Downloaded 548 times
More Related Content
Dupljari
- 1.
- 2.
- 3.
- 4.
- 5.
- 6. Opšte osobine Vodeni organizmi Pretežnomorski, ređe slatkovodni Mogu biti sesilni, ili slobodno plivati Žive pojedinačno, ili u koloniji
- 7. Različitih veličina iboja Neke vrste hidri dostižu veličinu od svega 1-1,5 cm, dok prečnik nekih meduza iznosi 2-3 m Hidra
- 8.
- 9.
- 11. Boja tela Crvena, oranž,plava, ljubičasta, crno- ljubičasta, crna, zelena, žuta... Neke od njih mogu da menjaju boju Mnoge meduze su sasvim prozračne Određene vrste mogu da odaju svetlost
- 13. Danas je opisanooko 9000 vrsta
- 14. Dobili su nazivpo prostranoj centralnoj duplji Uloga: varenje hrane, transport produkata varenja i nepotrebnih produkata Centralna duplja
- 15. Poseduju tkiva Sistem organa:nervni sistem Kroz telo dupljara se može povući jedna osa, i svaka ravan provučena kroz tu osu deli telo na dve jednake polovine
- 16. Zračna simetrija Organi dupljarasu raspoređeni oko uzdužne ose u vidu zraka Omogućava sesilnim vrstama da lakše dođu do plena (ručice su kao zraci raspoređene oko usnog otvora) Usni otvor Ručice
- 17.
- 18. Smena polne i bespolnegeneracije
- 19. Dva oblika: polip(sesilni oblik) meduza (pokretni oblik)
- 20. Hidre Sesilni organizmi Najčešće živeu barama Pipci (ručice) Usni otvor Stopalo Centralna duplja
- 21. Građa tela: Dva slojaćelija između kojih je pihtijasta masa-mezogleja Unutrašnji sloj Pihtijasta masa Spoljašnji sloj
- 22. Spoljašnji sloj Kožno-mišićne ćelije; omogućavaju pokretetela Žarne ćelije služe za napad i odbranu; najbrojnije su na pipcima Mehur ispunjen otrovnom tečnošću Končić
- 23.
- 24. Usni otvor Pipak Plen (planktonski račić) Centralna duplja Ćelije unutrašnjegsloja Čestica hrane Hranljive vakuole
- 25. Nesvarenu hranu izbacuje krozusni otvor
- 26. Mrežast nervni sistem Reagujena dodir grčenjem čitavog tela Nervna mreža
- 27. Razmnožavanje Bespolno pupljenjem: upovoljnim uslovima Ne obrazuju kolonije pupoljak
- 29. Polno: pri nepovoljnim uslovima Hermafroditi Unakrsno oplođenje Tokom zimemajka hidra ugine, a oplođene ćelije stvaraju omotač; iz njih se na proleće razvije mlada hidra Ženske polne ćelije
- 30.
- 31. Korali Sesilni dupljari Žive upriobalnim delovima toplih mora Razmnožavaju se pupljenjem, ali se novonastale jedinke ne odvajaju, već grade koloniju
- 35. Pupljenjem obrazuju koralne grebene (sprudove) Najvećikoralni greben se nalazi pored severoistočne obale Australije dug oko 2000 km
- 38. Atoli-poseban oblik koralnihgrebena koji nastaje taloženjem krečnjačkog skeleta korala Oblik prstena unutar kojeg je morska voda
- 39. Morske sase Oko usnogotvora se nalazi veliki broj pipaka Podsećaju na cvet Na dnu mora formiraju podvodne vrtove
- 44. Slabo pokretni dupljari Simbioza(npr. sa rakom samcem)
- 45. Meduze Aktivno se kreću Teloje oblika kišobrana Najveći broj živi u morima
- 46. 95% težine telačini voda Telo je najčešće prozirno Usni otvor je na sredini donje strane tela Zvono Usni otvor Pipci
- 47. Nervni sistem jepodeljen na dve mreže: jedna kontroliše fine i spore, a druga brze pokrete
- 48. Spajanje muških i ženskihpolnih ćelija Larva Polip Polip sa pupoljcima Mlada meduza
- 49.
- 50.
- 51.
- 52.
- 53. Značaj dupljara Hrana mnogimživotnjama Korali-nakit
- 54. Ugroženost koralnih grebenausled globalnog zagrevanja