Тела васкуларних биљака чине различита биљна ткива. Груписана ова ткива граде биљне органе- вегетативне (корен, стабло и лист) и репродуктиве (цвет, плод и семе).
2. Деловање биљних хормона
Биљни хормони су
хемијске супстанце
које производе
одређене биљне ћелије.
Имају утицаја на
остале ћелије.
3. Ћелије које стварају хормоне се најчешће налазе у
вегетационим купама стабла, листова, корена.
У вегетационој купи се налазе творна ткива.
Код биљака са семеном је у вегетационој купи
већи број матичних ћелија.
Хормони настају у биљним творним ткивима.
4. Деобом ћелија творних
ткива настају трајна
ткива и биљка расте.
5. Биљни хормони се
преносе проводним
снопићима.
Хормони се везују за
протеине у ћелијској
мембрани и имају улогу
сигналних молекула-
покрећу или заустављају
неки процес.
6. Сви процеси зависе од
биљних хормона
(клијање, цветање,
сазревање плодова
итд.).
8. Гиберелини су добили
назив по гљиви
Giberella.
Ова гљива паразитира
на пиринчу.
Заражене биљке су
брже расле.
9. Биљне ћелије такође производе
гиберелине.
Поспешују клијање, развој већих
цветова и плодова, издуживање
делова стабла између листова.
Утичу да број цветова на биљци
буде смањен.
10. Употреба биљних хормона
Примена у пољопривреди.
Монокултура (гајење једне врсте).
Корови могу ометати раст гајених врста.
Коришћење хербицида који могу бити биљни
хормони добијени вештачким путем.
Утичу на коров али не и на гајене врсте.
11.
12. Постоје гиберелини који се користе у
виноградарству у циљу добијања
крупнијег плода без семена.