2. Молекули одређеног хемијског састава
смештени у малим мехурићима на крају аксона
који их ослобађају када до њих доспе нервни
импулс. Њихов задатак је да преносе
(трансмитују) одређену енергију и
информације до дендрита наредне нервне
ћелије.
Све се то дешава на месту званом синапса, тј,
на међупростору између две нервне ћелије.
Има преко сто познатих неуротрансмитера, а
први је откривен пре пар десетина година. То
је био ацетил-холин.
3. Неуротрансмитер задужен за стање наглашеног задовољства,
еуфорије који још и:
- Снижава осећај бола и чини могућом необичну мешавину
екстремног задовољства и бола, тј. слатког уживања у извесним
болним стањима
- Подиже крвни притисак, убрзава дисање, уопште, буди
организам
- Смањује поспаност, повећава будност
- Повећава сексуалну жељу, а при сексуалним активностима–
појачано се и лучи!
- Лучи се у активним спортским стањима
- Пожељан је у првим данима менструалног циклуса јер снижава
бол, а то девојка може да обезбеди благом физичком вежбом
- Делује као природни наркотик, те временом, ако навикнемо
организам на његово редовно лучење, постајемо зависни од
одређене концентрације у организму, па ако она из неког
разлога изостане, особа се осећа изузетно лоше, чак
депресивно! То је разлог појаве да активни спортисти или
редовни рекреативци осећају нервозу, апатију
(безвољност) ако изостане редован и очекивани тренинг!
4. Први откривен неуротрансмитер
Има важну улогу у процесима учења и памћења
Недостатак ацетил-холина везан је са настанком
Алцхајмерове болести, иако прави узроци обољења још увек
нису откривени. Ова болест почиње релативно безазлено –
особа заборавља догађаје новијег датума или, кад оде у
продавницу не може да се сети свега што треба да купи. Али,
како болест напредује, заборављање је све озбиљније, па
пацијент заборавља и имена својих укућана или их на махове
не препознаје; ако изађе – не зна да се врати кући и сл. На
крају се “заборављају” и животно важне функције као што су
једење и дисање. Век преживљавања је, просечно, 5 – 10
година од момента дијагностиковања, а лека још увек нема.
Више о овој болести види на овом сајту Википедије –
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%86%D1%85%D0%
B0%D1%98%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B1%
D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82
5. Неуротрансмитер задужен за регулисање
емоционалних стања, али и спавања,
бодрости, бола.
Недостатак изазива потиштеност, иначе га
називају “хормоном среће”
Узимање шоље топлог млека пред спавање
утиче на продукцију серотонина и
нормализовање процеса спавања, јер
серотонин настаје из триптофана кога има у
млеку, али и у чоколади (зато смо срећни и
смирени кад једемо чоколаду), воћу..
Поједини лекови за лечење депресије су на
бази серотонина.
6. Важан инхибиторни неуротрансмитер који регулише
емоционално понашање, моторику и покрете.
Код шизофрених болесника појачано је лучење
допамина
Откривено је да је недостатак допамина на синапси
скопчано са Паркинсоновом болешћу
Ово обољење може да се јави и пре педесете године и
карактерише га успореност пацијента, неспособност
намерног покретања прстију, дрхтање руку, а касније и
целог тела, лоша контрола покрета, а касније и потпуна
немогућност њихове контроле.
Познати амерички глумац Мајкл Џеј Фокс већ годинама
болује од ове болести.
Лека још увек нема.
Више о томе – на овој адреси:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BF%D0%B
0%D0%BC%D0%B8%D0%BD
7. Ова супстанца се и као хормон лучи од
стране надбубрежне жлезде и у том
облику се назива адреналин.
Утиче на стање активитета организма.
Његов недостатак изазива депресивност, а
вишак – претерано активно понашање!
8. Неуротрансмитера има много различитих
врста, а овде је за пример наведено само
неколико. Истраживачи још откривају
нове. Кад год смо тужни, срећни,
уплашени или смо у неком другом
расположењу, ту је и нераздвојна пратиља
наше психе да то пропрати – биологија
нашег тела.
Ево још мало додатног материјала о
неуротрансмитерима:
https://www.youtube.com/watch?v=Cuwx6le
YVpA&list=PLd4h_cXguc0OK6ma3IkR1I2_3l-
NhB0EP&index=18