1. Биљана Миленковић
Милена Станковић
Даниела Манојловић
.
август 2014.год

2. Зашто деца крију тајну о
злостављању?

3. • боје се да им нико неће веровати
• боје се да не упадну у невољу, верују да су она сама крива
• боје се претњи које им је злостављач упутио
• злостављача (ако је блиска особа) воле
• не знају како да испричају шта им се дешава
• не знају коме да кажу
• нису осетила да је дошао прави тренутак и прилика да
неком кажу
• не желе да испадну тужибабе
• боје се одбацивања и исмевања од стране другова
• не знају да батине не морају да буду уобичајена ствар
• не знају да је сексуална активност нешто што је погрешно
или лоше
• боје се да ће други сматрати да су хомосексуалци (ако је
сексуални злостављач истог пола)
• непријатно им је да говоре о сексуалним активностима са
особама од ауторитета (старија деца)
• учени су да добра деца не говоре о полним органима и
сексуалним активностима

4. Деца посматрачи насиља
Присуство породичном насиљу утиче на децу:
Директно преко онога што виде, чују,покушавају
да спрече ;
Уплашеност, збуњеност, осећања кривице,
анксиозности, беса;
Имају потребу да буду привржена и једном и
другом родитељу,

5. КАТЕГОРИЗАЦИЈА РИЗИЧНИХ ГРУПА
Карактеристике детета
Хроницитет
Одлике родитеља/ старатеља
Однос родитеља/старатеља са дететом
Социјално-економски фактори
Приступ родитеља/старатеља и одговорност
за дете

6. Права детета и ученика
Међународна ратификована документа
Устав РС
Кривични законик
Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и
кривичноправној заштити малолетних лица
Законик о кривичном поступку
Закон о прекршајима
Породични закон
Закон о општем управном поступку
Закон о забрани дискриминације
Закон о основама система образовања и
васпитања
Правилник о протоколу поступања у установи у
одговору на насиље, злостављање и занемаривање

7. Посебни протоколи
Општи протокол за заштиту деце од ЗЗ (мај.2005)
ПП за заштиту деце и ученика од насиља и
занемаривања у васпитно образовним
установама (4.10.2007.)
ПП за заштиту деце у установама социјалне
заштите од ЗЗ (17.22006.)
ПП здравствене заштите деце од ЗЗ(април.2009.)
ПП о поступање полицијских службеника у
заштити малолетних лица од ЗЗ (11.10.2006.)
ПП о поступању правосудних органа у заштити
малолетних лица од ЗЗ (17.6.2009.)

9. РАЗМАТРАЊЕ И СУМАЊА НА ЗЗ
РАЗМОТРИТИ злостављање је једна од могућих
објашњења за алармирање;
СУМЊА значи озбиљан степен забринутости
око могућности злостављања детета, али не и
доказ о томе
МИ НЕ ДОКАЗУЈЕМО!!!

10. Слушајте и посматрајте
Узмите у обзир целокупну слику детета или
младе особе.
 Извори информација који помажу да то
урадите су:
било који подаци које добијате
поверавање о злостављању или откривање
од стране детета или младе особе или трећег
лица
изглед, држање или понашање детета
типични симптоми
физички знакови
Интеракција између родитеља/старатеља и
детета или младе особе.

11. Знаци упозорења када треба сумњати на
физичко злостављање
модрице у облику руке, штапа, знаци уједа и
отисци зуба;
модрице или петехије (мале црвене или
љубичасте тачке) које нису изазване медицинским
стањем (на пример поремећај коагулације), са
неодговарајућим објашњењем;
раздеротине, огреботине или ожиљци на детету
које имају неодговарајуће објашњење
опекотине или опаротине на детету
преломи и др.повреде

12. Знаци упозорења када треба размотрити
сексуално злостављање
Повреде, инфекције и др.
Трудноћа код особе од 13 – 15 год;
Необична сексуализована понашања код пубертетског
детета:
Орално-генитални контакт са другим дететом или
лутком;
Захтева да се додирује у гениталном подручју;
Директни знаци
Неселективно, превремено или принудно сексуално
понашање код детета или младе особе;
Поновљена или принудна сексуализована понашања
или преокупација код мале деце

13. Знаци упозорења када треба
размотрити занемаривање
Упорно присуство стања која указују на нехигијену (шуга или
вашке)
Родитељ или старатељ имају приступ, али упорно не одводе дете на
контролне прегледе код педијатра
Присуство кварних зуба, гојазност, неухрањеност
Родитељи или старатељи који упорно одбијају релавантне програме
промоције здравља деце који укључују имунизацију, праћење фазе
развоја и сл;
Дете које је стално обучено у одећу или ципеле које су неприкладни
(нпр: за време или величину)
Дете не напредује у расту и развоју јер је ускраћено за адекватну
исхрану;
О детету се брине особа која за то није способна (из здравствених,
материјалних или других разлога)
Угризи од животиња код детета које очигледно није пажено док је у
контакту са животињом;
Повреде које су настале као последица неадекватног надгледања
(опекотине, уношење штетне супстанце)

14. Знаци упозорења када треба сумњати на
занемаривање
Родитељ или старатељ не тражи медицински
савет, а дете има знакове болести или трпи бол
Дете је константно прљаво и шири се
непријатан мирис око њега
Понављање опсервације или извештаја да је
средина у којој се дете подиже:
Слабих хигијенских стандарда које угрожавају
здравље детета
Неадекватно обезбеђивање хране
Животно окружење је неадекватно за развојни
ступањ детета

15. Знаци упозорења када треба размотрити
емоционално злостављање
Било које понашање или стање емоција које је
непримерено узрасту и развојном ступњу, ако за то не
постоји медицински разлог (страхови, ниско
самопоштовање, агресија, застрашеност,др)
Дете спроводи активности које ометају његово
нормално школовање;
Нагле промене понашања(ноћни страхови, агресија и
сл) које се не доводе у везу с медицинским
стањем,евентуалним стресом и сл.
Пролазне епизоде дисоцијације које се не могу
довести у везу са трауматским догађајем;
Намерно самоповређивање;
Бежање од куће и покушај живота у вршњачким
групама;
Дете краде ствари, храну, а без да је имало раније
проблема са понашањем;
Енуреза, енкомпеза.

17. Основни принципи вођења разговора са
злостављаном децом
ЦИЉ је да се од детета добију информације, а
не да се тражи да дете потврђује информације
које већ знамо, нити да подржи оно што
претопстављамо да се догодило;
узети у обзир индивидуалне разлике међу
децом; бити осетљив на дечије реакције и
пратити ритам детета;
чувати се селективног тражења објашњења за
исказ о злостављању; размотрити и
алтернативне хипотезе:

18. • покушати да се од детета добије спонтана прича;
користити питања што је више отвореног типа
ако је више питања затвореног типа – мање је
поверења у добијене информације
успоставити одређен степен поверења и
комуникације;
деца која су константно била манипулисана од
стране одраслих нису спремна да верују осталим
одраслим људима.

19. СТРУКТУРА РАЗГОВОРА

20. Фактори који доносе тешкоће у
комуникацији са злостављеним дететом
страх
речник
стид и непријатност
развојни ниво

21. Успостављање односа
Почните са јасном поруком о томе ко сте ви, који је ваш задатак и
због чега га испитујете;
Уверавање о поверљивости и разговор о границама ове
поверљивости
Никада немојте лагати дете о томе шта може да очекује
Циљ је да покажете детету да особа којој се може веровати и која
хоће да слуша
• Покушајте да помогнете детету да разуме да су и друга деца имала
исте проблеме и исте страхове
Искрено одговорите на сва дететова питања
Посматрајте кретње његовог тела
 Ученика не излагати поновном и непотребном давању изјава

22. Зашто деца ипак повере на крају да су
била злостављана?
Злостављање ескалира
Дете је добило информације о злостављању и
схватило да то што му се догађа није у реду
Жеља да се подели тајна са најбољим другом
Примећује да се злостављање дешава и млађем
брату или сестри и жели да их заштити
Дете које је постало тинејџер одупире се тежњи
родитеља-злостављача да пртерано контролише
његов живот
Дете је упознало неку брижну одраслу особу којој
верује и осећа да може да се повери;
Дете има неки здравствени проблем везан за
злостављање

24. Пре разговора са родитељима
Процена да ли разговор са родитељима може на
било који начин да угрози безбедност детета
Процена сопствене спремности да се именује
злостављање и занемаривање
Процена спремности да се родитељ види као
особа са проблемом
Припрема кроз консултације са стручним тимом

25. Услови за ефикасност у раду са
родитељима
Успостављање терапијског контекста у коме
се родитељи осећају безбедно
Уважавање родитељског дистреса
Замка
Занемаривање родитељског дистреса због
фокусираности на дете
Улога “спасиоца детета”кроз
компететнцију са родитељима и
оптуживање

26. Препоруке за почетак разговора
Исказати своју забринутост за дете
Заинтересованост за осећања родитеља
Заинтересованост за родитељско виђење проблема
Прихватање тумачења и осећања родитеља без
просуђивања;
Именовати сумњу на ЗЗ;
Сумњу образложити повезивањем са препознатим
показатељима, а не са исказом детета;
Упознати родитеље са професионалном обавезом
пријаве сумње и шта их очекује

27. Важно за први разговор
Пренети поруку да је злостављање
неприхватљиво, али и уверење да представља
само један аспект њиховог породичног
искуства
Позитивно конотирати намере родитеља
Указати на друге позитивне аспекте њиховог
родитељства
Исказати заинтересованост за родитеље и
њихове тешкоће и спремност да им се помогне

28. Интервенције
Увођење значења из “ципела
детета”- едукација о дечијем
развоју
Упознавање родитеља са
утицајем њихових одређених
понашања и емоционалних
стања на дете
Помоћ у проналажењу
ефикаснијих стратегија
надзора и дисциплиновања
Помоћ у проналажењу
ефикаснијих стратегија
превладавања стреса

29. Хвала на пажњи!