Nastanak ovog upustva uslovila je okolnost da učenici i studenti poseduju nedovoljno znanja i iskustva u izradi različitih pisanih radova. Uputstvo je predstavljeno u pet delova (celina), između kojih je uspostavljeno sadržajno-logičko jedinstvo. Stručni radovi su vrsta pisanih radova aplikativnog karaktera, zato se njihova svrha sastoji u prikupljanju, objašnjavanju, proveravanju i vrednovanju poznatih činjenica, informacijai teorija, kao i njihove primenljivosti u struci. Uputstvo je predstavljeno u okviru radionice koje su vodile Milanka Stokić, viša samostalna knjižničarka i Jasmina Stepanović, viša knjižničarka, zaposlene u Narodnoj biblioteci "Ilija M. Petrović" Požarevac.

1. Prezentacija za učenike i studente

2. Stručni radovi
Nastanak ovog upustva uslovila je okolnost da
učenici i studenti poseduju nedovoljno znanja i iskustva u
izradi različitih pisanih radova.
Uputstvo je predstavljeno u pet delova (celina),
između kojih je uspostavljeno sadržajno-logičko jedinstvo.
Stručni radovi su vrsta pisanih radova aplikativnog
karaktera, zato se njihova svrha sastoji u prikupljanju,
objašnjavanju, proveravanju i vrednovanju poznatih
činjenica, informacijai teorija, kao i njihove primenljivosti
u struci.

3. Vrste stručnih radova
Postoji više vrsta stručnih radova. Iz praktičnih
razloga, u ovom radu obradiće se
- seminarski,
- završni
- maturski
- diplomski radovi.

4. Svrha stručnih radova
Stručni radovi su vrsta pisanih radova čija je svrha:
- prikupljanje informacija,
- objašnjavanje informacija,
- proveravanje informacija,
- vrednovanje poznatih činjenica, informacija i teorija,
- sagledavanje njihove prihvatljivosti u struci.

5. Faze u izradi stručnog rada
 Prvi deo :
Pojam i svrha– sadržajem rada jasno ukazujemo na vrstu rada i svrhu njegovog pisanja.
 Drugi deo:
Pripremu uputćuje kako da se izabere odgovarajuća tema, da se pronađe i koristi potrebna
literatura i da odredi strukturu rada (naslovnu stranu, sadržaj, uvod, glavni deo, zaključak, spisak
literature i priloge).
 Treći deo:
Dokumentaciona osnova daje osnovne smernice za korišćenje citata u tekstu, kao i fusnota.
 Četvrti deo :
Jezik i stil – moraju se zadovoljiti osnovni zahtevi jezika i pravopisa.
 Peti deo:
Tehnička obrada usmerena je na izradu:
- forme, odnosno davanje konačnog izgleda rada,
- oblikovanje teksta i svođenje na određeni obim,
- lustrovanje rada slikama, tabelama i grafikonima.

6. Seminarski rad
 Seminarski rad je najjednostavnija vrsta završnih radova,
obrađuje određenu temu, ili neko složenije pitanje
teorijskog ili praktičnog karaktera pod rukovodstvom
mentora – predmetnog nastavnika. Njegovom izradom
studenti produbljuju svoja znanja, razvijaju sposobnost
pismenog saopštavanja svojih misli, ideja, znanja i
osećanja. Odbranom seminarskog rada razvijaju
sposobnost usmenog izražavanja, smisao za uspešnu
komunikaciju i uspešno zastupanje svojih ideja i stavova.
Seminarski radovi doprinose i razvoju akademske
pismenosti studenata.

7. Završni rad
 Završni rad je stručni (predmetni) rad koga studenti pišu
na prvom stepenu visokog obrazovanja, tj. na osnovnim
akademskim studijama koje traju tri godine (180 ESPB).
Tema rada treba da bude jasno definisana, sadržajno (u
pogledu obima) odmerena i usklađena sa mogućnostima
studenta da datu temu obradi na odgovarajućem stručnom
nivou.

8. Maturski rad
 Maturski rad je stručni rad koji učenik četvorogodišnjeg
srednjeg obrazovanja izrađuje na izabranu temu uz pomoć
nastavnika – mentora. Svaki učenik ima svog mentora koji ga
vodi i usmerava kroz izradu rada. Mentor ga upućuje na izvore
informacija bilo da su to knjige, stručni časopisi, katalozi,
zbirke propisa, preporuke, enciklopedije ili dr. Pored štampanih
izdanja učenici mogu koristiti i sadržaje sa interneta. Tačnost
ovih podataka treba uzimati sa rezervom i ukoliko je moguće
obavezno ih proveriti. Nakon prikupljanja materijala koji će se
koristiti za izradu maturskog rada učenik pristupa proučavanju
materijala, pravljenju beleški, razradi teza, struktuiranju svog
rada, pisanju i tehničkoj obradi.

9. Diplomski rad
 Diplomski rad je, takođe, završni rad na osnovnim
akademskim studijama, ali koje traju četiri godine
(diplomske akademske studije – 240 ESPB). Njime se
proverava stručna kompetencija, sistematičnost u prikazu
postojećih znanja u nauci i osposobljenost studenta za
neke oblike samostalnog rada.

10. Naučni radovi
 Naučni radovi, bez obzira na to koja je vrsta istraživanja
u pitanju, mogu da budu naučno-saznavalački i
aplikativni. Svako naučno istraživanje karakteriše dvojaka
usmerenost – okrenutost ili ka otkrivanju novih naučnih
istina ili ka proveravanju i potvrđivanju već poznatih
istina, ali bez strogih naučnih granica. Pri tome se, u oba
slučaja, primenjuju naučne metode.

11. Master rad
 Master rad je završni rad master akademskih studija koje
traju jednu ili dve godine (drugi stepen visokog
obrazovanja). Završetkom ovog nivoa studija studenti
stiču dodatnih 60 ili 120 ESPB, u zavisnosti da li su
osnovne akademske studije trajale tri ili četiri godine.
Master rad je samostalni naučno-stručni rad u kome
studenti samostalno obrađuju određenu temu pod
vodjstvom mentora.

12. Priprema za pisanje stručnih i
naučnih radova
 Izbor teme
Teme za izradu završnih radova rezultat je konsultacija
nastavnika, mentora i studenta ili učenika. Pri tome, teme
mogu da predlažu predmetni nastavnici, ali se predlog može
prepustiti i studentima.

13. Izbor teme
Bez obzira da li je tema više okrenuta teoriji ili praksi, ona treba da zadovolji
određene kriterijume, kao što su:
- savremenost i aktuelnost,
- atraktivnost,
- interesantnost,
- relevantnost za datu naučno-stručnu oblast,
- podobnost za obradu (sa stanovišta dostupnosti izvora i vremena za obradu),
- preciznost u sadržajnoj određenosti i odmerenosti (ni preuska niti preširoka),
- konkretnost (ne apstraktna ili uopštena).

14. Priroda teme
Priroda teme rada opredeljuje i način obrade:
 ako je tema teorijska, student prikuplja odgovarajuću
literaturu, vrši izbor i formira sadržaj prema tezama
postavljenim u okviru određene teme.
 kod tema koje su više okrenute praksi student vrši izbor prema
tezama postavljenim u okviru teme definiše metodologiju
empirijskog istraživanja, sprovodi istraživanje, pri čemu se
koristi i primerima iz prakse i njihovom analizom, rešava
konkretni praktični zadatak i slično;
 teme teorijsko-aplikativnog karaktera zahtevaju kombinaciju
prethodna dva načina.

15. Bibliografska priprema
 Bibliografska priprema
Osnovni izvori podataka su razni pisani materijali: enciklopedije, knjige,
monografije, radovi objavljeni u domaćim i inostranim časopisima, razna
dokumenta i drugo. Pisane materijale student sam prikuplja ili do njih dolazi u
biblioteci.
Brojne i veoma značajne informacije vezane za temu rada mogu se dobiti i
korišćenjem INTERNET mreža (Internet je međunarodna kompjuterska
mreža pomoću koje se može dobiti bilo koji podatak, koji je unet u mrežu,
počev od običnih novinarskih reklama, preko novinarskih vesti, do najnovijih
naučnih informacija). Pri tome se mora voditi računa o pouzdanosti tih
podataka.

16. Struktura rada
Strukturu završnih radova čine:
- naslovna strana,
- sadržaj,
- uvod,
- glavni deo (razrada teme),
- zaključak, spisak literature i
- prilozi (po potrebi).

17. Naslovna strana
Naslovna strana je prva strana rada. Ona treba da pruži osnovne
informacije o autoru i radu, kao što su:
- naziv visokoškolske ustanove,
- naziv studijskog programa
- naznaku o vrsti završnog rada,
- naslov završnog rada,
- nastavničko zvanje, akademsku titulu, ime i prezime mentora,
- ime i prezime učenika ili studenta i broj indeksa i
- mesto i godina izrade rada.
Svi elementi sadržaja nalovne strane su unapred i precizno definisani
osim naslova. On se definiše u skladu sa izabranom temom rada,
dovoljno deskriptivno, precizno, koncizno, informativno i atraktivno.

18. Primer:

19. Sadržaj
 Sadržaj predstavlja tekstualno-numerički pregled delova
rada. U njemu su navedeni osnovni delovi rada, tj. naslovi
i podnaslovi koji odražavaju njegovu strukturu i brojevi
strana na kojima se nalaze. Shodno tome, sadržaj se piše
nakon završetka teksta i njegovog ostraničavanja.
 Sadržaj može biti na početku ili na kraju rada. Ispravno je
i jedno i drugo, ali je, zbog lakšeg snalaženja čitalaca i
preglednosti, prihvatljiviji prvi način

20. Primer:

21. Uvod
 Uvod na originalan način prezentira suštinu problema koji
se razmatra u radu, ukazuje na njegov značaj, razloge
(motive) za njegovu obradu i daje kratak pregled sadržaja
rada. Obim uvoda je poželjno da bude u okviru jedne do
dve strane.

22. Glavni deo
 Glavni deo (razrada teme) je osmšljen, temeljan i
argumentovan prikaz teorijske utemeljenosti teme (analiza
literature i prethodnih srodnih istraživanja) i praktičnih
(ilustrativni primeri, po pravilu originalni) rezultata koji se
odnose na zadatu temu. On je najvažniji i svakako
najobimniji deo rada (obično čini 70-80% rada). Njime
treba obuhvatiti sve ono što je u uvodu obećano. Zbog
toga je obično raščlanjen na poglavlja, podpoglavlja,
odeljke i didaktičke celine (pasuse). Svi navedeni delovi
treba da budu pravilno raspoređeni i signirani i
međusobno povezani.

23. Signiranje delova
 Raspored i signiranje delova može se izvesti slovima,
brojevima i njihovom kombinacijom. Najčešće se koristi
signiranje pomoću sistema brojeva
- kombinacija arapskih
i rimskih brojeva
- korišćenje arapskih brojeva
- kombinacija brojeva i slova
Primer:

24. Signiranje rada
 Jedan od mogućih načina signiranja rada brojevima prikazan je
na primeru. Bez obzira na to za koji se sistem (način) signiranja
opredelimo, on se mora dosledno primenjivati. Radi lakšeg
pisanja sadržaja, kojim se prikazuje raspored signiranih delova
rada, korisno je u grupi „Styles“ obeležiti nivoe naslova
(signiranih delova) sa „Heading 1“ – osnovni naslov, a
podnaslove prema nivoima sa „Heading 2“, „Heading 3“, a po
potrebi se mogu koristiti i niži nivoi. To omogućava, kad se rad
završi, automatsko generisanje sadržaja.

25. Primer:
I ORGANIZACIJA I METODE ISTRAŽIVANJA TRŽIŠTA
1. NOSIOCI I ORGANIZACIONI OBLICI ISTRAŽIVANJA TRŽIŠTA
(tekst)
1.1. Specijalizovane organizacije za straživanje tržišta
(tekst)
1.2. Sopstvene službe za istraživane tržišta
(tekst)
1.2.1. Istraživanje tržišta u okviru komercijalnog sektora
(tekst)
1.2.2. Istraživanje tržišta u okviru razvojnog sektora
(tekst)

26. Primer:

27. Zaključak:
 Zaključak je finalni deo rada. U njemu se na sistematičan
i koncizan način saopštavaju najvažnija saznanja do kojih
se došlo. On proizilazi iz čitavog sadržaja rada, pa se
preporučuje autoru da podrobno pročita sve ono što je
prethodno napisao.

28. Spisak literature
 Spisak literature je sistematski pregled svih izvora koji
direktno ili indirektno tretiraju sadržaj teme rada i koji su
korišćeni tokom izrade. Ako je rad pisan latinicom spisak
literature se navodi po abecednom redu, a ako je
korišćena ćirilica onda se navodi azbučnim redom.
 Postoje različiti sistemi navođenja referenci u literaturi.
Sistem za koji smo se opredelili mora da se dosledno
primenjuje od prve do poslednje reference, kao i pri
pozivanju na literaturu prilikom citiranja ili parafraziranja
određenih sadržaja.

29. Navođenje korišćene literature je nužno, ali je zabranjeno
njeno prepisivanje bez navođenja izvora. Prepisivanje tuđih
reči ili ideja bez navođenja imena autora predstavlja plagijat
koji čak, pod određenim okolnostima, predstavlja i krivično
delo.
U seminarskom radu ne bi trebalo da bude više od 10%
citata u odnosu na ukupan tekst. Izuzeci su, naravno,
dozvoljeni ukoliko su opravdani.

30. Oksfordski sistem navođenja
1) Oksfordski sistem navođenja literature koristi se u društveno-
humanističkim naukama. U spisku konačne literature reference se
ređaju po abecedi (ako su pisane latinicom) ili azbuci (ako su
pisane ćirilicom).
Ako je referencu koja se navodi u spisku litaerature napisao jedan
autor, onda se piše njegovo prezime i početno slovo imena ili
puno ime. U slučaju kada delo ima dva autora, tada se ispisuje
prezime i početnoslovo imena ili puno ime oba autora. Kod dela
koja imaju tri autora obično se ispisuje prezime i početno slovo
sva trin autora. Međutim, ako je delo rezultat rada četiri i više
autora, onda se ispisuje prezime i početno slovo imena prvog
autora i dodaje skraćenica – i dr.

31. Primeri oksfordskog sistema
navođenja
Knjiga jednog autora:
1. Damnjanović, P, Poslovna etika, Visoka škola za poslovnu
ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2015.
Knjiga dva autora:
2. Babić, M. i Stević, B, Menadžment – koncept i proces, MB
„Centar“, Beograd, 1997.
Knjiga tri autora:
3. Čukanović-Karavidić, M, Karavidić, S. i Pantelić-Vujanić, S,
Metodologija naučnih istraživanja, Visoka škola za poslovnu
ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2015.
Knjiga ćetiri i više autora:
4. Babić, M. i dr, Menadžment, Ekonomski fakultet, Subotica,
1994.

32. Primeri oksfordskog sistema
 Članak iz časopisa:
1. Stefanović, I, Damnjanović, P. and Jaško, O, The
Analysis of Contemporary Environment Impact upon
Organizational Operations, Serbian Journal of
Management, University of Belgrade, Technical Faculty
in Bor, Vol. 5, No. 1, 2010, pp. 97-109.
 Članak preuzet sa internet sajta:
2. Blesić, M, Uputstvo za izradu završnog –master rada,
http://ppf.unsa.ba/Dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms
_rada.pdf (pristupljeno 30. 03. 2016).

33. Harvardski sistem navođenja
Harvardski sistem navođenja referenci je novijeg datuma i
veoma je zastupljen u naučnoji stručnoj literaturi prirodnih i
društvenih nauka. Prema ovom sistemu literatura se ne oznaćava
brojevima već se navodi alfabetskim (azbučnim) redosledom.
Knjiga jednog autora:
Damnjanović, P. (2015). Poslovna etika. Beograd: Visoka
škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.
Knjiga dva autora:
Stanković, R. i Radić, V. (2014). Upravljanje kvalitetom.
Beograd: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i
preduzetništvo.

34. Harvardski sistem navođenja
 Knjiga tri autora:
Čukanović-Karavidić, M, Karavidić, S. i Pantelić-Vujanić, S. (2015). Metodologija naučnih
istraživanja. Beograd: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.
 Knjiga ćetiri i više autora:
Damnjanović, P. i dr. (2012). Menadžment ljudskih resursa. Beograd: Etnostil.
 Članak iz časopisa:
Stefanović, I, Damnjanović, P. and Jaško, O. (2010). The Analysis of Contemporary
Environment Impact upon Organizational Operations. Serbian Journal of Management.
Vol. 5 (1), pp. 97 109.
 Članak preuzet sa internet sajta:
Blesić, M. Uputstvo za izradu završnog –master rada. Dostupno na:
http://ppf.unsa.ba/Dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf [pristupljeno 30. 03.
2016].
 Ako se ne može utvrditi pripadnost sadržaja koji se preuzima sa interneta koristi se
oznaka Anonymous.
Anonymous. http://www.mycity.rs/Istorija/Pravila-i-primeri-navodjenja-literature-i-
izvora.html [pristupljeno 30. 03. 2016]

35. Vankuverski sistem navođenja
 Vankuverski sistem navođenja izvora poznat je i kao
numerički sistem, jer se oslanja na upotrebu brojki pri
navođenju referenci u spisku literature. Naveđene brojke
koriste se i za objašnjavanje autorstva u otvoerenom tekstu.
Ovaj sistem je dobio ime prema Međunarodnom udruženju
urednika medicinskih časopisa (International Committee of
Medical Journal Editors – ICMJE) koje je ustanovilo obrazac
za naučne radove koji se podnose medicinskim časopisima.
Udruženje je poznato i kao Vankuverska grupa koja je prvi
sastanak održala u Vankuveru 1978. godine.
 Popis referenci (izvora) u spisku literature ređa se redosledom
kojim se pojavljuju u tekstu.

36. Kombinovani sistem navođenja
literature
Kombinovani sistem navođenjа literature
Nije redak slučaj da neki autori pri navođenju literature kombinuju prethodna dva
sistema– harvardski i vankuverski. U tom slučaju, autori se ređaju po abecedi ili azbuci
prezimena prvog autora uz istovremeno određivanje rednog broje. U otvorenom tekstu
kod citata ili parafraziranog dela sadržaja nekog rada navodi se samo redni broj
reference.
Knjiga jednog autora:
1. Damnjanović, P. Poslovna etika. Beograd: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i
preduzetništvo; 2015.
Knjiga dva autora:
2. Babić M, Stević, B. Menadžment – koncept i proces. Beograd: MB „Centar“; 1997.
Knjiga tri autora:
3. Čukanović-Karavidić M, Karavidić S, Pantelić-Vujanić S. Metodologija naučnih
istraživanja. Beograd: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo; 2015.
Knjiga ćetiri i više autora:
4. Babić, M. i dr. Menadžment.Subotica: Ekonomski fakultet;1994.

37. Primeri:
 Članak iz časopisa:
1. Stefanović I, Damnjanović P, Jaško O. The Analysis of
Contemporary Environment Impact upon
Organizational Operations. Serbian Journal of Management; 2010.
Vol. 5 (1), pp. 97-109.
 Članak preuzet sa internet sajta:
2. Blesić M. Uputstvo za izradu završnog –master rada.
[Internet].Dostupno na:
http://ppf.unsa.ba/Dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf
[pristupljeno 30. 03. 2016].
Ako se ne može utvrditi pripadnost sadržaja koji se preuzima sa
Interneta koristi se oznaka Anonymous.
3. Anonymous. http://www.mycity.rs/Istorija/Pravila-i-primeri-
navodjenja-literature-i-izvora.html [pristupljeno 30. 03. 2016].

38. APA sistem
 APA sistem je, takođe, jedan od sistema koji se koristi za
cititiranje i navođenje literature.Ovaj sistem je razvila
Američka psihološka asocijacija (American Psychological
Association –APA), kojim je precizno definisala smernice o
svim aspektima procesa pisanja stručnih i naučnih radova.
Težilo se da se time osigura jasnoća i konzistentnost
prezentovanog rada. Po mnogima, ovaj sistem je
najdominantniji u društvenim i humanističkim naukama.
 Navođenje knjiga i monografija u popisu literature po APA
sistemu istovetno je kao i po harvardskom sistemu). Međutim,
kada je u pitanju navođenje članaka iz časopisa i sa internet
sajtova pravila su jasno definisana.

39. Primeri:
 Članak iz časopisa:
 1. Stefanović, I, Damnjanović, P. i Jaško, O. (2010). The Analysis of
Contemporary Environment Impact upon Organizational Operations.
Serbian Journal of Management, 5 (1), 97-109.
 Članak preuzet sa internet sajta:
 2. Blesić, M. Uputstvo za izradu završnog –master rada. Preuzeto 30.
marta2016,sa
http://ppf.unsa.ba/Dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf
 Ako se ne može utvrditi pripadnost sadržaja koji se preuzima sa
Interneta koristi se oznaka Anonymous.
 3.Anonymous.preuzeto 30. marta 2016, sa
 https://www.mycity.rs/Istorija/Pravila-i-primeri-navodjenja-
literature-i-izvora.html

40. Prilozi:
 Prilozi (ako ih ima) daju se na kraju rada i označavaju
rednim brojevima. Oni imaju određeni značaj za bolje
razumevanje sadržaja rada, ali se ne mogu prikazivati u
osnovnom tekstu. To mogu biti istraživački instrumenti
(upitnici, skale procene, testovi znanja i slično), razne
tabele, grafikoni, karte, formulari, statistički podaci,
dodatni tekstovi i slično

41. Citati:
Citati se koriste za označavanje teksta koji se doslovno preuzima
od drugog ili drugih autora. Taj deo teksta se piše pod znacima
navoda Citati doprinose uverljivijoj argumentaciji vlastitih
stavova, većoj jsnoći i bogatstvu samog teksta, ali se treba čuvati
„citatologije“ – preterane upotrebe citata. Citiraju se (šta) veoma
koncizne formulacije (definicije, kratka precizna objašnjenja i
sl.), delovi teksta koji se uklapaju u kontekst pisanja i delovi
teksta na koji se daje kritički osvrt. Misao se citira (zašto) radi
dokazivanja vlastitih stavova, naročito kada je tekst u citatu od
većeg značaja, ili češće za ilustraciju sopstvenog mišljenja. Treba
izbegavati citate koji su poznati i široko korišćeni.
Pored teksta, mogu se citirati i brojke, procenti i druga pisana
dokumentacija.

42. Značaj citiranja
Citiranje literature obezbeđuje bibliografsku informaciju (autor,
naslov, godina publikacije, broj stranice, i dr.) o izvoru jedne
ideje. Citiranjem autor rada daje zasluge autorima ideja koje je
koristio u svojoj publikaciji. Postoji više prihvaćenih sistema
citiranja literature. Pojedine nauke, prema svojim potrebama,
oblikuju citiranje literature iz različitih izvora gradeći svaka svoje
standarde (Chicago, Harvard, Turabian, APA-American
Physological Association, MLA-Modern Language Association,
AMA-American Medical Association i dr.). Svaki od postojećih
sistema citiranja ima svoje prednosti i mane, a svaki časopis je
opredeljen za neki od njih. Međutim, svima je zajedničko
citiranje tačnih podataka i jednoobraznost.

43. Citiranje
1. Citiranje po oksfordskom sistemu
Korišćenje fusnota za navođenje autora i literature iz koje je
doslovno preuzet ili parafraziran deo teksta, kao što je rečeno,
koristi se u oksvotdskom sistemu citiranja. Upućivanje na
literaturu smešta se u fusnoti.
Citat u otvorenom tekstu iz knjige jednog autora
Među definicijama odnosa s javnošću čini se najprihvatljivijom
sledeća: „Praksa odnosa s javnošću je umetnost i znanje kojim se,
kroz uzajamno razumevanje zasnovano na istinitom i potpunom
obaveštenju, postiže harmo-nija sa okolinom“.1
(u fussnoti navodimo)
1,Blek, S, Odnosi s javnošću, CLIO, Beograd, 2002, str. 11.

44. Citiranje:
Citat iz knjige četiri i više autora: Da bi preduzeće znalo prema kome
će usmeriti svoje aktivnosti, potrebno je da utvrdi vrednost kupaca.
„Pitanje vrednosti kupca za preduzeće ima, međutim, veliki značaj ne
samo za razvoj odnosa sa postojećim kupcima, već i za pridobijanje
novih“.4
4 Lovreta, S. i dr, Menadžment odnosa sa kupcima, Data status,
Beograd, str.160.
Citat u otvorenom tekstu iz članka preuzetog sa internet sajta
Izradom i odbranom master rada „student treba da pokaže da je ovladao
elementima postavljanja naučnoistraživačkog rada, obrade rezultata
istraživanja te njihovog sintetizovanja u korektne zaključke“.6
6 Blesić, M, Uputstvo za izradu završnog – master rada, str. 1,
http://ppf.unsa.ba/Dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf
(pristupljeno 30. 03. 2016).

45. Fusnote
Fusnote su zabeleške ili napomene koje se pišu pri dnu stranice
ispod kraće horizontalne linije radi rasterećenja osnovnog teksta.
Zbog toga se nazivaju i podnožnim napomenama. Pišu se sitnijim
slovima i označavaju arapskim brojevima bez zagrada (ponekad
zvezdicama). Brojevi počinju jedinicom i dalje ređaju po
rastućem nizu. Treba voditi računa da se uvek istim brojem
(znakom) obeleži fusnota u podtekstu, kao i reči u tekstu na koje
se odnosi. Broj fusnote u tekstu, ako nije na kraju rečenice, piše
se iza interpukcijskog znaka, a ako se citat ili parafrazirani tekst
završava tačkom, onda iza tačke.
Endnota je vid prikupljanja više objašnjenja koja se, umesto na
kraju svake stranice, pojavljuju zbirno na kraju dokumenta.

46. Tehnička uputstva
Tehnička uputstva za pisanje fusnota:
Word omogućava da se brojčane oznake fusnota automatski
ređaju rastućim nizom u tekstu i pri dnu stranice. U tu svrhu
se kursor postavi na mesto u tekstu gde se ispisuje broj
fusnote i izabere kartica „References“, a u okviru nje iz
grupe „Footnotes“ stavka „Insert Footnote“. U otvorenom
tekstu biće napisan broj fusnote koji je po redu, a u
podnožiju stranice taj isti broj pored koga treba da se unese
potrebna informacija o autoru i izvoru iz koga je doslovno
preuzet ili parafraziran deo teksta.

47. Primer fusnote:

48. Citiranje po harvardskom sistemu
Citiranje po harvardskom sistemu
Po harvardskom sistemu upućivanje na literaturu iz koje je
preuzet citirani ili parafrazirani tekst ne prikazuje se u
fusnoti, već ostaje u otvorenom tekstu.

49. Primeri:
Pozivanje na jednog autora:
Prema Damnjanoviću (2015), moral je svoju osnovu našao u društvenim
odnosime, religiji, običajima, ali i u shvatanjima čoveka i njegove egzistencije.
Imajući prethodno u vidu, sasvim je logično da se „osnov morala shvata, s
jedne strane, metafizički, kao neka nadiskustvana činjenica, a s druge strane,
empirijski, kao iskustvena činjenica, i to ili kao antropološki osnov, ili kao
društveni osnov“ (Damnjanović, 2015, str. 20).
Pozivanje na dva autora istog rada:
Stanković i Radić (2015) ukazuju na to da postoje brojne definicije pojma
„kvalitet“. Kvalitet se shvata kao udovoljavanje zahtevima, kao želja kupaca,
kvalitet znači proizvoditi bez grešaka, a klijenti su istinske sudije o kvalitetu,
itd. Dakle, nije teško zaključiti „da je kvalitet usaglašenost sa zahtevima i
očekivanjima internih i eksternih kupaca u svim područjima preduzeća, kako
za proizvode tako i za usluge“ (Stanković i Radić, 2014, str. 15)

50. Primeri:
Pozivanje na tri autora istog rada:
Čukanović-Karavidić, Karavidić i Pantelić-Vujanić (2015) ističu da
metodologije pojedinih nauka nisu identične, ali da to nikako ne znači
da su one međusobno potpuno nepovezane. Složenost predmeta
metodologije ukazuje na to da se metodološka razmareanja mogu
obavqati na više različitih ravni. „To su doktrinarni, strateški i
operativni nivoi (ravni) metodološkog razmatranja“ (Čukanović-
Karavidić, Karavidić i Pantelić-Vujanić, 2015, str. 26).
Pozivanje na četiri i više autora istog rada:
Liderstvo počiva na dvosmernoj komunikaciji. U tom kontekstu
Damnjanović i dr. (2012) liderstvo definišu kao sposobnost uticanja na
ponašanje ljudi radi što uspešnijeg ostvarivanja organizacionih ciljeva.
Takođe, liderstvo je „proces usmeravanja drugih ljudi koji nije moguć
bez njihove spremnosti na saradnju“ (Damnjanović i dr, 2012, str. 64).

51. Primeri:
Prilikom citiranja ili parafraziranja delova teksta sa interneta
navodi se autor (autori) ili naziv organizacije (preduzeća) i
godina objavljivanja. Ako ti podaci nisu poznati, u tekstu se
navodi Anonymous i godina kada je Web stranica postavljena ili
ažurirana.
Master rad je prema Beslaću (2010) samostalno naučno-stručno
ili stručno delo studenta, napisano pod vođstvom mentora.
Izradom i odbranom master rada „student treba da pokaže da je
ovladao elementima postavljanja naučnoistraživačkog rada,
obrade rezultata istraživanja te njihovog sintetizovanja u korektne
zaključke“ (Beslać, 2010, str. 1)

52. Citiranje po vankuverskom sistemu
Citiranje po vankuverskom sistemu
Kada se u otvorenom tekstu poziva na reference po
vankuverskom sistemu, onda se konkretni izvor označava
rednim brojem u ovalnim ili uglastim zagradama. Pri tome
se redni brojevi ređaju kako se reference u tekstu pojavljuju.
To znači da referenca koja se citira više puta, imaće uvek isti
redni broj i kao kod prvog pozivanja na nju. Kada je
potrebno u otvorenom tekstu se može navesti i ime autora

53. Primeri:
 Osnov morala se shvata, „s jedne strane, metafizički, kao neka
nadiskustvana činjenica, a s druge strane, empirijski, kao
iskustvena činjenica, i to ili kao antropološki osnov, ili kao
društveni osnov“ [1].
 Stanković i Radić [2] ističu da je oblikovanje organizacione
strukture preduzeća uslovljeno nizom međusobno različito
uticajnih faktora. Menadžer ih mora poznavati da bi pravilno
procenio intenzitet i snagu njihovog uticaja na formiranje
organizacione strukture u budućnosti.

54. Vankuverski sistem citiranja
Vankuverski sistem citiranja pruža mogućnost da radove na koje
se pozivamo u otvorenom tekstu navodimo i u Superscript
formatu, koji smanjuje brojeve i podiže ih gore. Da bi se to
uradilo napiše se redni broj željene reference na mesto gde treba
da bude, a zatim se u opciji Font čekira Superscript i klikne na
taster OK
 Stanković i Radić2 ističu da je oblikovanje organizacione
strukture preduzeća uslovljeno nizom međusobno različito
uticajnih faktora. Menadžer ih mora poznavati da bi pravilno
procenio intenzitet i snagu njihovog uticaja na formiranje
organizacione strukture u budućnosti.
 Faktorima organizacione strukture teoretičari 6,8,21 pridaju
različite značaje, ali ih niko ne dovodi u pitanje.

55. Citiranje po apa sistemu
Citiranje po APA sistemu
Citiranje referenci u tekstu po APA sistemu prilagođeno je
savremenom akademskom izražavanju. Ovaj sistem citiranja
omogućava relativno brzo i jednostavno nalaženje dela koje
je citirano.
Ako se pozivamo na neko delo, sasvim je dovoljno da se uz
ime autora navede godina izdanja tog dela. Međutim,
ukoliko se citira ili parafrazira deo teksta uz ime autora se
navodi i broj stranice sa koje je tekst preuzet.

56. Primeri:
 Pozivanje na jednog autora:
Prema Damnjanoviću (2015), moral je svoju osnovu našao u društvenim odnosime, religiji,
običajima,ali i u shvatanjima čoveka i njegove egzistencije.Imajući prethodno u vidu, sasvim je
logično da se „osnov morala shvata, s jedne strane, metafizički, kaoneka nadiskustvana činjenica,
a s druge strane, empirijski, kao iskustvena činjenica, i to ili kao antropološkiosnov, ili kao
društveni osnov“ (Damnjanović, 2015: str. 20).
 Pozivanje na dva autora istog rada:
Stanković i Radić (2015) ukazuju na to da postoje brojne definicije pojma „kvalitet“. Kvalitet se
shvata kao udovoljavanje zahtevima, kao želja kupaca, kvalitet znači proizvoditi bez grešaka, a
klijenti su istinske sudije o kvalitetu, itd. Dakle, nije teško zaključiti „da je kvalitet usaglašenost sa
zahtevima i očekivanjima internih i eksternihkupaca u svim područjima preduzeća, kako za
proizvode tako i za usluge“ (Stanković i Radić, 2014: str. 15).
 Pozivanje na tri autora istog rada:
Čukanović-Karavidić, Karavidić i Pantelić-Vujanić (2015) ističu da metodologije pojedinih nauka
nisu identične, ali da to nikako ne znači da su one međusobno potpuno nepovezane. Složenost
predmeta metodologije ukazuje na to da se metodološka razmareanja mogu obavqati na više
različitih ravni. „To su doktrinarni, strateški i operativni nivoi (ravni) metodološkog razmatranja“
(Čukanović-Karavidić, Karavidić i Pantelić-Vujanić, 2015: str. 26).

57. Primeri:
Pozivanje na tekst sa interneta:
Master rad je prema Beslaću (2010) samostalno naučno-
stručno ili stručno delo studenta, napisano pod vođstvom
mentora. Izradom i odbranom master rada „student treba da
pokaže da je ovladao elementima postavljanja naučno-
istraživačkog rada, obrade rezultata istraživanja te njihovog
sintetizovanja u korektne zaključke“ (Beslać, 2010: 1)

58. Jezik i stil rada
Pri pisanju stručnih i naučnih radova, pored poznavanja
odgovarajućih sadržaja relevantnih za temu koja se
obrađuje, logičkog izlaganja i argumentacije stavova,
neophodno je uvažavati i osnovne zahteve jezika i stila.
Od studenta se očekuje da vlada pisanom rečju, da koristi
književni jezik i poštuje pravopisna i gramatička pravila.
Potrebno je izbegavati upotrebu stranih reči i žargona.

59. Jezik
Pri izradi rada neophodno je koristiti jezik činjenica i
pojmova. Treba poznavati prirodu i odlike jezika koji
odgovara naučnoj oblasti. Međutim, da bi on ostvario svoju
saznajnu funkciju reči i rečenice moraju imati smisla u
teorijskom i praktičnom pogledu.

60.  Takođe je važno da vaš rad zadovoljava ortografske,
gramatičke i stilske kriterijume jezika na kome pišete. U
tom smislu, neophodno je u slučaju nedoumice
konsultovati referentne priručnike, kao što su na primer:
 za srpski jezik:
 Pešikan M., J. Jerković i M. Pižurica. 1995. Pravopis
srpskoga jezika. Beograd: Matica Srpska i Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva.

61. Stil
Stil je samostalni jezički izraz, tj. način (forma) izražavanja
misli. On je deo čoveka i godinama se gradi. U njemu veliki
udeo pripada talentu, ali on traži i kontinuirani trening kroz
pisanje i pismeno izražavanje.
Autori stručnih i naučnih radova treba da upotrebljavaju
stručno-naučne termine i druge reči u pravom, a ne u
prenosnom značenju, da pri pisanju obuzdavaju svoje
emocije. Tekst treba da bude logično napisan tako da svaka
rečenica ima svoje mesto, kao karika u lancu i da prirodno
izvire iz prethodne.

62. Tehnička obrada rada
O nekim aspektima tehničke obrade stručnih i naučnih radova već
je bilo reči. Međutim, da bi njihova forma, odnosno konačni
izgled odgovarao zahtevima za radove ove vrste neophodno je
dati još neke elemente bitne za oblikovanje teksta. To je veoma
značajna aktivnost, jer dobro oblikovani tekst je pristupačniji za
čitanje i pregledniji je, a čitaoci ga lakše prihvataju.
Seminarski, završni, diplomski i master radovi pišu se na papiru
formata A-4, sa marginama: gornja 2,5 cm, leva 3,0 (radi
povezivanja rada), pri dnu stranice 2,5 cm i desna 2,5 cm. Pri
tome je prored 1,5, a novi red uvučen 1,25cm. Oblik slova (font)
je Times New Roman, veličine u osnovnom tekstu 12.

63. Veličina slova i margine
Preporučuje se korišćenje slova tipa Times New Roman.
Prilikom pisanja teksta preporučuje se:
1. NASLOV POGLAVLJA – pisati velikim slovima, font 14
1.1 PODNASLOV – pisati velikim slovima, font 12
1.1.1. Podnaslov – pisati malim slovima, font 12
1.1.1.1. Podnaslov – pisati malim slovima, font 12
.

64. Primer:

65. Obim rada:
Obim stručnih i naučnih radova se najčešće izražava u autorskim
tabacima (jadan AT sadrži 30 000 karaktera – slovnih mesta, što iznosi
16 stranica teksta na formatu A 4, sa fontovima i paragrafima kao je
prethodno naglašeno).
Za radove koje pišu studenti obim je:
- seminarski rad: do 1 AT, odnosno od 22 000 do 30 000 slovnih mesta
(12-16
stranica);
- završni rad: 2-2,5 AT, odnosno 60 000-75 000 slovnih mesta (32
stranica);
- diplomski rad: 3-3,5 AT, odnosno 90 000-100 000 slovnih mesta (45
stranica);
- master rad: 4-4,5 AT, odnosno 110 000-135 000 slovnih mesta (60
stranica).

66. Slike,tabele, grafikoni
Slike, tabele, grafikoni i sl. mogu se dati u sklopu teksta, a ako su
obimniji na posebnoj stranici u prilogu. U podnožju slike piše se redni
broj slike i njen naziv. Ako je slika preuzeta od drugog autora, onda se
ispod naziva slike navodi izvor iz koga je slika preuzeta ili se to navodi
u fusnoti.
Tehnička obrada tabela, grafikona, crteža i slika
Za svaku tabelu, grafikon, crtež ili sliku koja se nalazi u seminarskom
radu treba navesti:
- Naziv i redni broj,
- Broj i naziv tabele se pišu u istom redu iznad tabele, font 12,
centralno poravnanje,
- Izvor se piše ispod tabele, font 10, Italic, lijevo poravnanje.

67. Tabele:
Tabele sadrže neophodne podatke prikazane na pregledan
način. Iznad tabele se daje redni broj tabele i naziv u što
kraćem obliku, a ako je tabela preuzeta iz nekog izvora onda
se u podnožju tabele navode bibliografski podaci tog izvora
i stranica sa koje je tabela preuzeta.
Često se u pisanju master radova koriste i grafikoni. Oni se
označavaju rednim brojevima i svaki od njih ima svoj naziv
Ako u okviru teksta treba vršiti nabrajanje, obično se koriste
alineje, koje seoznačavaju crticom (-), zvezdicom (*) ili
nekim drugim znakom, pri čemu izabrani znak treba
dosledno koristiti.

68. Primeri:

69. Numerisanje
Numerisanje rada je veoma značajan postupak, jer bez toga
nije moguće napisati sadržaj rada. Uobičajeno je da se
numerisanje prve, naslovne strane izostavlja (ali se
podrazumeva). Nakon toga, vrši se numerisanje sadržaja.
Ovo numerisanje vrši se rimskim brojevima. Numerisanje
ostalih stranica vrši se arapskim brojevima, hronološki od 1
pa nadalje. Numerisanje se obično vrši u donjem desnom
uglu. Ukoliko se tekst rada obrađuje na računaru ove radnje
se odvijaju atomatski prema unapred zadatim parametrima
(Insert>Page Numbers...>Izbor mesta oznake broja stranice.

70. Primer:

71. Primer:

72. Numerisanje:
Izbor forme oznake broja stranice i broja strane od koje se
počinje numerisanje vrši se preko opcije Format Page
Namber

73. Broj primeraka:
Završni, diplomski i master rad rad pišu u najmanje pet
primerka, od kojih je jedan urađenu tvrdom povezu (3 za
članove komisije, 1 za arhivu i 1 za kandidata koji brani
završni rad). Uz svaki završni rad koji se arhivira prilaže se i
elektronska forma rada na CD-u.

74. Literatura:
1. Jokanović, V. i dr, Bibliotekarski leksikon, NOLIT, Beograd, 1984.
2. Lekić, Đ, Metodologija pedagoškog istraživanja i stvaralaštva, Pedagoško-tehnički
fakultet, Zrenjanin, 1977.
3. Mihailović, D, Metodologija naučnih istraživanja, FON, Beograd, 2004.
4. Mihailović, D, Metodologija naučnoistaživačkih projekata, Centar za primenjenu psihologiju,
Beograd, 1995.
5. Pešikan, M, Pravopis srpskoga jezika, Matica srpska, Novi Sad, 1995.
6. Suzić, N, Pravila pisanja naučnih radova, APA i drugi standardi, XBS, Banja Luka, 2010.
7. Šamić, M, Kako nastaje naučno delo, „Svjetlost“, Sarajevo, 1977.
8. Šušnjić, Đ, Metodologija, Čigoja, Beograd, 1999.
http://vspep.edu.rs/_img/downsekcija/2016/06/uputstvo_za_pisanje_strucnih_i_naucnih_radova-
2.pdf, ( pristupljeno 16. 01. 2018).
.

75. Primeri:

76. PRIREDILE:
Milanka Stokić Jasmina Stepanović
Viši samostalni knjižničar Viši knjižničar
Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović“ Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović“
Drinska 2 Drinska 2
milanka70@gmail.com jasminajacastepanovic@hotmail.com