Skip to main content
UploadLanguage (EN)Support
BusinessMobileSocial MediaMarketingTechnologyArt & PhotosCareerDesignEducationPresentations & Public SpeakingGovernment & NonprofitHealthcareInternetLawLeadership & ManagementAutomotiveEngineeringSoftwareRecruiting & HRRetailSalesServicesScienceSmall Business & EntrepreneurshipFoodEnvironmentEconomy & FinanceData & AnalyticsInvestor RelationsSportsSpiritualNews & PoliticsTravelSelf ImprovementReal EstateEntertainment & HumorHealth & MedicineDevices & HardwareLifestyle
Uploaded byJelena344360
PPTX, PDF183 views

Biologija 5.pptx

Biologija

Education◦
Download to read offline
БИОЛОГИЈА 5.РАЗРЕД
ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА  РАЂАЊЕ  ДИСАЊЕ  ИСХРАНА  РАСТ  РАЗВОЈ  ИЗЛУЧИВАЊЕ  РЕАКЦИЈА НА СПОЉАШЊЕ УТИЦАЈЕ  РАЗМНОЖАВАЊЕ  СТАРЕЊЕ  УМИРАЊЕ
ИСХРАНА ВРСТЕ ИСХРАНЕ
ИЗ ХРАНЕ СЕ ДОБИЈА ЕНЕРГИЈА И ГРАДИВНЕ СУПСТАНЦЕ АУТОТРОФИ САМИ СЕБИ СТВАРАЈУ ХРАНУ ФОТОСИНТЕЗА ХЕТЕРОТРОФИ ПРОНАЛАЗЕ ГОТОВУ ХРАНУ:  БИЉОЈЕДИ  МЕСОЈЕДИ  СВАШТОЈЕДИ  САПРОФИТИ  ПАРАЗИТИ
ФОТОСИНТЕЗА  Аутотрофи  хлоропласт- органела где се врши фотосинтеза  Хлорофил- зелени пигмент  Узима угљен-диоксид  Ослобађа кисеоник  Само дању
ПАРАЗИТИ – живе на рачун живог домаћина и наносе му штету
САПРОФИТИ – живе на угинулим бићима, корисни су ,гљиве и бактерије
ЋЕЛИЈА – основна јединица грађе и функција сваког живог бића БИЉНА ЋЕЛИЈА ЖИВОТИЊСКА ЋЕЛИЈА
ЋЕЛИЈСКИ ЗИД ИМАЈУ И БАКТЕРИЈЕ И ГЉИВЕ БАКТЕРИЈЕ- ПОЛИСАХАРИДИ ГЉИВЕ- ХИТИН
ПОДЕЛА ЖИВИХ БИЋА НА ЦАРСТВА
БОЛЕСТИ ВИРУСНЕ  ГРИП  БЕСНИЛО  ЖУТИЦА  ДЕЧИЈА ПАРАЛИЗА  БОГИЊЕ  ЗАУШКЕ  СИДА ВАКЦИНА БАКТЕРИЈСКЕ  КАРИЈЕС  ТУБЕРКУЛОЗА  ШАРЛАХ  ТЕТАНУС  ГНОЈНА ЗАПАЉЕЊА АНТИБИОТИЦИ
Грађа биљке Животни процеси, појмови
БИЉНИ ОРГАНИ ВЕГЕТАТИВНИ: КОРЕН, СТАБЛО И ЛИСТ РЕПРОДУКТИВНИ: ЦВЕТ, ПЛОД И СЕМЕ КОРЕН: УПИЈА ВОДУ И МИНЕРАЛЕ,ПРИЧВРШЋУЈЕ БИЉКУ,МАГАЦИОНИРА ХРАНУ СТАБЛО: ПРОВОДИ ВОДУ И ХРАНУ ЛИСТ: ФОТОСИНТЕЗА, ТРАНСПИРАЦИЈА, ДИСАЊЕ
ОБЛИЦИ КОРЕНА КОРЕНСКЕ ДЛАЧИЦЕ – ИЗДУЖЕНЕ ЋЕЛИЈЕ КОЈЕ УПИЈАЈУ ВОДУ ЕРОЗИЈА ЗЕМЉИШТА- СПИРАЊЕ УСЛЕД КИШЕ КАДА НЕМА БИЉАКА КОРЕНСКА КАПА –ШТИТИ КОРЕН ПРИ РАСТУ КОРЕН УВЕК РАСТЕ У ПРАВЦУ ЗЕМЊИНЕ ТЕЖЕ КОРЕНАК УВЕК ИЗНИЧЕ ПРВИ ШАРГАРЕПА ЦВЕКЛА РОТКВА РЕПА РЕН ЦЕЛЕР
СТАБЛО - ПРЕОБРАЖАЈ
ЛИСТ ДЕЛОВИ  СТОМЕ- мали отвори на наличју листу за размену гасова УЛОГА  Фотосинтеза - стварање хране уз помоћ сунчеве светлости  Транспирација - одавање воде кроз стоме  Дисање - узима кисеоник, а избацује угљен-диоксид  Преображај – у трн код кактуса, у рашљику или код лука резерва хране
Улоге листа
ФОТОСИНТЕЗА И ДИСАЊЕ
ЦВЕТ
ОПРАШИВАЊЕ, ОПЛОЂЕЊЕ, РАСЕЈАВАЊЕ  ОПРАШИВАЊЕ –ЈЕ ПРОЦЕС ПРЕНОШЕЊА ПОЛЕНОВОГ ЗРНА СА ПРАШНИКА НА ЖИГ ТУЧКА( инсекти, ветар, вода, пузеви,слепи мишеви)  ОПЛОЂЕЊЕ – ЈЕ ПРОЦЕС СПАЈАЊА МУШКЕ И ЖЕНСКЕ ПОЛНЕ ЋЕЛИЈЕ  РАСЕЈАВАЊЕ ЈЕ РАЗНОШЕЊЕ ПЛОДА
ПЛОД И СЕМЕ  ПОСЛЕ ОПЛОЂЕЊА НАСТАЈЕ ПЛОД  ОД ПЛОДНИКА ТУЧКА НАСТАЈЕ ПЛОД  ОД СЕМЕНОГ ЗАМЕТКА СЕМЕ  ОД ОПЛОЂЕНЕ ЈАЈНЕ ЋЕЛИЈЕ НАСТАЈЕ КЛИЦА  ПЛОД ШТИТИ СЕМЕ И ПОМАЖЕ У РАСЕЈАВАЊУ  СЕМЕ ЈЕ НАЈСУШНИЈИ ДЕО БИЉКЕ  МОЖЕ ДА МИРУЈЕ ГОДИНАМА  ШТИТИ КЛИЦУ, САДРЖИ ХРАНЉИВЕ МАТЕРИЈЕ ЗА КЛИЦУ  КЛИЦА ЈЕ МЛАДА , НОВА БИЉКА  КОТИЛЕДОН САДРЖИ РЕЗЕРВУ ХРАНЕ
КЛИЈАЊЕ СЕМЕНА ФАЗЕ У КЛИЈАЊУ  БУБРЕЊЕ – УПИЈАЊЕ ВОДЕ  ПУЦАЊЕ СЕМЕЊАЧЕ  НИЦАЊЕ КОРЕНКА  НИЦАЊЕ СТАБАОЦЕТА  РАЗВОЈ ПУПОЉЧИЋА  ФОТОСИНТЕЗА
ВЕГЕТАТИВНО РАЗМНОЖАВАЊЕ  НАСТАЈУ НОВЕ БИЉКЕ КОЈЕ СУ КЛОНОВИ  НОВА БИЉКА НАСТАЈЕ ИЗ НЕКОГ ВЕГЕТАТИВНОГ ДЕЛА БИЉКЕ
СИСТЕМАТИКА сврстава жива бића у групе према сродности  Карл Лине – отац систематике, свакој врсти дао име и презиме на латинском : биноминална номенклатура.  Врста је скуп јединки које могу да се међусобно размножавају и дају плодно потомство  врста – род – породица – ред – класа – тип - царство
ВИШЕЋЕЛИЈСКЕ АЛГЕ  ЖИВЕ У ВОДИ  НЕМАЈУ КОРЕН, СТАБЛО НИ ЛИСТ  БИЉКЕ НИЖЕ ТЕЛЕСНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ  ИМАЈУ ХЛОРОФИЛ  ВРШЕ ФОТОСИНТЕЗУ  ИМАЈУ И ПОМОЋНЕ ПИГМЕНТЕ (ЦРВЕНЕ,ПЛАВЕ, НАРАНЏАСТЕ...) ПО ЊИМА СУ И ДОБИЛИ ИМЕ
МАХОВИНЕ  ИМАЈУ СТБАОЦЕ, ЛИСТИЋЕ, РИЗОИДЕ  ЖИВЕ НА ВЛАЖНИМ МЕСТИМА  РАЗМНОЖАВАЈУ СЕ ПРЕКО СПОРА  НА СЕВЕРНОЈ СТРАНИ  ЛИСНАТЕ, ЈЕТРЕЊАЧЕ, ТРЕСЕТНИЦЕ  ТРЕСАВЕ, ТРЕСЕТ  Власинско језеро  Пионири вегетације
ПАПРАТНИЦЕ  ИМАЈУ КОРЕН, СТАБЛО И ЛИСТ  ИМАЈУ ПОДЗЕМНО СТАБЛО РИЗОМ  ЛИСТ ВРШИ ФОТОСИНТЕЗУ И СА НАЛИЧЈА ИМА СПОРАНГИЈЕ ЗА РАЗМНОЖАВАЊЕ  ПАПРАТИ, РАСТАВИЋИ, ПРЕЧИЦЕ  ПОСТОЈАЛЕ СУ ДРВЕНАСТЕ ПАПРАТИ  ОД ЊИХ ЈЕ НАСТАО УГАЉ
ПАПРАТИ ЛИЦЕ ЛИСТА СПОРАНГИЈЕ НА НАЛИЧЈУ ЛИСТА
Голосеменице - Немају плод - имају стабло, цвет и семе - Опрашују се ветром - Семе се налази на одрвенелим љуспицама - шишаркама - Дрвенасте и жбунасте - Најпознатији су четинари - Четинари имају: - лист у облику иглице – четине - Смолу у стаблу која их штити од смрзавања - Живе на већим надморским висинама у хладнијој клими - Најпознатији четинари су: бор, јела, смрча, панчићева оморика - Панчићева оморика је ендемит Таре, мунинка и молика су балкански ендемични борови
СКРИВЕНОСЕМЕНИЦЕ  РАЗВИЈЕНИ КОРЕН, СТАБЛО, ЛИСТ, ЦВЕТ, ПЛОД И СЕМЕ  МОНОКОТИЛЕДОНЕ И ДИКОТИЛЕДОНЕ  ВЕЛИКИ БРОЈ ФАМИЛИЈА : РУЖЕ, КУПУСИ, БОБОВИ, УСНАТИЦЕ, ПОМОЋНИЦЕ, ГЛАВОЧИКЕ, ТРАВЕ, БУКВЕ...
ГЉИВЕ ПОСЕБНО ЦАРСТВО  ХЕТЕРОТРОФИ, ЧЕСТО САПРОТРОФИ  ДЕЛЕ СЕ НА ПЛЕСНИ ИЛИ БУЂИ, КВАСЦЕ И ПЕЧУРКЕ  ТЕЛО СЕ ЗОВЕ МИЦЕЛИЈУМ  ХИФЕ СУ ИЗДУЖЕНЕ ЋЕЛИЈЕ ГЉИВЕ  СПОРАНГИЈЕ, СПОРЕ И ПЛОДОНОСНО ТЕЛО  СПОРАМА СЕ БЕСПОЛНО РАЗМНОЖАВАЈУ  КВАСЦИ СУ ЈЕДНОЋЕЛИЈСКЕ ГЉИВЕ  КВАСЦИ СЕ РАЗМНОЖАВАЈУ ПУПЉЕЊЕМ  ПЕНИЦИЛИН, АЛЕКСАНДАР ФЛЕМИНГ
ПАРАЗИТСКЕ ГЉИВЕ  КОСОПАСИЦА  АТЛЕТСКО СТОПАЛО  ЖИТНА РЂА  ГАРКА КУКУРУЗА  ПЛАМЕЊАЧА  КАНДИДА
ЛИШАЈЕВИ  НАЈПОЗНАТИЈИ ПРИМЕР СИМБИОЗЕ  АЛГА+ГЉИВА  ГЉИВА УПИЈА ВОДУ , АЛГА ВРШИ ФОТОСИНТЕЗУ  ПИОНИРИ ВЕГЕТАЦИЈЕ  БИОИНДИКАТОРИ ЧИСТОГ ВАЗДУХА
 Набројати особине живих бића  Како се по начину исхране деле сви организми?  Шта је фотосинтеза?  Који организми имају ћелије са ћелијским зидом?  Шта се дешава у лизозомима?  Како маховине упијају воду?  Навести пример за монокотиле  Навести пример за дикотиле  Набројати фазе у клијању семена  Зашто су лишајеви биоиндикатори?