Mišićni sistem čoveka, građa i tipovi mišićnih ćelija, mišićno tkivo, tipovi mišića, uloga mišićnog sistema, veze mišića i kostiju, veze mišića i nerava
Mišićni sistem čoveka, građa i tipovi mišićnih ćelija, mišićno tkivo, tipovi mišića, uloga mišićnog sistema, veze mišića i kostiju, veze mišića i nerava
2. Чулни органи
Основна улога нервног система је да управља и регулише рад свих осталих органских
система у организму и да их прилагоди спољашњој и унутрашњој средини, а да би у томе
успео помаже му систем чулних органа.
Свако чуло се састоји од чулног органа,сензитивног и нервног влакна и центра у
мозгу.Чулни органи региструју промене у средини и те информације шаље путем осећајних
нервних влакна мозгу који даје информације за одређену реакцију.
3. Врсте чулних органа
Чулна ћелија или рецептор је специјализована нервна ћелија која прима информације
(надражаје) из спољашње или унутрашње средине.
Механорецетори - Чулни органи за пријем механичких дражи (притисак, додир, слух)
Фоторецептори - Чулни органи за пријем светлосних дражи (вид)
Терморецептори - Чулни органи за пријем термичких дражи
Хеморецептори - Чулни органи за пријем хемијских дражи
4. Кожа
Највећи чулни орган на нашим телима је КОЖА.
У њој се налазе рецептори за топло и хладно, осећај за додир и притисак, али и рецептори за
бол.
Кожа представља омотач тела који је у
непосредном додиру са спољашњом
средином. Боја коже зависи од стања
крвних жилица и количине пигмента.
Кожа је у контакту са окружењем и
представља прву линију одбране од
спољашњих фактора.
5. Чула за притисак и додир
Посвуда у кожи и слузокожи усне и носне шупљине смештена су чула (чулне ћелије и чулна
телешца) за притисак и додир. Код човека највише их има на врховима прстију, језику,
уснама и врату, док их најмање има на леђима. Овим чулима придружују се слободни
нервни завршеци у разним деловима тела, па и у корену длаке. Притисак или додир у
овим рецепторима, тј. чулним ћелијама и телaшцима, стварају импулсе који се осећајним
нервним влакнима преносе до посебних осећајних центара у мозгу. У центрима се ствара
утисак бола или додира, затим осећај облика, тврдоће, влажности или других својстава
предмета који се додирује. Сам осећај додира ствара се када се кожа под притиском на
том месту угне, кроз њене ћелије се преноси притисак на чулна телaшца или огранке
осетљивог нерва
6. Чуло бола
Ово чуло најчешће се налази у кожи, мишићима, тетивама, покосници и зглобним чаурама
те и у другим унутрашњим органима. Због таквог положаја овог чула, оно се назива и чуло
дубоке осетљивости. Ово чуло људском организму даје обавештења о стању и
међуодносима појединих органа и делова тела у простору. На основу надражаја његових
рецептора ствара се осећај боли, притиска у крвним судовима, глади, жеђи, потребе
пражњења мокраћног мехура и црева и др. Занимљиво је да осећај бола могу изазвати
дражи различите нарави: убоди, ударци, електрична струја, јаке киселине, врелина и др.
Чуло бола има важну улогу јер упозорава организам на различите опасности
Ноциоцептори-рецептори за бол при површини коже
7. Терморецептори
Чула за осећање високих и ниских температура су међусобно одвојени.
Чуло за топлоту- Ова чулна телашца смештена су нешто дубље у кожи. Највише их има на
уснама, образима, рукама и неким деловима лица (капци). Такав распоред даје овим
деловима тела осетљивост на топлоту и на тај начин се организам обавештава о местима
угрожености топлотом.
Чуло за хладноћу- Ова чулна телашца, осетљива на хладноћу, су одвојена од претходних, а
смештена су под самом површином коже па су зато врло осетљива. Има их на леђима и
грудима, табанима.
Чула за топлоту и хладноћу обављају важну улогу у одржавању сталности телесне
температуре људског организма. На основу информација које прикупљају ова чула посебни
механизми спречавају, у одређеним границама, хлађење и прегрејавање тела или делова
тела.
8. Чулне ћелије и телашца
Маркелови дискови (ћелије)- додири
Мајснерова телашца-фини (нежни) додири
Руфинијева телашца-додир,притисак,терморецептор
Пачинијева телашца-притисак
Краусерова телашца- терморецептор
10. Нега и болести кожних чула
За негу коже најважнији поступак је уклањање разноврсне прљавштине, осушеног зноја...
То се чини редовним прањем тела топлом водом, четком и сапуном. Код топлих и хладних
купки важно је придржавати се опћеважећих правила о могућностима подношења
крајности (претопло, превише хладно) чему су највише изложена управо чула. При заштите
суве коже потребно је водити рачуна о квалитету и садржају крема.
Кожна чула треба чувати од прекомерног УВ зрачења, јер је оно, између осталог, и један од
најчешћих узрока рака коже.
Различита обољења коже свакако утичу и на функције кожних чула. Кожа оштећена
пликовима насталим терњем или усљед различитих, нпр. инфективних болести (бактерије,
гљивице, паразити) мање је осетљива или је сасвим неосетљива.
11. Исход
Која је улога коже као као чулни орган?
Ноциоцептори су?
Какав је међусобни положај терморец.
Зашто је нега коже важна?
Региструје температуру,бол,притисак,додир...
Рецептори за бол
Међусобно су одвојени
Да би се избегле болести чулних органа (кожне болести)