Биодиверзитет, систематика и основне карактеристике живих бића

1. 1 2
Виолета Ђурић
V eкономска школа ‘’Раковица’’
Економска школа ‘’Нада Димић’’
Е К О Л О Г И Ј А
3

2. Биологија је наука која проучава сав живи свет, читаву природу и сложену
појаву живота. Назив потиче од грчких речи: bios – живот и logos – наука.
Планета Земља се од настанка живог света одликовала одговарајућом
биолошком разноврсношћу, која никад није стална. У прошлости је долазило
до наглог изумирања врста, али исто тако биолошког обнављања, и то у
различитим правцима у складу са еволуционим процесима којима је
постизана прилагођеност новонасталим еколошким условима. Биодиверзитет
јесте еволутивни одговор на непрестану променљивост услова средине.
Биодиверзитет или биолошка разноврсност представља разноврсност свих
живих бића на планети Земљи, односно, свеукупност:
҉ гена, генетички диверзитет
҉ врста, специјски диверзитет и
҉ екосистема, екосистемски диверзитет.
Генетички диверзитет представља скуп гена свих постојећих живих бића на
нашој планети пошто је сваки организам непоновљива комбинација гена.
Све врсте на нашој планети од постанка живота до данас представљају
специјски диверзитет. Процењује се да на Земљи живи преко 80.000.000
врста, а по неким скромнијим проценама тај се број креће око 30 - 35.000.000
врста, а до сада је детерминисано око 1,5 милиона врста.
Екосистемски диверзитет представља разноврсност станишта, биоценоза
као и свих процеса које врше организми у склопу екосистема.
назад

3. назад
Систематика је биолошка дисциплина која се бави проучавањем,
разграничавањем, упоређивањем, хијерархијом и филогенијом органских
врста.
Ради лакшег сналажења, у науци се жива бића, зависно од еволутивних и
филогенетских односа, степена сродства и других карактеристика сврставају у
природни систем који чине веће или мање групе – систематске категорије.
Научна дисциплина која се бави овим проблемима назива се систематика или
таксономија.
Први озбиљни покушај да се уведе ред и развије систем груписања
организама у хијерархијски систем према њиховој грађи учинио је шведски
ботаничар Карл Лине. Лине је увео седам основних систематских категорија у
коме је основна систематска категорија – врста. Више сродних врста чине род,
више родова чине фамилију, па затим следе ред, класа и тип или раздео.
Поред система класификације, Карл Лине је задужио биологију идејом о
тачном именовању врста. Од тог времена свака врста живих бића у науци има
своје јединствено име. Лине је увео бинарну номенклатуру. То је систем у
коме се свакој врсти додељују две речи које потичу из латинског језика. Прва
реч у имену врсте односи се на припадност роду, именица је и пише се
великим почетним словом. Друга реч је епитет и пише се малим почетним
словом. На крају, додају се иницијали аутора који је први описао врсту.
Нпр. Homo sapiens L. (Homo – род; sapiens – врста; L. – иницијали аутора)

4. Сва жива бића имају велики број истих особина, што указује на њихово заједничко
порекло. У те особине убрајају се:
- ћелијска грађа – ћелија је структурна и функционална јединица свих живих бића
- метаболизам – промет материје и енергије одвија се непрекидно у току живота
организама на релативно сличан начин
- размножавање, наслеђивање и варијабилност особина – жива бића имају способност
остављања потомака који наслеђују особине родитеља, али се те особине могу
разликовати од родитељских
- индивидуално развиће и растење
- надражљивост – жива бића на различите начине реагују на утицаје спољашње средине
- кретање – сва жива бића имају способност да обављају покрете
- старење и смрт – без обзира на дужину живота, сви организми старе и умиру
назад