Hife GLJIVA čine glavnu masu lišaja ALGE : jednoćelijske zelene ili modrozelene Alga obavlja fotosintezu i stvara hranu i sebi i gljivi Gljiva svojim hifama upija iz podloge vodu sa mineralnim solima. Udružene u simbiozu, alga i gljiva gube samostalnost i postaju novo biće - LIŠAJ Lišaj je izgrađen od dva člana, alge i gljive , koje žive u simbiozi.
3.
Telo lišaja može biti različito obojen: mrko , zeleno , na r andžasto , žuto pa do skoro potpuno crno . Boja zavisi od pigmenata, soli, lišajskih kiselina kojih u lišajima ima oko 230
4.
Prema izgledu serazlikuju tri grupe lišajeva : Korast Listast Žbunast
5.
Korast Celom svojom površinom čvrsto priljubljen za podlogu na kojoj raste; oko 80% lišaja ima korast talus; imaju najprostiju građu
6.
Listast Labavo pričvršćen za podlogu i to samo delom; ima oblik reženjevite lisne ploče na kojoj se razlikuju dve strane: gornja i donja; složeniji od korast ih lišajeva ;
7.
Žbunast Izgrađen je od delova koji liče na žbunić i u odnosu na podlogu je uspravan ili viseći; za podlogu je labavo pričvršćen; najsloženiji tip lišaja .
8.
Upijanje, provođenje imagacioniranje vode Vodu iz spoljašnje sredine uzimaju na dva načina: 1. upijaju je iz podloge celom površinom tela; 2. primaju je u obliku vodene pare iz atmosfere. Kada lišaj izgubi puno vode on prelazi u stanje anabioze , odnosno, prividne obamrlosti. Talus je tada suv, krt i lako lomljiv, ali je dovoljna je slaba kiša da ponovo „živne”. Rast i dužina života Lišaji sporo rastu, samo 1 mm godišnje! Žive jako dugo, pa se za neke arktičke jedinke smatra da su stare više hiljada godina. RAZMNOŽAVANJE je bespolnim putem. REGENERACIJA od odlomljenog dela tela stvori nov organizam;
9.
Stanište i načinživota Lišaji žive na: stenama; zemljištu; kori drveća, u tropskim predelima i na listovima . mogu se naći i na: porcelanu, prozorskom staklu starih kuća, hartiji, platnu, vunenim tkaninama, gvožđu starih pušaka, smoli, drvenom uglju, kostima i dr.
10.
Na stenama raste najveći broj lišajskih vrsta koje se mogu podeliti na: kalcifilne koji rastu na krečnjačkim stenama; kalcifobne , rastu na podlogama bez kalcijuma; lišaji silikatnih stena indiferentni naseljavaju kako krečnjačke tako i silikatne stene
11.
Na plodnom zemljištu živi jako mali broj lišaja jer su tu bogato zastupljene više biljke koje sprečavaju razvitak lišajeva, ali zato zemljište siromašno hranljivim materijama predstavlja pogodnu podlogu za njihovo razviće.
12.
Veoma su dobrozastupljeni na zemljištu tundri kojima daju specifičan izgled. Na oranicama i plodnim livadama lišaja uopšte nema.
13.
Na kori drvetai listovima (u tropskim predelima) žive epifitni lišaji, svih oblika talusa. Kada su pogodni uslovi za njihov razvoj mogu da obrastu veliki deo drveta
14.
Rasprostranjenost Raznovrsnost najveća u umerenim oblastima U hladnim oblastima su brojni toliko da zauzimaju čitava prostranstva i predstavljaju njihovu osobenost Na visokim planinama predstavljaju glavne pokrivače tla
15.
Značaj i upotreba BIOINDIKATORI (živi pokazatelji) zagađenosti vazduha mesta gde lišajevi ne rastu zbog prevelike zagađenosti vazduha – LIŠAJSKE PUSTINJE pionirske vrste - naseljavaju gol e sten e i zemljišta, koje obogaćuju i čine plodnim tako da biljke posle mogu da rastu naseljavaju zemljiš t a siromašn a mineralnim materijama (tundre na severu) i predstavljaju hranu životinjama tih predela na Islandu se koriste za pravljenje hleba i ishranu ljudi za pravljenje parfema , boja , antibiotika
