Lišajevi 5. razred

23,587 views

Published on

Lišajevi 5. razred

  1. 1. Lišajevi
  2. 2. <ul><li>Hife GLJIVA čine glavnu masu lišaja </li></ul><ul><li>ALGE : jednoćelijske zelene ili modrozelene </li></ul><ul><li>Alga obavlja fotosintezu i stvara hranu i sebi i gljivi </li></ul><ul><li>Gljiva svojim hifama upija iz podloge vodu sa mineralnim solima. </li></ul><ul><li>Udružene u simbiozu, alga i gljiva gube samostalnost i postaju novo biće - LIŠAJ </li></ul><ul><li>Lišaj je izgrađen od dva člana, </li></ul><ul><li>alge i gljive , </li></ul><ul><li>koje žive u simbiozi. </li></ul>
  3. 3. <ul><li>Telo lišaja može biti različito obojen: mrko , zeleno , na r andžasto , žuto pa do skoro potpuno crno . </li></ul><ul><li>Boja zavisi od pigmenata, soli, lišajskih kiselina kojih u lišajima ima oko 230 </li></ul>
  4. 4. Prema izgledu se razlikuju tri grupe lišajeva : <ul><li>Korast </li></ul><ul><li>Listast </li></ul><ul><li>Žbunast </li></ul>
  5. 5. Korast <ul><li>Celom svojom površinom čvrsto priljubljen za podlogu na kojoj raste; </li></ul><ul><li>oko 80% lišaja ima korast talus; </li></ul><ul><li>imaju najprostiju građu </li></ul>
  6. 6. Listast <ul><li>Labavo pričvršćen za podlogu i to samo delom; </li></ul><ul><li>ima oblik reženjevite lisne ploče na kojoj se razlikuju dve strane: gornja i donja; </li></ul><ul><li>složeniji od korast ih lišajeva ; </li></ul>
  7. 7. Žbunast <ul><li>Izgrađen je od delova koji liče na žbunić i u odnosu na podlogu je uspravan ili viseći; </li></ul><ul><li>za podlogu je labavo pričvršćen; </li></ul><ul><li>najsloženiji tip lišaja . </li></ul>
  8. 8. Upijanje, provođenje i magacioniranje vode <ul><li>Vodu iz spoljašnje sredine uzimaju na dva načina: </li></ul><ul><ul><li>1. upijaju je iz podloge celom površinom tela; </li></ul></ul><ul><ul><li>2. primaju je u obliku vodene pare iz atmosfere. </li></ul></ul><ul><li>Kada lišaj izgubi puno vode on prelazi u stanje anabioze , odnosno, prividne obamrlosti. </li></ul><ul><li>Talus je tada suv, krt i lako lomljiv, ali je dovoljna je slaba kiša da ponovo „živne”. </li></ul>Rast i dužina života Lišaji sporo rastu, samo 1 mm godišnje! Žive jako dugo, pa se za neke arktičke jedinke smatra da su stare više hiljada godina. <ul><li>RAZMNOŽAVANJE je bespolnim putem. </li></ul><ul><ul><li>REGENERACIJA od odlomljenog dela tela stvori nov organizam; </li></ul></ul>
  9. 9. Stanište i način života <ul><li>Lišaji žive na: </li></ul><ul><ul><li>stenama; </li></ul></ul><ul><ul><li>zemljištu; </li></ul></ul><ul><ul><li>kori drveća, </li></ul></ul><ul><ul><li>u tropskim predelima i na listovima . </li></ul></ul><ul><li>mogu se naći i na: porcelanu, prozorskom staklu starih kuća, hartiji, platnu, vunenim tkaninama, gvožđu starih pušaka, smoli, drvenom uglju, kostima i dr. </li></ul>
  10. 10. <ul><li>Na stenama raste najveći broj lišajskih vrsta koje se mogu podeliti na: </li></ul><ul><li>kalcifilne koji rastu na krečnjačkim stenama; </li></ul><ul><li>kalcifobne , rastu na podlogama bez kalcijuma; </li></ul><ul><li>lišaji silikatnih stena </li></ul><ul><li>indiferentni naseljavaju kako krečnjačke tako i silikatne stene </li></ul>
  11. 11. <ul><li>Na plodnom zemljištu živi jako mali broj lišaja jer su tu bogato zastupljene više biljke koje sprečavaju razvitak lišajeva, ali zato zemljište siromašno hranljivim materijama predstavlja pogodnu podlogu za njihovo razviće. </li></ul>
  12. 12. <ul><li>Veoma su dobro zastupljeni na zemljištu tundri kojima daju specifičan izgled. </li></ul><ul><li>Na oranicama i plodnim livadama lišaja uopšte nema. </li></ul>
  13. 13. <ul><li>Na kori drveta i listovima (u tropskim predelima) žive epifitni lišaji, svih oblika talusa. </li></ul><ul><li>Kada su pogodni uslovi za njihov razvoj mogu da obrastu veliki deo drveta </li></ul>
  14. 14. Rasprostranjenost <ul><li>Raznovrsnost najveća u umerenim oblastima </li></ul><ul><li>U hladnim oblastima su brojni toliko da zauzimaju čitava prostranstva i predstavljaju njihovu osobenost </li></ul><ul><li>Na visokim planinama predstavljaju glavne pokrivače tla </li></ul>
  15. 15. Značaj i upotreba <ul><li>BIOINDIKATORI (živi pokazatelji) zagađenosti vazduha </li></ul><ul><li>mesta gde lišajevi ne rastu zbog prevelike zagađenosti vazduha – LIŠAJSKE PUSTINJE </li></ul><ul><li>pionirske vrste - naseljavaju gol e sten e i zemljišta, koje obogaćuju i čine plodnim tako da biljke posle mogu da rastu </li></ul><ul><li>naseljavaju zemljiš t a siromašn a mineralnim materijama (tundre na severu) i predstavljaju hranu životinjama tih predela </li></ul><ul><li>na Islandu se koriste za pravljenje hleba i ishranu ljudi </li></ul><ul><li>za pravljenje parfema , boja , antibiotika </li></ul>

×