Skip to main content
UploadLanguage (EN)Support
BusinessMobileSocial MediaMarketingTechnologyArt & PhotosCareerDesignEducationPresentations & Public SpeakingGovernment & NonprofitHealthcareInternetLawLeadership & ManagementAutomotiveEngineeringSoftwareRecruiting & HRRetailSalesServicesScienceSmall Business & EntrepreneurshipFoodEnvironmentEconomy & FinanceData & AnalyticsInvestor RelationsSportsSpiritualNews & PoliticsTravelSelf ImprovementReal EstateEntertainment & HumorHealth & MedicineDevices & HardwareLifestyle
Uploaded byGoranMarkovic35
PPT, PDF139 views

Osnovi_ekologije_od biotopa_do_ekosistema.ppt

Sta je ekologija i kako je voditi.

Science◦
Download to read offline
EKOLOGIJA EKOLOGIJA
Pojam ekologije Pojam ekologije Ekologija je nauka koja Ekologija je nauka koja proučava odnose proučava odnose između živih bića i između živih bića i nežive prirode, kao i nežive prirode, kao i uzajamne uzajamne odnose odnose između živih bića između živih bića. . Naziv ekologija potiče od Naziv ekologija potiče od grčkih reči, grčkih reči, oikos oikos- - dom i dom i logos logos-nauka. Prvi put je -nauka. Prvi put je reč ekologija upotrebio reč ekologija upotrebio nemački naučnik nemački naučnik Ernest Ernest Hekel Hekel 1866 1866. .
Biotop, bioceno Biotop, biocenoz za, ekosistem a, ekosistem  BIOTOP = STANIŠTE BIOTOP = STANIŠTE BIOTOP u stvari znači mesto života BIOTOP u stvari znači mesto života  BIOCENOZA = ŽIVOTNA ZAJEDNICA BIOCENOZA = ŽIVOTNA ZAJEDNICA Sva živa bića koja žive u određenom ekosistemu (biljke, životinje, Sva živa bića koja žive u određenom ekosistemu (biljke, životinje, mikroorganizmi) jednim imenom se nazivaju ŽIVOTNA mikroorganizmi) jednim imenom se nazivaju ŽIVOTNA ZAJEDNICA ili BIOCENOZA. ZAJEDNICA ili BIOCENOZA.  EKOSISTEM = BIOTOP + BIOCENOZA EKOSISTEM = BIOTOP + BIOCENOZA Ekosistem predstavlja neraskidivo jedinstvo biotopa i biocenoze. Ekosistem predstavlja neraskidivo jedinstvo biotopa i biocenoze.
Ekološki faktori Ekološki faktori  Uslovi života koji omogućavaju opstanak Uslovi života koji omogućavaju opstanak živim bićima, bilo da su stanovnici vode živim bićima, bilo da su stanovnici vode ili kopna, nazivaju se ili kopna, nazivaju se ekološki faktori ekološki faktori; ;  Sve ekološke faktore možemo podeliti u Sve ekološke faktore možemo podeliti u dve grupe: dve grupe:  Abiotičke: Abiotičke: faktori klime, zemljišta i reljefa faktori klime, zemljišta i reljefa  Biotičke: Biotičke: uzajamne uticaje biljaka i uzajamne uticaje biljaka i životinja i antropogeni faktor životinja i antropogeni faktor
Klimatski faktori-Sunčevo Klimatski faktori-Sunčevo zračenje zračenje  Sunčevo zračenje Sunčevo zračenje je najznačajniji izvor života na Zemlji. je najznačajniji izvor života na Zemlji. Sunce predstavlja neiscrpan izvor energije koju biljke Sunce predstavlja neiscrpan izvor energije koju biljke vezuje u procesu fotosinteze i pretvaraju je u vezuje u procesu fotosinteze i pretvaraju je u hemijsku energiju. Zato fotosinteza predstavlja hemijsku energiju. Zato fotosinteza predstavlja najznačajniji proces na Zemlji, bez koga ne bi bilo najznačajniji proces na Zemlji, bez koga ne bi bilo zelenih biljaka, a bez niji zelenih biljaka, a bez nijih h ni ostalih oblika života. ni ostalih oblika života.
Klimatski faktori-voda Klimatski faktori-voda  Od davnina čovek je znao da bez vode nema života. Zato Od davnina čovek je znao da bez vode nema života. Zato je pored reka, jezera i mora gradio veće naseobine. Život je pored reka, jezera i mora gradio veće naseobine. Život je nastao u vodi, i danas nema organizma ni kopnenog je nastao u vodi, i danas nema organizma ni kopnenog ni vodenog čiji je život moguć bez vode. Voda čini oko ni vodenog čiji je život moguć bez vode. Voda čini oko 70% našeg organizma. Univerzalan je rastvarač. 70% našeg organizma. Univerzalan je rastvarač.
Klimatski faktori-temperatura Klimatski faktori-temperatura  Temperatura Temperatura je jedan od najvažnijih faktora za je jedan od najvažnijih faktora za opstanak života na Zemlji. Razlike u temperaturi opstanak života na Zemlji. Razlike u temperaturi uslovljavaju rasprostranjenje živog sveta. Najveći broj uslovljavaju rasprostranjenje živog sveta. Najveći broj je osetljiv na izuzetno niske odnosno visoke je osetljiv na izuzetno niske odnosno visoke temperature. temperature.  Prema karakteru prilagođenosti na temperaturu, Prema karakteru prilagođenosti na temperaturu, razlikuju se dve velike grupe životinja: p o i k i l o t e r razlikuju se dve velike grupe životinja: p o i k i l o t e r m n e (hladnokrvne)-životinje koje nemaju stalnu m n e (hladnokrvne)-životinje koje nemaju stalnu temperaturu tela i h o m e o t e r m n e (toplokrvne), temperaturu tela i h o m e o t e r m n e (toplokrvne), koje su na višem stupnju evolucije od poikilotermnih. koje su na višem stupnju evolucije od poikilotermnih. Njihova telesna temperatura je stalna (ptice i sisari). Njihova telesna temperatura je stalna (ptice i sisari).
Faktori zemljišta Faktori zemljišta  Zemljište je jedan od Zemljište je jedan od osnovnih komponenata osnovnih komponenata ekosistema. ekosistema.  Pod uticajem živih Pod uticajem živih organizama, vazduha, i vode organizama, vazduha, i vode površinski deo litosfere površinski deo litosfere pretvara se u zemljište koje pretvara se u zemljište koje postaje plodno. postaje plodno. Plodnost Plodnost zemljišta podrazumeva zemljišta podrazumeva sposobnost zemljišta da sposobnost zemljišta da biljke snabdeva vodom, biljke snabdeva vodom, mineralnim materijama i mineralnim materijama i kiseonikom. Zemljište je kiseonikom. Zemljište je jedan od osnovnih jedan od osnovnih komponenata ekosistema. komponenata ekosistema.
Faktori reljefa Faktori reljefa  Faktori reljefa obuhvataju osobine reljefa. To Faktori reljefa obuhvataju osobine reljefa. To su su nadmorska visina nadmorska visina, , nagib terena nagib terena i i okrenutost prema određenoj strani sveta okrenutost prema određenoj strani sveta (ekspozicija). (ekspozicija). Sa povećanjem nadmorske Sa povećanjem nadmorske visine pravilno opada temperatura. Sa visine pravilno opada temperatura. Sa promenom nagiba terena menja se i količina promenom nagiba terena menja se i količina Sunčevog zračenja i svetlosti na samom Sunčevog zračenja i svetlosti na samom staništu. Staništa okrenuta jugu dobijaju staništu. Staništa okrenuta jugu dobijaju mnogo više Sunčevog zračenja, nego ona mnogo više Sunčevog zračenja, nego ona okrenuta severu. Zbog toga su južne padine okrenuta severu. Zbog toga su južne padine toplije i suvlje, pa se i sastav živog sveta toplije i suvlje, pa se i sastav živog sveta razlikuje od onog koji živi na padinama razlikuje od onog koji živi na padinama okrenutim severu. okrenutim severu.
Bioti Biotički faktori čki faktori  Biotički faktori su veoma složeni i Biotički faktori su veoma složeni i raznovrsni. Oni obuhvataju: raznovrsni. Oni obuhvataju:  uzajamne uticaje između uzajamne uticaje između organizama, organizama,  uticaj živih bića na neživu sredinu i uticaj živih bića na neživu sredinu i  uticaj žoveka. uticaj žoveka.
Proizvođači, potrošači, Proizvođači, potrošači, razlagači razlagači  Sva živa bića u prirodi dele se na: Sva živa bića u prirodi dele se na:  Zelene biljke - Zelene biljke - proizvođači-producenti proizvođači-producenti; ;  Životinje Životinje - - potrošači- potrošači- I, II i III reda I, II i III reda konzumenti; konzumenti;  Gljive i mikroorganizmi - Gljive i mikroorganizmi - razlagači- razlagači- reducenti reducenti (dekompozitori) (dekompozitori)
Zelene biljke-prizvođači Zelene biljke-prizvođači
Trofička ili ekološka piramida Trofička ili ekološka piramida Trofička piramida Trofička piramida grafički prikazuje grafički prikazuje odnose brojnosti i odnose brojnosti i mase biljaka, mase biljaka, biljojeda i mesojeda biljojeda i mesojeda u ekosistemu. U u ekosistemu. U njenoj osnovi su njenoj osnovi su zelene biljke, a na zelene biljke, a na vrhu potrošači III vrhu potrošači III reda. reda.
Trofičke mreže Trofičke mreže  Lanci ishrane su Lanci ishrane su obično sastavljeni obično sastavljeni od ukupno 4 ili 5 od ukupno 4 ili 5 karika. karika. Međutim Međutim ovi lanci se ovi lanci se međusobno međusobno ukrštaju ukrštaju obrazujući obrazujući trofičke mreže trofičke mreže. .
Ekološka niša Ekološka niša  Niše Niše su prostori koje može da koristi neka određena vrsta su prostori koje može da koristi neka određena vrsta i predstavlja posebnu specijalizaciju u okviru ekosistema. i predstavlja posebnu specijalizaciju u okviru ekosistema.  Kitovi se hrane račićima i planktonom koje filtriraju u Kitovi se hrane račićima i planktonom koje filtriraju u ustima, dok orke hvataju ribe, ptice i sisare srednje ustima, dok orke hvataju ribe, ptice i sisare srednje veličine. Obe vrste sisara zauzimaju istu ekološku nišu, ali veličine. Obe vrste sisara zauzimaju istu ekološku nišu, ali se ne nadmeću za hranu. se ne nadmeću za hranu.
Kruženje materije, proticanje energije-osnovni Kruženje materije, proticanje energije-osnovni procesi u ekosistemu procesi u ekosistemu  Procesi u prirodi imaju Procesi u prirodi imaju kružni tok, pa kažemo da kružni tok, pa kažemo da materija kruži u materija kruži u ekosistemu. ekosistemu. Svim živim Svim živim bićima za rast, bićima za rast, razmnožavanje kretanje i razmnožavanje kretanje i ostale funkcije potrebna je ostale funkcije potrebna je energija. Izvor te energije je energija. Izvor te energije je Sunce. Zelene biljke koriste Sunce. Zelene biljke koriste Sunčevu energiju da u Sunčevu energiju da u procesu fotosinteze stvaraju procesu fotosinteze stvaraju hranu. U njoj je sačuvan deo hranu. U njoj je sačuvan deo Sunčeve energije koji u Sunčeve energije koji u daljim odnosima ishrane daljim odnosima ishrane koriste svi ostali organizmi u koriste svi ostali organizmi u ekosistemima. ekosistemima.
Biodiverzitet-raznovrsnost živog Biodiverzitet-raznovrsnost živog sveta sveta  Biološka raznovrsnost Biološka raznovrsnost se naziva još i se naziva još i biodiverzitet biodiverzitet i on je kao takav garancija i on je kao takav garancija održavanja života na našoj planeti održavanja života na našoj planeti. . Kada Kada taj ekosistem dođe na vrhunac svog taj ekosistem dođe na vrhunac svog razvoja, do kraja svoje prirodne razvoja, do kraja svoje prirodne evolucije u njemu postoji mnogo više evolucije u njemu postoji mnogo više vrsta nego na početku tog procesa vrsta nego na početku tog procesa. .
Klimaks Klimaks  Ekosistem evoluira Ekosistem evoluira sve dok ne dostigne sve dok ne dostigne optimalno stanje optimalno stanje koje se koje se z zove klimaks. ove klimaks.  U njemu se dostiže U njemu se dostiže najveća moguća najveća moguća raznovrsnost, raznovrsnost, složenost i složenost i bogatstvo sredine o bogatstvo sredine o kojoj je reč. kojoj je reč.