1. Смена генерација или кружење позитивне енергије
Школска 2021/22 година почиње по уобичајеном систему, или по новој терминологији – по првом
моделу. Над надом да ће први модел потрајати, надвија се страх да други модел треба имати у
резерви, а о трећем моделу нико не жели ни да говори. Неки су се прилагодили сталним променама,
некима је тешко због неизвесности и нејасноћа, присутан је страх од заражавања, дилеме су у
погледу вакцинације, а главно питање је колико деца губе у образовању и социјализацији.
Међутим, оно што нико ни једној школи не може да одузме јесте радост испраћаја осмака крајем јуна
и пријем првака крајем августа. Та два догађаја имају моћ да неутралишу све проблеме у току
школске године, да одговоре на питања зашто је уложена енергија свих актера у школовању једне
генерације, и да дода снагу за оне који долазе.
Прилози који следе показују како се у нашој Школи смењују генерације, или како кружи позитивна
енергија.
Генерација коју смо испратили
Генерација коју смо дочекали
2. Програм за прваке припремили су ученици трећег разреда. Охрабрујуће поруке, веселе игре,
пригодне рецитације и шале о ђачком животу, учиниле су да свечаност прерасте у полетну и
надахнуту забаву и за најмлађе и за присутне родитеље и наставнике.
3. Лена Беговић у име ученика Школе поздравила је
све присутне и нагласила :
„Сви ми, овде присутни, желимо вама, нашим
најмлађим другарима, срећан и успешан почетак
школовања!
Иако смо ми сада старији разред, сви се сећамо нашег
првог дана, дана када смо се упознавали, први пут
видели наше учитељице и били мало уплашени, као и
ви сада. Али, ево нас сада пред вама, са "друге
стране", и желимо да вам улепшамо овај незаборавни
дан. Зато смо вам данас припремили кратку приредбу,
а ваш први задатак је да се удобно сместите и уживате
Јер, ваше школовањеуправо почиње!“
За почетак интонирана је химна наше Школе.
Наша Школа подржава све таленте ученика.
Ученик трећег разреда, Петар Тошић,
изузетно је талентован и иде у Музичку
школу, у којој је завршио тек први разред. Он
је привукао посебну пажњу присутних.
Песмом "Торта са седам свећа" песника
Добрице Ерића, пожелео је успешно
школовање сјајан рецитатор - Јаков Јакић.
4. Уз кореографију "Freeze" нико се није заледио, ни они који су је припремили, ни присутни.
Било је врло топло око срца свима који су гледали, а и помало пратили кораке.
5. У школи се врло често смејемо нашим
згодама и незгодама. Дуго памтимо наше
"бисере" и препричавамо их међусобно.
То ћемо радити и једног дана када будемо
велики и имали своје унуке.
Презентоване су неке од шала из
школских клупа, а смех је био преносив
по целом дворишту.
6. А овако је Лена Беговић најавила директорку
Школе:
„ Децо, ваши родитељи сигурно памте да када те
учитељица пошаље код директора, не пише ти
се добро. Али не и у нашој Школи! Зато је она
посебна и другачија у односу на све остале. Ми
једва чекамо да нас пошаљу код директорке, јер
то значи да идеш да је обрадујеш својим
успехом. А нико се толико не радује као она,
наша директорка Ана Савковић. Она ће вас сада
поздравити и пожелети срећан почетак.“
Па кога оваква најава не би разнежила и
покренула најтананије емоције, посебно ако се
нађе испред толико радозналих очију, ведрих
осмеха и громког аплауза малих ручица.
Речи добродошлице, охрабрења, и пре свега
искрене радости, увеле су једну генерацију у
свет школе, дружења и очекиваних успеха које
само школски дани могу донети.
При процесу уписа ученика у први разред
мало се придаје значај тестирању и
важности ко је особа са којом се практично
први пут деца сусрећу и од чега много
зависи са каквим предутиском ће кренути
ушколу. Код нас је то Зорица Милић, а
која је најављена на следећи начин :
„ Знамо да сте нестрпљиви да упознате
своје учитељице! Пре тог тренутка,
поздравиће вас и једна особа коју сте сви
већ упознали. То је наша драга и увек
насмејана Зорица Милић, педагог наше
Школе.“
7. И све може да се понови и обнови, да се поново доживи бар приближно као први пут, али прва
прозивка у први разред је јединствена. Тих неколико секунди док твоје име одзвања као најсвечанији
и најузвишенији тренутак, покрене безброј осећања и питања. То је тренутак када се освести
чињеница да имаш своју учитељицу, учитељица да има новог ученика, родитељ схвати да је дете
одрасло до времена када почиње са неким да га дели, а сви освесте да долази период одговорности,
обавеза, упоређивања са другима и процењивања поступака, али све се то заогрне чаробним плаштом
поноса, снагом позитивне енергије, радозналости, узбуђењем које оснажује и подстиче да се од
сваког новог дана очекује нешто ново, другачије, нешто што живот чини садржајнијим.