Značaj vode za život biljaka

1. Značaj vode za život
biljaka
Damnjanović Ivana

2. Voda-najobilniji sastojak mnogih biljaka
• Lubenica, paradajz
(preko 94% vode)
• Stariji listovi,
stabla-oko 80%
vode
• Semena-5-10%
vode

3. Kako biljka prima vodu?
• Biljke koje žive u vodenoj sredini primaju vodu
celom svojom površinom.
• Kod kopnenih biljaka obično je samo koren u
dodiru sa vodom, pa je tokom evolucije postao
posebno prilagodjen za obavljanje te funkcije.

4. Difuzija i osmoza
• Difuzija je transport materija iz sredine sa
većom u sredinu sa manjom
koncentracijom (niz hemijski gradijent) sve
dok se koncentracije ne izjednače.

5. • Osmoza se javlja kad su koncentracije rastvora sa
dve strane membrane različite.
• Dolazi do prelaska molekula rastvarača kroz
membranu kako bi se izjednačile koncentracije sa
obe strane membrane.
• Molekuli rastvarača se kreću iz sredine sa
manjom koncentracijom u sredinu sa većom
koncentracijom rastvorenih supstanci.

8. Biljna ćelija
• Ćelijski zid je
elastičan
• Voda prodire u
vakuolu
• U vakuoli su
rastvoreni minerali,
šećeri itd.-
koncentrovan
rastvor

9. • Rastvor u vakuoli je koncentrovaniji nego
rastvor koji u ćeliju ulazi iz spoljašnje
sredine
• Ima veći OSMOTSKI PRITISAK (OP)
• Kada je ćelija u razblaženom rastvoru voda
u nju ulazi

10. • Tada se vakuola širi i potiskuje
protoplazmu uz ćelijski zid
• Ćelijski zid se isteže do određene veličine
• Pritisak ćelijskig sadržaja na zid se naziva
TURGOROV PRITISAK (T)

11. • Turgorovom pritisku se suprotstavlja
PRITISAK ĆELIJSKOG ZIDA (ZP)
• SILA USISAVANJA
S=OP-ZP
• Ako u ćeliji ima malo vode, sadržaj u
vakuoli je koncentrovan
• Tada su turgorov pritisak i zidni pritisak
jednaki nuli: T=ZP=0

13. • Tada je sila usisavanja jednaka osmotskom
pritisku
• U takvoj situaciji ćelija prima vodu,
vakuola se širi, raste turgorov pritisak koji
u jednom trenutku postaje jednak
osmotskom T=OP
• Tada ćelija prestaje da uzima vodu
• Sila usisavanja je jednaka nuli

15. • Zemljišni rastvor ima nizak osmotski
pritisak tako da biljka jako lako uzima
vodu
• Tada je hidrostatički pritisak zemljipnog
rastvora blizu nule
• Sušenjem zemljišta hidrostatički pritisak
postaje negativan
• Ovo je prepreka za upijanje vode

18. Šta je korenov pritisak?
• To je sila koja vodu potiskuje naviše iz parenhima
korena u ksilem
• Dokazi postojanja korenovog pritiska je pojava
kapi tečnosti na:
- preseku stabla odmah iznad korena (eksudacija),
- na presečenim granama vinove loze (plač ili
suzenje) i
- po obodu listova kod mladih zeljastih biljaka
(gutacija)

20. • Osmotski pritisak eskudata je viši od
osmotskog pritiska u zemljištu
• Smatra se da žive parenhimske ćelije korena
aktivnim transportom prenose jone u unutrašnjost
ksilemskih sudova pa rastvor u sudovima postaje
koncentrovaniji od ćelijskog soka u vakuolama
parenhimskih ćelija.
• Ta razlika omogućuje da voda osmotskim putem
prelazi iz parenhima u ksilemske sudove korena i
penje se u njima !!!

21. Dalje kretanje vode
kroz ksilemske
elemente
stabla u listove ?
Na taj tok vode
uglavnom utiče sila
koja se razvija
usled transpiracije !

23. Transpiracija
To je pojava odavanja vode
u obliku vodene pare
u atmosferu preko
nadzemnih delova biljke
• Intenzitet transpiracije
se meri količinom vode
odate sa jedinice površine
lista u jedinici vremena
(grami vode / dm2 / sat)
• Vrste transpiracije:
1) kroz kutikulu lista
2) kroz otvore na stablu - lenticele
3) kroz stome - može se delimično
regulisati

24. Građa stominog aparata
Stome su intercelulari u listovima biljaka
• Stomin aparat čine:
1. Ćelije zatvaračice pasuljastog oblika sa tankim spoljašnjim i
debelim unutrašnjim zidovima
2. Ćelije pomoćnice (susedne ćelije sa kojima se dodiruju
zatvaračice svojim tankim zidovima)
3. Intercelular ispod zatvaračica - stomina komora

25. • Otvaranje i zatvaranje stoma reguliše se promenom
turgorovog pritiska u zatvaračicama i pomoćnicama
• Na svetlosti zatvaračice uzimaju jone kalijuma iz okolnih
pomoćnica što ima za posledicu porast njihove sile usisavanja
i otvaranje stoma
• Kod većine biljaka stome su noću zatvorene