Симонида Вукобрат, 
септембар 2014.
Молекули одређеног хемијског састава 
смештени у малим мехурићима на крају аксона 
који их ослобађају када до њих доспе нервни 
импулс. Њихов задатак је да преносе 
(трансмитују) одређену енергију и 
информације до дендрита наредне нервне 
ћелије. 
Све се то дешава на месту званом синапса, тј, 
на међупростору између две нервне ћелије. 
Има преко сто познатих неуротрансмитера, а 
први је откривен пре пар десетина година. То 
је био ацетил-холин.
Неуротрансмитер задужен за стање наглашеног задовољства, 
еуфорије који још и: 
- Снижава осећај бола и чини могућом необичну мешавину 
екстремног задовољства и бола, тј. слатког уживања у извесним 
болним стањима 
- Подиже крвни притисак, убрзава дисање, уопште, буди 
организам 
- Смањује поспаност, повећава будност 
- Повећава сексуалну жељу, а при сексуалним активностима– 
појачано се и лучи! 
- Лучи се у активним спортским стањима 
- Пожељан је у првим данима менструалног циклуса јер снижава 
бол, а то девојка може да обезбеди благом физичком вежбом 
- Делује као природни наркотик, те временом, ако навикнемо 
организам на његово редовно лучење, постајемо зависни од 
одређене концентрације у организму, па ако она из неког 
разлога изостане, особа се осећа изузетно лоше, чак 
депресивно! То је разлог појаве да активни спортисти или 
редовни рекреативци осећају нервозу, апатију 
(безвољност) ако изостане редован и очекивани тренинг!
Први откривен неуротрансмитер 
Има важну улогу у процесима учења и памћења 
Недостатак ацетил-холина везан је са настанком 
Алцхајмерове болести, иако прави узроци обољења још увек 
нису откривени. Ова болест почиње релативно безазлено – 
особа заборавља догађаје новијег датума или, кад оде у 
продавницу не може да се сети свега што треба да купи. Али, 
како болест напредује, заборављање је све озбиљније, па 
пацијент заборавља и имена својих укућана или их на махове 
не препознаје; ако изађе – не зна да се врати кући и сл. На 
крају се “заборављају” и животно важне функције као што су 
једење и дисање. Век преживљавања је, просечно, 5 – 10 
година од момента дијагностиковања, а лека још увек нема. 
Више о овој болести види на овом сајту Википедије – 
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%86%D1%85%D0% 
B0%D1%98%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B1% 
D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82
Неуротрансмитер задужен за регулисање 
емоционалних стања, али и спавања, 
бодрости, бола. 
Недостатак изазива потиштеност, иначе га 
називају “хормоном среће” 
Узимање шоље топлог млека пред спавање 
утиче на продукцију серотонина и 
нормализовање процеса спавања, јер 
серотонин настаје из триптофана кога има у 
млеку, али и у чоколади (зато смо срећни и 
смирени кад једемо чоколаду), воћу.. 
Поједини лекови за лечење депресије су на 
бази серотонина.
Важан инхибиторни неуротрансмитер који регулише 
емоционално понашање, моторику и покрете. 
Код шизофрених болесника појачано је лучење 
допамина 
Откривено је да је недостатак допамина на синапси 
скопчано са Паркинсоновом болешћу 
Ово обољење може да се јави и пре педесете године и 
карактерише га успореност пацијента, неспособност 
намерног покретања прстију, дрхтање руку, а касније и 
целог тела, лоша контрола покрета, а касније и потпуна 
немогућност њихове контроле. 
Познати амерички глумац Мајкл Џеј Фокс већ годинама 
болује од ове болести. 
Лека још увек нема. 
Више о томе – на овој адреси: 
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BF%D0%B 
0%D0%BC%D0%B8%D0%BD
Ова супстанца се и као хормон лучи од 
стране надбубрежне жлезде и у том 
облику се назива адреналин. 
Утиче на стање активитета организма. 
Његов недостатак изазива депресивност, а 
вишак – претерано активно понашање!
Неуротрансмитера има много различитих 
врста, а овде је за пример наведено само 
неколико. Истраживачи још откривају 
нове. Кад год смо тужни, срећни, 
уплашени или смо у неком другом 
расположењу, ту је и нераздвојна пратиља 
наше психе да то пропрати – биологија 
нашег тела. 
Ево још мало додатног материјала о 
неуротрансмитерима: 
https://www.youtube.com/watch?v=Cuwx6le 
YVpA&list=PLd4h_cXguc0OK6ma3IkR1I2_3l- 
NhB0EP&index=18

Vrste neurotransmitera

  • 1.
  • 2.
    Молекули одређеног хемијскогсастава смештени у малим мехурићима на крају аксона који их ослобађају када до њих доспе нервни импулс. Њихов задатак је да преносе (трансмитују) одређену енергију и информације до дендрита наредне нервне ћелије. Све се то дешава на месту званом синапса, тј, на међупростору између две нервне ћелије. Има преко сто познатих неуротрансмитера, а први је откривен пре пар десетина година. То је био ацетил-холин.
  • 3.
    Неуротрансмитер задужен застање наглашеног задовољства, еуфорије који још и: - Снижава осећај бола и чини могућом необичну мешавину екстремног задовољства и бола, тј. слатког уживања у извесним болним стањима - Подиже крвни притисак, убрзава дисање, уопште, буди организам - Смањује поспаност, повећава будност - Повећава сексуалну жељу, а при сексуалним активностима– појачано се и лучи! - Лучи се у активним спортским стањима - Пожељан је у првим данима менструалног циклуса јер снижава бол, а то девојка може да обезбеди благом физичком вежбом - Делује као природни наркотик, те временом, ако навикнемо организам на његово редовно лучење, постајемо зависни од одређене концентрације у организму, па ако она из неког разлога изостане, особа се осећа изузетно лоше, чак депресивно! То је разлог појаве да активни спортисти или редовни рекреативци осећају нервозу, апатију (безвољност) ако изостане редован и очекивани тренинг!
  • 4.
    Први откривен неуротрансмитер Има важну улогу у процесима учења и памћења Недостатак ацетил-холина везан је са настанком Алцхајмерове болести, иако прави узроци обољења још увек нису откривени. Ова болест почиње релативно безазлено – особа заборавља догађаје новијег датума или, кад оде у продавницу не може да се сети свега што треба да купи. Али, како болест напредује, заборављање је све озбиљније, па пацијент заборавља и имена својих укућана или их на махове не препознаје; ако изађе – не зна да се врати кући и сл. На крају се “заборављају” и животно важне функције као што су једење и дисање. Век преживљавања је, просечно, 5 – 10 година од момента дијагностиковања, а лека још увек нема. Више о овој болести види на овом сајту Википедије – http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%86%D1%85%D0% B0%D1%98%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B1% D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82
  • 5.
    Неуротрансмитер задужен зарегулисање емоционалних стања, али и спавања, бодрости, бола. Недостатак изазива потиштеност, иначе га називају “хормоном среће” Узимање шоље топлог млека пред спавање утиче на продукцију серотонина и нормализовање процеса спавања, јер серотонин настаје из триптофана кога има у млеку, али и у чоколади (зато смо срећни и смирени кад једемо чоколаду), воћу.. Поједини лекови за лечење депресије су на бази серотонина.
  • 6.
    Важан инхибиторни неуротрансмитеркоји регулише емоционално понашање, моторику и покрете. Код шизофрених болесника појачано је лучење допамина Откривено је да је недостатак допамина на синапси скопчано са Паркинсоновом болешћу Ово обољење може да се јави и пре педесете године и карактерише га успореност пацијента, неспособност намерног покретања прстију, дрхтање руку, а касније и целог тела, лоша контрола покрета, а касније и потпуна немогућност њихове контроле. Познати амерички глумац Мајкл Џеј Фокс већ годинама болује од ове болести. Лека још увек нема. Више о томе – на овој адреси: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BF%D0%B 0%D0%BC%D0%B8%D0%BD
  • 7.
    Ова супстанца сеи као хормон лучи од стране надбубрежне жлезде и у том облику се назива адреналин. Утиче на стање активитета организма. Његов недостатак изазива депресивност, а вишак – претерано активно понашање!
  • 8.
    Неуротрансмитера има многоразличитих врста, а овде је за пример наведено само неколико. Истраживачи још откривају нове. Кад год смо тужни, срећни, уплашени или смо у неком другом расположењу, ту је и нераздвојна пратиља наше психе да то пропрати – биологија нашег тела. Ево још мало додатног материјала о неуротрансмитерима: https://www.youtube.com/watch?v=Cuwx6le YVpA&list=PLd4h_cXguc0OK6ma3IkR1I2_3l- NhB0EP&index=18