Lisajevi

25,710 views

Published on

za ucenike seste

Published in: Technology, Health & Medicine
1 Comment
11 Likes
Statistics
Notes
No Downloads
Views
Total views
25,710
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
11,785
Actions
Shares
0
Downloads
455
Comments
1
Likes
11
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Lisajevi

  1. 1. Lišajevi Lichenes
  2. 2. •Lišajevi , (lat. Lichenes) su složeni organizmi koji pripadaju carstvu gljiva •Smatraju se lihenizovanim gljivama •Izgrađeni su od dva člana, alge i gljive, združenih u mutualističku simbiotsku zajednicu.
  3. 3. Građa • Članovi ove simbioze se međusobno dopunjuju tako što: • alga ili cijanobakterija (fitobiont) obavlja fotosintezu; • gljiva (mikobiont) iz grupe askomiceta (Ascomycotina) ili bazidiomiceta (Basidiomycotina) svojim hifama upija iz podloge vodu sa mineralnim solima. • Simbiozom algi i gljiva nastaje organizam sa osobinama koje inače nemaju ni jedna ni druga vrsta udruženih organizama Gljiva Alga Gornja kora Srž Sloj algi Hife gljiva Hife za upijanje Donja kora
  4. 4. Prema izgledu se razlikuju tri vrste talusa: • Korast • Listast • Žbunast
  5. 5. Korast • Celom svojom površinom čvrsto priljubljen za podlogu na kojoj raste; • oko 80% lišaja ima korast talus; • imaju najprostiju građu
  6. 6. Listast • Labavo pričvršćen za podlogu i to samo delom preko pojedinačnih ili hifa grupisanih u snopiće; • ima oblik reženjevite lisne ploče na kojoj se razlikuju dve strane: gornja i donja; • morfološki je složeniji od korastog talusa;
  7. 7. Žbunast • Izgrađen je od delova koji liče na žbunić i u odnosu na podlogu je uspravan ili viseći; • za podlogu je labavo pričvršćen; • morfološki je najsloženiji tip talusa.
  8. 8. Prema mikroskopskoj građi razlikuju se dva tipa talusa: • homeomerni – ćelije algi raspoređene ravnomerno, razbacane bez nekog naročitog reda – filogenetski je stariji i primitivniji – obično su sluzne konzistencije i lako bubre u vodi uvećavajući zapreminu po čemu se lako mogu prepoznati •heteromerni •alge grade jedan tzv. gonidijalni sloj; •ovakvu građu ima većina listastih i žbunastih lišaja;
  9. 9. Razmnožavanje • Razmnožavaju se isključivo bespolnim načinima: – regeneracijom, kada se od odlomljenog dela tela (lako je lomljivo kada su u stanju anabioze) koji dospe na odgovarajuću podlogu stvori nov organizam;
  10. 10. • soredijama, koje su u obliku mikroskopski sićušnih loptica izgrađenih od nekoliko ćelija algi gusto obavijenih hifama – kada se obrazuju u velikoj masi, kora lišaja puca i izumire, a soredije pokrivaju čitavu površinu tela i raznose se pomoću kiše ili vetra • izidijama koje su u obliku izraštaja pokrivenih korom i tamnije obojenih od ostatka talusa, a izgrađenih od hifa i algi – to što imaju koru jasno ih razlikuje od soredija – otkidaju se od talusa i raznose vetrom i kišom.
  11. 11. Ekologija • Vodu i mineralne supstance upijaju preko površine talusa • Kada lišaj izgubi puno vode on prelazi u stanje anabioze, odnosno, prividne obamrlosti. • Talus je tada suv, krt i lako lomljiv, ali je dovoljna je slaba kiša da se životne funkcije normalizuju. • Oni vrlo brzo iz stanja zasićenosti vodom prelaze u suvo stanje i obrnuto • Lišaji žive jako (neke arktičke jedinke su stare i preko hiljadu godina).
  12. 12. Stanište i način života • Lišaji žive na: – stenama; – zemljištu; – kori drveća, – u tropskim predelima i na listovima. • Mogu se u ređim slučajevima naći i na porcelanu, prozorskom staklu starih kuća, hartiji, platnu, vunenim tkaninama, gvožđu starih pušaka, smoli, drvenom uglju, kostima i dr. • Za sve ove vrste podloga potrebno je da dugo vremena ostanu nepromenjene da bi se na njima razvili lišaji.
  13. 13. •Veoma su dobro zastupljeni na zemljištu tundri kojima daju specifičan izgled. •Na oranicama i plodnim livadama lišaja uopšte nema. • Raznovrsnost je najveća u umerenim oblastima, a u hladnim oblastima su brojni toliko da zauzimaju čitava prostranstva i predstavljaju njihovu osobenost. • Osim toga, na krajnjem severu, osim životinja, predstavljaju glavne višećelijske organizme. • Na visokim planinama, gde više biljke ne mogu da se održe, predstavljaju glavne pokrivače tla. Rasprostranjenost
  14. 14. Značaj i upotreba • Bioindikatori zagađenosti vazduha jer nemaju sposobnost izlučivanja apsorbovanih materija već ih nagomilavaju u telu; – kada količina štetnih materija postane toksična, oni odumiru; – tako prisustvo lišaja u nekom predelu govori o čistoći njegovog vazduha; – Lišajske pustinje – urbane sredine gde ne mogu da se razvijaju • Pionirske su vrste u naseljavanju golih stena i zemljišta, koje menjaju, obogaćuju ih humusom čime stvaraju podlogu za naseljavanje biljaka; • Razvijaju se na zemljištima siromašnim mineralnim materijama (tundre na severu) na kojima biljke ne mogu da rastu pa tako predstavljaju hranu životinjama tih predela; • Koriste za pravljenje hleba i drugih jela, odnosno, za ishranu ljudi; iz više vrsta lišaja izolovani su antibiotici pa se mogu koristiti i u humanoj medicini; za pravljenje parfema; za dobijanje lakmus i tekstilnih boja;
  15. 15. Pseudevernia furfuracea Xantoria parietina Parmelia sp. Physconia grisea Graphis scripta Evernia prunastri Rhisocarpon geographicum • U Srbiji živi oko 2500 vrsta lišaja • Ovo su najčešći
  16. 16. Literatura • http://www.bionet-skola.com/w/Lišaj • Jančić, R: Botanika farmaceutika, SL SCG, Beograd, 2004. • Nada Šerban, Mirko Cvijan, Radiša Jančić – Biologija za 1. razred gimnazije i poljoprivredne škole, ZUNS, Beograd, 2003. • Tanja Berić, Gordana Subakov Simić, Peđa Janaćković – Biologija 1 udžbenik biologije za prvi razred gimnazije, Logos, Beograd, 2014.

×