.
Кажи ми, кажи
Које годишње доба доноси врућину и оморину? Шта следи иза незапамћене
врућине и суше? Како је описано село пред олују? Како је почела олуја?
Шта је донео олујни ветар? Шта се дешавало за време олује? Како је
изгледала земља кад је стао бес природе? Чијим очима је виђен град?
Шта мислиш?
Како се осећао писац кад је прошла олуја? Зашто је осећао страх при
помисли да погледа на ону пустош? Како се осећају сељаци кад осете да ће
бити града? Како се данас људи боре против града?
Задаци
Обележи сликовите изразе у тексту. Направи списак непознатих речи и
објасни њихово значење.
Хајде да стварамо!
Опиши једну временску непогоду, на пример олујни ветар или вејавицу.
Да ли знаш?
Јанко Веселиновић је најрадије писао о селу. Пошто је рођен у Мачви
(Црнобарски Салаш), писао је о њој са много љубави. Био је учитељ,
новинар и драматург у Народном позоришту. Роман „Хајдук Станко“ био
је омиљена књига многих генерација деце. У овој причи он је приповедач,
приповеда у првом лицу.

27. 27
ЈЕСЕН
Ко горда царица и бајна, са снопом златнога класја,
На пољу јесен стоји. Са њене дражесне главе
Лиснатих врежа сплет чаробно спушта се доле,
До саме мирисне траве.
Пухором посут грозд у једној подигла руци,
И слатко смеши се на њ. Питоме и благе ћуди,
Припрема она сад спокојне вечери и дане,
И жетву богату нуди.
Како је мамљиво све! На старом огњишту мирно
Пуцкара црвенкаст плам. Кад магла покрије равни
И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна,
И гатке времена давни’.
И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји,
Док дремеж не савлада све. И страсно шаптање тада
Кроз мирни прошушти дом – ал’ и то губи се брзо,
И сан лагано пада...
Војислав ИЛИЋ

28. 28
Кажи ми, кажи
Како замишљаш јесен док читаш прву строфу? Зашто се јесен смеши
зрелом грожђу? Какве бајке (гатке) прича јесен? Какву тајанственост носи
јесења магла? Каква је јесен на почетку, а каква на крају? Да си сликар, како
би илустровао/илустровала прву строфу?
Задаци
Пронађи песничке слике и испиши их у свесци. Која ти се највише
допада? Зашто? Часове слушања музике обогати композицијом „Јесен“
Антонија Вивалдија. Упореди доживљаје.
Хајде да стварамо!
Замисли да си ти јесен. Које све послове треба да обавиш у селу?
Какве би савете дао/дала деци, а какве птицама?
Да се подсетимо
Песничке слике граде визуелни (видни), звучни и мирисни елементи.
Пронађи их у песми.
Да ли знаш?
Описна песма помоћу слика природе приказује унутрашњи доживљај
песника, његова осећања и мисли.

29. 29
ПОЗНО ЈЕСЕЊЕ ЈУТРО
Сељаци још спавају, а по друму пролазе само ветар и студ.
Болесна трава се насисала влаге, омлитавила и полегла и као арк-
тичка маховина помодрела од мраза и слане.
На ивици јендека летошњи чкаљ разапео своје осушене крте ста-
бљичице, са пободеним ћелавим лопатицама, а на увелом листу лежи
мртавједанодонихфинихбаштенскихпауковаштопадајунараспуште-
не косе малих девојчица и спавају у круницама белих јоргована.
На дну јендека ћути барица, и стрепи од прве ледене коре што ће
доћи.
У једном удубљеном трагу човечије стопале чучи врабац. Згрчио
своје промрзле ножице, и чини се да је у земљу забоден. Увукао врат,
стегао кљун, и док температура нагло пада, његово мало срце куца
неједнако и ретко.
На небу две-три расплакане звезде, у ваздуху два-три смрзнута ме-
сечева зрака.

30. 30
У дну поља стоје редови црних дебелих стабала, а по укрштеним
суварцима се види да шума не живи.
Тамо на страни крупан бик доживљује позно јесење јутро. Лежи;
под њим и око њега се отопила слана и пуши се земља. Уз рогове на-
кострешени чуперци коврџаве длаке, а под испупченим црним челом
светла влага сањивих очију. Обара главу и слузавим својим ноздрвама
мирише траву, жуту као шафран, горку као пелен. – Клече, заљуља се,
грдан и тежак, и страховито шупљим тоном прастарих животињских
грдосија рикну поздрав Богу Сунцу.
Затим још дуго беше тишина и облачно и из шуме допираше само
мирис трулих дрвета и мртвих инсеката.
Исидора СЕКУЛИЋ

31. 31
Шта мислиш?
Колико одељака можемо издвојити у тексту? Како је песникиња дочарала
мирисе, боје, облике и звукове касне јесени? Које су најснажније слике у
тексту?
Кажи ми, кажи
Како изгледа болесна трава? Какав је чкаљ? Од чега стрепи барица у
јендеку? Какав је врабац, а како изгледа бик? Пронађи појединости
којима је то дочарано. Какву је боју добила шума? Како се оглашава бик?
Ко највише стрепи „док пролазе ветар и студ“? Да си музичар, којим би
инструментом дочарао/дочарала позну јесен?
Задаци
Обележи у тексту најлепше описе. Објасни изразе: крте стабљичице,
расплакане звезде, смрзнути месечеви зраци, страховито шупљи тон.
Смисли нови наслов за ову причу. Опиши касну јесен у својој улици.
Хајде да стварамо!
Замисли да водиш једну радио емисију и да ти је гост хладна јесења
киша. Како би текао ваш разговор? Води рачуна о звуковима који је прате
(лупање, капање, фијукање ветра, ударање грана о прозоре, шкрипа...).
На часу ликовног насликај један јесењи пејзаж.
Да се подсетимо
Описивање је сликање речима. Речима се могу сликати предели,
људи, природне појаве, догађаји... Што је у опису више детаља и
различитих чулних доживљаја, то је он живописнији и снажнији.
Да ли знаш?
Пејзаж је слика неког предела.

32. 32
ЧАРОЛИЈА РЕЧИ – КЊИГА
Да ли си се некад запитао/запитала када је настала прва књига?
Данас се зна да су људи прве записе правили на глиненим плочи-
цама. Неки од тих пронађених записа стари су преко 5 500 година.
Ни прве књиге нису много личиле на данашње. Писане су ручно
на свитку пресоване биљке папирус, а касније на пергаменту, танком
комаду животињске коже, словима која бисмо данас тешко разумели.
Пошто су писане руком, било их је мало и тешко да су се могле наћи
две потпуно исте.
Открићем штампарске машине 1450. године, Немац Гутенберг про-
менио је свет! Масовна производња књига, штампање неограниченог
бројапримеракаистогрукописа,омогућилаје
људимадапреносеинформацијекрозвремеи
простор и познатим и непознатим читаоцима.
Једна од најчитанијих књига на свету је
Библија.
Кажи ми, кажи
Шта знаш о производњи књига? Шта је библиотека?
Замисли данас свет без књига. Шта би све било друкчије?
Која је твоја омиљена књига? Зашто?

33. o ah h m
bptob ma

34. 34
Stanovnici zemlje Fantazije zahtevaju od dečaka Bastijana Baltazara Buksa da spasе Detinju Caricu,
njihovu vladarku, da iznova stvori carstvo koje nestaje i da svemu smisli novo ime. Jedini način da to
učini jeste da i on postane deo Fantazije. Tako Bastijan postaje jedan od likova knjige koju čita. Bastijan
Detinjoj Carici daje ime Mesečevo dete.
„Na koliko želja imam pravo?“
„Koliko hoćeš – što više, to bolje, moj Bastijane. Utoliko će Fantazija
biti bogatija i raznolikija.

„Zašto je tako mračno, Mesečevo dete?“, upitao je.
„Zato što je u početku uvek mrak, moj Bastijane.“
„Strašno bih voleo da te ponovo vidim, Mesečevo dete. Znaš kao u
trenutku kad si me pogledala.“
Ponovo je začuo tihi melodični smeh.
„Zašto se smeješ?“
„Zato što se radujem.“
„Zbog čega?“
„Upravo si rekao svoju prvu želju.“
„Hoćeš li da je ispuniš?“
„Da, pruži mi ruku!“
On je posluša i oseti da je stavila nešto u njegovu ispruženu ruku. Nešto
majušno, ali začudo vrlo teško. Zračilo je hladnoću i dečak je osetio da je to
nešto tvrdo i mrtvo.
„Šta je to, Mesečevo dete?“
„Zrno peska“, odgovorila je, „to je sve što je ostalo od bezgraničnog
carstva. Poklanjam ti ga.“
„Hvala“, reče Bastijan začuđeno. Nije znao šta da radi sa ovim darom.
Da je barem nešto živo!
Dok je razmišljao, što je Mesečevo dete verovatno i očekivalo od njega,
iznenada je na ruci osetio nežno golicanje. Pogledao je malo bolje.
„Pogledaj, Mesečevo dete!“, šaputao je. „Pa ovo počinje da tinja i
svetluca! I tu se – vidiš li – pojavljuje majušni plamen. Ne, pa to je klica.
Mesečevo dete, pa to uopšte nije zrno peska! To je svetleće seme koje
počinje da klija!“
BESKRAJNA PRIČA

35. 35
„Dobro si uradio, moj Bastijane!“, začuo je njen glas.
„Vidiš kako je to lako za tebe.“
Tačkica na Bastijanovom dlanu zračila je jedva vidljivim sjajem, koji je
brzo rastao i u baršunastom mraku obasjavao dva tako različita dečija lica,
nadneta nad čudom.
Bastijan je polako povukao ruku i svetleća tačka je ostala da lebdi
između njih kao mala zvezda.
Klica je nicala tako brzo da se mogao posmatrati njen rast. Izbijalo je
lišće i stabljike, nicali su pupoljci koji su se otvarali u divne fluorescentne
cvetove, višebojne i blistave. Već su se rađali mali plodovi koji su, čim bi
sazreli, eksplodirali kao minijaturne rakete i poput iskričave šarene kiše
sejali oko sebe novo seme.
Iz novog semena ponovo su rasle biljke, ali ove su imale drugačiji oblik.
Neke su ličile na lepezastu paprat ili male palme, okrugle kaktuse, rastaviće
ili kvrgasto malo drveće. Svaka biljka sijala je i blistala drugom bojom.
Ubrzo se baršunasta tama oko Bastijana i Mesečevog deteta, ispod i
iznad njih i sa svih strana, ispunila blistavim biljkama, koje su brzo nicale i
bujale. Lopta sjajnih boja, novi svetlucavi svet lebdeo je NIUČEMU i rastao i
rastao. A u samom središtu sedeli su Bastijan i Mesečevo dete držeći se za
ruke, zadivljeno osmatrajući čudesan prizor.
Činilo se da biljke neumorno stvaraju uvek nove oblike i boje. Otvarali
su se sve veći cvetni pupoljci i stvarali sve bogatiji i bogatiji bokori. Sve ovo
odvijalo se u potpunoj tišini.
Posle izvesnog vremena neke biljke su već dosegle visinu suncokreta, a
druge su bile čak velike kao voćke. Bilo je tu lepeza od smaragdnozelenog
lišća ili cvetova nalik na paunovo perje pokriveno očima duginih boja.
Drugo rastinje podsećalo je na pagode poput otvorenih kišobrana
napravljenih od ljubičaste svile. Nekoliko providnih debelih stabala,
isprepletenih poput pletenica, izgledalo je kao da su od ružičastog stakla
iz kojih zrači svetlost. Bilo je velikih bokora nalik na krupne grozdove plavih
i žutih lampiona. Na nekim mestima hiljade malih zvezdastih cvetova visili
su kao blistavosrebrnasti vodopadi, ili kao tamnozlatne zavese od zvončića

36. 36
sa velikim pašnjacima kao kićankom.
Ove svetleće noćne biljke rasle su sve bujnije
i sve gušće, i malo-pomalo isprepletale se
međusobno u divan splet blagog svetla.
„Moraš svemu ovom dati ime!“, šapnu
mu Mesečevo dete.
Bastijan klimnu glavom.
„Noćna šuma Perelin“, reče.

Okrenuo se Mesečevom detetu.
Ali nje više nije bilo!
Bio je sam u kružnom prostoru, koji je stvorio tinjajući gustiš biljaka.
„Mesečevo dete!“, povikao je. „Mesečevo dete!“
Nije dobio odgovor.
Seo je osećajući se bespomoćno. Šta sada da učini? Zašto ga je ostavila?
Kuda bi trebalo da krene – ako je uopšte mogao da krene nekud.
Dok je sedeo i pokušavao da shvati šta je navelo Mesečevo dete da ga
napustibezobjašnjenjaipozdrava,prstimasepoigravaozlatnomamajlijom
koja mu je visila oko vrata.
Posmatrao ju je i odjednom ispustio krik iznenađenja.

37. 37
To je bio AURIN, medaljon, Sjaj, znak Detinje carice i svako ko bi ga nosio
postajao je njen zamenik! Mesečevo dete dalo mu je moć nad svim bićima
i stvarima u Fantaziji. I sve dok bude nosio ovaj znak, ona će neprestano
biti s njim.
Bastijan je dugo posmatrao dve zmije, jednu svetlu, drugu tamnu, koje
su jedna drugoj zagrizle rep i oblikovale oval. Zatim je okrenuo medaljon i
na svoje čuđenje našao natpis na drugoj strani. Bile su to četiri kratke reči
ispisane čudnim kitnjastim slovima:
UČINI
ONO ŠTO
ŽELIŠ.
(Odlomak iz knjige „Beskrajna priča“.)
Mihael ENDE
Kaži mi, kaži
Šta znači reč fantazija? Šta ta reč znači u ovom odlomku?
Kako zamišljaš Bastijana? Kako ti se dopada ideja da se čoveku mogu ostvariti
sve želje? Koji ti se bajkoviti detalj u ovom odlomku najviše dopao? Šta misliš
o Mesečevom detetu? Kako ti se dopada ideja da čovek može da učini ono
što želi? Za šta bi ti iskoristio/iskoristila AURIN? Uporedi Detinju Сaricu i zlatnu
ribicu iz istoimene pesme Duška Trifunovića. U koju bi knjigu rado uveo/uvela
pravila Fantazije? Zašto? Kako ti donosiš važne odluke? Šta silno želiš da učiniš?
Zadaci
Pročitaj knjigu „Beskrajna priča“ i razmisli o njenim likovima. Sastavi listu u koju
ćeš uvrstiti pet želja. Napiši deset reči koje bi voleo/volela da postoje u Fantaziji
i deset reči koje ne bi voleo/volela.
Hajde da stvaramo!
Nacrtaj medaljon koji stvara vedro raspoloženje i daj mu ime.

38. 38
OLDANINIVRTOVI
Rastao grad, porastao, u svom se rastu osilio. Rasterao cveće i drveće,
ptice i veverice. Pustio gradske kule da se takmiče koja će prva do neba
stići, zakloniti sunce i zvezde! Briga ih što u njima ljudi kao u kavezima žive,
što devojčica na vrhu najviše kule oči ne otvara.
Pa i što bi? Da vidi pustoš oko sebe? Svoje u
požaru unakaženo lice? Šta? Devojčica uzdah-
nu. Da joj je neko da popriča dok se roditelji ne
vrate s posla. Da makar vrabac proleti! Zaciju-
če miš u zidu! Gore, u planini, kada je kuća u
požaru planula, miševi su se prvi razbežali,
a ovde čak ni njih nema!
Devojčica oseti kako tišina kao olov-
na kiša pada po njoj, kad ču kako u bli-
zini nešto šuška, i začudi se. Do njenog
stana glasovi ulice ne dopiru, a susedne
zgrade su daleko. Niko ni da pogleda ka
njenom prozoru, niko da mahne rukom!
– Kao da bi ti to videla? – trže je nečiji pre-
korni glas. – Ja ti svako jutro bacam svetlosnu mr-
lju na lice, pa ništa! Ti kao okovana živiš...
– Zar nije tako? – progunđa devojčica i okrete glavu ka polici s knji-
gama. Da glas odande ne dolazi? Koješta! U knjigama je mnogo toga, ali
one ne govore, ne smeju se, ne prepiru. Devojčica prebaci pokrivač preko
glave, rešena da ne obraća pažnju na nevidljivog posetioca, ali onaj glas
ljutito reče:
– Zvala si me da dođem, došla sam! – soba najednom, buknu radosnim
sjajem, a devojčica u čudu raširi oči. Na polici, kao svetlosna loptica čuči
Bela mišica, mrda brkovima, smeje se, a na zvuk njenog smeha sve stvari u
sobi počinju da se kreću... Рrvo papuče, pa stolica, kašika u tanjiru, čaše na
stolu. Sve veselo zvecka, trupka, lupka. Gle, i knjige kao da su pošle u šetnju
dok naslonjača gunđa:
– Šta vam je? Čekajte me! Ja sam ovde najstarija!

39. 39
Ali niko se na nju ne osvrće. Stići će ih, ako požuri!
„Mora biti da sanjam?“, devojčica protrlja oči, ali sve je bilo kao i pre
nekoliko trenutaka. Zveckala je kašika, igrale knjige na polici, smejala se
Bela mišica.
– Razvedri se! – žmicnu Mišica crvenim očima, pa čuč-
nu kao da nešto osluškuje. – Ponekad se i želje ostvare.
– Aj, kad bi bilo tako! – promrmlja devojčica snuž-
deno. – Oko nas ne bi bio beton već cveće!
Samo što to reče, a zajedno sa Belom mišicom
nađe se u vrtu prepunom cveća svih boja i obli-
ka iznad koga lete bele ptice. A sve je drukčije od
onog što je u kući na planini zapamtila: i cveće, i
ptice, i vlati trave. Pa i Mišica. Čas je Mišica, čas hitra
svetlosna loptica u koju je nemoguće gledati.
– Ej, ti? Šta si? – upita je . – Mišica ili vila? Mоj san?
– Sve pomalo! – zavrte se Mišica kao čigra, a cveće buknu plamenim
sjajem postajući jarko crveno, zlatno, ljubičasto.
– Ja ovom cveću ne znam ime! – reče devojčica posramljeno. – Ni tebi
ne znam ime. Čak ne znam ni da li si mišica? Ja se miševa obično bojim.
– Pa ja nisam kao drugi miševi! Zašto bi me se bojala? Postoje miševi
sivi, beli, kućni, poljski, pustinjski, ali nema miševa načinjenih od svetlosti.
U Oldaninim vrtovima – ja sam jedina, a ti me zovi kako
hoćeš. Ja ću ti, svejedno, kao sunčana mrlja padati
na lice...
Mišica ubrza korak tako da ju je devojčica jedva
stizala trčeći kroz cvetne vrtove koji su se nastav-
ljali jedan na drugi, dok su se na granama drveća
smenjivala godišnja doba. Neke su tek pupile, druge
cvetale, na trećima sazrevali plodovi obrasli srebrnastim maljicama.
„Gde li sam to zašla?“, trže se devojčica ugledavši krušku s krupnim,
plavim plodovima. „I kruške su i nisu kruške? Ko je još video plave kruške?“

40. 40
Devojčica ubra jedan plod i istog trenutka vide kako se pod granama pla-
ve kruške igraju, skakuću, trčе neka mala stvorenja nalik na jako smanjenu
decu, okružena čudesnim krupnim cvetovima svih mogućih boja od ljubi-
časte do nežno plave. Ipak, najlepši od svih bili su srebrni cvetovi nalik na
prozirna izdužena zvona.
– I jesu zvona! – reče Mišica kao da naslućuje njenu misao. – Oslušni!
Devojčica napreže sluh, i zapanji se. Iz cveća je dopirala tiha zvonjava i
glas nečije, jedva čujne pesme.
– Gle, pa to cveće peva! – još zabavljena pesmom cveća, devojčica
jedva poverova sopstvenim očima ugledavši kako iz krupnog, ljubiča-
stog cveta izleće krilata devojčica, sva srebrnasta, malih očiju, pruža joj ruku
i kaže:
– Ne plaši se! Ja sam Oldana! Mišica ti je sigurno rekla moje ime. Čega
se plašiš? Svaka travka, cvet, zvezda, školjka ili zvone ili pevaju, jer sve na
svetu glasi se na svoj način, samo što ljudi to ne čuju. Čula si cveće kako
peva! Nije te mišica slučajno dovela iz sveta ljudi...
„O čemu to ona priča?“, začudi se devojčica kad ču kako se, pucketa-
jući, otvaraju šarene čašice cveća, i pevaju. Još više, začudi je Oldana koja je
iz časa u čas rasla. Gle, već joj je do pojasa stigla a još ne prestaje da raste!
Ako sve ovo nije san?
/. . ./
– Šta je Oldana? Mesečeva princeza? Cvetno dete? Vila? Ne, ipak ne
vila! Vile su ljudskog rasta! – promrmlja devojčica, a Oldana se podrugljivo
nasmeja.
– E, baš si pogodila! Vile mogu biti malecke kao pčele i ogromne kao
planine. Zato i jesu vile što mogu da se menjaju. Da li bi i ti to želela? – oko
Oldaninog lica zaleprša slap beličaste kose ukrašen cvetovima kakve de-
vojčica nije ranije videla. – Bi li ili ne? Odluči! Mogla bi ostati s nama. Biti
jedna od nas... – reče Oldana, a devojčica saže glavu.
(Odlomak)
Grozdana OLUJIĆ

41. 41
Kaži mi, kaži
Gde je smeštena radnja ove bajke? Ko su likovi? Šta se desilo sa devojčicom?
Zašto nije srećna? Šta bi želela? Šta su Oldanini vrtovi? Kako devojčica tamo stiže?
Čemu se čudi? Kako izgledaju Oldanini vrtovi? Šta Oldana nudi svojoj gošći?
Po čemu se ova bajka razlikuje od narodnih bajki?
Šta misliš?
Da li je devojčica ostala u Oldaninom carstvu? Obrazloži svoje mišljenje.
Otkriću ti tajnu: devojčica je odabrala da se vrati kući. Šta misliš zašto?
Zadaci
Zamisli da poznaješ devojčicu iz bajke. Kako ti je opisala Oldanu? Nacrtaj grad
koji se u svom rastu osilio. Pronađi i pročitaj celu bajku.
Hajde da stvaramo!
U jednom trenutku devojčica razmišlja o sledećem:
SREĆA KOJA SE NE DELI – NIJE SREĆA!
Produži bajku imajući u vidu ovu misao.

42. 42
САЊА
Догодило се да је једне ноћи мала луцкаста звезда из чиста мира
напустила своје звездано јато и почела да пада и пада и пада кроз читав
непрегледни космос.
Падајући тако, прошла је кроз сунчеву галаксију
и случајно се спустила на планету Земљу...
На континент који се зове Европа...
Тачније, на Балканско полуострво...
У земљу Србију...
У главни град, Београд...
У један град на који никада раније није пала ни једна звезда, па то
је било право чудо!
Један фењерџија је покушао да је ухвати, да му светли у фењеру,
један генерал је желео да је стави на груди као одликовање, једна
злочеста дама је хтела да од ње направи минђушу која светли, један
пијани морнар да му светли у лампи, а једна јелка да је стави на свој врх!
Али звезда се није дала никоме, него је пала право у једно поро-
дилиште на крају града...
Тачно у поноћ када се родила једна девојчица Сања. На чијем се
левом колену залутала звезда претворила у мали љупки младеж. Бен!
Догодило се да се исте ноћи у исто време, родио и један дечак.
Вања.
Кад би се Сања осмехнула, смешио би се и он без разлога.
Када би она заплакала, плакао је и Вања, мада му ништа није
фалило.
Зашто бебе уопште плачу?
Кажу због тога, што им је било много лепше тамо одакле долазе на
свет, него овде, код нас.
А одакле долазе бебе? Бебе долазе из љубави.
А где је љубав? Љубав је између оних које се воле.
Али, Вањи је било много лепше у породилишту, него тамо
одакле је дошао, јер је добио место одмах покрај Сање, у
коју се заљубио одмах чим је прогледао – значи, заиста
на први поглед!
Најпре, она није била ћелава и црвена у лицу
као остале бебе, већ је била отмено бледа и имала

43. 43
дивну дугу црну косицу, која се изванредно
лепо слагала са белим јастуком.
Онда су пили млеко и спавали, пили
млеко и спавали, пили и спавали и
било им је помало досадно.
Једвасучекалидаихпустенапоље,
па да виде тај свет о коме су слушали
девет месеци.
Онда се једно време нису виђали, јер су их
возили у колицима из којих се види само небо.
Пошто је касније проходао, јер је био помало лењ, Вању су возили
дуже од Сање, па су му због тога очи постале плаве.
Онда се једнога дана случајно сретну на клацкалици:
– Је л’ ме се сећаш? – упита га Сања.
– Сећам се... – рече Вања – знао сам да ћемо се једног дана
срести!
– Вања! А, ти?
– Сања! – рече она с олакшањем, јер се плашила да им се имена
неће слагати.
– Сања и Вања! Како се то дивно слаже! – рече човек који је прода-
вао балоне, слушајући њихов разговор.
Онда су их њихове маме узеле за руке и одвеле свака на своју
страну. Дуго су се освртали једно за другим...
И тако је почела њихова љубав...
А, шта је то – љубав?
Кад гледаш у звезде без разлога и кад поделиш жваку и кад покло-
ниш цвет... Кад ономе кога волиш даш један круг бицикл и уступиш
љуљашку у паркићу када је на тебе ред да се љуљаш!
Кад ономе кога волиш даш један гриз јабуке и кад поделиш са њим
гумицу за брисање на двоје и кад му даш један лиз сладоледа!
Кад нацрташ срце и унутра упишеш ваша два имена.
Ако то није љубав, ја онда, стварно не знам шта је!
Славили су истог дана рођендане...
Онда су пролазиле године, а они су заједно расли.
Играли школице...

44. 44
Седели у истом разреду... У истој клупи...
Учили шта је домовина... А шта је то – домовина?
Акваријум је домовина златне рибице.
Диму је домовина лула.
Пужу је домовина на леђима.
Црву је домовина јабука,
а цвету саксија.
Пчели је домовина цвет,
Сањина и Вањина домовина била је љубав.
Добили су у исто време оспице... Па онда заушке...
Па прву награду за свирање у четири руке, у музичкој школи
„Мокрањац“. Заједно су клизали. Заједно возили ролшуе.
И ишли у заједничком кишном мантилу, само да се не би растајали
ни за тренутак.
– Шта ти је то на колену? – упита је једног дана Вања.
– Ох, ништа! Младеж... – одговори му Сања.
– Мене подсећа на неку тамну звезду! – рече он.
–Заиста?–обрадовасеона–подсећаимене,алинесмемтоникоме
да кажем!
– Лепа је – дивио се Вања.
– И мени се допада – казала је Сања.
– Смем ли да је пољубим?
– Смеш... – рече Сања и он пољуби малу тамну звезду, на шта се
Сања зарумени.
– Хоћеш ли да будеш моја жена? – упита је.
– Хоћу! – одговори она тихо – али само ако се закунеш да ћеш ме
увек волети.
– Кунем се! – заклео се Вања.
– То је важно због тога – настави Сања – што не би поднела да
заволиш неку другу! Знаш, чини ми се да ћу живети само дотле, док ме
заиста будеш волео...
– Лудице! – помилова је Вања по коси – како те не бих волео?
– Верујем ти и молим те да никада не заборавиш своју заклетву, јер
од ње зависи мој живот!
(Одломак из књиге „Сањa“.)
Момо КАПОР

45. 45
Кажи ми, кажи
Који се географски појмови помињу у тексту? Да ли ти је познато њихово
значење? У шта се преобразила мала луцкаста звезда? Какве су планове
са њом имали фењерџија, генерал, жена, морнар и јелка? Зашто се звезда
зауставила на колену једне бебе? Ко се у Сању заљубио на први поглед?
На шта је Вању подсећао Сањин младеж на колену? Шта му је Сања при-
знала? Шта га је замолила када ју је запросио? Шта је Светлоока замолила
малог стаклара у причи „Стакларева љубав“? Упореди ове две приче.
Шта мислиш?
Шта виде бебе из колица? Шта је љубав? Како се препознаје? Коме се
пева „оборили очи доле, сад се види да се воле“? Зашто заљубљени своја
имена пишу у срцу? Ако ти кажем да се на крају Сања толико смањила да је
постала невидљива, шта мислиш како се Вања понашао према њој?
Зашто није одржао обећање које је дао?
Задаци
Сети се што више речи које потичу од глагола сањати.
Пронађи у тексту тумачење речи домовина. Напиши на шта ти помислиш
када чујеш ту реч. Одабери један део текста и прикажи га у облику стрипа.
Хајде да стварамо!
Продужи причу. Смисли најмање три разлога због којих је Вања заборавио
на заклетву дату Сањи и због којих се она смањивала. Користи бајковите
елементе.
Да ли знаш?
„Сања“, књига за децу и одрасле, написана је у облику поетске сликовнице,
а слике у њој насликао је сам писац.

46. 46
MALI PRINC
Tako sam živeo sam, bez ikoga svoga sa kim bih mogao iskreno da po-
razgovaram, sve dok mi se pre šest godina, u pustinji Sahari, nije desio kvar.
Nešto se bilo pоlomilo u mom motoru. Pa kako pored sebe nisam imao ni
mehaničara, ni putnika, rešio sam da sam probam da popravim jedan teški
kvar. Bilo je to za mene pitanje života ili smrti. Vode za piće imao sam jedva
za osam dana.
Prve noći zaspao sam na pesku hiljadu milja daleko od ljudskih nase-
lja. Bio sam mnogo usamljeniji od bilo kog brodolomnika na splavu usred
okeana. Zato možete zamisliti kako sam se iznenadio kad me je, u zoru,
probudio neki smešan glasić. Govorio je:
– Molim vas... nacrtaj mi ovcu!
– A!
– Nacrtaj mi ovcu...
Skočio sam na noge kao gromom
pogođen. Dobro sam protrljao oči.
Dobro pogledao. I video sam
sasvim neobičnog dečeka koji me
je ozbiljno posmatrao. Evo njego-
vog najboljeg portreta koji sam
kasnije uspeo da nacrtam.
Ali moj crtež nije, naravno, ni
izdaleka tako čaroban kao što je
on. Nisam ja zato kriv. Kad mi je
bilo šest godina, odrasle osobe
su me obeshrabrile u mom sli-
karskom pozivu pa nisam naučio da crtam
ništa drugo osim zmijskog cara iznutra i zmijskog cara izvana.
Gledao sam, dakle, to priviđenje očima širom otvorenim od iznenađe-
nja. Ne zaboravite da se nalazimo na hiljade milja daleko od ljudskih na-
selja. A činilo mi se da moj dečak nije zalutao, ni mrtav gladan, ni mrtav
žedan, ni smrtno uplašen. Ni po čemu nije ličio na dete izgubljeno usred
pustinje, na hiljade milja od ljudskih naselja. Kada sam napokon uspeo da
progovorim, rekoh mu:
– Ali... šta ti radiš ovde?

47. 47
A on mi tada ponovi, sasvim tiho, kao da želi da kaže nešto veoma
ozbiljno:
– Molim vas... Nacrtaj mi ovcu...
Kad neka tajna na vas ostavi snažan utisak, ne usuđujete se da ne po-
slušate. Ma koliko mi se sve to činilo besmisleno na hiljade milja od ljudskih
naselja i u smrtnoj opasnosti, izvadih iz džepa list papira i nalivpero. Ali tada
se setih da sam pre svega učio geografiju, istoriju, matematiku i gramatiku,
pa rekoh mališanu (malo mrzovoljno) da ne znam crtati. On mi odgovori:
– Ne smeta. Nacrtaj mi ovcu.
Kako nikad nisam crtao ovcu, nacrtao sam za njega ponovo jedan od
ona dva crteža koja sam jedino umeo da nacrtam. Onaj sa zmijskim carem
izvana. I bio sam zaprepašćen kada sam čuo kako mi mališan odgovara:
– Ne! Ne! Neću ja slona u zmijskom caru. Zmijski car je veoma opasan,
a slon je ogroman. Kod mene je sve tako maleno. Treba mi ovca. Nacrtaj
mi ovcu.
Tada počeh crtati. On je pažljivo posmatrao, pa reče:
– Ne! Ta je mnogo bolesna. Nacrtaj mi neku drugu.
Crtao sam. Moj prijatelj se malo nasmeši, praštajući mi:
– Vidiš i sam... to nije ovca, to je ovan. Ima rogove...
Ponovih, dakle, svoj crtež. Ali i on je bio odbijen kao i prethodni:
– Ta je suviše stara. Ja hoću ovcu koja dugo živi.
Tada, nemajući više strpljenja a i žurilo mi se da počnem da rastavljam
motor, ja naškrabah ovaj crtež. I dobacih:
– Evo, ovo je kutija. Ovca koju želiš je unutra.
Mnogo sam se iznenadio kada sam video kako se lice mog maleckog
sudije ozarilo:
–To je baš ono što sam želeo! Misliš da će toj ovci biti potrebno mnogo
trave?
– Zašto?
– Zato što je kod mene sve tako maleno...
– To će joj sigurno biti dovoljno. Dao sam ti sasvim malu ovcu.
On nagnu glavu prema crtežu:
– Nije baš tako mala... Vidi! Zaspala je...
I tako sam se, eto, upoznao sa malim princom...
(Odlomak iz knjige „Мali Princ“.)
Antoan de SENT-EGZIPERI

48. 48
Da se podsetimo
Knjiga „Mali princ“ je jedna od najčitanijih knjiga za decu na svetu.
Autor ove savremene bajke bio je proslavljeni francuski pilot i pisac,
zaljubljenik u muziku i slikarstvo (sam je ilustrovao „Malog princa“).
Knjiga je posvećena njegovom prijatelju Leonu Vertu „kad je bio mali dečak“.
Kaži mi, kaži
Ko su likovi u ovoj priči? Kako je došlo do njihovog poznanstva? Zašto je
Antoan bio iznenađen? Zašto se Antoan osećao nesigurno u ulozi crtača?
Koliko je puta crtao ovcu? Kako je na kraju razrešio problem? Kakvu je ovcu
želeo dečak? Šta misliš zašto? Zašto je dečak prihvatio kutiju umesto crteža
ovce? Šta sve može dečja mašta? Kako zamišljaš planetu sa koje je došao
neobični dečak? Šta misliš o dečaku, a šta o Antoanu?
Zadaci
Navedi makar tri razloga zbog kojih je dečak želeo da ima ovcu.
Često se kaže da sreću treba tražiti u malim stvarima. Potvrdi to primerom.
Hajde da stvaramo!
Napravi aviončić od papira i ukrasi ga. Zamisli da je pravi, a da si ti pilot i da
možeš poleteti na planetu malog princa. Ispričaj kako je izgledao vaš prvi
susret. Raspitaj se kako on oživljava svoje crteže.
Šta misliš?
Šta misliš zašto je ova knjiga posvećena odraslom čoveku ali kad je bio dečak?
Kakva je razlika između dece i odraslih? Kada tebe odrasli ne razumeju?
Zašto odrasli zaborave da su nekad bili mali? Šta je to upornost?
Kada je upornost korisna?

49. 49
АЛИСА И ВЕЛИКО РУЖИНО ДРВО
Крај улаза у врт расло је једно велико ружино дрво: на њему су
цветале беле руже, али су их три баштована ужурбано бојила у црвено.
Алису то зачуди, па приђе ближе да боље погледа и управо кад стиже
до њих чу како један од њих говори:
– Пази мало, Петице! Немој тако да ме прскаш том бојом!
– Нисам ја крив! Седмица ми је гурнула лакат! – одговори Петица
надурено.
На то Седмица погледа горе и рече: – А ти баш тако, Петице! Опет
сваљујеш кривицу на другог!
– Било би ти боље да не брбљаш толико! – рече Петица. – Баш јуче
сам чуо да је Краљица рекла како си заслужио да ти одрубе главу!
– А зашто? – рече онај који је започео разговор.
– То се тебе, Двојко, уопште не тиче! – рече Седмица.
А не, тиче га се! – рече Петица. – И нека баш чује да је то било зато
што је кувару донео луковицу од лала уместо главице црног лука.
Седмицатреснучеткуназемљуитаманповиче: –Е,одсвихнеправди...
– кад случајно опази Алису како стоји и гледа их и одмах заћута. И друга
двојица се окренуше и погледаше Алису, па јој се сва тројица дубоко
поклонише.
– Хоћете ли ми рећи, молим вас – упита Алиса бојажљиво – зашто
бојите те руже?
Петица и Седмица ништа не рекоше, него само погледаше у Двојку.
Двојка поче тихо: – Ствар је у томе, госпођице, што је ово требало да
буде црвена ружа, али грешком смо посадили белу, па ако Краљица то
открије, одрубиће нам свима главе, разумете.
И зато, видите, госпођице, чинимо све што можемо да пре него што
она дође... – уто Петица, који је забринуто гледао
низ врт узвикну:
– Краљица! Краљица! – и сва три
баштована се истог часа бацише на
земљу. Зачу се топот многих ногу
и Алиса радознало погледа око
себе, не би ли опазила Краљицу...
(Одломак из књиге „Алиса у Земљи чуда“.)
Луис КЕРОЛ

50. 50
Кажи ми, кажи
Да ли ти је одраније позната фабула (радња) књиге или филма о Алиси?
Који ти се део у књизи највише допада? Каква је Алиса? Како се Алиса
нашла у Земљи чуда? Ко су ликови у овом одломку? Шта они раде? Зашто?
Како ти се допада идеја о оживљавању карата? Око чега се препиру карте?
Како се понашају у Алисином присуству? Шта мислиш о људима који за
своје грешке оптужују друге? Да ли се то теби некад дешава?
Шта мислиш?
Ако ти кажем да је Алиса упознала ликове као што су: Бели зец, Миш, Птица
Додо, Гуштер Бил, Гусеница, Војвоткиња, Шеширџија, Мачак Церекало,
Грифон, Лажна Корњача и друге, шта се може рећи о тој земљи чуда?
Како би свет изгледао када би животиње знале језик људи и обрнуто?
Смисли неки пример.
Задаци
Наведи неколико примера из књиге који су највише деловали на твоју
фантазију. Откриј елементе хумора и разноврсне игре речима у књизи.
Да ли знаш?
Да је Чарлс Лутвиџ Доџсон, професор математике по образовању, остао
само математичар, његово име било би давно заборављено. Пишући књиге
за децу које је потписивао са Луис Керол, постао је један од најчитанијих
енглеских писаца. Исмевао је немаштовит и често суров свет одраслих.
Хајде да стварамо!
Нацртај у облику стрипа карте које боје ружино дрво.
Опиши како замишљаш Алисин спољашњи изглед.

51. 51
PČELICA MAJA
Letela je kroz vreže kupinovog grma; na njemu su se već pojavile zelene
kupine, ali je još uvek cvetao. Kad je opet htela da poleti gore do jasmina,
iznenada joj se na čelo i ramena spusti nešto neobično i hitro joj prekrije
krila tako da su izgubila svu snagu. Maja se začudi toj neobičnoj pojavi i
oseti da je nešto iznenada zaustavilo u letu i da nemoćno pada prema
zemlji, kao da neka tajanstvena zla sila drži njeno telo, njene noge i njena
krila u nevidljivom zarobljeništvu. Ali ipak nije pala. Iako više nije mogla da
pomera krila, lebdela je u vazduhu. Držalo je nešto čudesno meko i nežno
i gipko, malo je podizalo, pa opet spuštalo i bacalo tamo-amo, kao da se
blagi povetarac poigrava uvelim listom.
Pčelicu obuze neki teskobni osećaj, ali se
zapravo još nije bojala, jer nije osećala bol,
a ni neku neprijatnost. Samo je sve to
bilo čudno, veoma čudno, a iza toga je
vrebalo neko zlo. Bilo je već vreme da
krene dalje. Maja je mislila da će joj to
uspeti, samo ako dobro zapne.
Tada na svojim grudima oseti neku
beskrajno tanku rastezljivu srebrnu nit, a
kada sva u strahu hitro posegne za njom, nit
joj ostane na ruci, čvrsto se zalepi i ne dade se više
skinuti; a druga srebrna nit pružala se preko njenih ramena, obavijala se
oko krila i tako ih vezivala da ih Maja više nije mogla da raširi. I ovde, i tamo,
svuda po njenom telu pružale su se te sjajne, blistave i lepljive niti.
Mala Maja glasno viknu od užasa, jer je sada razumela šta joj se dogo-
dilo i gde se nalazi. Bila je u paukovoj mreži.
Njen plač i zapomaganje odzvanjali su glasno i teskobno kroz tihu let-
nju prirodu, u kojoj su sunčani zraci blistali na zlatnozelenom lišću, a bubi-
ce lepršale tamo-amo i ptice visoko letele.
Sasvim blizu mirisao je jasmin u nebeskom plavetnilu. I ona je malo-
čas htela tamo, a sad se čini da je sve svršeno...
(Odlomak iz knjige „Pčelica Maја“.)
Valdemar BONSELS

52. 52
Narod je rekao:
PAMETNA KAO PČELA.
Da li znaš?
Ovo ipak nije bio Majin kraj. Pre nego što se
našla u paukovoj mreži, pčelica je, putujući po
svetu, stekla mnogo prijatelja insekata: skakavca,
muvu, vilinog konjica, cvrčkicu i druge. Kad
pročitaš roman „Pčelica Maja“ saznaćeš ko joj je
i kako pomogao.
Kaži mi, kaži
Gde je Maja upala u paukovu zamku? Šta misliš kuda je pošla? Kako se osećala
kad je shvatila svoj položaj? Šta je pokušavala? Zamisli da si na njenom mestu.
Kako bi se osećao/osećala u paukovoj mreži? Kakva je bila pčelica Maja? Kako
zamišljaš pauka?
Zadaci
Pronađi glagole i prideve u tekstu koji opisuju paukovu nit. Obeleži rečenice
koje opisuju prirodu. Smisli novi naslov za ovu priču. Prepričaj je u ulozi Maje.
Nacrtaj pčelicu u paukovoj mreži.
Hajde da stvaramo!
Napiši priču „Kako se spasla pčelica Maja“. Uvedi nove likove.
Da se podsetimo
Književno delo obimnijeg sadržaja, sa više likova, opisa i događaja naziva
se roman. „Pčelica Maja“ je roman za decu.

53. 53
РУЖНО ПАЧЕ
На селу је било дивно. Лето у пуном јеку! Пшенице пожутеле,
овас озеленио, сено по зеленим ливадама зденуто у пластове, док се
рода шетала на својим дугим црвеним ногама и говорила мисирским
језиком, који је научила од своје мајке. Око њива и ливада свуда све
великешуме,аусредшумавеликајезера.Заистајебилокраснонаселу.
Усред сунчевог сјаја блистао се замак, опкољен дубоким водојажама: с
његових зидина се спуштало зеленило корова до саме воде, с толико
широким листовима да су испод њега могла усправно да стоје деца.
У тој дивљини као у најгушћој шуми лежала је једна патка у свом
гнезду. Требало је да излеже пачиће па јој је било већ досадило што
је морала толико дуго да лежи, а нико је није похађао. Друге су патке
више волеле да пливају у водојажама него да седе испод листова
корова и да блебећу с њом.
Најзад почеше да пуцају јаја, а једно за другим: па! па! чуло се из
њих. Сва су жуманца оживела и из њих су се помаљале главице.
– Ква! Kва! – рече патка, а пачићи се искобељаше што су могли брже
и разрогачише очи на све стране испод зеленог лишћa. Мајка их пусти
да гледају колико су хтели, јер је зеленило добро за очи.
– Како је свет велик! – рекоше младунци. Та они су сада имали
много више места него када су лежали у јајима!
– Ви мислите да је то цео свет! – рече мајка. Та он се пружа сасвим на
другустранувртаиидесведопопинеливаде!Алијатамојошнисамбила!
– Чекај да видим јесте ли сви ту! – и она се диже. Највеће јаје стоји
још нераспукнуто. Колико ли ће то још да траје? Већ ми је дојадило!
– патка леже опет на јаја.
– Па како је? – рече једна стара патка која беше дошла у посету.
– Дуго траје још с једним јајетом! – рече патка која је лежала.
– Никако неће да се распукне! Али погледај остале! Зар нису то
најлепши пачићи на свету? Сви личе на тату, тог неваљалца који неће
да дође ни да их види!
– Дај да видим то јаје што неће да се распукне! – рече стара.
– Знај да је ћуреће! Тако су мени једном подвалили, па сам имала
грдне муке и бриге с младунцима, јер су се плашили воде! Никако
нисам могла да их натерам у воду. Дерала сам се и претила им, али
ништа није помогло.

54. 54
– Чекај да видим још једном то јаје! Да, то је ћуреће јаје! Остави га и
хајде да учиш ове друге да пливају!
– Хоћу још мало да полежим! – рече патка – кад сам већ толико
лежала, могу још мало.
– Како хоћеш! – рече стара патка и оде.
Напослетку се распуче и велико јаје. „Па! Па!“ – рече младунче и
искобеља се напоље. Било је велико и ружно. Патка га погледа:
– Страшно велико паче! – рече она.
– Ниједно ми друго не изгледа као
оно. Ваљда није ћуре. Уосталом
видећемо. Мора у воду макар га
сама гурнула!
Сутрадан је било красно време.
Сунце је обасјавало сав зелени
коров, а мајка изби са целом
породицом код водојаже. Пљас!
Скочи патка у воду. – Ква! Ква! – по-
вика она и пачићи поскакаше за
њом једно за другим. Вода им је
прелазила преко главе, али они су опет
испливали и пливали одлично; ноге су им радиле саме од себе – и
сви су пливали, чак и оно ружно, сиво.
– Не, то није ћуре! – рече патка. – Гле само како лепо ради ногама,
какоседржиправо!Тојемојемладунче. Уосталом,кадседоброзагледа,
оно сасвим лепо изгледа. – Ква! Ква! Хајдете за мном, повешћу ја вас у
свет, показаћу вас у пачјем дворишту, али се не удаљавајте од мене да
вас ко не згази и чувајте се од мачке!
(Одломак из бајке „Ружно пачe“.)
Ханс Кристијан АНДЕРСЕН
Задаци
Шта би још желео/желела да сазнаш о дворцу из ове бајке? Обележи све
именице у првом пасусу. Шта је писац постигао гомилањем именица?
Пронађи више података о писцу ове приче Хансу Кристијану Андерсену.
Ако ниси до сада, прочитај „Ружно паче“ и друге Андерсенове бајке.