Драги наши ученици, ДАНАС ПРИЧАМО О: *ЗДРАВОЈ ИСХРАНИ ЗА БОЉЕ УЧЕЊЕ*

1. Драги наши ученици,
ДАНАС ПРИЧАМО О:
*ЗДРАВОЈ ИСХРАНИ
ЗА БОЉЕ УЧЕЊЕ*

2.  Према истраживањима, храна за мозак је чврсто повезана
са правом храном.
 На изненађење многих лаика, поборници здраве исхране деце
потврдили су да побољшана исхрана позитивно утиче на
успех ученика, али и на њихов став према учењу и
понашању.
 Потврђено је да здрава исхрана води ка бољим оценама,
унапређеним стазама памћења, бржем раду мозга и
свеукупном побољшању здравља, што смањује број
изостанака.
 Једноставно речено, здравији ученици боље уче.

3.  Добра исхрана побољшава когнитивне вештине
 Ухрањеност ученика игра значајну улогу у њиховој
зрелости и менталној способности.
 У току одрастања, добар однос протеина,
 масти, сложених угљених хидрата и
 влакана
 може да побољша њихову способност расуђивања
и перцепције, што води побољшању когнитивних вештина

4.  Слично томе, недостатак витамина и минерала може смањити
отпуштање допамина, неуротрансмитера који је изузетно битан
за процес учења.
 Недостатак витамина Б и Е, као и гвожђа, тиамина, јода и цинка,
може смањити когнитивне способности и концентрацију ученика.
 Научници су открили јаку везу између самопоуздања ученика,
њиховог доживљаја њих самих и здравих навика у исхрани.
 Здрави ученици себе цене више, успостављају боље односе са
заједницом и много се више друже. С друге стране, слаба исхрана
и неизбалансирани оброци утичу на појаву хроничних
здравствених проблема, попут срчаних проблема, гојазности и
дијабетеса, као и поремећаја у исхрани, попут булимије и
анорексије.

5. 
 Током целог дана
 Прескакање доручка је пример типичне грешке коју тинејџери праве,
правдајући тај потез јутарњом журбом и касним буђењем. С друге стране, јутарња
доза нутријената храни мозак и даје му енергију за умне процесе током
учења. Храна која има низак гликемијски индекс, попут воћа, поврћа, лешника,
житарица и врста пуног зрна, чини обраду података бржом.
 Јутарње гориво се истроши негде око поднева, када се ниво енергије
повећава, док је мозак широм
 отворен за нова сазнања.
 Гладан мозак и празан стомак спремни су
за избалансирани оброк, који ће изнети тело до
вечере.
 Добри састојци утичу позитивно на пажњу и
чине да су деца пажљивија и укљученија у процес учења.
 Лаку вечеру, најбоље узети пре сумрака, чиме се
завршава школски дан са дозом протеина, масти,
сложених угљених хидрата и влакана, што омогућује
чврст сан и добар одмор за тело ученика, које се
развија.
.

8.  :
• ШТА ИЗБЕГАВАТИ
 У ужурбаном свету, ученици се умногоме ослањају на брзу
храну, пецива и слаткише, који су најзгоднији и могу се
наћи свуда. Али ова храна је богата шећером, сољу и
засићеним мастима, који на дуге стазе изазивају висок
крвни притисак, холестерол и дијабетес, уз гојазност и
пропадање зуба. Стога, ученици би хамбургере требало да
замене посним месом и рибом, пецива житарицама,
слаткише различитим воћем, а газирана пића обичном
водом. Слаба исхрана спречава отпуштање допамина,
који је кључан код мотивације и продуктивности, због
чега ученици могу бити деконцентрисани, летаргични и
чак депресивни.

9. Приоритетне намирнице у исхрани школске
деце:
Из групе житарица и прозвода од житарица предност дати хлебу и пециву
од црног и полубелог брашна са додатком мекиња, интегралном пиринчу,
муслију, корн флексу, проји и паленти. Млеко, киселомлечни производи
и млад сир треба да буду заступљени свакодневно у исхрани деце.
Киселомлечни производи се могу користити и
у комбинацији са свежим воћем као воћни јогурт.
Ова група намирница је богата беланчевинама и главни
извор калцијума.
Из групе меса, риба и јаја, препоручују се немасне младе врсте меса:
јунеће, пилеће и ћуреће бело и морске рибе које имају предност над
месним прерађевинама (виршле, саламе, паштете, итд). Поврће и воће
треба јести свакодневно, пре свега у свежем стању, јер су богат извор
биљних влакана, витамина и минерала. Мале су калоријске вредности, а
велике су хранљиве вредности.

10. Дневно треба најмање уносити намирнице из група масти и шећера.
Масти треба да се обезбеђују из разноврсно хладно цеђених уља, која
треба да се користе као додатак салати или јелу на крају термичке
припреме.
 Слаткише треба свести на најмању могућу меру и не куповати их
деци, те спречити навикавање деце да уживају у слаткишима. Нису
само бомбоне, чоколаде, кекс ... једини дезерти.
 Једнако слатки, а здрави могу да буду, на пример сутлијаш од
интегралног пиринча, воћна салата, шејк од банане, корн флекс са
какао млеком, мусли са сувим воћем и млеком, воћни јогурт,
палачинке од интегралног брашна, воћни колач, итд. Од напитака
предност имају густи, мутни сокови без додатка шећера и свеже цеђени
сокови са којима треба бити умерен, а газиране и вештачки обојене
напитке избацити из употребе.

11. #ОстанитеКодКуће #
ПОЗДРАВ!!!!