RAZVOJ GOVORA

1. Латерализација
Латерализација
9 шумних гласова
9 шумних гласова
с, с, ш,ш, ж, ц, ћ
з, з, ж, ц, ћ
Поремећај ђ, ђ, ч, џ
ч, џ Супституције
Поремећај (могуће и к, г) г) Супституције
говорног ритма (могуће и к, замена гласова
говорног ритма замена гласова
интензитет, висина другим гласовима
интензитет, висина другим гласовима
тона, акценат и и ЉУЉАШКА
тона, акценат ЉУЉАШКА
трајање (ЈУЈАШКА)
трајање (ЈУЈАШКА)
Дисторзије
Дисторзије
Појединачан неисправан
неисправан
артикулациони изговор гласа
изговор гласа
недостатак услед анатомске
услед анатомске
гласови р, љ, њ девијације
девијације
ФОНАТОРНА И И
ФОНАТОРНА чељусти или
чељусти или
АРТИКУЛАЦИОНА
АРТИКУЛАЦИОНА
неуролошког
неуролошког
ОДСТУПАЊА проблема
ОДСТУПАЊА проблема
Омисије
Сигматизам Омисије
Сигматизам изостављање
шушкање, врскање, изостављање
шушкање, врскање, гласова
мажење гласова
мажење РИБА (ИБА)
РИБА (ИБА)
Ринофоније
Ринофоније
Назални сигматизам и ринолалије
Назални сигматизам и ринолалије
замена гласова изражена
замена гласова изражена
назалним назализација
назалним назализација
експлозивима тежи изговор м, м, н, њ
експлозивима
(гласови сесе тежи изговор н, њ
који звуче као б, б, д, ђ
(гласови
изговарају кроз нос) који звуче као д, ђ
изговарају кроз нос)

2. ФИЗИОЛОШКЕ ОСНОВЕ ЗА РАЗВОЈ ГОВОРА
ФИЗИОЛОШКЕ ОСНОВЕ ЗА РАЗВОЈ ГОВОРА
Развој опште моторике тела
Развој опште моторике тела Развој акустичке перцепцијеSlide 4
Развој акустичке перцепцијеSlide 4
и говорних органа Slide 3
и говорних органа Slide 3
Развој способности за
Развој способности за
Развој визуелне перцепцијеSlide 5
Развој визуелне перцепцијеSlide 5 концентрацију пажњеSlide 6
концентрацију пажњеSlide 6
Развој реаговања телесним
Развој реаговања телесним
Развој интелигенцијеSlide 7
Развој интелигенцијеSlide 7 покретимаSlide 8
покретимаSlide 8
Развој реаговања гласом и
Развој реаговања гласом и
говорним покушајимаSlide 9
говорним покушајимаSlide 9

3. Истичу се покрети руку који делују на
сензомоторни развој нервног система, а
преко овога на говорни развој.
За артикулацију је неопходно постојање
неуролошке подлоге, артикулација се вежба
током дечјег развоја и доводи до
аутоматизма.
нпр. хватање лопте, пљескање длановима

4. Дете најпре имитира говор (звуке) који
само физичким елементима гласа
подсећа на говор.
Зато дете треба акустички стимулирати и
указивати да за акције и предмете око
њега постоје речи.
Када почне да повезује реч и акцију,
представа о акцији улази у садржину
речи које постају осмишљене а дете их
пампти и интернализује.Slide 2
нпр. скретање пажње на маукање мачке,
опомена од опасности Пец!

5. Детету је важно да види извор звука јер тешко
разуме говорну ситуацију само на основу онога
што чује.
Зато деци треба омгућити да речи буду синтезе
аудио-визуелних утисака.
Дете се учи, коригује и условљава ситуацију и
реч (беба најпре реагује смехом на мамину
грдњу, али у поновљеној ситуацији беба
коригује своју реакцију).Slide 2
нпр. одабрати коцке исте величине, сакрити
играчку коју дете треба да пронађе, научити
дете да гледа у лице и очи саговорника

6. Говор се учи а свако учење тражи
континуирану концентрацију.
Треба пробудити пажњу и психичку
активност код деце јер нека деца имају
врло кратак опсег слушне пажње.
У том смислу свако проширење акустичке
пажње води повећању говорне
перцепције.Slide 2
нпр. дете треба да увиди да је нешто
топло или хладно, далеко или близу

7. Детету треба говором помагати да
увиди односе и њихову повезаност и
наводити га да уочава узрочност и
последице.
Језиком/говором се помаже развој
процеса мишљења.Slide 2
нпр. развијати просторну
оријентацију, показивати и тражити
да дете одреди лица или ствари
исред или иза себе (лево, десно),
извршавање наређења

8. Знатно пре него што дете
проговори оно треба да учествује
у говору-покретима делова тела,
мимиком, гестом који су
адекватни говорној ситуацији.
Усмереним реаговањем, био то
само поглед или осмех, дете
показује да увиђа односе.Slide 2
нпр. дете треба да покаже
покретима уста када је гладно, да
покаже негирање покретом главе

9. Пре имитације гласова дете треба навести на
имитацију игром-да покреће тело, прсте, целу
шаку, затим подстицати имитације звукова и
модулирање гласа (тихо-гласније).
На овај начин глас се везује за игру и постаје
пратећа функција игре.
Дете на глас саговорника почиње да реагује
одговором-најпре појединачним гласовима, затим
једнослоговним имитацијама, потом слоговним
удвајањима и понављањима док се не стопе у
речи.Slide 2
нпр. научити дете да удваја слог та-та с
оживљавањем значења речи тата, започети
разговор Ко воли тету?- Ја.