Грађа талуса
• Вегетативнотело лишаја назива се талус
• Oн може бити различито обојен: мрко,
зелено, наранџасто, жуто, црно
• Боја зависи од присуства пигмената.
• Воду изспољашње средине узимају на два
начина:
– упијају је из подлоге целом површином тела;
– примају је у облику водене паре из атмосфере.
• Када лишај изгуби пуно воде он прелази уКада лишај изгуби пуно воде он прелази у
стање анабиозе, односно, привиднестање анабиозе, односно, привидне
обамрлости.обамрлости.
• Талус је тада сув, крт и лако ломљив, али је
довољна је слаба киша да се животне
функције нормализују.
18.
• Лишаји спорорасту. Разлог томе је јако
слаб интезитет фотосинтезе .
• Лишаји живе јако дуго па се тако за неке
арктичке јединке сматра да су старе и преко
хиљаду година.
Размножавање соредијама
- Ситнелоптице изграђене од неколико
ћелија алги густо обавијених хифама
разносе се помоћу кише или ветра
21.
• Исхрана иразвој лишаја се заснивају на
фотосинтези коју врши алга.За фотозинтезу,
поред воде потребан је и ваздух.
• Минералне супстанце прашине падају на талус
лишаја и растварају се у води која до талуса
доспева у облику кише.
• Лишајеви су, као група организама добро
прилагођени на живот и на веома ниским и
високим температурама.
• Подносе веома велике и нагле промене
влажности ваздуха, веома различиту количину
и временски распоред падавина.
22.
Осим ових уобичајенихподлога могу се у
ређим случајевима наћи и на порцелану,
прозорском стаклу старих кућа, хартији,
платну, вуненим тканинама, гвожђу старих
пушака, смоли, дрвеном угљу, костима и
др.
За све ове врсте подлога потребно је да дуго
времена остану непромењене да би се на
њима развили лишаји.
25.
• Разноврсност јенајвећа у умереним
областима, а у хладним областима су
бројни толико да заузимају читава
пространства и представљају њихову
особеност.
• Осим тога, на крајњем северу, осим
животиња, представљају главне
вишећелијске организме.
• На високим планинама, где више биљке
не могу да се одрже, представљају
главне покриваче тла.
26.
• Одлични суиндикатори загађености
ваздуха
• немају способност излучивања
апсорбованих материја већ их
нагомилавају у телу;
• када количина штетних материја
постане токсична, они одумиру
27.
Tако присуство лишајау неком
пределу говори о чистоћи његовог
ваздуха;
међу малобројним врстама које могу
живети у близини људских насеља
издваја се Xantoriа са листастим
талусом
28.
• пионирске суврсте у насељавању голих
стена и земљишта, које мењају, обогаћују
их хумусом чиме стварају подлогу за
насељавање биљака
• развијају се на земљиштима сиромашним
минералним материјама (тундре на северу)
на којима биљке не могу да расту па тако
представљају храну животињама тих
предела
29.
На Исланду сенеке врсте, као нпр. Cetraria islandica
ili Lecantora esculenta (мана), богате скробом
користе за прављење хлеба и других јела, односно,
за исхрану људи
из више врста лишаја изоловани су антибиотици па
се могу користити и у хуманој медицини;
у цвећарсвту ce зa прaвљeњe вeнaцa користи врста
Cladonia alpestris која живи у северној Европи
30.
- Неке врстeкаква јe Evernia prunastri
садрже ароматичне материје па су се
раније користиле за прављењe пaрфeмa;
- Roccella fucoides i Roccella tinctoria,
медитеранске врсте лишаја, користиле
су се раније за добијање боја
