Ptice

Ptice

• 1.
  PTICE
• 2.
  OPŠTE ODLIKE Izgled igrađa tela ptica prilagođena je posebnom načinu kretanja – letenju i sposobnosti termoregulacije. Dijagnostičke osobine ptica su: -jedine današnje životinje koje imaju perje. -kljun (nemaju zube) -prednje noge preobražene u krila -šuplje kosti -kobilica (koštani greben na grudnoj kosti) -vazdušne kese -termoregulacija (održavanje stalne temperature tela) -razmnožavaju se polaganjem jaja Zbog kretanja letenjem: - aerodinamično telo - jaki grudni mišići pomoću kojih pokreću krila tokom leta.
• 3.
  GRADJA PTICA Glava: -Kljun-sačinjen odrožne materije -Nemaju zube (da bi bile lakše -Oči - kod nekih izuzetno oštar vid (soko), kod nekih prilagođen noćnom vidu (sova) -Uši – samo otvori, kod nekih sluh izuzetan i služi za orjentaciju (noćne ptice) Oblik kljuna ukazuje na ishranu ptica.
• 4.
  GRADJA PTICA Trup: -Krila (prednjenoge) -Zadnje noge (rožne krljušti) -Perje (termoregulacija i letenje) -Masna žlezda (vodene ptice)
• 5.
  PERJE Perje nastalo radiodržavanja telesne temperature. Pera su sačinjena od rožne materije (keratin) Pero: osnovna "grana" sa koje polaze hiljade malih "grančica" (perca) koje su međusobno povezane tako da čine glatku površinu pera. Postoji četiri vrste perja: - Dugo perje (letna pera) na krilima, - Repna pera za upravljanje i održavanje ravnoteže - Telesno kratko perje (pokrovna pera) pokriva telo ptice - Paperje (kratko, raščupano) održava temperaturu tela Mitarenje promena perja.
• 6.
  LETENJE  Krila  Perje  Grudni mišići (belo meso) oslanjaju se na kobilicu - koštani greben na grudnoj kosti  Vazdušne kese (služe za lakse održavanje tela u vazduhu) produžeci pluća od kojih neke zalaze I u šuplje kosti (da budu što lakše) - Nemaju zube takođe da bi bile lakše
• 7.
  GRUDNI MIŠIĆI ISKELET
• 8.
  Razmnožavanje  Polno  Polnidimorfizam kod mnogih  Mužjaci upadljiviji  Specifično ponašanje pri parenju  Polažu jaja  Vode brigu o potomstvu
• 9.
  GRADJA JAJETA  Ljuska (sa krečnjakom, čvrsta, ima pore)  Belance i žumance (rezervna hrana)  Embrion („beba“ ptić)  Vazdušni dzep
• 11.
  Ptići
• 12.
  Ptići  Kada ženkaptice položi jaja, ona se moraju održati toplima kako bi se budući ptići u njima razvili. Ovaj proces se zove ležanje na jajima ili inkubacija koju uobičajeno izvodi ženka ležeći na jajima u gnezdu i održavajući njihovu konstantnu potrebnu toplotu tokom izvesnog perioda.  Neki ptići, kao na primer mladunci patke ili guske, čim se izlegu prate svoje roditelje u stopu, sami se hrane onim što pronađu i njihovo telo je prekriveno paperjem.  Druge vrste ptica, kao na primer papagaji ili laste, rađaju se potpuno gole kože i bespomoćni su tokom određenog perioda dok ne ojačaju i ne počnu da se kreću, pa ih čuvaju i prehranjuju njihovi roditelji dok ovi ne dobiju perje i ne počnu da lete.  Tek izlegli ptići u gnezdu - goli, nepokretni i bespomoćni, otvorenih usta čekaju da ih njihovi roditelji nahrane polusvarenom hranom .
• 13.
  MIGRACIJE  Kada životinjaodlazi na dalek put svake godine kako bi pronašla hranu, toplije podneblje ili partnera za parenje, ona migrira.  Do migracija dolazi u određenim periodima sezone i životinje uobičajeno prate ustaljenu rutu koja predstavlja i put povratka.  Ptice se u jesen okupljaju u velika jata kako bi migrirala u toplije krajeve pre zime. Narednog proleća one se vraćaju nazad na svoje teritorije i u svoja prošlogodišnja gnezda.  Pticama su od pomoći Sunce, Mesec, zvezde, pa čak i Zemljino magnetno polje kako bi se uspešno orijentisale u prostoru.  Pored ptica, migriraju i neke vrste leptirova, plavi kitovi i lososi.
• 14.
  MIGRACIJE