Структура становништва

1. 1
СТРУКТУРА
СТАНОВНИШТВА

2. 2
Структура становништва подразумева
поделу становништва на основу неких
одлика.
Те одлике могу бити старост, пол, раса,
вероисповест, запосленост итд.

3. 3 Биолошка структура
У биолошку структуру спадају полна и
старосна структура.
Полна структура
Старосна структура

4. 4 Полна структура
Полна структура подразумева поделу становништва на мушко и
женско становништво.
У Србији се у току године роди више дечака него девојчица али у
Србији има више жена него мушкараца.
7 186 862 3 499 176 3 687 686
Укупно Мушкарци Жене

5. 5
Просечан животни век у Србији - 73,5 година
Просечан животни век жена у Србији - 76 година
Просечан животни век мушкараца у Србији - 71 година
У Србији се просечно на 100 девојчица роди од 104 до 106
дечака. Међутим, због веће смртности код мушкараца, у Србији
има више жена.
Полна структура при рађању 100 девојчица 105 дечака
Полна структура становништва 100 жена 95 мушкараца
7 186 862 3 499 176 3 687 686
Укупно Мушкарци Жене

6. Занимљивост
Тренутни однос полова у свету је
1,01:1 (мушкарци : жене)
Односно, на 100 жена долази 101 мушкарац.
Најмања стопа забележена је у Русији и
Украјини
где је овај однос 0,85:1, односно на 100 жена
има 85 мушкараца
Док је највећа у Саудијској Арабији
На 100 жена долази 117 мушкараца
6

7. 7 Старосна структура
Према старосној структури становништво је подељено у три групе:
МЛАДО ( < 19 година)
ЗРЕЛО (20 – 59 година)
СТАРО ( > 60 година)
За једну државу кажемо да има:
младу популацију - ако је удео младог становништва > 35 %
стару популацију - ако је удео старог становништва > 12 %

8. 8
Биолошка структура се сликовито
може приказати помоћу
полно-старосне пирамиде.
На пирамиди је становништво
подељено по полној структури
(на левој половини пирамиде је
приказано мушко становништво а на
десној женско)
На пирамиди је становништво
подељено и према старосној
структури
(становништво је подељено у старосне
групе од по 5 година) Старосна пирамида становништва за Београд
2002. године

9. 9 Пирамида становништва може имати различит облик, њен облик
зависи од старосне структуре области која се на њој приказује.
Најповољнија је пирамида са широком основом, јер то значи да је удео
млађег становништва већи.
Што је основа пирамиде ужа, старосна структура је неповољнија.

10. 10
Промена полно-старосне структуре становништва у Србији у последњих 100 година.
1900. година 1921. година 1948. година 2002.
година

11. 11 Образовна структура становништва
Образовна структура нам показује две ствари:
1. Писменост (да ли неко зна да чита и пише)
-Ово питање се поставља старијима од 10 година
2. Степен завршеног образовања
-Мисли се на највишу завршену школу
-Ово питање се поставља старијима од 15 година

12. 12
Број
становни
ка
Учешће у
становни
штву
(15+), %
Без школе 219012 3,45
Основна школа 1417166 22,32
Средња стручна
школа у трајању 1-3
године
1257054 19,80
Средња стручна
школа у трајању од 4
године
1830812 28,83
Виша школа 318641 5,02
Факултет, академија
или виша школа
480399 7,56
Магистар наука 17927 0,28
Доктор наука 15462 0,24
Образовна структура у Србији,
април 2009.

13. 13
Социјално-економска структура
Подела становништва према социјално-економској структури нам показује три ствари:
1. Поделу становништва на градско и сеоско
2. Однос између запослених у пољопривредним и не-пољопривредним
делатностима
3. Поделу становништва према економској активности

14. 14 Од укупног броја становника (7 498 001), према попису из 2002.
пољопривредног становништва је било 817052.
У табели је приказана
подела према
запослености у
различитим
делатностима 2009.

15. 15
Према економској активности становништво се дели на:
Активно становништво - ту спада становништво које обавља
неки посао с циљем прибављања средстава за живот
Лица са личним приходом – нпр. Пензионери
Издржавано становништво - (млађи од 15 година и незапослени)

16. 16 Расна структура
У свету постоје три основне расе људи
Европеидна раса
Монголоидна раса
Негроидна раса
У Србији је убедљиво најзаступљенија европеидна раса

17. 17
Народна и верска структура
Што се тиче
националне и верске
структуре, ту је
ситуација знатно
другачија, јер на
простору Србије
живе различити
народи, који
припадају
различитим верским
заједницама
Народ Укупно У процентима
Промена
2002-2011
Срби 5.988.093 83,32% -3,62%
Мађари 253.899 3,53% -13,43%
Роми 147.604 2,05% 36,43%
Бошњаци 145.278 2,02% 6,75%
Хрвати 57.900 0,81% -17,99%
Словаци 52.750 0,73% -10,63%
Црногорци 38.527 0,54% -44,20%
Власи 35.330 0,49% -11,79%
Румуни 29.332 0,41% -15,17%
Југословени 23.303 0,32% -71,13%
Македонци 22.755 0,32% -11,96%
Муслимани 22.301 0,31% 14,35%
Бугари 18.543 0,26% -9,53%
Буњевци 16.706 0,23% -16,52%
Русини 14.246 0,20% -10,43%
Горанци 7.767 0,11% 69,58%

18. 18
Карта етничке структуре у
Србији према попису из 2011.
Срби - већина у 144
општине
Мађари – Суботица, Ада,
Бечеј, Чока, Сента, Кањижа,
Мали Иђош и Бачка Топола
Словаци – Бачки Петровац
и Ковачица
Бугари – Димитровград и
Босилеград
Бошњаци – Нови Пазар,
Сјеница и Тутин
Албанци – Прешево и
Бујановац

19. 19
Карта верске
структуре у
Србији (без
података за
Косово и
Метохију)
Плава боја
Православци
Жута боја
Католици
Зелена боја
Муслимани
Браон боја
Протестанти