opis moždanih funkcije, podela mozga, uloga neurotransmitera uopšte i pod uti

1. Утицај дрога на промет
неуротрансмитера у мозгу
 Ученик: Миливоје Златковић II 5
 Професор: мр Љиљана Симоновић
 Школа: Гимназија “Бора Станковић”
Врање
 Предмет: Психологија

2. Утицај дрога на промет
неуротрансмитера у мозгу и
стварање болести зависности
корелација биологије и
психологије

3. Органска основа психичког живота
1. Нервни систем
2. Чула (рецептори)
3. Ефектори (мишићи и жлезде)

4. Улоге нервног система
1. Регулише рад органа и повезује их у
целину
2. Повезује организам са спољашњом
средином
3. Кора великог мозга је основа свих
психичких процеса, особина и свести

5. Подела нервног система
1. Централни нервни систем
а) мозак
б) кичмена мождина
2. Периферни нервни систем
а) аутономни: симпатикус и
парасимпатикус
б) соматски: нерви у чулима, мишићима

6. Средњи мозак
- Таламус
- Хипоталамус
Задњи мозак
- Понс и продужена мождина
- Мали мозак

7. Делови мозга
Предњи мозак:
- Велики мозак
- Хипокампус
- Лимбички систем

8. Грађа мозга

9. Мождана кора

10. Локализација психичких процеса

11. Грађа нервне ћелије

12. Преношење надражаја преко
синапси

15. Деривати дрога се таложе у
мијелинској опни неурона

16. Дрога смањује запремину мозга

17. Злоупотреба кокаина трајно оштећује
мозак стварањем рупа у мозгу

18. Неуротрансмитери
(преносиоци нервног надражаја
или импулса)

23. Врсте неуротрансмитера
 Ацетилхолин
 Адреналин (епинефрин)
 Нор-адреналин (норепинефрин)
 Серотонин
 Допамин
 ГАБА

24.  Ацетилхолин има важну улогу при учењу и памћењу.
Недостатак изазива Алцхајмерову болест
 Адреналин даје активност организму
 Нор-адреналин регулише стрес и припрема организам за борбу
или бег
 Серотонин регулише емоције, спавање и бол и даје осећање
среће организму
 Допамин је инхибитор – кочи неконтролисано понашање,
регулише рад моторних зона и расположење. Недостатак
изазива Паркинсонову болест
 ГАБА је најраспрострањенији и инхибиторни неуротрансмитер и
има утицај на неуронске процесе

25. Настанак зависности од дрога
Чиниоци који утичу на стварање зависности
 Дејство дрога
 Личност (особине, мотивација)
 Средина (утицај вршњака)
Фазе у настанку зависности
 Дружење са наркоманом – експериментисање
са дрогом
 Повремено узимање (фаза наркофила)
 Зависност (фаза наркомана)

26. Начини деловања дрога
1. Имају исти начин деловања као и
неуротрансмитери
2. Блокирају, коче учинке
неуротрансмитера
3. Делују на процес отпуштања
неуротрансмитера из неурона
Дроге мењају хемијске поруке ћелија у
мозгу!

27. Дејство појединих дрога на рад
нервног система

28. Последице деловања дрога
1. Психичка зависност
2. Телесна зависност
3. Апстиненцијални синдром
4. Пад толеранције на дроге

29. Деловање никотина на мозак
Никотин је сличан ацетилхолину

30. Деловање никотина на мозак
 Психоактивни састојак дима, одговоран за
развој зависности пушења
 Пушење – навика, јака психичка и блага
физичка зависност
 Пушење: повећано расположење, убрзани рад
срца, повећани притисак, прерасподела глукозе
у мишићима, подизање глукозе у крви
 Седатив и стимуланс
 Сличан ацетилхолину по хемијској структури

31. ЛСД блокира серотонин у синапси, умањује број
серотонинских рецептора који преносе
информације у мозак, мења допаминске рецепторе
изазивајући халуцинације

32. Деловање ЛСД-а на мозак
 ЛСД-25 (лизергична киселина) – најјача
синтетичка дрога
 Халуцигена дрога, блокира серотонин, умањује
број серотонинских рецептора
 Делује на мозак преко допаминских рецептора.
 Мења опажање (јављају се халуцинације)
 Повећава тртенутно психичко стање:
- позитивно расположење = пријатан доживљај
- непријатно расположење = непријатан доживљај

33. Деловање кокаина на мозак
 Узрокује
нагомилавање
допамина
 Изазива осећање
еуфорије и снаге

34. Деловање канабиноида
марихуана, хашиш
ТХЦ

35. Деловање алкохола на мозак
етанол делује на ГАБА неуротрансмитер

36. Деловање алкохола на мозак
 У мањим количинама као стимуланс
 У већим количинама као депресор
средњег дела нервног система
 Мења расположење, понашање, узрокуј
дехидратацију и губитак телесне тежине
 Брзо делује
 Делује на ГАБА састав мозга
 Алкохол снижава интелектуалне
способности особе

37. Деловање опијата на мозак
Таложење допамина
у делу мозга за
награду

38. Деловање клупских дрога
 Екстази повећава:
 допамин,
 серотонин и
норадреналин
 Дроге силовања: Рохипнол, ГХБ, Кетамин

39. Дроге силовања - Рохипнол
 Делује на хипокампус
 Јак хипнотик из групе
бензодиазепама
 Може се користити у
облику таблете или
растворен у пићу
 Може изазвати губитак
памћења
 Омамљује жртву – дрога
за силовање
 Жртва не може пружити
отпор силоватељу

40. Најопаснија је прва дрога
Најбољи начин заштите од
дроге:
НЕ ПРОБАТИ ЈЕ!
Можда ћемо пожелети још
једном и још само једном...