Značaj hrane, sastav hrane

1. ХРАНА И ИСХРАНА
Б1
РАЗМЈЕНА МАТЕРИЈА И
ЕНЕРГИЈЕ

2. ЗНАЧАЈ ХРАНЕ
СНАБДЈЕВА ТИЈЕЛО
ЕНЕРГИЈОМ

3. ЗНАЧАЈ ХРАНЕ
ОБЕЗБЈЕЂУЈЕ
МАТЕРИЈЕ ЗА
РАСТ И
ОБНАВЉАЊЕ
ТИЈЕЛА

4. ЗНАЧАЈ ХРАНЕ
ПОМАЖЕ У БОРБИ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ

5. САСТАВ ХРАНЕ
• ХРАНА СЕ
САСТОЈИ ОД
ХРАНЉИВИХ
МАТЕРИЈА, ВОДЕ,
МИНЕРАЛНИХ
СОЛИ И
ВИТАМИНА

6. ХРАНЉИВЕ МАТЕРИЈЕ
• ХРАНЉИВЕ
МАТЕРИЈЕ СУ
УГЉЕНИ ХИДРАТИ
(5% ТЕЖИНЕ
ТИЈЕЛА), МАСТИ
(10%) И
БЈЕЛАНЧЕВИНЕ
(18%)

7. УГЉЕНИ ХИДРАТИ ИЛИ ШЕЋЕРИ
УГЉЕНИ ХИДРАТИ
СУ ОСНОВНИ
ИЗВОР ЕНЕРГИЈЕ
У НАШЕМ ТИЈЕЛУ.
СОКОВИ, КОЛАЧИ,
СЛАДОЛЕД САДРЖЕ
МНОГО ШЕЋЕРА.
УНОШЕЊЕ МНОГО
ШЕЋЕРА МОЖЕ
ДОВЕСТИ ДО
ГОЈАЗНОСТИ.

9. • ЈЕДНА КОКА -
КОЛА САДРЖИ
ОКО 30 ГРАМА
ШЕЋЕРА (8
КАШИЧИЦА)

10. УГЉЕНИ ХИДРАТИ ИЛИ ШЕЋЕРИ
ГЛУКОЗА И
ФРУКТОЗА СУ
МОНОСАХАРИДИ.
СЛАТКОГ СУ УКУСА
И ЛАКО СЕ
РАСТВАРАЈУ У
ВОДИ.

11. УГЉЕНИ ХИДРАТИ ИЛИ ШЕЋЕРИ
САХАРОЗА ЈЕ
ДИСАХАРИД И
ДОБИЈА СЕ ИЗ
ШЕЋЕРНЕ РЕПЕ

12. Фруктозу налазимо у воћу

13. УГЉЕНИ ХИДРАТИ ИЛИ ШЕЋЕРИ
СКРОБ ЈЕ
ПОЛИСАХАРИД КОЈИ
СЕ САСТОЈИ ОД
МНОГО МОЛЕКУЛА
ГЛУКОЗЕ.
ГЛИКОГЕН ЈЕ
ПОЛИСАХАРИД
НАСТАО ОД ГЛУКОЗЕ
А НАЛАЗИ СЕ У
ЈЕТРИ

14. ГЛИКОГЕН

15. УГЉЕНИ ХИДРАТИ ИЛИ ШЕЋЕРИ
• ЦЕЛУЛОЗА ЈЕ
ПОЛИСАХАРИД.
НАЛАЗИ СЕ У
БИЉНОЈ ХРАНИ И
ПОБОЉШАВА РАД
ЦРИЈЕВА

16. БЈЕЛАНЧЕВИНЕ
• БЈЕЛАНЧЕВИНЕ СУ
ВАЖНЕ ГРАДИВНЕ
МАТЕРИЈЕ ЗА
МИШИЋЕ, КОЖУ,
КОСТИ, ЗУБЕ,
НОКТЕ, КОСУ.
• БЈЕЛАНЧЕВИНЕ
ГРАДЕ ЕНЗИМЕ И
АНТИТИЈЕЛА.

17. БЈЕЛАНЧЕВИНЕ
• БЈЕЛАНЧЕВИНА
ИМА У МЕСУ,
МЛИЈЕКУ, ЈАЈИМА
И МАХУНАРКАМА

18. БЈЕЛАНЧЕВИНЕ

19. БЈЕЛАНЧЕВИНЕ
• У ОРГАНИМА ЗА
ВАРЕЊЕ
БЈЕЛАНЧЕВИНЕ
СЕ РАЗЛАЖУ ДО
АМИНО КИСЕЛИНА

20. МАСТИ
• МАСТИ ИЗГРАЂУЈУ
ЋЕЛИЈСКЕ
МЕМБРАНЕ, МНОГЕ
ХОРМОНЕ, УЛАЗЕ У
САСТАВ НЕРАВА,
ИМАЈУ УЛОГУ У
ОДРЖАВАЊУ
ЕЛАСТИЧНОСТИ
КОЖЕ, ДУГОТРАЈНИ
СУ ИЗВОР ЕНЕРГИЈЕ

21. МАСТИ
• ХОЛЕСТЕРОЛ ЈЕ
ОСНОВНИ
САСТОЈАК
ЋЕЛИЈСКИХ
МЕМБРАНА,
ПОЛНИХ ХОРМОНА
И ЖУЧИ.

22. МАСТИ
• МАСТИ СУ
ТОПЛОТНИ
ИЗОЛАТОР АЛИ И
ИЗВОР ЕНЕРГИЈЕ
ЗА ОРГАНИЗАМ

23. МАСТИ
• ВИШАК МАСТИ СЕ
УСКЛАДИШТИ
ИСПОД КОЖЕ И У
ДРУГИМ
ДЈЕЛОВИМА
ТИЈЕЛА

24. ВИТАМИНИ
• ВИТАМИНИ СЕ УНОСЕ
СВЈЕЖИМ ВОЋЕМ И
ПОВРЋЕМ.
• У ОРГАНИЗМУ СЕ НЕ
МИЈЕЊАЈУ.
НЕОПХОДНИ СУ ЗА
РАСТ И
МЕТАБОЛИЗАМ.
• АВИТАМИНОЗА ЈЕ
НЕДОСТАТАК
ВИТАМИНА И
УЗРОКУЈЕ БОЛЕСТ

25. ВИТАМИНИ
• РАХИТИС НАСТАЈЕ
ЗБОГ НЕДОСТАТКА
ВИТАМИНА Д

26. Витамине налазимо у воћу и
поврћу

27. МИНЕРАЛИ
• ЗА ЧОВЈЕКА СУ
ВАЖНИ МИНЕРАЛИ
КАЛЦИЈУМ,
ФОСФОР,
МАГНЕЗИЈУМ, ЈОД,
ГВОЖЂЕ...

28. МИНЕРАЛИ
• КАЛЦИЈУМ И
ФОСФОР УЛАЗЕ У
САСТАВ ЗУБА И
КОСТИЈУ

29. МИНЕРАЛИ
• ГВОЖЂЕ ЈЕ
ВАЖНО ЗА
ИЗГРАДЊУ
ЦРВЕНИХ КРВНИХ
ЗРНАЦА

30. ЈОД
• ЈОД ЈЕ ВАЖАН ЗА
РАД ШТИТНЕ
ЖЛИЈЕЗДЕ

31. ВОДА
• ВОДА ЧИНИ ОКО 70%
ТЕЖИНЕ ЧОВЈЕКА.
• ФУНКЦИЈЕ ВОДЕ СУ:
РАСТВАРАЧ, ВРШИ
ТРАНСПОРТ
МАТЕРИЈА КРОЗ
ОРГАНИЗАМ,
УЧЕСТВУЈЕ У
РЕГУЛИСАЊУ
ТЈЕЛЕСНЕ
ТЕМПЕРАТУРЕ

32. УРАВНОТЕЖЕНА ИСХРАНА
• ТО ЈЕ ИСХРАНА
КОЈА
ЗАДОВОЉАВА
ПОТРЕБЕ
ОРГАНИЗМА, БЕЗ
СУВИШНИХ
САСТОЈАКА.

33. УРАВНОТЕЖЕНА ИСХРАНА
• ПРИКАЗУЈЕ СЕ
МЕТОДОМ
ПИРАМИДЕ.
• ПИРАМИДА
ПОКАЗУЈЕ
ПРАВИЛАН ОДНОС
ПЕТ ОСНОВНИХ
ГРУПА
НАМИРНИЦА.

34. ЕНЕРГЕТСКА ВРИЈЕДНОСТ ХРАНЕ
• КОЛИЧИНА ПОТРЕБНЕ
ЕНЕРГИЈЕ ЗАВИСИ ОД
ВРСТЕ АКТИВНОСТИ,
ТЈЕЛЕСНЕ ТЕЖИНЕ,
ПОЛА (МУШКАРЦИМА
ЈЕ ПОТРЕБНО 10%
ВИШЕ ЕНЕРГИЈЕ
НЕГО ЖЕНАМА)

35. ПИТАЊА
1. КОЈЕ ВРСТЕ ХРАНЉИВИХ МАТЕРИЈА
МОРАЈУ БИТИ ЗАСТУПЉЕНЕ У ХРАНИ?
2. КАКВУ УЛОГУ ИМАЈУ БЈЕЛАНЧЕВИНЕ?
3. ШТА СУ АВИТАМИНОЗЕ?
4. ЗАШТО ЈЕ ОРГАНИЗМУ ПОТРЕБНА ВОДА?
5. ЗАШТО ЈЕ ОПАСАН ВИШАК
ХОЛЕСТЕРОЛА?
6. КОЈИ МИНЕРАЛИ УЛАЗЕ У САСТАВ ЗУБА
И КОСТИ?

36. ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ЗНАЈУ
ВИШЕ...

37. Назив Налази се у Повољно дјелује на
витамин А Мрква, зелено и жуто поврће,
јаја, жуто воће, млијеко и
млијечни производи
Слаб вид, очне тегобе и ноћно
сљепило, неотпорност дисајних
органа, слаб имунитет
витамин Б1 Суви квасац, пиринчане
Ијуспе, интегрална пшеница,
кикирики, поврће, мекиње,
млијеко
Проблеми са нервима, проблеми са
срцем
витамин Б2 Млијеко, квасац, сир, лиснато
зелено поврће, јаја
Лош квалитет косе, ноктију као и
лош вид
витамин Б6 Пивски квасац, мекиње,
пшеничне клице, диња, купус,
млијеко, јаја (термички
нестабилан)
Анемија, нервни поремећаји,
грчеви у ногама, ноћно грчење
мишића
витамин Б12 Јаја, млијеко, сир Нерви, слаба концентрација,
поремећаји равнотеже
Биотин Језграсти плодови, воће,
пивски квасац, жуманце,
интегрални пиринач, млијеко
Мишићни проблеми, ћелавост, седа
коса

38. витамин Ц Агруми, јагодасто воће,
зелено и лиснато поврће,
парадајз, карфиол, кромпир,
мед (термички нестабилан и
реагује на светлост)
Ствара колаген који обнавља
телесна ткива, десни, крвне судове,
кости, зубе, зацељује ране,
опекотине, снижава холестерол,
помаже апсорпцију гвождја
витамин Д Млијеко и млечни производи Рахитис, омекшавање костију,
коњуктивитис, крварење зуба
витамин Е Соја, пшеничне клице, биљна
уља, прокељ, зелени спанаћ,
интегралне житарице, јаја,
(осјетљив на ниске
температуре)
Успорава старење ћелија,
издржљивост,
ублажава умор, раствара угрушке
крви, лијечи опекотине, ублажава
грчење у ногама и мишићима
витамин Ф Биљна уља, лан, сунцокрет,
соја, кикирики, ораси, бадем,
авокадо
Кожа, коса
Фолна
киселина
Шаргарепа, квасац, жуманце,
диња, кајсија, бундева, пасуљ,
авокадо, интегрална
пшеница, црно ражано
брашно
Ствара црвена крвна зрнца, штити
од тровања храном, ублажава
болове, појачава апетит, спречава
анемију, делује благотворно на
кожу
витамин К Јогурт, луцерка, жуманце,
сојино уље лиснато зелено
поврће
Спречава унутрашња крварења,
згрушава крв

39. Назив Налази се у Повољно дјелује на
Бакар Махунарке, грашак, шљиве,
интегрална пшеница
Анемија, тумори
Цинк Пшеничне клице, семенке, јаја,
сенф, млијеко у праху
Нокти, пеге
Фосфор Интегралне житарице, јаја,
семенке, језграсти плодови
Енергија и снага, десни, зуби
Гвожђе Жуманце, језграсти плодови,
пасуљ, зоб, суве брескве
Отпорност, замор, анемија
Хлор Маслине Варење, гипкост, опадање косе,
испадање зуба
Хром Кукурузно уље Снижава крвни притисак
Јод Црни лук Коса, зуби, кожа, ментална
активност, штитна жлезда

40. Инозит Диња, грејпфрут, суво
грожђе, пшеничне клице,
кикирики, купус
Спречава опадање косе, храни
мождане ћелије, снижава
холестерол, смирује нервни
систем
Калцијум Интегралне житарице,
мекиње, шеничне клице,
зелено поврће, језграсти
плодови, млијеко и млечни
производи, ораси, сусам
сунцокрет, соја, кикирики
Градња ћелија, костију, зуба,
нервног система, зацељује ране,
гради антитела, спречава замор
Калијум Агруми, диња, парадајз,
јабуково сирће, салата, нана,
сунцокрет, суве кајсије,
банане, кромпир
Алергије, регулише крвни
притисак
Магнезијум Смокве, лимун, грејпфрут,
кукуруз, бадем, јабуке,
семенке, језграсти плодови,
тамно зелено поврће
Нерви, мишићи, претвара
шећер у крви у енергију, срце,
зуби
Селен Мекиње, пшеничне клице,
црни лук, парадајз, прокељ,
бразилски орах
Ткиво

41. Количина холестерола у 100 г
намирнице
• Џигерица пилећа 500 мг
Јаје (тврдо кувано) 274 мг
Морски ракови 195 мг
Свињско месо 121 мг
Хамбургер 120 мг
Сир Гауда 114 мг
Слатка павлака 111 мг
Крем сир 110 мг
Мајонез 105 мг
Виршле 100 мг
Сланина 93 мг
• Пилетина (батак) 91 мг
Шкољке 67 мг
Кисела павлака (20 %) 66 мг
Сардине 61 мг
Паштета, свињска 50 мг
Сладолед 44 мг
Туњевина 31 мг
Млијеко 3.3 % мм 14 мг
Јогурт 13 мг