"Jesu li zaista šetali na Mesecu?" - predavanje prof. dr Draga Gajića u okviru projekta "Astronomija selu u pohode". Projekat "Astronomija selu u pohode" realizuje Astronomsko društvo "Alfa" iz Niša u saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom u Nišu uz poršku Centra za promociju nauke.

1. Астрономско друштво “Алфа”
Департман за физику ПМФ-а
Jесу ли заиста шетали
на Месецу?
Проф. др Драган Гајић
Природно-математички факултет, Ниш
Предавање је подржано од стране
Центра за промоцију науке Београд
“Астрономија селу у походе”

2. Dana{nje predavanje posve}eno je Mesecu, jinu
- `enskom principu Zemljinog nebeskog dvojca.
Za razliku od Sun~evog zra~enja, koje greje,
topi i predstavlja `ivotodavnu snagu, hladna,
biserna svetlost Meseca miluje, kvasi i budi
emocije.

3. Verovatno vam se, kao
i meni, od malena
~inilo da je Mesec tik
iza brda i da ako se
samo malo potrudite
mo`ete da ga dodirnete.
“Ispluta on iza rijetka drve}a na brijegu, blje{tav,
nadomak ruke, tajanstven i nem, zlatopera riba. I ja
zanijemim, sav ustreptao od skrivene lopovske nade:
- Mo`da bih ga nekako mogao dohvatiti?!”
(Branko ]opi}, “Ba{ta sljezove boje”)
A da li je iko, osim mese~ine, dodirnuo Mesec?

4. Jesu li zaista
etali na Mesecu
Prof. dr Dragan Gaji}

5. Do sada se zna za
dvanaestoricu
kosmonauta koji su se
{etali (ali ne samo
{etali) po Mesecu.
A, da, postoji tamo i jedan Mujo, koji na Mesecu boravi
stalno, i koji tamo, kad mu naum padne draga – potkiva konja.

6. S obzirom na jasno formulisan i nedvosmislen
odgovor na postavljeno pitanje iz naslova
predavanja njegov logi~an zavr{etak je…
Hvala na pa`nji!

7. Autor ovog predavanja pretenduje da ima status
iskusnog predava~a, tako da sebi ne bi mogao da
dozvoli da, na postavljeno {kakljivo pitanje, pru`i tako
decidan odgovor bez ne{to detaljnijeg elaboriranja.
Krenimo, stoga, od po~etka!

8. Mesec je prili~no monotona, kamenita i pe{~ana
pustinja, bez i trunke `ivotnosti u sebi. Zbog plimskih
delovanja on se udaljava od Zemlje godi{nje za oko 3cm,
zbog ~ega dolazi do usporavanje rotacije Zemlje tako da
du`ina dana na njoj raste (oko 0.002 s po veku). Na
njemu prakti~no nema vode ni atmosfere, predeo mu je
kr{evit i surov. Pa ipak ljudi su oduvek `eleli da
se na|u na njegovoj povr{ini, prepu{taju}i
ma{ti na volju kako da to ostvare.

9. Npr. 1638. g. je posthumno objavljena
knjiga “^ovek na Mesecu”, engleskog
episkopa Frensisa Goldvina (1562-1633).
Po njemu takav let mogu}e je ostvariti
pomo}u jata divljih gusaka. Let do
Meseca bi trajao 11 dana. I na Mesecu
`ive ljudi, a izme|u njega i Zemlje nalazi
se vazdu{ni prostor, {to je smatrao i D`on
Vilkins. Jasno je da je ovakva predstava
o prostoru izme|u Zemlje i Meseca
pogre{na, jer da je tako Mesec bi zbog
stalnog trenja sa vazduhom posle du`eg
vremena pao na Zemlju. Ina~e, Vilkins je
tvrdio da }e prvi ~ovek koji ode sa Zemlje
do Meseca biti Englez.

10. Asirski retori~ar i satiri~ar Lukijan iz
Samosate pi{e u delu “Istinita istorija” da
je glavnog junaka vihor odneo do Meseca.
Tamo je ustanovio da je Mesec blistav i
sjajan i da ga naseljavaju ljudi. Tvrdio je
da je svemir ispunjen vazduhom.
Kralj Meseca bio je Endimion, a Sunca
Faeton. Oni se nalaze u stalnom sukobu
zbog kolonizacije Jupitera.
Lodoviko Ariosto (1474-1533)
u “Besnom Orlandu” tako|e
pi{e o “vihoru” koji u
bo`anskim ko~ijama odnosi
proroka Iliju do Meseca. U
ovom delu pominje da je
Mesec naseljen civilizovanim
`ivotom.

11. Uz sposobnog saradnika do
Meseca bi se, mo`da, moglo
i biciklom.
U posthumno objavljenom fantasti~nom
delu “Somnium” (1633) Johana Keplera
(1571-1630) junak je u snu stigao na
Mesec. U njemu Kepler isti~e da su dani i
no}i 14 puta du`i nego na Zemlji, ali je
smatrao i da na njemu postoji vazduh,
voda i `ivot.

12. Mnogo realnija je bila vizija @ila Verna, “oca nau~ne
fantastike”. On u svom romanu “Put na Mesec” ima ideju da
se taj put do Zemljinog satelita mo`e realizovati ispaljivanjem
topovskog |uleta u koje su sme{teni putnici.

13. Roman je bio inspiracija za
mnoge fantasti~ne filmove i nove
romane o letovima do Meseca i
u Kosmos.
Film “@ena na Mesecu”
(1929)
Prvo kori{}enje
skafandera. Film “Ono
{to }e do}i” (1936)
“Put na Mesec” (Melijes, 1902)

14. Da bi neko telo kru`ilo oko Zemlje treba mu saop{titi
brzinu kru`enja (I kosmi~ku brzinu) (7.9 km/s). Da bi
telo moglo da napusti gravitacioni uticaj Zemlje treba
mu saop{titi brzinu odvajanja (II kosmi~ku brzinu)
(11.2 km/s), {to je preko 30 puta br`e od zvuka. Za
dostizanje takvih brzina tradicionalni motori i
pogonska goriva su slabi. Za letove u Kosmos bile su
potrebne druga~ije i rakete i gorivo. I svakako ljudi koji
su ih osmislili.
Konstantin Eduardovi~ Ciolkovski
(1857-1935). Bavio se konstruisanjem
aviona od metala. Konstruisao je aero-
dinami~ki tunel. Predlo`io je sme{u te~nog
kiseonika i vodonika kao
pogonsko gorivo. Napisao je teoriju o
vi{estepenim raketama. Mnogi smatraju da je
Ciolkovski “otac savremene kosmo(astro)
nautike”.

15. Verner Maksimilijan fon Braun
(1912 – 1977) Ameri~ko-nema~ki raketni
in`enjer. Radio je na planovima raketnog
oru`ja za nema~ku vojsku. Ovo oru`je
kori{}eno je u II svetskom ratu, ali kasno.
Za Nema~ku je tada rat ve} bio izgubljen.
Njegov tim je
tvorac raketa V1 i
V2, kojima je
bombardovana
Velika Britanija.
Verovatno bi mu bilo su|eno za ratne zlo~ine da nije bio
ekspert za kojeg su SAD bile zainteresovane. Postoje dokazi
da se brutalno pona{ao prema ratnim zarobljenicima koji su
radili na mestima lansiranja V1 i V2.

16. U SAD je postao glavna figura u svemirskom programu. Postao
je glavni planer i upravnik Mar{alovog vasion. centra. Pod
njegovim rukovodstvom napravljene su rakete “Redstoun”,
“Per{ing”, “Jupiter C”, koja je odnela prvi ameri~ki satelit
“Eksplorer I” (31.1.1958) u svemir.
“Eksplorer I”
GM broja~em na “Eksploreru 1” detektovani su Van Alenovi
pojasevi oko Zemlje.“Eksplorer 1” je 12 g. kru`io oko Zemlje.
Braun se 1972. g. povukao iz NASA jer je smatrao da ameri~ka
vlada kosmi~kim programom nije dovoljno posve}ena
istra`ivanjima svemira, ve} da je vi{e zainteresovana za vojne
aspekte “svemirske trke”.
“Jupiter C” “Per{ing”

17. Drugi svetski rat zavr{en je kapitulacijom Japana, 2.9.
1945. g. Do toga je do{lo nakon {to su SAD 6.8. na Hiro{imu
bacile atomsku bombu “Little Boy” (kakva
ironija), a 9. bombu “Fat Man” na Nagasaki. Neposredno je
stradalo 78 000 ljudi, a od posledica radijacije za pet godina
umrlo 250 000. A rat je fakti~ki bio gotov. Oko
60% velikih japanskih gradova ve} je bilo razoreno, a Japan nije
ni imao snage da nastavi ratovanje.
[ta je neposredno prethodilo kosmi~koj eri?

18. Stra{no oru`je nije trebalo da zastra{i Japan, ve} da
spre~i prodor na istok doju~era{njeg saveznika, SSSR.
Bombe su ba~ene na Japan, ali su namenjene SSSR-u.
SAD su time htele da stave svima do znanja ko je novi
svetski gospodar. Ubrzo potom i SSSR je napravio svoju
atomsku bombu. Jedan rat je okon~an, ali su po~ele
pripreme za drugi. Velike sile su tajnim projektima na
novom razornom oru`ju zapo~ele trku za presti` u
svemu i sva~emu.

19. Prava trka u svemiru po~ela je kada je SSSR
lansirao prvi satelit “Sputnjik” (4.10.1957). Bila
je to aluminijumska
kugla mase 84 kg, pre~nika 58 cm sa 4 antene.
Dok je pravio po jedan krug oko Z. svakih 96
minuta, dva radiooda{ilja~a slala su bip-bip
signale. Raketa kojom je lansiran “Sputnjik”
koristila je sme{u kerozina i te~nog kiseonika.
Krajem pedesetih godina XX veka obe sile planirale su
da prve po{alju ljudsku posadu u orbitu oko Zemlje.
SAD i SSSR su zapo~eli svoje svemirske programe da bi
stigli do Zemljine orbite odakle bi raketama sa
nuklearnim glavama nadgledali i kontrolisali drugu
stranu. Posle II Svetskog rata ve}ina nema~kih raketnih
stru~njaka pre{la je na ameri~ku stranu, ali su Sovjeti
osvojili nema~ke fabrike za izradu raketa V2.

20. To je bio {ok za Amerikance. Mesec dana posle toga usledio
je jo{ jedan. SSSR je lansirao “Sputnjik 2” sa prvim `ivim
bi}em poslatim u Kosmos (pas Lajka). Bila je u komori pod
pritiskom u kojoj je pre`ivela nekoliko dana. Elektrode su
merile rad njenog srca i disanje. Bio je to nagove{taj da je
SSSR bio spreman da u Kosmos po{alje i ~oveka.

21. Raketne motore za rakete kojima su lansirani
sateliti konstruisao je Sergej
Pavlovi~ Koroljev.
Te iste godine SAD su do`ivele jo{ jedno
poni`enje. Lansiranje “Vengarda”, 6.12.,
zavr{ilo se po`arom na lansirnoj rampi.
Odmah su obnovili fon Braunov projekat
i 31. januara 1958. u orbitu oko Zemlje
poslali su “Eksplorer I”, koji je tamo
ostao slede}ih dvanaest godina.
TRKA U SVEMIRU JE PO^ELA.

22. Korovljeve rakete odnele su i prvog
~oveka u Kosmos. Bio je to Jurij Gagarin
(12.4.1961.). Gagarin je u “Vostoku 1” (masa
4.7 t) napravio jedan krug oko Zemlje. Let je
trajao
108 minuta, nakon ~ega se Gagarin
katapultirao i padobranom spustio
na Zemlju.
Sovjeti su lansirali i prvu `enu u
Kosmos (juna 1963. u “Vostoku 6”). Bila
je to Valentina Terje{kova.

23. Bilo je o~igledno da SAD gubi bitku u Kosmosu. Odmah
nakon {okantnog saznanja da je SSSR poslao ~oveka u
Kosmos zazvonila su zvona za uzbunu. Predsednik D`on
Kenedi je 25. maja 1961. godine, u Kongresu SAD, odr`ao
govor u kojem se obavezao da }e do kraja decenije SAD
poslati ljude na Mesec i vratiti ih bezbedno nazad.
U vreme kada je bio problem
slanje ljudi u Zemljinu
orbitu (do visine tek ne{to iznad
300 km), obe}anje da }e
ameri~ki kosmonauti odleteti
do Meseca udaljenog skoro
400 000 km, delovalo je kao
utopija. U slu~aju uspeha
SAD bi pokazale da su
najmo}nija svetska sila.

24. Marta 1965. Sovjeti su ponovo stekli
prednost - prvi ~ovek koji je napustio sv.
brod i “pro{etao” se Kosmosom bio je
Aleksej Leonov (u brodu “Voshod”, koji je
modifikovan da nosi tri osobe). Kasnije
su to uradili i mnogi drugi kosmonauti.
Leonov je jo{ od lansiranja nosio
specijalno odelo.
Nakon toga Amerikanci zahuktavaju svoj svemirski
program. D`on Glen je, 1962. godine, Zemljinu putanju
obi{ao ~ak tri puta. Bud`et za agenciju NASA porastao
je pet puta za tri godine, a na svom vrhuncu u njoj je radilo 34
000 ljudi, a jo{ oko 375 000 bilo je anga`ovano po ugovorima.

25. Ameri~ki program “D`emini” sa 10 dvo~lanih misija pokazao
je da kosmonauti mogu da borave bar dve nedelje u svemiru,
pri ~emu mogu da napuste brod ili da spajaju vi{e letelica.
Bila je to dobra priprema za
let na Mesec.

26. SSSR je planirao da leti na Mesec pre
jubileja 50 godina od Sovjetske
revolucije, 1967. Za te potrebe radili su
na gradnji gigantske “N1” i “Proton”
rakete. Smrt Koroljeva 1966.,
neadekvatan bud`et za ova istra`ivanja,
koncepcijske razmirice, ~etiri
neuspe{na poletanja “N1” izme|u 1969.
i 1970., u~inili su da je projekat N1
otkazan.
Koroljev je imao ve}e ambicije. Gradio je nove brodove
“Sojuz”, dizajnirane da mogu da se spuste na Mesec, ali i da
orbitiraju oko Zemlje ili Meseca. Usledili su i
znaci sovjetskog neuspeha: “Sojuz I” sru{io se nakon
poletanja.

27. SSSR-u nisu uspevali projekti slanja
~oveka na Mesec, ali su uspe{no obavili
spu{tanje automatskih sondi “Luna”.
“Luna 1” je 1959. udarila u Mese~evu
povr{inu, “Luna 9” je 1966. obavila
meko spu{tanje na Mesec.
“Luna 13” je 1966. ispitivala
Mese~evo tlo mehani~kom sondom,
“Luna 16” je 1970. uzorke zahvatila
automatski. Iste godine je “Luna
17” na Mese~evu povr{inu spustila
automatski rover, a “Luna 20” je 1972.
donela uzorke tla.

28. NASA je re{ila da na Mesec po{alje niz
robotizovanih letelica. Najpre su lansirane
letelice “Rend`er”. Tokom 1964/65. ~etiri su
se sru{ile na Mese~evu povr{inu. Od 1966.
stupaju “Lunar orbiter” i “Survejor”.
U potrazi za povoljnim mestima za spu{tanje ljudi, sa
visine od 40 km orbiteri su snimali povr{inu Meseca, a
Survejori su obavili niz spu{tanja, analize tla, itd. Na
Zemlju su poslali vi{e desetina hiljada slika sa Meseca.

29. Krajem 1966. gra|ene su ogromne
trostepene rakete “Saturn V”, koje su bile
uklju~ene u projekat “Apolo” za slanje ljudi
na Mesec. Radilo se o raketama visine 110
m, mase 3000 t, koje su tro{ile 15 t goriva u
sekundi. “Saturn V” je prvi put kori{}ena u
misiji “Apolo 8” 1968. godine. Do tada je
kori{}ena raketa “Saturn IB”.

30. Raketa se sastojala od tri stepena, pri ~emu
svaki od njih obavlja odre|enu funkciju u
slo`enim manevrima tokom odre|enih faza
leta.

31. Prvi stepen podi`e raketu do
visine od 68 km, dovode}i je do
brzine od 2.75 km/s. Kada potro{i
gorivo ovaj stepen se odvaja i
pada u more.
Nakon toga uklju~uje se
motor drugog stepena, koji
podi`e raketu do visine od
176 km i ubrzava je do brzine
od 7 km/s, {to je blizu brzine
orbitiranja (7.9 km/s).

32. Nakon odvajanja drugog stepena
pali se motor tre}eg stepena. On se
uklju~uje dva puta. Prvi put
ubrzava raketu do orbitalne brzine.
Tom prilikom raketa napravi 2.5
obrta oko Zemlje (tzv. parkirna
orbita), a onda se ponovo pali
motor, {to ubrzava raketu do brzine
napu{tanja Zemlje (11.2 km/s) i
odvodi je na putanju prema Mesecu.
Kada se utro{i gorivo dolazi do
odvajanja kapsula od tre}eg stepena
rakete. Kapsula se sastojala od tri
modula: komandnog, servisnog i
lunarnog.

33. Komandni modul je slu`io za boravak kosmonauta i
upravljanje letom, servisni za pogon i logisti~ku podr{ku i
Mese~ev (lunarni) da prenese dva kosmonauta i potrebnu
opremu na Mese~evu povr{inu i vrati ih u orbitu. Motor
komandnog modula radio je kratko: po
nekoliko sekundi prilikom usporavanja i ubacivanja u
Mese~evu orbitu prikom dolaska i prilikom ubacivanja
na putanju prema Zemlji prilikom odlaska. Lunarni modul je
bio {irine 9.5 m i visine 7m. U sku~enoj kabini kosmonauti su
mogli samo da stoje.

34. Raketni motor na donjoj strani gornje sekcije imao je
zadatak da uspori modul prilikom sletanja i spu{tanja dvojice
kosmonauta na Mese~evu povr{inu
i da mu da potisak prilikom uzletanja i leta do
komandnog modula. Donja sekcija je ostajala na
povr{ini Meseca.
Jedan od prigovora “sumnjala” bio je da raketa nije imala
dovoljno goriva za realizaciju misije, jer su odmah po
napu{tanju Zemljine atmosfere odba~eni najve}i rezervoari za
gorivo.
Ali treba imati u vidu da su se
motori uklju~ivali po potrebi, da
se raketa najve}im delom puta
kretala po inerciji, kroz prostor
bez vazduha i u bezte`inskom
stanju, tako da nije bilo otpora
pri kretanju. Mali deo goriva
kori{}en je za korekciju putanje.

35. Na samom startu “Apola” javili su se ogromni
problemi. Tro~lana posada “Apolo 1” je
27.1.1967. stradala u po`aru
u kabini sa kiseonikom tokom lansiranja. Zbog
toga su “Apolo” 2 i 3 otkazani, a 4, 5 i 6 su
promenjena u automatska probna lansiranja
bez ljudske posade.
Projekat “Apolo” podrazumevao je vi{e misija bez
posade i 11 misija sa tro~lanom ljudskom posadom.

36. Kosmonauti su bili uklju~eni u misiju “Apola 7”,
oktobra 1968. Let je obavljen za testiranje motora,
komandnog i servisnog modula, ru~nog upravljanja.
Trajao je 11 dana i za to vreme obi{li su Zemljinu orbitu
163 puta i obavljen je prvi TV prenos u`ivo iz Kosmosa.
Let “Apola 8” usledio je ubrzo potom. Prvi put je kori{}ena
raketa “Saturn V” i ljudi su prvi put u istoriji obleteli Mesec
(bez ula`enja u orbitu). Kapsula nije sadr`ala lunarni modul,
tako da nije ni bilo predvi|eno spu{tanje.
To je bio najudaljeniji
let ~oveka od Zemlje do
tada (371 823 km). Po
prvi put je posmatrana
tamna strana Meseca i
snimljena je Zemlja iz
Mese~eve blizine.

37. “Apolo 8” je istra`ivao gravitacione i magnetne
anomalije, {to je bilo vrlo bitno za bezbednost narednih
letova. Sa lansiranjem se `urilo i let je obavljen u vreme
Bo`i}a, jer se govorilo da }e SSSR uskoro poslati posadu
u orbitu Meseca. Do toga nije do{lo.
“Apolo 9” je leteo oko Zemlje i poslu`io je za testiranje
kompletnog ansambla (sva tri modula).
“Apolo 10” je slu`io za ispitivanje svih elemenata leta sa
odvajanjem i spu{tanjem lunarnog modula do visine od
8.9 km iznad mesta koje je planirano za spu{tanje u
slede}oj misiji. Obavljen je i direktan TV prenos.

38. Misija “Apolo 11” bila je apsolutni trijumf i jedan od
najzna~ajnijih doga|aja u istoriji ~ove~anstva. Raketa
je lansirana 16. jula 1969. sa Kejp Kenedija na Floridi.
Kapsula je posle tri dana u{la u Mese~evu orbitu. Nil
Armstrong i Edvin Oldrin spustili su se na Mese~evu
povr{inu 20. jula u lunarnom modulu “Orao”, a Majkl
Kolins je ostao u komandnom modulu “Kolumbija”.

39. Posle 6h od momenta sletanja (21. jula) Nil Armstrong
je zakora~io na Mese~evo tlo u Moru ti{ine i izgovorio
onu ~uvenu re~enicu, koju namerno ne}emo po
milijarditi put navesti. Manje je poznato da je nakon
dva sata i 19 minuta {etnje po Moru ti{ine, na povratku
u modul “Orao”, Armstrong promrljao re~enicu “Good
luck, Mr. Gorsky!”, koja je u mislima upu}ena njegovom
kom{ijiu Ohaju. Poruku je snimila kamera, a odnosi se
na bezobraznu situaciju iz kom{iluka kada je Nil imao
deset godina.
Epizodu pominje Jay Barbree u
knjizi “Neil Armstrong: A Life of
Flight”, a iz pristojnosti je dalje
ne}emo komentarisati.

40. Kosmonauti su ostali na Mese~evoj
povr{ini 21h. Postavili su ameri~ku
zastavu, memorijalnu plo~u, opremu
(laserski reflektor, seizmometar), skupljali
su uzorke, telefonom razgovarali sa
predsednikom Niksonom. Kolins je u
komandnom modulu obavljao merenja i
snimanja terena za slede}a sletanja.

41. “Apolo 12” je sleteo u Okean bure. Posada je
dva puta izlazili iz modula. Prikupljali su
uzorke sa dubine od 0.8m. Oti{li su do
automatske stanice “Survejor 3” i demontirali
deo cev~ice sa mikro organizmima sa Zemlje
i kameru. Nakon spajanja sa komandnim
modulom usmerili su stepen za uzletanje
prema Mesecu. Seizmometar je zabele`io
udar.

42. “Apolo 13” obe}avao uspeh do udaljenosti od 324 000km
od Zemlje. Onda je do{lo do eksplozije rezervoara za
kiseonik u servisnom modulu. ]elija za snabdevanje
energijom je otkazala. Do{lo je do te{ko}a u snabdevanju
kiseonikom, odvo|enja ugljen-dioksida i otkaza ostalih
ure|aja. Otkazao je i sistem za navigaciju, tako da su se
orijentisali pomo}u Sunca. Uz velike probleme modul se
spustio u Pacifik.

43. Kosmonauti “Apolo 14” su postavili nau~nu stanicu
ALSEP i laserski reflektor za odre|ivanje udaljenosti
od Zemlje. Alen [epard je na Mesecu izveo dva golf
udarca. Pri povratku usmerili su stepen za uzletanje ka
Mesecu i pra}en je udar i oblak isparenog materijala.

44. “Apolo 15” je na povr{inu
postavio 544 kg opreme i doneo
je rover. Maksimalna brzina
njegovog kretanja bila je oko 18
km/h. Roverom su pre{li 7 km i
udaljili se 3 km od modula.
Pre uzletanja “parkirali” su
rover i kameru koja je snimala
njihovo uzletanje.

45. Nakon povratka kosmonauti
nisu bili u karantinu, jer se
pokazalo da nema opasnosti
od kontaminacije. Postavili su
i mini satelit.

46. U okviru ove misije proverena je Galilejeva tvrdnja da
tela pu{tena da slobodno padaju sa iste visine
dospevaju do povr{ine, ovog puta ne Zemlje, ve} Meseca
u istom trenutku bez obzira na njihovu masu. Kako na
Mesecu nema otpora vazduha, tvrdnja je bila lako
proveriva. O rezultatu se uverite sami na primeru
~eki}a i pera…

47. U toku leta “Apolo 16” bilo je problema, ali su, ipak,
sleteli na Mesec i to na brdovitom terenu. Kosmonauti
su se popeli na uzvi{icu od 500 m. Roverom su pre{li
oko 26 km. Postavili su jo{ jedan komplet ALSEP-a i
lansirali jo{ jedan mini satelit, koji je kasnije pao zbog
postojanja maskona – oblasti zgu{njenja u Mese~evoj
kori.
Postavili su i UV
spektrometar za merenje
zra~enja iz dalekog
Kosmosa.

48. “Apolo 17” je sleteo 11.12. 1972.
Bila je to poslednja misija leta
~oveka do Meseca. Spustili su
se blizu doline Taurus-Litrov.
Postavili su ure|aje za merenje
unutra{nje toplote Meseca.

50. U toku ove misije do{lo je do prvog “saobra}ajnog”
udesa i o{te}enja rovera.
Nakon ove misije, istra`ivanja su pokazala slabljenje
interesa javnosti za let na Mesec. Zbog toga i zbog
smanjenja bud`eta, misije “Apolo 18, 19 i 20” su
obustavljene. Politi~ki cilj je bio ispunjen: SAD su
povratile dominaciju i ubedljivo je potvrdile.

51. Od 16.7.1969. (“Apolo 11”) do 1972. (“Apolo 17”) 12 ljudi je
{etalo po povr{ini Meseca, ali ne treba zanemariti
ni doprinos SSSR-a istra`ivanju Meseca. Napravljeno je
preko 32 000 snimaka, je doneto oko 380 kg uzoraka,
postavljeno pet nau~nih stanica, od kojih su neki ure|aji i
danas u funkciji. U “pogonima” NASA radilo je preko 30 000
ljudi, a zajedno sa kooperantskim firmama (kojih je bilo oko
20 000) vi{e od 400 000.
Interesantno da niko od
tih 400 000 ljudi nikada
nije izrazio sumnju u
istinitost spu{tanja ljudi
na Mesec. Zavera }utanja
sa tako velikim brojem
aktera naprosto je
neodr`iva.

52. Na Mesecu su kosmonauti
proveli ukupno oko 300 h,
od toga izvan lendera 80 h.
Poslednje tri misije su na
Mese~evu povr{inu dopremile
i rovere.
NASA je prvobitno planirala
10 sletanja na Mesec u okviru
“Apolo” programa, ali je
ostvareno 6.

53. Mesta spu{tanja
SAD i SSSR su toliko istra`ivali Mesec da se smatra da je
njegova povr{ina vi{e istra`ena od Zemljine. Misije
nisu planirane za polarne oblasti, jer je polarna orbita
delikatnija za spu{tanje i povratak.

54. Kao uspomenu sa puta, osim
mnogo predivnih snimaka i
pra{inom zaprljanih odela,
doneli su i pregr{t kamen~i}a
(ne sa obale mora). A {ta ako su
ih pokupili u nekoj zabiti
(kao {to je Srbija) na Zemlji?

55. Ko je koliko kamenja doneo?
Najmla|e doneto kamenje sa Meseca starije je od stena
na Zemlji (dokaz da nije pokupljeno “sa ulice”), a
otkriveni su i novi minerali, kojih nema na Zemlji.
Takav je armalkolit (Armstrong Aldrin Collins).

56. Veliki sin (a mo`da i otac) na{ih naroda i narodnosti
drug TITO je, 1973. godine, od predsednika SAD
Ri~arda Niksona na poklon dobio jedno kamen~e sa Meseca.
Uzorak bazaltne stene, stare
3.8 milijardi godina, ~ija je
masa 1.142 g, ~uvan je u
Memorijalnom centru “Josip
Broz Tito”, a danas je u
trezoru u vili “Mir”. Vrednost
ovakvog kamena na tr`i{tu
iznosi 200 000 – 500 000$.
Nikson je Titu poklonio i
jugoslovensku zastavu koju je
posada “Apola 11” nosila do
Meseca i vratila na Zemlju.

57. Ameri su poklonili pregr{t uzoraka (oko 200) i drugim
zna~ajnim li~nostima i vladama. U “D`onsonovom svemirskom
centru” ~uva se oko 295 kg stena sa Meseca. Tri mala uzorka,
mase 0.2g koje je 1970. donela “Luna 16”, prodata su 1993. g.
na aukciji za 442 500 dolara.
Za uzvrat Tito je odlikovao
kosmonaute.

58. Ubrzo nakon realizacije leta ~oveka na Mesec
usledile su sumnje. To je valjda deo ljudskog
mentaliteta: vi{e se veruje egzoti~nim i
ezoteri~nim obja{njenjima od racionalnih.
Sumnje u spu{tanje ~oveka na povr{inu Meseca
prerasle su u pri~e o zaveri. To su prvi lansirali Robert
Majers i Robert Perlman, iznose}i “dokaze” o
falsifikatima.
Po{to je misija uspe{no izvedena u vreme kada je
tehni~ko-tehnolo{ki nivo bio ni`i, za{to se ne
realizuje i danas?
[to bi rekao Sremac: S’g je oskudacija, s’g su skupe
pare! U vreme hladnog rata bud`et NASA bio je 6%, a
danas oko 1% dr`avnog bud`eta. Onog trenutka kada su
SAD postale svesne da SSSR nema potencijale za dalju
trku, projekat letova na Mesec je obustavljen.
Svakako da je jedno od najzna~ajnijih pitanja:

59. Budu}e misije na Mesecu ima}e druga~iji karakter
(verovatno izgradnja baza, iz kojih }e se leteti ka
drugim planetama). Takvi projekti }e biti znatno
skuplji i, po svemu sude}i, bi}e me|unarodni. Nivo
rizika u “Apolo” misijama bio je oko 50%, {to je sa
dana{njeg nivoa neprihvatljivo. Za{to bi se rizikovali
`ivoti ljudi kada danas “ma{ine” posti`u fantasti~ne
rezultate? Robotizovane sonde sa Zemlje “obi{le” su sve
planete Sun~evog sistema, spu{tale se na asteroide i
satelite, ga|ale komete bez ikakvog rizika po ljude.
Takve misije nisu zahtevale ogromne rakete, skupe
sisteme za odr`avanje `ivota kosmonauta.
To je razlog zbog
kojeg danas nije
neophodno slanje
ljudskih posada
na Mesec.

60. Mnoga sumnjala smatraju da Ameri nikada nisu bili
na Mesecu i da je sve to holivudska mu}ka.
Jesu li bili na Mesecu?

61. I da su prizori na Mesecu snimani u kamenitoj pustinji Nevade.

62. ^esto se navode izjave politi~ara,
astronauta, ruskih nau~nika da je
spu{tanje na Mesec izvedeno u studiju.
Skeptici navode francuski dokumentarac
“Operation Lune” Vilijama Kerela u kojem
udovica Stenlija Kjubrika otkriva da je
upravo on snimao kadrove iz “Apolo”
misije. To je obavljeno u studiju u kojem je
snimana “Odiseja 2001”, uz kori{}enje
specijalnih objektiva.
Navodi se da je u to vreme Niksonu je bilo bitnije da se vidi da
su kosmonauti {etali po Mesecu, nego da su to stvarno radili.
^esto se prikazuju fotografije na kojima
se vidi da je snimanje prizora sa Meseca i kosmonauta na
njemu obavljeno u studiju. Fotografije zaista postoje
ali su nastale prilikom snimanja igranog filma, {to se
mo`e videti na reklamnom plakatu za ovaj film.

63. Suparnici SAD u hladnom ratu nikada nisu izrazili sumnju da
su Amerikanci bili na Mesecu. Za{to? Zato {to su pomno
pratili {ta se doga|a. Da je bilo la`iranja, sigurno bi to odmah
objavili! Uostalom, za
vreme spu{tanja mnogi radio amateri i opservatorije
slu{ali su razgovore kosmaonauta sa kontrolom misije u
Hjustonu.
Previ|a se da su kosmonauti u misijama morali ~esto
da koriste ru~ne komande. “Vojad`eri” lete sa ne mnogo
boljim ra~unarskim sistemima, a njihove putanje su bile
dosta komplikovanikje i precizno izvedene. O~igledno da
za prora~unavanje putanje nisu neophodni najmo}niji
kompjuteri. Osim toga “Apolo” misija je pomno pra}ena
i korigovana iz komandnog centra na Zemlji.
Primedba je da su u vreme letova na Mesec automatski
sistemi upravljanja bili snabdeveni memorijom od svega 32
kb, a uspeh je bio vi{e nego fantasti~an.

64. To nije zato {to su snimci pravljeni u studiju, pa su zvezde kao
dekoracija zaboravljene, a da se Ameri, u stvari, nisu ni
spustili na Mesec. Zbog nepostojanja atmosfere Mese~eva
povr{ina na dnevnoj strani je jako osvetljena i ble{tava, tako da
su pri snimanju ekspozicije morale da budu kratke, a u tom
slu~aju slabi sjaj zvezda ne ostavlja trag na filmu.
Primedba:
Na snimcima se na Mese~evom nebu ne vide zvezde!

65. Da bi se videle zvezde na fotografijama sa Meseca
trebalo je da se snima na osetljivijim filmovima i sa
ekspozicijama du`im od 5s, a one su iznosile 1/250s zbog
visokog sjaja na povr{ini. Da su ekspozicije bile du`e
fotografije bi bile preeksponirane i ne bi se videli detalji
na Mese~evoj povr{ini.

66. Na nekim snimcima sa Meseca,
pri du`im ekspozicijama, ipak se
vide najsjanije zvezde, ali se na
njima ne vide jasno detalji
na povr{ini.

67. Sli~na je situacija je i sa snimcima napravljenim iznad
atmosfere u Zemljinoj orbiti. Na njima se tako|e ne vide
zvezde. Interesantno je da niko ne osporava takve snimke!
Za{to se ne pitaju koji je razlog da se zvezde ne vide danju na
na{em nebu?

68. Profesionalna sumnjala postavljaju i slede}a pitanja:
Za{to se zastava vijori kada na Mesecu nema vetra?
Na Mesecu nema atmosfere,
tako da nema vetra i zastava
ne bi mogla da vijori. Pa ipak
na snimcima to ne izgleda
ba{ tako.

69. Zastave ne vijore, ve} tako
izgleda jer su izgu`vane prilikom
pakovanja i dugog stajanja u
spremi{tu. U gornjem delu ih dr`e
popre~ne plasti~ne {ipke, a donji
deo slobodno visi izlo`en slaboj
Mese~evoj gravitaciji.
Kada na Zemlji prestane
duvanje vetra zastava se brzo
umiruje zbog elasti~nosti,
unutra{njeg trenja tkanine i
otpora vazduha. Na Mesecu
izazvano kretanje zastave tokom
njenog postavljanja sporije
zaustavlja samo trenje i
elasti~nost u materijalu zastave.

70. Za{to su otisci cipela o{tro ocrtani kao da su u mokrom
pesku?
Na poklopljenim uzastopnim
fotografijama vide se pokreti
kosmonauta i pomeranje
rovera, ali se ne vidi da se
zastava pomerala.
Na Zemlji su jasni otisci
u mokrom pesku. Tu se
okrugle ~estice peska u
otisku ~vrsto dr`e
adhezionom silom
molekula vode.
Na Zemlji su ~estice peska velike, oble i glatke zbog
dugotrajnog delovanja vode i vetra.

71. Mesec je pokriven finom,
silikatnom, gustom pra{inom
(regolit), koja je nastala usled
brojnih meteoritskih
udara i davnih vulkanskih
aktivnosti. Pored toga prisutne
su i ~estice kondenzovane pare
gvo`|a iz davne pro{losti. Zbog
toga su ~estice regolita sitne,
o{tre i
nepravilne.
Kao kod puzzle slagalica, izbo~ine u zrncima regolita
zalaze u njihova udubljenja, tako da se ~estice
me|usobno ~vrsto dr`e kao kod mokrog peska na Zemlji.
U tom finom “puderu” tragovi cipela se jasno i lako
ocrtavaju. S obzirom da na Mesecu nema erozije ovi
o{tri tragovi traja}e jako dugo.

72. Za{to se vidi oreol oko Sunca ako nema atmosfere?
Iz istog razloga zbog kojeg se
sjajne zvezde, koje na nebu
vidimo kao ta~ke, na filmu
vide kao diskovi. Blje{tava
svetlost Sunca na slici nije posledic
rasejanja svetlosti u atmosferi ve}
fotohemijskih reakcija na filmu.
Na nekim snimcima vide se
neobični svetle}i objekti, za koje
sumnjala tvrde da se radi o
lete}im tanjirima - letelicama
vannzemaljskog porekla.

73. Ne radi se o NLO objektima, niti
su u pitanju gre{kom snimljeni
reflektori u studiju na Zemlji u
kojem je “simulirano” spu{anje
na Mesec. U pitanju je lens flare
pojava koja nastaje refleksijom jake
svetlosti unutar objektiva kamere. Na
Mesecu je efekat izra`eniji, jer je sjaj
Sunca ve}i zbog nepostojanja
atmosfere, refleksije od povr{ine i
prisustva Zemlje - jo{ jednog sjajnog
objekta na Mese~evom nebu.

74. -
Ali zato sumnjala tvrde
da je slede}i snimak
autenti~an. Interesantno je
da su taj snimak i snimke
lete}ih tanjira na Mesescu,
kao “vrhunski” dokaz o
postojanju vanzemaljaca,
uz “bombasti~ne” naslove,
objavljivali oni ~asopisi
“alternativne” nauke u
kojima se non-stop tvrdi
da ~ovek nikada nije ni
boravio na Mesecu i da
su objavljeni snimci sa
misija na Mesecu ~ista
“holivudska” monta`a.

75. Analizom slike vidi se da se radi
o igri svetla i tame.
U sli~an korpus sumnji je i tvrdnja da bi skokovi kosmonauta
pri hodu morali da budu vi{i.
Skokovi su ni`i jer su
odela kruta, ne mogu
da se savijaju kolena i
te`e je odr`avati
ravnote`u.
Na jednom snimku navodno se
vidi lete}i tanjir koji je
“parkiran” na obronku
obli`njeg brda.
Gegaju}i, skakutavi i usporeni hod kosmonauta, koji je
posledica slabije gravitacije, glomazne opreme, krutih
kombinezona, sumnjala obja{njavaju trikovima koji su
primenjeni tokom snimanja u studiju na Zemlji.

76. Takvu simulaciju usporenog hoda tuma~ili su na~inom
snimanja: umesto 24 snimaka u sekundi kamere su snimale
48, pa je traka usporavana, da bi hod izgledao kao da je u
polju male gravitacije. Ali kada se pravi snimci ubrzaju pokreti
postaju potpuno neprirodni.
Me|utim, ne radi se o sajlama, ve} o
antenama za radio komunikaciju.
Neki tvrde da su kosmonauti
zaka~eni sajlama za kranove, tako da
se na nekim snimcima ~ak vidi odsjaj
svetlosti reflektora na sajlama..

77. Kako to da filmovi u kamerama nisu o{te}eni pri
dnevnim temperaturama od 120oC?
Filmovi su sme{tani u specijalne za{titne kasete, koje su
osim toplotne pru`ale i za{titu od UV zra~enja. Objektivi
kamera nikada nisu bili izlagani direktnom uticaju Sun~evog
zra~enja. Zbog slu~ajnog okretanja objektiva kamere u misiji
“Apolo 12” prema Suncu do{lo je do o{te}enja i prekida
direktnog TV prenosa.
Na nekim snimcima se
vidi svetlost iza glave
kosmonauta, {to
poti~e od reflektora.
Aura poti~e od svetlosti
koja se nakon
rasejavanja sa povr{ine
vra}ala ka kameri.
Sli~na pojava se uo~ava i na snimcima na Zemlji, kada
se u jutro svetlost rasejava na pesku ili rosi.

78. Kako to da su na snimcima osvetljeni i lepo vidljivi
detalji koji su po svom polo`aju u senci?
Snimci su pravljeni u jutarnjim satima lunarnog dana, kada je
Sunce nisko nad horizontom. Svetlost se tada
difuzno reflektuje u svim pravcima zbog neravnina i obasjava i
objekte u senci. Svetlost koja sa strane ulazi
u skafandre odbija se u unutra{njim povr{inama stakla, {to im
daje ble{tavi sjaj, iako su kosmonauti licem okrenuti prema sen
(nasuprot Sunca). Ovom efektu doprinosi i odelo kosmonauta
koje zbog spre~avanja
zagrevanja dobro reflektuje svetlost.

79. Treba uzeti u obzir i da regolit u brdskim oblastima sadr`i dosta
vulkanskog stakla, koje efikasno reflektuje svetlost. Tlo na
Zemlji nema takva refleksiona svojstva
i zato se na snimcima na Zemlji, u adekvatnim
pozicijama, ne
vide detalji na
objektima koji su
senci.

80. Osim Sunca, sna`an izvor
svetlosti na Mese~evom nebu
je i Zemlja, tako da su predmeti
na povr{ini ~esto osvetljeni iz
dva izvora. Svetlost “pune”
Zemlje oko 90 puta ja~e obasjava
Mesec nego {to on obasjava
Zemlju.
To je jedan od razloga za “~udno” pona{anje senki
kosmonauta i objekata na Mesecu.
U takve spadaju:
razli~ite du`ine i
razli~iti pravci
pru`anja senki
prostorno bliskih
objekata pribli`no
iste visine.

81. To je bio razlog da skeptici tvrde da su snimci
napravljeni u studiju, pri ~emu je osvetljavanje scene
obavljano ve}im brojem reflektora, pa su i senke pod
razli~itim uglovima. Pritom se pevi|a da bi u tom
slu~aju predmeti bacali ne jednu, ve} vi{e senki.
Na razli~ite uglove pru`anja senki
uticala je i konfiguracija terena. Npr.
u situaciji kada senka jednog
kosmonauta pada u udubljenje, a
drugog iza njega senke }e biti pod
razli~itim uglovima i drasti~no
razli~itih du`ina.

82. Sva sletanja na Mesec obavljana su u vreme prve ~etvrti
kada je na mestu spu{tanja bilo jutro. Kao i na Zemlji,
zbog toga {to je Sunce nisko nad horizontom, senke su
jako izdu`ene. Zavisno od perspektive iz koje se senke
gledaju (snimaju) one odaju utisak da su neparalelne.
Ni to nije ta~no: senke su izdu`ene i tanke. Senka
zastave je izvan kadra, a {tapa je toliko tanka da se
te{ko uo~ava. Gledano iz drugog ugla (kamera na
modulu) obe senke se dobro vide.
Primedba: na nekim slikama ne vidi se senka zastave i
njenog {tapa, jer je ona naknadno uba~ena u snimak.

83. Kako to da se na razli~itim fotografijama u pozadini
vide ista brda?
Skeptici smatraju da su
prilikom snimanja “la`nog”
spu{tanja u studiju kori{}ene
iste kulise. Kritike su
neosnovane! Pomenute
fotografije poti~u iz iste misije
“Apolo 15”.
Snimci su napravljeni u podru~ju Hadlej-Apenini. Identi~na
brda koja se pojavljuju na razli~itim
snimcima udaljena su od mesta snimanja (koja su na bliskim,
ali ne i istim pozicijama) oko 20 km (mada
zbog nepostojanja atmosfere to ne izgleda tako). S obzirom na
ve}u udaljenost brda prilikom snimanja sa
prostorno relativno bliskih mesta paralaksa je mala, tako da se
na snimcima vide razli~ita bliska okolina, a
identi~ni udaljeni pejza`. Sli~no se de{ava i na Zemlji.

84. Kako to da nije bilo problema sa udarima
mikrometeorita, kada na Mesecu nema atmosfere?
Mikrometeoriti se kre}u velikim brzinama i njihovi
udari bi mogli da izazovu velike posledice. Ali njih
ipak ima malo, a i moduli su malih dimenzija, pa je
verovatno}a udara mala.
Nepostojanjem atmosfere i magnetosfere obja{njava se i
izostajanje polarnih svetlosti na Mesecu, iako
“sumnjala” tvrde da bi je moralo da bude s obzirom da
naelektrisane ~estice solarnog vetra neometano dolaze
do Mese~eve povr{ine.

85. Za{to se prilikom uzletanja sa Meseca ne vidi pra{ina?
To nije ta~no! Oblak pra{ine se vidi, ali nije takav kao
{to bi bio na Zemlji. Po{to na Mesecu nema atmosfere,
podi`e se samo onaj deo pra{ine koji je na pravcu
izduvnih gasova. Iako je Mese~eva gravitacija slabija,
po{to nema otpora vazduha, podignuta pra{ina se brzo
sle`e. Zbog odsustva atmosfere ne vidi se plamen iz
motora i ne ~uje se njegov zvuk koji bi dolazio spolja.
Komunikacija me|u kosmonautima na povr{ini odvijala
se radio vezama.

86. Za{to se na tlu ne vide krateri zbog sletanja i
uzletanja lunarnih modula?
Zato {to je sloj regolita u
pravcu izduvnih gasova
motora oduvan, a ispod
regolita su ~vrste bazaltne
stene.
Lunarni modul ima sonde za
detekciju kontakta sa tlom.
Kada se kontakt ostvari gase se
motori. Od ga{enja motora do
spu{tanja na tlo pra{ina se
razleti i stajne noge ostaju
~iste.

87. Me|utim, prilikom misije
“Apola 14” modul je
sleteo na neravno tlo i
pritom je “zarovao”
regolit tako da mu je
stajna noga zaprljana
pra{inom.
Na nekim snimcima ne vide se tragovi rovera, jer je sloj
regolita tanak, a tamo gde je deblji tragovi su duboki.

88. Mo`da su slede}i snimci iz 2010. god. sa Lunar
Reconnaissance Orbiter (Lunarni orbitalni izvidja~) sa
rezolucijom od 0.5m najbolji odgovor!
Za{to na Mese~evoj povr{ini nema artefakata koji bi
potvrdili boravak kosmonauta?

90. Mnogi snimci su
pravljeni na
kamerama koje su
fiksirane na
modulima ili
roverima. Osim toga
od 32 000 snimaka,
tek nekoliko stotina
najkvalitetnijih
“vrti” se u javnosti.
Kako to da su snimci, koji su snimani kamerama, fiksiranim
na grudnom delu za{titnih odela, izuzetno visokog kvaliteta?

91. Ko je snimao uzletanje lunarnog modula na na~in da se
prati let, kada niko nije ostao na Mese~evoj povr{ini? Ko je
snimao izlazak Nila Armstronga iz lunarnog modula?
Na Mese~evoj povr{ini ostale su kamere fiksirane za
rovere koji su tamo ostavljeni. Zato postoje snimci
uzletanja samo poslednje tri misije. Teledirigovano one
su preusmeravane iz centra u Hjustonu.
Izlazak Armstronga
sniman je kamerama
koje su bile zaka~ene
na spolja{njoj strani
lunarnog modula.

92. Kako su kosmonauti pro{li kroz Zemljine radijacione
pojaseve, a da to nije ostavilo nikakve posledice?
Radijacioni pojasevi predstavljaju oblasti u Zemljinoj
magnetosferi u kojima se nalaze struje protona i/ili
elektrona, koji su u njima zarobljeni u magnetnoj
klopci. Unutra{nji pojas otkrio je D`ejms Van Alen
posle leta “Eksplorera 1”, a spolja{nji posle leta
“Sputnjika 3”. Unutra{nji se sastoji od protona sa
energijom od nekoliko desetina MeV, a spolja{nji od
elektrona sa energijom od nekoliko desetina keV.
Unutra{nji je od 100
do 10 000 km iznad
Zemlje, a spolja{nji od
13 000 do 60 000 km.

93. Bez obzira na prisutnu radijaciju, kosmonauti su kroz
ove pojaseve pro{li bez posledica. Putanja broda bila je
planirana da pro|e kroz delove sa najslabijom
radijacijom, gde koncentracija naelektrisanih ~estica
nije takva da bi njihovo zra~enje moglo da ugrozi
zdravlje kosmonauta tokom nekoliko sati kretanja
brodova kroz pojaseve. Oni su kroz pojaseve leteli 4 h, a
1 h u najopasnijem delu. Metalna oplata broda bila je
dovoljna da zaustavi najve}i deo ~estica. Kosmonauti su
imali i za{titu u obliku 27 aluminijumskih folija.
Doza koju su primili bila je
manja od 0.01 Sw. Prose~an
~ovek to primi za 3 godine, a
radnik u elektrani za godinu.
Ipak, radijacija u Van
Alenovim pojasevima bila bi
letalna tek nakon boravka od
mesec dana u njima.

94. -
Tako u Holivudu ozna~avaju
objekte u centru kadra. Po svemu
sude}i takva fotografija je
nastala skeniranjem originala,
na kojem nema slova C.
Otkud slovo C na steni?
Slovo je posledica neo~i{}enog
skenera, na ~ijem je staklu neko vlakn
u obliku slova C.

95. Ipak su bili. Da nisu, bilo bi sasvim
glupo.
Prema tome…

96. A mo`da i ne bi?
Onako je bilo romanti~nije!

97. Ukoliko Vas ovo predavanje nije ubedilo da se
dvanaest kosmonauta {etalo po Mesecu, ostanite
u uverenju da na njemu `ivi samo jedan Mujo koji
tamo potkiva konja kad mu na um padne draga.

98. HVALA NA PA@NJI!