Praistorija, Prezentacija iz istorije

1. Praistorija
(od Veštog do Savremenog
čoveka)
Kristian Tomić III2

2. Otkrivanje praistorije
ARHEOLOGIJA
FOSILI ARTEFAKTI

3. FOSILI
Fosili
Fosili su sacuvani ostaci-ili druge vrste
tragova zivotinja,biljaka I drugih
organizama.
Antropolozi su ljudi koji se bave
proucavanjem skeletnih ostataka zivih
organizama.
Arheologija
Arheologija je nauka koja izucava
materijalne ostatke kao I sve uocljive
tragove ljudskih delatnosti.
Arheolozi su ljudi koji se bave proucavanjem
artefakata, koji na osnovu izgleda predmeta
I mesta na kome je pronadjen mogu da
objasne zivot ljudi u praistoriji.
C-14 metoda
Najpoznatija tehnika merenja starosti
ostataka zove se merenje radioaktivnog
ugljenika C-14.
Merenjem kolicine C-14 u kostima moze se
utvrditi vreme smrti zivih organizama do 50
000 godina.
Kliknite i dodajte tekst

4. Starije kameno doba(Paleolit)
 Paleolit ili starije kameno doba, je period koji se proteže od pre 2,6 miliona
godina do 10.000. godine p. n. e. Obeležio ga je nastanak i razvoj hominida
i prvobitnog oruđa i oružja, najčešće od kamena (treba napomenuti da su
nađeni i ostaci oruđa i oružja i od kosti i roga) po čemu i dobija naziv
kameno doba. Antropolozi su proučavanjem skeletnihostataka mogli da
odrede fizičkeosobine tadašnjih organizama.
 Sama reč paleolit potiče od grčke složeniceπαλαιολιθικός - od reči -
παλαιός - „star“ i λίθος - „kamen“.

5. Srednje kameno doba(Mezolit)
 Mezolit (grčki mesos - srednje i lithos - kamen) ili srednje kameno doba, je period
praistorije koji označava prelaz paleolita (starijeg kamenogdoba) u neolit
(mlađe kameno doba). Trajao je od kraja ledenog doba (pre 10.000 godina)
do pojave zemljoradnje, odnosno neolita.
 Na Balkanu, mezolit traje od sredine 9 milenijuma pre nove ere do kraja 6
milenijuma pre nove ere, na teritoriji srednje Evrope do kraja 3 milenijuma a na
Bliskom istoku do kraja 7 milenijuma pre nove ere. Tokom mezolita, kao staništa, i
dalje se koriste pećine i potkapine, ali se javljaju i prva trajna naseljana
obalama reka, jezera i mora. Karakteristična je pojava tzv. mikrolitskih oruđa,
veoma malih dimenzija koji su služili kao projektili ili vrhovi kopalja i usađivani su u
drvene drške. Pored sakupljanja plodova i lova, mezolitske zajednice su svoj
opstanak zasnivale i većim delom i na ribolovu i kao posledica toga, osobeni su
i novi tipovi koštanog i kamenog oruđa i oružja (sekire, udice, klopke, mreže,
harpuni). Ponekada se mezolit označava i pojmom epipaleolit i protoneolit.

6. Mlađe kameno doba(Neolit)
 Neolit (od složenice grč. νεολιθικός, νεο -nov i λίθος - kamen) ili mlađe
kameno doba, je period praistorije u kome je čovek potpuno ovladao
proizvodnjom i upotrebom oružja i oruđa od glačanog kamena, a
presudna je i izrada grnčarije od pečene zemlje,kao i pripitomljavanje
životinja i obrađivanje zemlje, pojava stalnih urbanih i protourbanih naselja i
sedalački način života. Ljudi su živeliu zemunicama i sojenicama (kuće na
drvenim stubovima u vodi). Društvo se delilo na rodove, bratstva i plemena.
Keramika se ukrašava, javljase figuralna plastika i različiti predmeti kultnog
karaktera.

7. Prva čovekolika bića - HOMINIDI
 Prva čovekolika bića su bili hominidi. Više su ličilina majmune ali su po
uspravnom držanju i konstrukciji šake podsećali na čoveka. Pojavilisu se na
Zemlji pre oko 3.5 miliona godina na području Afrike. Ričard Liki sin čuvehih
antropologa Luisa i Meri Liki pronašao je u Keniji 1969. godine prvu
kompletnulobanju hominida koji je u naučnoj klasifikaciji označen kao vrsta
australopitekusa.

9. Vešti čovek pravi oruđe - HOMO HABILIS
 Pre oko 2 miliona godinau Africi se pojavio prvi pravi čovek. On se izgledom još
uvek razlikovao od današnjeg čoveka. Bio je nešto viši od hominida i imao je
veći mozak alije još uvek hodao pogrbljen a telo mu je bilo obraslo dlakom.
Sporazumevao se kricimai pokretima ruku a ono što ga je činilo čovekom bila je
veština pravljenja oruđa. Zato su ga naučnici nazvali vešt čovek- homo habilis.
Njegovo oruđe bio je običan kamen oštrih ivica koji je dobijao udaranjem
većeg kamena o stenu. Izrada prve alatke označavapočetak starijeg
kamenog doba. Homo habilis ili vešti čovek je oštrim kamenom mogao da
razbije orahovu ljusku ili kornjačin oklop, da otvori školjku ili da ubije glodara ali
ne i da lovi veće životinje. Hranio se uglavnom biljkama, jestivim plodovima,
puževima i skakavcima. Stalno je bio u pokretu tragajući za hranom, nije imao
stanište a u slučaju nepogode sklanjao se pod prirodne zaklone, kao što su
nadstrešnice od stenja. U pećine nije ulazio jer su ih naseljavali jači od njega-
pećinski lav, sabljasti tigar i drugi mesožderi. Vešti čovek je koristio vatru za
grejanje i odbranu od životinja ali samo ako bi je našao u prirodi. Kretao se u
grupama čija je veličinazavisila od raspoložive hrane. Prve ljudske zajednice su
se sastojale od verovatno 15 do 20 članova, nazivamo ih čopor ili horda pošto
je u njima kao i kod mnogih životinja pravo jačeg, vođaje uvek bio najsnažniji
muškarac.

11. Uspravljen čovek pali vatru(homo
erectus)
 Homo erektus (lat. Homo erectus — „uspravan čovek”,od lat. ērigere —
„podignuti, uspraviti”) izumrla je vrsta hominina iz roda Homo koja je živela
tokom celog pleistocena. Smatra se da je nasledio forme Australopiteka i
da je predak Homo sapijensa. Kao i Australopiteci,i erektus forme
naseljavale su područje Afrike. Zbog prirodnih odlikaAfrike, meso je postalo
dominantno u ishrani. Uspravni ljudi erektus forme naviknuti su na mesnu
ishranu, a koriste i vatru, tako da se pretpostavlja da su oni započeli ishranu
karakterističnu za modernog čoveka. Vatru nisu znali da proizvode, već su
je koristili iz prirode. Najstariji podaci o vatri potiču sa lokalitetaKobi Fora u
istočnoj Africi (1.500.000/1.400.000 godina), ali pouzdani podaci o upotrebi
vatre datiraju iz perioda pre 800/700 000 godina na dva nalazišta, Eskalp u
Francuskoj, Cukutjen u Kini. Takođe se za erektuse vezuje i kanibalizam.
Veruje se da se kod njih razvio govor.

12.  Homo Erektus ima centre za govor koji su smesteni u brokinim kvrgama. To
su dva udubljenja sa unutrašnje strane čeone kosti koja predstavljaju otisak
centara za govor koji su postojali u mozgu. Stariji homo erektus nije znao
artikulisano da govori.Do tog zaključka se došlo analizom građe kičmenih
pršljenova. Bio je uspravan, zdepaste građe. Mozak mu je bio oko 30%
manji od mozga savremenog čoveka.
 Karakteristike homo erektusa:
 starost - (?)1,5 miliona godina - 200.000 godina
 visina tela - 160-165 cm
 moždana zapremina- 700-1.000cm³
 odlike lobanje:neznatno presvođavanje moždanog dela lobanje, nadočni
lukovi masivni i naglašeni,postorbitalno stezanje slepoočnog ugla, koštani
zidovi veoma debeli, u okcipitalnoj projekciji širina lobanje leži nisko
 odlike lica: velika širina nosnog otvora, mandibula velika i masivna, kao i
zubi, obradak ravan, očnjaci nešto više odvojeni
 postkranijalni skelet ima karakteristike hominida
 kultura: kultura kamenihjezgra, počinje upotreba vatre
 oblast rasprostiranja: jugoistočna Azija, centralna Evropa, severna i istočna
Afrika.

14. Razuman čovek(homo sapiens)
 Homo sapiens (lat. Homo sapiens — „čovjek umni”, „čovjek razumni”) jeste
binomna nomenklatura, odnosno naučno ime ljudske vrste. Homo (lat.
Homo — „čovjek”). To je rod porodice Hominidi (lat. Hominidae), koji —
pored današnjeg čovjeka— uključujei neandertalce (lat. Homo
neanderthalensis) i mnoge druge izumrlepripadnike porodice Hominidi.H.
sapiens je jedina preživjela vrsta roda Homo. Današnji ljudi su podvrsta
anatomskihmodernih ljudi Homo sapiens sapiens, koji se razlikuju od onoga
oblika za koga se tvrdilo da je njihov direktni predak, a to je: Homo sapiens
idaltu. Inteligencija i prilagodljivost vrste Homo sapiens dovela ju je do
pozicije nesumnjivo najuticajnije vrste na planeti. To se posebno odnosi na
posljednjih desetak hiljada godina, kada biološkaevolucija srasta u
neraskidiv splet sa kulturnom evolucijom. Od svojih prapočetaka, kultura, uz
neviđeno ubrzanje sve djelotvornije prilagodjavanje čovjeka na njegovo
mjesto u opštoj ekonomiji prirode.

15. Neandertalac
 Neandertalac (lat. Homo neanderthalensis, Homo neanderthalensis ili Homo
sapiens neanderthalensis) je naziv za poseban tip praistorijskog čoveka koji je
naseljavao Evropu i deo Azije od pre oko 400.000 do 40.000 godina. Ime je
dobio po dolini reke Neander, kod Diseldorfa u Nemačkoj, gde su pronađeni
njegovi ostaci 1856 godine.
 Oni su bili viši i snažniji od današnjih ljudi. Imali su veći mozak, ali nisu bili
inteligentniji. Imali su snažne vilice i zube, oštru bradu izbačenu napred, nisko
iskošeno čelo i izbačene arkade.
 Bili su izuzetni lovci, koristili su kremeno koplje, kremenu sekiru i bole. Često su se
sklanjaliu pećine jer su one imale približnu temperaturu i leti i zimi. Za stanovanje
su koristili samo prednji deo jer je unutrašnjost bila mračna i vlažna.
 Neandertalci se datuju u 120.000 do 350.00 godina. Smatra se da su bili viši i
snažniji od sapijensa, visoki od 160 do 165 cm, moždane zapremine 1.200-1.600
cm³.

16.  Sudeći prema sačuvanim lobanjama, imali su snažne vilice i zube, oštru
bradu izbačenu napred, nisko iskošeno čelo i izbačene arkade. Bili su
izuzetni lovci, koristili su kremeno koplje, kremenu sekiru i bole (kamenje
privezano za kožne kaiševe koje se vrteći u krug baca daleko i obmotava
oko životinjskih nogu). Često su se sklanjali u pećine jer su one imale
približnu temperaturu i leti i zimi, koristili su samo prednji deo.
 Neandertalci su prvi sahranjivali mrtve uz određene ceremonije.U grobove
su stavljali hranu, cveće i oružje, što ukazuje na to da su verovali u zagrobni
život. S pažnjom su sahranjivali i one koji nisu bili sposobni za rad.
 Neandertalci su takođe prvi praistorijski ljudi za koje se zna da su živeli u
okviru porodice. Život u paru i vezanost za zajedničko potomstvo
predstavljaju veliki napredak u razvoju ljudskog društva.

17. Savremen čovek(homo sapiens
sapiens)
 Između 35000 i 20000 godina p.n.e. praistorijski ljudi su unapredili izradu
lovačkog oružija i napravili nova, kao što su luk i strela, koštana udica i
bodljikavi harpun. Otkrili su i koštanu iglu, što im je omogućilo da šiju odeću,
kožne čamce i da izrađuju nakit. Oni i dalje žive nomadskim načinom
života, ali se zahvaljujući bogatom ulovu, zadržavaju se duže na jednom
mestu.
 Oko 20000 p.n.e. počeli su da prelaze iz Azije u Australiju na čamcimai
splavovima, a u Ameriku kopnom, na mestu današnjeg Beringovog
moreuza. Ovom naprednijem praistorijskom čoveku naučnici su dali latinski
naziv homo sapiens sapiens, što znači veomarazuman čovek. Zovuga i
savremeni čovek.
 Pripadnici ove vrste su i Kromanjonci, koji su se pojavili u Evropi pre oko
35000 godina p.n.e.

20. KRAJ