metodika naučno istraživačkog rada

1. ORGANIZACIJA I PISANJE DIPLOMSKOG RADA
Diplomski rad dolazi na kraju akademskih i strukovnih studija, kao završni čin i
kruna prethodnog školovanja. U okviru diplomskog rada, student realizuje određeni
istraživački zadatak, koji predstavlja temu diplomskog rada, pod rukovodstvom mentora
iz reda nastavnika. U zavisnosti od metoda koje su korišćene u istraživanju, diplomski
rad može biti: teorijski, eksperimentalni ili kombinovano teorijsko-eksperimentalni.
Diplomski ispit se, po pravilu, polaže pred komisijom eksperata u oblasti teme
diplomskog rada.
Diplomski rad predstavlja samo jedan od ispita u kurikulumu studijskog
programa. Po tome što se njime rešava zadati problem, što ima pisani oblik i što podleže
ocenjivanju, diplomski rad ima odlike pismenog ispitnog zadatka. Postoji jedna bitna
razlika između pismenog ispitnog zadatka i diplomskog rada. Nastavnik koji je sastavio
pismene ispitne zadatke unapred zna »odgovore«, odnosno rešenja zadataka. Članovi
komisije za ocenu i odbranu diplomskog rada, iako eksperti u oblasti teme diplomskog
rada na generalnom nivou, ali vrlo verovatno samo površno upoznati sa specifičnom
temom diplomskog rada, ne znaju unapred “odgovore” koje pruža diplomski rad. Ova
razlika je jasno naznačena u žargonu akademaca, koji uobičajeno kažu: »ispit se polaže« i
diplomski rad se »brani«.
Po svom karakteru, diplomski rad je pisani izveštaj o jednom (ređe o nekoliko)
problema u određenoj oblasti istraživanja, koji:
• daje presek saznanja o problemu,
• opisuje sprovedena istraživanja,
• prikazuje i tumači rezultate istraživanja i
• ukazuje na moguće pravce daljih istraživanja.
Po ovim bitnim karakteristikama diplomski rad ima odlike naučnog istraživanja i
strukturu pisanog naučnog rada. U dosadašnjoj praksi, diplomski rad je retko naučni, a
najčešće revijski rad kojim se daje samo presek dostignutih znanja o određenom
problemu. Ali, i tada diplomski rad ima osnovnu strukturu pisanog naučnog rada, izuzev
metodike. Po obimu je diplomski rad veći od pisanog naučnog rada.
U dostupnoj literaturi nema pravila za pisanje diplomskog rada, ali postoje brojni
radovi koji se bave organizacijom i pisanjem doktorske disertacije (Daz, 1998; Kastens et
al., 2004; do Nascimento, 2005; Sarić, 1990; Shinton, 2006; Stockinger, 2004; Wolfe,
2005). Između diplomskog rada i doktorske disertacije postoje izvesne sličnosti u
strukturi i ciljevima, s tim što je doktorska disertacija originalno naučno delo i obimnija.
Zbog toga se čini da se principi organizacije i pisanja doktorske disertacije mogu
prilagoditi organizaciji i pisanja diplomskog rada.
Ovaj rad se bavi problemima organizacije i pisanja diplomskog rada uz
pretpostavke da je sakupljena građa sređena i organizovana, da su rezulati istraživanja
obrađeni i da će za pisanje biti korišćen komercijalni računarski program. Namera autora
je da da predloži organizaciju diplomskog rada i sadržaj njegovih strukturnih delova

2. (sekcija), kao i da ukaže na početne probleme u pisanju diplomskog rada i njihovo
prevazilaženje jednostavnim i praktičnim savetima.
ORGANIZACIJA DIPLOMSKOG RADA
Organizacija diplomskog rada određena je njegovim karakteristikama i, u
principu, odgovara strukturi pisanog naučnog rada, posebno doktorskoj disertaciji. Glavni
strukturni elementi diplomskog rada su sledeći:
• naslovna strana,
• zahvalnica,
• sažetak,
• sadržaj,
• popis naslova slika,
• popis naslova tabela,
• uvod,
• metodika,
• rezultati,
• diskusija,
• zaključci,
• literatura
• prilog.
Naslovna strana
Naslovna strana sadrži naslov teme diplomskog rada, nazive visokoškolske
ustanove i departmana, sedište ustanove i imena autora i mentora.
Naslov diplomskog rada treba da bude kratak, ali da je jasan odraz izvršenih
istraživanja. U naslovu ne treba koristiti suvišne reči, kao što su: prilog proučavanju,
ispitivanje, istraživanje, zapažanja, mogućnosti i sl. Naslov mora da sa što manje slova,
odnosno reči, prikaže sadržaj diplomskog rada. Danas je prisutna praksa da se dužina
naslova propisuje. Tako, neke institucije u SAD dozvoljavaju da naslov ima maksimum
56 slova. Vrlo često kod nas naslovi diplomskih radova imaju viša i od 30 reči, pa ga je
katkada teško ponoviti.
Zahvalnica
Zahvalnost se izražava svakome koji je studentu pružio tehničku, intelektualnu,
finansijsku ili drugu vrstu pomoći u bilo kojoj fazi izrade diplomskog rada.
Sažetak

3. Sažetak ili rezime (eng. abstract) ima za zadatak da sa što manjim brojem reči
definiše predmet i cilj istraživanja, navede metode istraživanja, prikaže najvažnije
rezultate istraživanja i ukaže na bar jednu implikaciju rezultata istraživanja. Dobar
sažetak je koncizan, razumljiv i kratak (jedan do dva paragrafa sa približno 500 reči).
Sadržaj
Sadržaj daje naslove i podnaslove sekcija, zajedno sa rednim brojem stranice na
kojima se nalaze. Preporučuje se da se naslovi naglase, pomeranjem (»uvlačenjem«)
podnaslova udesno.
Popis naslova slika
Ovde su popisani naslovi slika po redosledu pojavljivanja u diplomskom radu,
zajedno sa rednim brojem stranice.
Popis naslova tabela
Ovaj popis sadrži naslove i redne brojeve stranica tabela po redosledu
pojavljivanja u diplomskom radu
Uvod
Preporučuje se da ova sekcija piše na kraju, tj. tek pošto budu napisane ostale
sekcije. Uvod treba da bude napisan kratko (jedna do dve stranice). Na samom početku
(jedan do dva paragrafa), na direktan i jasan način, ukazuje se na interesantnost i značaj
izabrane teme, da bi se privukla pažnja potencijalnog čitaoca. U uvodu se, zatim, opisuje
presek stanja istraživanja datog problema u literaturi, da bi se ukazalo na ranija
istraživanja. U uvodu se, takođe, objašnjava zašto su potrebna dalja istraživanja datog
problema (jedan do dva paragrafa). Na kraju uvoda se definišu predmet i cilj istraživanja
(po jedan paragraf). Prvi objašnjava sadržinu planiranih istraživanja, a drugi – glavne
ciljeve koji se žele postići (ali ne i kako) realizacijom istraživanja. Često se u uvodu daju
i kratki sadržaji glavnih sekcija (jedna do dve rečenice), kao pregled diplomskog rada.
Metodika
U ovoj sekciji su detaljno opisane korišćene istraživačke metode. Opisi metoda
sadrže korišćene postupke, opremu, izračunavanja, kalibracione dijagrame, materijale,
ograničenja, pretpostavke i sl. Opisi mora da ubede čitaoca da su rezultati istraživanja
istiniti i pouzdani, kao i da omoguće drugim istraživačima da ponove sprovedena
sitraživanja.
Rezultati

4. Često se rezultati istraživanja iznose u posebnoj sekciji, tj. odvojeno od njihovog
tumačenja. U ovom delu se izlažu samo rezultati dobijeni realizacijom istraživanja, po
mogućnosti bez komentara, jer se svi komentari i interpretacije daju u poglavlju
»Diskusija rezultata«. Opisivanje rezultata treba da bude kratko i u prošlom vremenu. Ne
treba prikazivati sve rezultate već samo osnovne i reprezentativne. Tako, na primer, ako
su eksperimenti izvedeni više puta i u svima dobijeni rezultati koji imaju iste tendencije,
onda se treba zadržati na prosečnim rezultatima za sve oglede. Pored toga, pri iznošenju
dobijenih rezultata treba težiti da se odvoji bitno od nebitnog. Najčešća greška u ovom
delu diplomskog rada je ponavljanje opisivanja dobivenih rezultata. Česta greška je
detaljno opisivanje podataka iz priloženih ilustracija, jer je suvišno ponavljati rečima
sadržaj tabela i grafikona. Ovde treba samo naglasiti zakonitosti koje proizlaze iz
ilustracije, a posebno one informacije koje mogu da budu konisne u poglavlju » Diskusija
rezultata«. Uobičajeno je da se literatura se ne citira, tj. izlaganje treba početi direktno,
pozivajuči se na tabelu ili sliku.
Diskusija rezultata
Zadatak ovog dela je uopštavanje i tumačenje dobijenih rezultata, koji su opisani
u prethodnom poglavlju. Rasprostranjena je greška da se komentarišu pojedini efekti
vidljivi na određenim grafikonima ili tablicama. Sopstvena objašnjenja počinju tek kada
se efekti i zavisnosti razmatraju zajedno. Ovde treba mobilisati maštu, naslanjati pojedine
rezultate jedne na druge i tražiti unutrašnju vezu među njiima, sa ciljem da se iz njih
postupno sagradi lanac uzroka i posledica. Veoma je bitno da se sopstveni rezultati
uporede i povežu sa rezultatima drugih autora. Ovo dozvoljava da se iz dobijenih fakata
izvuče informacija koja se ne sadrži ni u jednom ranije objavljenom radu, kao i da se
merodavno ocene vrednosti tuđih i vlastitih rezultata i njihov značaj, odnosno doprinos u
rešavanju istraživanog problema. Naročito je važno komentarisati razlike u dobijenim
rezultatima, ali pri tome ne polemisati sa istraživačima, već težiti objašnjenju razlika u
različitim istraživanjima. Ovde svakako treba izneti i naglasiti i teorijski i praktični
doprinos dobijenih rezultata. Ako se koriste rezultati, zapažanja ili generalisanja drugih
istraživača, mora da se navedu literaturni izvori. Jedini izuzeci su slučajevi kada se radi o
nečemu opštepoznatom, što svi koji se bave datom naučnom oblašću znaju.
Zaključci
Zaključci imaju zadatak izvođenja novih inofrmacija, zapažanja i interpretacija iz
dobijenih fakata, a ne nabrajanje fakta koja su u radu već izneta. Ovde se pojavljuje etički
problem: koliko je istraživaču dozvoljeno da zaobilazi činjenice? Najbolje je biti umeren
u spekulativnom korišćenju dobijenih fakata. Obavezno treba ukazati na šire implikacije
rezultata istraživanja i preporučiti dalja istraživanja koja će pomoći da se popune
praznine u znanjima o istraživanom problemu. Najčešća greška je ponavljanje reči iz
sažetka, uvoda ili diskusije.
Literatura

5. Ova sekcija je, u stvari, lista referenci (radova, knjiga i drugog materijala) koje su
citirane u diplomskom radu. Česta je greška da se u listi ne nalaze sve citirane reference
ili da se u njoj nalaze necitirane reference. Za citiranje i listu reference treba izabrati neki
od sistema (redosled pojavljivanja u tekstu ili autor i godina, sređeni po abecednom
redosledu) i biti dosledan u njegovoj primeni.
Prilozi
U ovoj sekciji treba uključiti sve rezultate istraživanja, sređene na pogodan način
(na primer, u obliku tabela), referentne podatke i materijale koje ne mogu lako naći, duža
izračunavanja i sl.
PISANJE I TEHNIČKI IZGLED DIPLOMSKOG RADA
Od momenta definisanja teme diplomskog rada do odbrane, većina studenata
prolazi kroz tri faze, koje su praćene karakterističnim emotivnim stanjima. Pre samog
početka, pisanje diplomskog rada izgleda im kao težak i dugotrajan zadatak. Kad se
napiše jedna ili par sekcija, ovaj zadatak im više ne izgleda zastrašujuće. Kako pisanje
privode kraju (posebno na kraju), kod studenta preovladava osećanje zadovoljstva zbog
uspešno obavljenog zadatka.
Pisanje diplomskog rada se olakšava dobrom pripremom koja podrazumeva, pre
svega, izradu konture (engl. outline) u skladu sa strukturom diplomskog rada, tj. nekoliko
stranica sa:
• naslovima glavnih sekcija (poglavlja),
• naslovima nekih slika i tabela, da bi se videlo koji rezultati idu u svaku sekciju i
• možda nekim primedbama i komentarima.
Već na samom početku pisanja diplomskog rada treba definisati krajnji rok iz
nekoliko razloga. Kao prvo, visokoškolske ustanove često propisuju rok u kome se
diplomski rad mora predati komisiji za ocenu i odbani i odbraniti. Uvek treba imati na
umu da je diplomski rad vrlo veliki posao, koji ne može biti urađen perfektno za konačno
vreme. Neizbežno je da će biti delova koji su mogli biti bolje urađeni. Tako, na primer,
uvek će biti po neka greška u kucanju, a prema Marfijevom zakonu, bar jedna će biti
otkrivena čim prvi put bude otvoren ukoričeni diplomski rad.
Pri sastavljanju konture diplomskog rada treba koristiti uobičajeni redosled
poglavlja i odeljaka, karakterističan za strukturu i organizaciju diplomskog rada. Dobra je
praksa da visokoškolska ustanova propiše strukturu diplomskog rada i pravila za pisanje
diplomskog rada, čime se postiže ne samo uniformnost i ujednačenost nego i olakšava
studentima pristup pisanju. Ako ne postoje pisana pravila visokoškolske ustanove,
korisno je da student prouči prethodne diplomske radove, koji se nalaze u biblioteci, ne bi
li uočio uobičajenu formu.
Često je problem napraviti strukturu veće sekcije (poglavlja) i dati naslove njenim
delovima. Za rešavanje ovog zadatka ne postoji generalno pravilo. Korisno je, na primer,
sakupite sve slike i tabele koje će biti unete u poglavlje i poređati ih po logičnom redu (na
primer, po redu kojim bi bilo objašnjeno njihovo značenje u razgovoru sa mentorom).

6. Kada najlogičniji redosled bude pronađen, treba zabeležiti ključne reči objašnjenja
ilustracije, koje će činiti kostur strukture poglavlja i naslove njegovih delova.
Kada je student pripremio konturu diplomskog rada, poželjno je da razgovara sa
mentorom o njoj. Ovaj korak je vrlo važan, jer će mentor verovatno imati dobre i korisne
savete i preporuke. Mentor će biti upoznat da može da očekuje kontinualno pisanje, kao i
da planira vreme za buduće konsultacije (prema prioritetu, redosled pisanja poglavlja
može biti tada određen). Preporučuje se da se tada odrede među rokovi kada će biti
završene prva i druga verzija svake sekcije. Po postignutom dogovoru sa mentorom o
logičnoj strukturi diplomskog rada, student treba da pripremi kopiju konture za mentora,
da bi on mogao da prati napredovanje pisanja. Ako je komisija za ocenu i odbranu
diplomskog rada višečlana, student može konsultovati svakog člana, pošto prethodno
obavesti mentora.
Sa napravljenom listom naslova i podnaslova poglavlja i manjih delova, može se
krenuti u pisanje diplomskog rada. Preporučuje se da se, najpre, ukucaju naslovi i
podnaslovi u skladu sa prihvaćenom konturom. Posle ovog, mnogima zadatak pisanja
prestaje da bude zastrašujući i cilj postaje jednostavniji. Sa napisanom konturom cilj
pisanja se menja: cilj nije diplomski rad kao celina nego poglavlje, odeljak ili čak samo
paragraf, što su mnogo lakše dostupni ciljevi. Pisanje u okviru poglavlja ili njegovih
delova, uključujući paragrafe, mora biti pažljivo, u propisanom obliku i po logičnom
redu.
Kao što je rečeno, očekuje se da diplomski rad bude napisan u programu za
obradu teksta (obično MicroSoft Office Word). Preporučuje se da se za svako poglavlje,
uključujući i literaturu, otvori po jedan dokument. Svi dokumenti treba da budu smešteni
u jednom direktorijumu. U ovim dokumentima se piše ne samo tekst diplomskog rada
nego i razne zabeleške, koje se odnose na naredne delove diplomskog rada. Preporučuje
se da se back-up zapisi ovih dokumenata prave najmanje jednom dnevno (zavisno od
pouzdanosti računara i starosti disk drajva) i da se oni čuvaju na sigurnom mestu (disketa,
disk ili fleš memorija). Dokumenta se mogu poslati i elektronskom poštom poverljivoj
osobi koja se je prethodno složila.
Za čuvanje pisanih dokumenata vezanih za diplomski rad treba imati registrator u
kome se nalaze fascikle (“folderi”) za označenim sekcijama (poglavljima). Ako se štampa
tekst pojedinih sekcija, oštampane stranice se čuvaju u odgovarajućim fasciklama
registratora. Ako podaci istraživanja postoje samo na papiru, treba ih kopirati i čuvati
kopiju na drugom mestu iz razloga sigurnosti.
Preporuka je da sa najpre pišu »lakše« sekcije, jer ovakav pristup stvara naviku
pisanja i daje samopouzdanje. Najčešće je najlakše pisati delove sekcije Metodika, jer
sadržo opise onoga šta je rađeno. Tekst mora da bude jasno i gramatički pravilno napisan
jer će doprineti da se diplomski rad lakše čita. Kratke, jednostavne fraze i reči su često
bolje od dugačkih. Složene rečenice treba koristiti samo kada se opisuju složene ideje.
Kad se piše u pasivu, mora se biti pažljiviji u pogledu pripisivanja nego kad se piše u
aktivu. Između obima i kvaliteta diplomskog rada ne postoji veza, pa ne postoji valjan
razlog da se ostavljaju praznine, da se koriste neprilično velika slova ili ubacuje
nepotreban tekst, da bi diplomski rad bio deblji. Vreme je potrebno da se ovakav stil
pisanja nauči, ali će se on, tokom pisanja, popravljati. Pre nego što se mentoru preda
rukopis, treba proveriti greške u kucanju, kao i gramatičke i pravopisne greške.

7. Obične fotografije ili druge ilustracije ne čuvaju se u digitalnoj verziji diplomskog
rada kao bitmape jer zauzimaju mnogo memorije i sporo se šalju, već u komprimovanom
formatu fajlova (.jpg ili .gif). Broj boja treba smanjiti zbog uštede prostora i bržeg rada.
Kod vektorske grafike, koja se koristi za crteže, senčanje se može postići crnim i belim
pikselima, pa je adekvatna jednobitna boja.
ZAKLJČAK
Diplomski rad nije pismeni ispitni zadatak i ima strukturu pisanog naučnog rada,
ali je od njega obimniji. Pisanje diplomskog rada je olakšano ako se sprovodi prema
unapred napravljenom planu kojim su određeni struktura (kontura) diplomskog rada i
rokovi izrade delova i celokupnog rukopisa. Diplomski rad nije životno delo studenta niti
remek delo stonog izdavaštva. Diplomski rad treba učinit što boljim do određenog
datuma, a zatim ga predati u dalju proceduru. Vreme će biti mnogo produktinivije
potrošeno na poboljšanje sadržaja nego na poboljšanje tehničkog kvaliteta i izgleda
diplomskog rada.
LITERATURA
Day R.A. (1998): How to write and publish a scientific paper, Orzx Press, Pheonix.
Kastens K., Pfirman S., Stute M., Hahn B., Abbott D., Scholz C. (2004): How to Write
Your Thesis
doNascimento H. (): How to Write a Thesis - A Personal Experience, School of
Information Technologies, The University of Sydney
Sarić M.R. (1990): Opšti principi naučnog rada, Naučna knjiga, Beograd.
Shinton S. (2006): Writing a PhD Thesis, Newcastle University,
www.shintonconsulting.com
Stockinger K. (2004): Introduction to Scientific Writing, UC Berkeley.
Wolfe J. (2005): How to Write a PhD Thesis, The University of New South Wales,
Sydney, http://www.phys.unsw.edu.au/~jw/thesis.html