SlideShare a Scribd company logo

327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf

•
•
R
RajkoRadza

čitaj

Art & Photos
1 of 101
Download to read offline
MISTERIJE i NEOBJAŠNJIVI FENOMENI [knjiga četvrta] S A D R Ž A J  Teorija Ravne Zemlje ....................................................................2.  Incident Na Planinskom Prevoju Djatlov ...........................................9.  Misterija Teslinih Zraka Smrti ....................................................... 27.  Titov Svemirski Program i Aerodrom Željava ................................... 33.  Kontrolori Uma........................................................................... 39.  Darvinova Teorija Revolucije – Laž Koja Traje ................................. 47.  Tajna Ljudi Zombija – Tama Koja Hoda .......................................... 54.  Jedinica 731 – Stravični Japanski Eksperimenti................................ 58.  Let Na Mjesec Ili Studio U Nevadi? ................................................ 62.  Putovanja Marka Pola – Gdje (Ni)Je Bio Veliki Putnik ........................ 66.  Ko Je Bio Pravi Kralj Arthur – Legenda Ili Stvarnost.......................... 69.  Misterija Putovanja Kristofora Kolumba .......................................... 72.  Tajna Kaspara Hausera................................................................ 76.  Krvava Grofica ........................................................................... 79.  Potraga Za Edenskim Vrtom ......................................................... 83.  Koliko Su Slučajnosti – Slučajne? .................................................. 86.  Avetinjske Lađe Plove.................................................................. 91.  Gdje Je Veliko Templarsko Blago................................................... 96. LITERATURA:  http://svartberg.org  http://radiosarajevo.ba  http://24sata.hr/misteriji  http://bwmistery.blogspot.ba/  http://www.conopljanews.net/index.html  http://fenomeni.eu/ Copyright © [dzaHo] & AdiS, 2016.
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 2 TEORIJA "RAVNE ZEMLJE" Možda bismo se svi zajedno ipak trebali zapitati da li je teorija zavere tvrdnja da je Zemlja ravna, ili je teorija zavere da je Zemlja kugla? U današnje vreme jedna od najbizarnijih teorija zavere jeste ona koja kaže da je Zemlja ravna ploča, a ne kugla blago spljoštena na polovima zbog planetarne rotacije. U srednjem veku svako je "znao" kako je Zemlja ravna ploča, i mnogi smatraju da je tek pojavom Kopernika, Galilea i Keplera došlo do novih otkrića koja su dokazivala kako Zemlja nije ravna ploča već kugla, i kako nije u središtu svemira, i kako se Sunce ne okreće oko Zemlje. Ipak to nije sasvim tačno; o tome se govorilo i pisalo vekovima pre njih. Srednjevekovno doba zovemo mračnim dobom, dobom u kojem su mnoga znanja zaboravljena i koja su tek renesansom ponovo "otkrivena". Potvrdu tome ćemo naći još u vremenu Pitagore i Platona, koji su tvrdili da je Zemlja okrugla, a još i pre njih tvrdio je Anaksimandar: "Zemlja je okrugla i kruži oko Sunca." Prvi koji je izračunao opseg Zemlje bio je grčki mudrac Eratosten koji je radio u Egiptu, i temeljem poznatog eksperimenta sa štapovima zabijenim u zemlju na 800 km udaljenosti i njihovim senkama izračunao opseg Zemlje koji je bio toliko precizan da i od ovih današnjih proračuna ne odstupa niti stotinu kilometara. Temeljem svojih istraživanja zaključio je da opseg Zemlje iznosi 40 hiljada kilometara, i naravno, niko mu punih 15 vekova nije verovao jer je takav opseg značio da je Zemlja daleko veća negoli je bio poznati svet, i mnogo vekova verovalo se da je Zemlja, bila ona okrugla ili ravna, tri puta manja negoli je izračunao Erastoten. U Indiji je takođe bilo onih koji su sferičnost Zemlje uzimali kao činjenicu. Drevni astronomski tekst Surya Siddhanta iz bramanske Indije utvrđuje prečnik Zemlje na 12617 km, promašivši broj za svega 60 km, a udaljenost Meseca od Zemlje na 407.198 km, što je takođe brojka vrlo blizu današnjim merenjima. Staroindijski kralj Marya još je 302. godine pre Hrista rekao grčkom astronomu Megastenu da njegovi "bramani veruju da je Zemlja okrugla". U kineskoj knjizi Husi Nan Tzu u davnašnjem prvom veku nakon Hrista, navedeno kako je "Zemlja jaje vrhom okrenuto prema polarnoj zvezdi". Katolička crkva vekovima je takva učenja nazivala herezom i jeretike proganjala, a nije bila retkost da su ih zbog njihovih,
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 3 za tadašnja vremena revolucionarnih stavova stavljali na muke ne bi li ih naterali da se odreknu svojih naprednih stavova, pa i spaljivali na lomačama čak i nakon što su se mnogi, ne izdržavši mučenja, odrekli svojih uverenja, verovatno "za svaki slučaj" kako ne bi herezu potajno širili dalje. U današnje vreme opšte prihvaćeno mišljenje je da Zemlja jeste gotovo savršena kugla, ali uprkos svemu to mišljenje prema nekim procenama nikako ne može prihvatiti otprilike 3% stanovništva naše planete. Kako je moguće da toliki broj ljudi nikako ne može prihvatiti mišljenja i dokaze da Zemlja jeste takvog oblika? Postoji čak i organizacija „The International Flat Earth Society" koja je službeno osnovana 1956. godine sa svrhom promovisanja ideje ravne Zemlje i podstiču svojim delovanjem rasprave o tome da li je Zemlja okrugla ili je pak ravna ploča. Naravno da je tokom svih tih godina to neobično udruženje bilo meta ismejavanja gotovo svih koji nisu u grupi od 3% ljudi koji još uvek veruju da je Zemlja ravna ploča. Sreća je što današnja crkva više nema moć da te moderne jeretike baci na muke, ali da jesu na mukama pobrinuli su se brojni naučnici i naravno mediji koji ih predstavljaju kao bezumnike, ekscentrike, ili kao najobičnije cirkuzante i varalice, i naravno teoretičare zavere, pa stoga danas na njih retko ko reaguje bilo kako drugačije nego smeškom i odmahivanjem ruke, i nakon 3 sekunde izbrišu bilo kakvu misao o uverenjima tih ljudi. To je sasvim prirodna reakcija čoveka, jer naravno – „svi znaju da je Zemlja okrugla" – osim tih retkih ljudi koji tvrde suprotno. Niko se čak niti ne zapita na osnovu čega oni tvrde da je ZEMLJA RAVNA PLOČA? Verovali ili ne, svoje tvrdnje temelje na dokazima koji su čak i eksperimentalno potvrđeni, i sežu još u 19. vek. Postoje i dokazi iz modernog doba koji postavljaju ozbiljne izazove pred one koji ih pokušavaju osporiti a kojima ćemo se takođe pozabaviti. I zbog toga, najmanje što možemo učiniti je zauzeti poziciju neutralnog posmatrača i proučiti koji su to dokazi i tvrdnje koje neki koriste u svojoj argumentaciji kako je Zemlja ravna ploča. Možemo li ih potvrditi ponavljanjem njihovih eksperimenata ili ih možemo odbaciti bez trunke sumnje da nisu tačni, kako bismo van svake sumnje potvrdili da NIJE teorija zavere baš uobičajeno verovanje da je Zemlja okrugla? Idemo proučiti neke od tih prvih eksperimenata pre nego odbacimo mogućnost da bi Zemlja zaista mogla biti ravna ploča. Najpoznatiji eksperimenti koji su za svrhu imali dokazati kako je Zemlja ravna ploča odvijali su se na kanalu Old Bedford tokom krajem 19. i početkom 20. veka. OLD BEDFORD KANAL Proteže se dužinom od 20 milja, od kojih je 6 u ravnoj liniji, i kao takav bio je idealan za eksperiment koji je uključivao veslača koji se udaljava prema krajnjoj tački tačno 6 milja od početne tačke posmatranja. Prvi, jednostavan eksperiment proveo je engleski pronalazač Samjuel Roubotam. Na čamac je pričvrstio zastavu, tako da je bila tačno 5 stopa iznad nivoa vode. Samjuel je ušao u vodu, i držeći teleskop 20 cm iznad površine vode posmatrao čamac kako se udaljava. Pod pretpostavkom da je Zemlja sferična, obima 25 hiljada milja, izračunao je da bi teleskop postavljen na visini 20 cm od površine vode, već posle jedne milje kao tangenta vidnog polja dotakao vršak sfere, te da bi nakon te tačke zastavica trebala „tonuti" ispod vidnog polja. Ipak, mogao je videti čamac i posle čitavih 6 milja i na osnovu toga je zaključio da zakrivljenje ne postoji, te da Zemlja mora biti ravna ploča.
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 4 Nakon ovog eksperimenta sproveo je još jedan sličan, postavivši u kanal 6 zastavica na štapove jednake visine koje je učvrstio na podlogu u razmacima od jedne milje. Zatim je teleskop postavio na istu visinu na koju su bile postavljene zastavice i kroz njega je gledao vrhove zastavica. Sve su bile poravnate u savršenoj liniji, nijedna nije "zaronila" dole kako bi očekivali zagovornici sferične Zemlje, što bi se neizostavno moralo dogoditi kada bi površina Zemlje bila zakrivljena. Na tragu istraživanja Samjuela Roubotama, lejdi Blount je 1904. godine provela još jedan eksperiment na Old Bedford kanalu. Unajmila je profesionalnog fotografa koji je u ondašnje vreme imao poslednju reč tehnike, foto-teleskopsku kameru, kako bi na udaljenosti istih tih 6 milja fotografisao belu zastavu površine 15 kvadratnih stopa, sa crnim rubovima od kojih je donji bio tik na nivou vode. Fotografija je pokazala zastavu u punoj veličini, potvrdivši tim eksperimentom zaključak Samjuela Roubotama, da voda kanala čitavom tom dužinom nije zakrivljena već ravna, te stoga i Zemlja nije zakrivljena – već je ravna ploča. Uzevši u obzir da ondašnja tehnologija nije uključivala fotošop, ta fotografija uzrokovala je buru rasprava na temu ravne Zemlje! Ravnozemljaši tvrde da naša planeta zapravo izgleda kao tanjir, iznenađujuće slično logotipu UN-a. Je li vođa kreatorskog tima tog logotipa, američki arhitekta Donald McLaughlin, bio takođe zagovornik ideje kako je Zemlja ravna ploča? ŠTA KAŽE NAUKA U PRILOG TEORIJI DA JE ZEMLJA RAVNA PLOČA, A NE KUGLA? Generalno, nauka je danas gotovo u potpunosti upravljana finansijskim interesima onih koji istraživanja naučnika žele komercijalizovati, i brojni naučnici prisiljeni su raditi na zadanim projektima korporativnih ili državnih finansijera, ili ne raditi uopšte. Čest je slučaj da oni koji odluče dići glas protiv neke "pa to svi znaju" teorije, poput naprimer one o globalnom zagrevanju ili Darvinovoj teoriji evolucije, bivaju žestoko napadani i protivno načelima naučne metode diskreditovani, pa često ostaju bez svojih poslova u laboratorijima i univerzitetima koje finansiraju korporacije ili vlade. Na taj način brojni naučnici pa i čitava njihova zajednica efikasno je ućutkana i stavljena pod kontrolu. Oni koji se kontrolisati ne daju, danas su u sličnoj poziciji u kojoj se i Tesla našao na kraju svog života – sam i siromašan, dok su vlasnici korporacija zgrtali bogatstva na njegovim otkrićima, posebno oni koju su stavili brojilo za električnu energiju u naše domove, pre mnogo godina efikasno sprečivši Teslinu želju da svetu da besplatnu energiju u neograničenim količinama. Stoga treba biti svestan da nije sve uvek onako kako se čini, samo zato jer nam je neko u ulozi autoritativne figure rekao da je to tako, pa podsvesno čovek pomisli da taj zna više od njega, jer zaboga, pa on je NAUČNIK! Mora da je u pravu! Budući da su oni koji su uništili ili sprečili rad Nikole Tesle isti oni koji su osmislili obrazovni sistem u kojem se danas uči kako je Zemlja kugla, dopustimo makar zbog te činjenice crvu sumnje u to učenje pristup našem umu, i pogledajmo dokaze modernog doba, koji
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 5 upućuju nepristrasnog posmatrača da Zemlja jest ravna dokazima koje nije moguće opovrgnuti. Kako nama običnim ljudima nisu dostupna čudesa tehnologije u modernim laboratorijama niti možemo nekim čudom postati astronauti pa da se svojim očima uverimo kakva je Zemlja zaista, moraćemo se pouzdati u zdrav razum i matematiku osnovne škole kako bismo saznali kako stvari stoje po ovom pitanju zakrivljenosti – ili možda ravnine površine naše planete. Uz pretpostavku da je Zemlja kugla poluprečnika 6.340 km, zakrivljenost površine lako se da izračunati matematičkim formulama. U praksi to znači da kada plivate u moru i gledate prema pučini, već nakon nakon kilometar ili dva, zbog zakrivljenosti površine završava vaše vidno polje i predmeti bi trebali "tonuti" ispod horizonta. I u školi se uči da se to događa, govoreći da bismo prvo videli vrh jarbola dok bi nam se brod postepeno približavao, a tek kasnije čitav brod – samo se zaboravlja spomenuti da u tom slučaju nikako ne bismo mogli videti plivajući u moru gotovo ništa što se nalazi naprimer 5 kilometara od nas a da nije višlje od metra ili dva, recimo gliser kojim neko s dubljim džepom juri na pučini. A ipak ga vidimo, što svako od nas može lako proveriti ukoliko će ovo leto imati novca za odlazak na more. Proverite na mapi udaljenost do nekog ostrva koje ćete uzeti kao orijentir, pa gledajte šta se događa i na 10 kilometara od vas u ranim jutarnjim satima kada je more još uvek mirno. Svakako obratite pažnju i na liniju horizonta, jer bi nakon manje od dva kilometra, ako je Zemlja zakrivljena, predmeti morali "tonuti" ispod horizonta. To između ostalog znači da biste kada primetite neki veliki brod levo od vas, a to su već desetine kilometara levo na liniji horizonta, on bi morao biti golim okom vidljivo nagnut prema levoj strani. Eksperimentalni dokaz o savršeno ravnom horizontu možemo i sami dobiti ukoliko savršeno ravnu gredu od 5-6 metara postavimo u vagu na metar visine, udobno sednemo na stolicu nekoliko metara od grede tako da okom poravnamo njenu gornju ivicu s linijom horizonta. Nećemo videti niti najmanje zakrivljenje na rubovima greda, iako bi se na toj udaljenosti zakrivljenost morala videti pod pretpostavkom da je Zemlja kugla, jer linija horizonta obuhvaćena našim pogledom poravnatim s ravnom gredom bila bi u tom slučaju dugačka desetine kilometara, na kojima se mora videti zakrivljenje ako ono postoji. Sada će neko pomisliti – a šta ako se popnem na brdo visoko sto metara? Sigurno ću videti zakrivljenje. Ili bih se, za svaki slučaj, mogao popeti balonom na vruć vazduh na visinu od
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 6 3 kilometra. Šta se događa u tom slučaju? Baš ništa. Samo smo proširili vidno polje i horizont vidimo dalje nego s površine mora – ali i dalje je ravan. Letači balonom su dobro opisali svoja iskustva, kazavši da kada gledaju Zemlju dole iz korpe, ova izgleda konkavna, poput tanjira, i da je to vrlo zbunjujuće jer očekuju konveksnost, a kada pogledaju prema gore imaju utisak kako je horizont konveksan. Međutim, bez izuzetka, kada poravnaju pogled s horizontom, ovaj je savršeno ravan na kojoj god visini se nalazili. Neko će sada pomisliti – a šta je sa svim onim filmovima i fotografijama iz svemira na kojima se vidi kako je Zemlje kugla? Ne biste bili prvi koji su to pomislili. Neki od ljudi koji su pre vas pomislili da će sa veće visine videti zaobljenost Zemlje, poslali su balone s kamerama na velike visine, gotovo do one s koje je Feliks Baumgartner, finansiran od Red Bul-a, izveo onaj fantastični skok padobranom. Gomilu tih snimaka možete pronaći na youtube-u i na njima se jasno vidi da je na bilo kojoj visini – horizont potpuno ravan. Međutim, kada Feliks izađe iz kapsule, vidimo zakrivljenu Zemlju. Ali ako pogledate kapsulu na tom snimku, primetićete jasno vidljivu asimetričnost desne strane kapsule u odnosu na levu stranu kapsule, što je neosporan dokaz kako je kamera kojom je ta scena snimana imala zakrivljeno sočivo, koja je stvorila i iluziju zakrivljenog horizonta iza kapsule. Nedavno je umetnik Met Pauerlend istupio kao zviždač, rekavši za šta ga je NASA unajmila, i naravno – malo ljudi mu veruje jer je to što priča naprosto skandalozno! Pa ko može poverovati da umetnici specijalizovani za slikanje na način da sa udaljenosti od 2 metra ne možete videti je li njegova slika fotografija ili nije, čak i ako odmah pored nje stavite originalnu fotografiju, rade za NASA-u i za njih slikaju svemirske prizore i našu planetu? Nekoliko videa s njegovim iskustvima možete pronaći na youtube-u u kojima govori o tome kako je od vrlo visoko rangiranih ljudi u američkoj vojsci i NASA-i, na jednoj zabavi gde se našao sasvim neočekivano, dobio informaciju da je Zemlja ravna, sa dodatnim naučnim pojašnjenjima kako svet funkcioniše, koja su mu zvučala savršeno logično iako su potpuno u suprotnosti s onime što govori konvencionalna nauka. "Mislio sam ispočetka da me zafrkavaju. Ali što su duže o tome pričali imao sam utisak da se ustvari sprdaju sa mnom zato što mislim da je Zemlja okrugla, i tek sam nakon toga počeo razmišljati o tome i polako počeo kroz nekoliko meseci uočavati nelogičnosti na onome što sam mislio da su fotografije iz svemira, naprimer boje koje su imale jasne granice… odakle zelena boja, jasna plava odmah uz smeđu? Kako to da na mnogim video snimcima orbitalnih letova ne vidim da se oblaci miču? Ne miču se zato što je to veliki posao za umetnika da napravi, pa ga nije napravio. Zemlja se vrti, a oblaci ne mrdaju. Naravno da su snimci lažni. Nije moguće da planeta rotira a da su oblaci statični i ne menjaju se hiljadama kilometara." – kaže Met Pauerlend. Uostalom – NASA je poprilično ozloglašena među ljudima koji sumnjaju u ama baš sve što oni kažu i pokažu, i pronađene su bezbrojni lažni TV snimci ljudi u bestežinskom stanju,
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 7 koje su stručnjaci detaljno analizirali i ukazali na nemogućnost kretanja u uslovima bestežinskog stanja načinom prikazanim na tim snimcima. Mnogi tvrde da se naprimer svemirske "šetnje" snimaju u velikim bazenima, u kojima je najlakše simulirati uslove slične onima u bestežinskom stanju. Procurili su snimci kineskih astronauta u svemirskoj "šetnji" pri kojoj se u vakuumu svemira, iznenada pojavio mehurić vazduh iz odela jednog od astronauta, koji je zapravo u tom trenutku bio ronilac. Takođe je NASA od nedavno opet predmet ismejavanja nakon što je objavila kako je uspešno rešen problem zbog kojeg se astronaut (ronilac?) tokom jedne svemirske "šetnje" – gotovo utopio jer mu je u kacigu prodrlo gotovo 5 litara – vode??? Vratimo se na fizikalne karakteristike vode. Definitivno je dokazano fizikom fluida da tečnosti uvek leže u savršenoj ravni. Ukoliko su uznemirene na bilo koji način, pomicaće se sve dok ponovo ne dođu u stabilno stanje savršene ravnine. Kako je to naučno objašnjeno? "Gornja površina tečnosti je horizontalna ravnina. Kada bi deo površine bio povišen u odnosu na ostalu okolnu tečnost, delovi tečnosti koji se nalaze ispod povišenja vršili bi veći pritisak na okolne čestice tečnosti nego što ga od njih primaju i stoga bi došlo do gibanja među česticama sve do trenutka u kojem niti jedna čestica nije povišena u odnosu na ostale, to jest dok sva tečnost ponovo ne postane savršena horizontalna ravnina." Ova fundamentalna fizikalna karakteristika vode koja je dokazana, na velike muke stavlja one koji pokušavaju argumentovati da je Zemlja kugla. Jer ako je tako, MORA postojati određena konveksnost tečnosti posvuda na planeti, što nije slučaj zbog samih fizikalnih karakteristika koje tekućine imaju. To je posebno lako dokazati na moru, sa primerima iz stvarnog života mornara. Mornari izuzetno cene svetionike, jer za vreme lošeg vremena ili zbog kvarova navigacijskih uređaja uvek postoji to svetlo koje će im reći gde se nalaze. Međutim, ako je Zemlja kugla, kako je moguće da tačno na sredini puta od stotinu kilometara, naprimer na kanalu Sv. Džordža blizu Dablina, moreplovac na palubi broda 7 metara od površine mora, vidi svetlo svetionika u Holihedu udaljenog 50 km, koje svetli s visine od 13 metara, a okrenuvši se na drugu stranu prema suprotnom svetioniku na Pulbergu udaljenom takođe 50 km, vidi i njegovo svetlo koje dolazi s visine od 20 metara? Kada bi Zemlja bila kugla to ne bi bilo moguće, jer matematika osnovne škole kaže da je na toj udaljenosti, visinska razlika između pozicije broda i pozicije oba svetionika veća od 100 metara, što čini nemogućim da njihovo svetlo bude vidljivo mornaru – ali ipak jeste – što mora značiti da je Zemlja ravna, a takođe jer je to u skladu i s fizikalnim karakteristikama vode. Voda nam govori istinu o tome kako izgleda naša planeta. Istina je voda duboka, kako se u pesmi kaže. I da se vratimo na Eratostena koji je prvi izračunao koliko je Zemlja kao kugla velika svojim eksperimentom u Egiptu. Setite se da je eksperiment proveo uz PRETPOSTAVKE. Prva pretpostavka je da je Sunce jako daleko i da se stoga može uzeti u obzir kako svi zraci padaju na Zemlju pod istim uglom. Druga pretpostavka bila je da je Zemlja kugla, i uz te dve pretpostavke jednostavnim matematičkim operacijama temeljem senke koju je bacao štap zabijen u Zemlju i udaljenosti do mesta na kojem je bio zabijen štap koji nije bacao senku, gotovo savršeno tačno izračunao je koliki je opseg Zemlje. Pod pretpostavkom da su Eratostenove dve početne pretpostavke tačne, njegov izračun savršeno je tačan za planetu oblika kugle. Međutim – šta ako njegove početne pretpostavke nisu tačne?
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 8 Kakve bi rezultate dobio Eratosten da je pretpostavio kako je Sunce veoma blizu i da je površina Zemlje ravna? Rezultati bi bili zapanjujući. Sunce bi bilo svega oko 4.800 km udaljeno od Zemlje, i prečnika svega 50 km. Bilo bi slično kao baterija, što su amaterski snimci kamerama iz niske orbite i pokazali, budući da je Sunce ostavilo svetlu mrlju na samo jednom delu oblačnog prekrivača – isto kao kada bateriju postavite nekoliko centimetara od zida. Naravno – i to je pretpostavka kako ti snimci nisu lažirani. Ako je NASA koja tvrdi da je Zemlja kugla već stotinama puta uhvaćena u lažima velikim poput Jupitera, sasvim je moguće da lažu i oni koji tvrde kako NASA laže čim zine. Kako možemo znati ko od njih laže ako ne radimo poverljive poslove za NASA-u ili smo mi sami lansirali balon s kamerom na 20 km visine? Ne možemo nikako, ali ipak možemo koristiti zdrav razum kod naših zaključaka. Kada bi Sunce bilo 149 miliona km daleko, kako bi svoju svetlost koncentrisalo na jedan mali krug velikog oblačnog sistema? Nikako. Ovakva pretpostavka malenog Sunca udaljenog 4.800 km od Zemlje pojašnjava i godišnja doba, dan i noć, moguće je opisati kretanje Sunca i Meseca u odnosu na ravnu Zemlju, možemo odgovoriti na pitanje kako je moguće videti pun Mjesec tokom dana… I zato, sledeći put kada vidimo zrake Sunca kako se probijaju kroz oblake pod različitim uglovima, setimo se geometrije iz osnovne škole i sami ćemo doći do zaključka kako Sunce ne može biti udaljeno 149 miliona km od Zemlje i bacati zrake pod takvim uglovima. Ako se nakon svega zapitamo koji dokaz možemo ponuditi da je Zemlja kugla – verovatno ćemo pomisliti da je dokaz nečija fotografija iz svemira (možda nekog umetnika kojeg je NASA platila da slika lepe slike?) ili da je dokaz to što nam je neko rekao da je Zemlja kugla, ili je dokaz da je kugla to što "svi znaju da je kugla"? Možda bismo se svi zajedno ipak trebali zapitati je li je teorija zavere tvrdnja da je Zemlja ravna, ili je teorija zavere da je Zemlja kugla? Ko od nas sa sigurnošću može reći kako je Zemlja kugla, ili da je ravna poput palačinke?
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 9 INCIDENT NA PLANINSKOM PRIJEVOJU DJATLOV Kada bi vam netko rekao kako su prije 50 godina na jednom od brojnih obronaka Urala u dubokom snijegu na -30C pronađena radioaktivnošću visoko kontaminirana trupla razodjevenih ljudi spaljene kože, od kojih jedno bez jezika, šator koji je rasječen nožem iznutra, kako biste reagirali? Biste li se okrenuli i otišli dalje svojim poslom jer vam tema nije zanimljiva ili biste se, odmah nakon što ste čuli ovih par gorenavedenih činjenica, refleksno zakopali u podatke o incidentu, čitali forume, prevodili ruske iskaze i sve što vidite, samo da biste stvorili što potpuniju sliku o događaju jer vas zbilja zanima što se dogodilo? Moja reakcija je potonja. Iako sam svjesna da je nemoguće dobiti formalnu potvrdu što se dogodilo, moja znatiželja je ogromna. Jedini način da smirim kompulziju je hranjenje iste. Prvu noć nakon što sam čula za incident, nisam propisno ni spavala, budila sam se u jedno 40 navrata i sanjala kako prelazim prijevoj kojeg briju sniježni vjetrovi, sa Djatlovom ekipom. Vidim da su i drugi imali raznorazne teorije o zbivanjima na Uralu, sa manje ili više smisla. Nekad je lakše razviti mitologiju nego uštekati razum. Tijekom vremena i uz dobranu podršku sovjetskog selektivnog mutizma, razvile su se cijele misterije, uplićući razne faktore, čak i izvanzemaljce. Probala sam znanje podebljati gledanjem dokumentaraca na ovu temu, no sa prvim spomenom "misterioznih izvanzemaljaca” gasila sam ih bez grča. Nažalost, većina je inficirana upravo time. Nitko se niti ne trudi razmišljati dalje od toga. Izvanzemaljci su objašnjenje u situacijama kada nema objašnjenja. Čitajte redom cijelu priču. Smatram kako je daleko prezanimljiva da ne završi ovdje, a ujedno radim i protutežu svim onim debilnim temama sa paranoja-foruma. 10 studenata, postdiplomanata Uralskog politehničkog instituta i njihovih prijatelja, skijaša i iskusnih planinara. Igor Djatlov Zinaida Kolmogorova Aleksandar Zolotarev Ljudmila Dubinina Nikolaj Thibeaux Bringolle Aleksandaar Kolevatov Rustem Slobodin Juri krivošenko Juri Dorošenko Juri Judin
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 10  Igor Djatlov (22) – talentirani inženjerski mozak, kreativac i inovator, inicijator cijele ekspedicije. Poznat među prijateljima i poznanicima kao odmjerena osoba, nesklona brzim zaključcima. Prema napisima, zagrijan za Kolmogorovu, a vrijedilo je i vice versa.  Zinaida Kolmogorova (22) – radioinženjerka, iskusna planinarka.  Aleksandar Zolotarev (38) – vojni inženjer kozačkog podrijetla, najstariji član ekipe, vojnik koji je odslužio obranu u DSR.  Ljudmila Dubinina (21) – strojarski ekonom, ljubiteljica putovanja, zaslužna za većinu fotografija živih prijatelja koje ćete vidjeti u ovom postu.  Nikolaj Thibeaux-Brignolle (25) – civilni inženjer, rođen u kampu namijenjenom političkim zatvorenicima. Veseljak, prijateljski nastrojen i energičan.  Aleksandar (Semen) Kolevatov (25) – fizičar, strojar metalurg; metodičan, pedantan, temeljit po karakteru.  Rustem Slobodin (23) – atletski tip, mirne naravi, ljubitelj svirke.  Juri Krivonišenko (24) – jedan od zaposlenika pogona Majak u zatvorenom gradu Čeljabinsku 40, koji je izišao na prvu liniju čišćenja nakon katastrofe.  Juri Dorošenko (21) – student; iako je raskinuo vezu sa Kolmogorovom, održavao je dobre odnose sa njom i Djatlovim.  Juri Judin – geolog, mineralolog. Odlučuje krajem siječnja / početkom veljače 1959. godine osvojiti vrh planine Otorten planine (jezikom lokalnog plemena Mansi, otorten = ne idi tamo), komadića sjevernog dijela uralskog lanca u Sverdlovsk oblasti. Po planinarskim kriterijima za procjenu zahtjevnosti, obzirom na godišnje doba u kojemu su krenuli prema Otortenu i uvjete u kojima bi se planinar tada nalazio, ruta je kategorizirana kao ona "III. kategorije, vrlo zahtjevna”. Brignolle, Dubinina, Zolotarev, Kolmogorova;
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 11 Dubinina, Krivonišenko, Brignolle, Slobodin Znači, na planinarenje u totalnom zamahu ruske big ass hardcore zime krenulo je 10 mladih ljudi, očito fizički vrlo kompetentnih i tijekom vremena razvijenih sposobnosti snalaženja u prirodi. Na ovakvu aktivnost ne bi se odlučio prosječan čovjek – na obroncima Urala u spomenuto doba godine sve je, samo ne med i mlijeko. Pokušajte si predočiti: sunce zalazi rano, temperature debelo ispod nule su konstantne, sa svih strana briju hladni vjetrovi i mećave pa je i vidljivost smanjena, postoji opasnost od lavina, vjerojatno i divljih životinja koje možda dugo nisu uspjele pronaći nikakvu hranu. Moraš imati vrlo jak motiv da kreneš na ovakvu ekspediciju i fizičku spremnost za sam zahvat. Tijekom cijelog putovanja, doslovno od pakiranja zobene kaše u ruksake do svoje smrti, naši planinari vodili su osobni dnevnik koji je olakšao uvelike teoretiziranja okolnosti koje su prethodili njihovoj smrti. Tekstovi su sačinjeni od kratkih natuknicoidnih rečenica, slične onima koje pišem i ja kada putujemo na dulje relacije, samo da bih se kasnije mogla podsjetiti što se događalo točno kojim redoslijedom, a potom i pretvoriti ih u tekst koji će razumjeti svaki čitatelj svarta. Navest ću samo par rečenica izravno bitnih za priču, da si možemo u mislima složiti kontinuitet;
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 12 25.1. vlakom dolaze u Ivdelj. Put nastavljaju kamionom prema Vižaju, na ruti posljednjem naseljenom mjestu. 27.1. Juri Judin zbog bolesti odlazi ranije kući, ostatak kreće u divljinu.
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 13
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 14
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 15 29.1. prolaze putanjom koju koristi Mansi pleme, prema rijeci Lozva (Lozvij), nailaze na nihove markacije i simbole po stablima. Nasred puta naišli smo na Mansi markacije. Mansi, Mansi, Mansi. Spominjemo ih sve češće. Mansi su narod sjevera. Zanimljiv i jedinstven narod. Naseljava sjeverne dijelove Urala, uz Tjumen regiju. Imaju razvijen pisani oblik komunikacije i ostavljaju karakteristične znakove po drveću. 31.1. uskladištili su u šumi na obroncima hranu za povratak. Proveli smo noć na rubu šume. Vjetar dolazi sa zapada i prodorno je topao. Dijelovi bez snijega. Idemo dalje da ne bismo gubili na postignutoj visini. 4 popodne. Biramo mjesto za šator. Vjetar, nešto snijega. Visina nanosa je 122 cm. Umorni i iscrpljeni pripremamo bazu šatora. Vatrica nije dovoljna. Nismo iskopali rupu za vatru. Preumorni smo. Večerali smo u šatoru. Teško je zamisliti komfor na mjestu koje briju vjetrovi, stotinama kilometara od ljudi u kućama. 1.2. prilaze prijevoju, transverzali manje ili više nepravilnog oblika koje inače pri vrhu režu planine i koriste se kao put. U ovom slučaju, radi se o nomen est omen planini Holat Sjahl / Gora Mertvetsov / Planina mrtvih, 10 km sjevernije od planiranog Otortena. Juri Djatlov, vođa puta po kojemu je kasnije prijevoj i nazvan, zbog jakih
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 16 mećava i slabe vidljivosti koje su prouzročile dezorijentaciju na planini (čitaj: gubljenje), sugerira podizanje kampa i odlaganje nastavka putovanja makar do jutra. Prema statističarima, taj dan u regiji oko Otortena sunce je zašlo u 5 poslijepodne. Djatlov nije želio vraćati se, moguće zato da ne gube na postignutoj visini. U noći sa prijelaza 1.2. -> 2.2. dogodilo se nešto vrlo neobično. Nekoliko tjedana kasnije, nađen je sljedeći niz zanimljivih simptoma, nakon što su obitelji stradalih digle hajku jer nisu dobili telegram o uspješnom putu do Otortena i natrag. Redom Šator sa dimnjakom koji je dizajnirao Djatlov je nađen prepolovljen i napunjen snijegom. Rasječen je nožem iznutra, bez ljudi u njemu. Osobe koje su u njemu obitavale izašle su u nuždi a ulaz je pri izlasku izignoriran. Velika žurba, namjera bijega od nečega natjerala ih je na izlazak iz šatora u brzini.
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 17 U šatoru je ostala sva topla odjeća i obuća. Dio na sredini šatora, dio gurnut uz kut koji zatvara dno šatora sa krilima. U njemu su ostali noževi i bilo što što bi im koristilo u prirodi, kao što su sjekire i mačete. Izašli su doslovno u donjem vešu. Podsjećam, vani je bilo oko -30. Razlog zašto bi netko izašao u takvim uvjetima skoro pa gol? Ne mogu ga zamisliti. Ako ih i ima, vrlo ih je malo. Većina je sa sobom ponijela dva para obuće – jedan za planinarenje a drugi za obitavanje u šatoru, kada je trebalo održati tjelesnu temperaturu tijekom noći. Sve cipele ostale su u šatoru. Stvari koje su ostavili u snijegu prije odlaska u brda kao lager za povratak, nisu nikad upotrijebljene, iako je među njima bilo i obuće i odjeće. Osim odjeće i survival kita, u šatoru je ostao novac, željezničke karte, fotoaparati, dnevnik, alkohol. Ovo je automatski prekrižilo bilo kakve kradljivce i uralske gusare; na račun Djatlove ekipe nitko se nije ničim obogatio. Ovo je posljednja fotografija nađena, okinuta u šatoru. Vrlo je mutna. Moguće da je okinuta i slučajno. Odmaknite se od monitora i pogledajte. Na što vas asocira? Ovakve stvari ionako djeluju kao ogledalo, refleksija naših razmišljanja, a ne fotografija nečega. Slučajno nastali Rorschachov test. Nema pravog niti krivog odgovora. Jedni ne vide ništa, drugi vide čovjeka dignute ruke, treći vide izvanzemaljsku vrstu koja želi pokoriti zemlju krenuvši sa mladim Rusima, četvrti misteriozne kugle koje su navodno tu noć letjele nebom nad Holat Sjahlom. Ne znam što vidim, meni se događalo da aparat slučajno okine fotografiju kada je u ruksaku i nešto primijeni pritisak na okidač. Tad balzam za usne u sticku lako može biti interpretiran kao zolja, ziherica kao samostrel a korica knjige kao zid za strijeljanje. Po dolasku, volonteri su ušli ravno u šator i time potpuno oskvrnuli mjesto zločina. Raskopali su snijeg i odlučili složiti i popakirati predmete klasirano prema njihovim vlasnicima, što je bila velika pogreška. Isto vrijedi i za otiske stopala. Ni na kraj pameti im nije bilo da u taj trenutak kroče mjestom zločina i čeka ih niz trupala. Nitko nije pazio
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 18 na očuvanje poprišta, ne zna se koliko otisaka stopala pripada volonterima i mogućim počiniteljima. Ipak, izdvaja se 8-9 tragova bosih ljudi, u čarapama i sa jednom cipelom na nozi. Ukazuju na planirani i organizirani silazak sa obronka, jedan po jedan. Krupni muškarac je išao posljednji; njegovi otisci pokrivaju otiske onih ispred njega. Nekoliko tragova odvaja se u drugim smjerovima, no na koncu se opet spajaju sa glavnim. Vode u šumu udaljenu 1500 metara od šatora. Na rubu šume, pod ogromnim cedrom, nađeni su tragovi pokušaja grijanja loženjem vatre, polomljene grane na stablu do visine 5 metara sa tragovima krvi i kože žrtava, kao i trupla dva Jurija (Krivonišenko i Dorošenko) u donjem vešu, položena jedno uz drugo. Sa trupla Krivonišenka mogla se očitati RA. Nažalost, nemam podatak o točnom iznosu. Nađen je sa nekoliko masnica na glavi i tijelu, bez vrška nosa, ozeblinama na ušima i opeklinama na nozi. Dorošenko, najatletskiji član ekipe, nađen je krvavih ušiju, nosa i usana, sa par masnica na tijelu, ožiljcima na bedrima i ozeblinama. U posljednjim trenucima života iz usta izlučio je pjenastu tvorbu, koja je uzrokovala teoriju nastanka primjenom pritiska na prsa, uzgred budi rečeno, specifičnu za ispitivanje od strane NKVD-a u to vrijeme. Fokusirajmo se na tren na činjenicu da su nađeni skoro pa goli. Među planinarima je poznat termin "paradoksalno razodijevanje”, fenomen koji se povezuje sa velikim brojem smrti prouzrokovanih pohlađivanjem. Prvi refleks nakon izlaganja niskoj temperaturi jest želja za oblačenjem što više slojeva odjeće koja bi zadržala temperaturu, no u uvjetima gdje tjelesna temperatura konstantno opada a količina odjeće je ograničena i postoji opasnost od smrti, događa se nešto vrlo zanimljivo – žrtva uslijed dezorijentacije i opće konfuzije skida sa sebe odjeću što u konačnici završi, čime drugim nego smrću. No, tijela su prema nekim izvorima bila razodjevena nakon smrti. Odjećom su se poslužili preživjeli članovi ekipe, koji su koristili i nož da bi sa mrtvih svukli bilo što, što ih može zagrijati. Odjeća je doslovno bila rezana čak i na komade, samo da bi se što lakše mogla
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 19 navući na tijelo živih. Dorošenka i Krivonišenka su položili skoro gole jednoga uz drugoga, sa poštovanjem. 300 metara od cedra u smjeru šatora nađeno je tijelo muškarca sa glavom orijentiranom prema šatoru. Nađen je Igor Djatlov, gologlav, raskopčanog kaputa, također u nekoliko majica, bez obuće, ali sa jednim parom čarapa na stopalima. U džepu je nađen nož i slika Kolmogorove. Lice mu je bilo mjestimično oguljeno, na usnama je nađen trag krvi, po tijelu nekoliko masnica. U tijelu nije bilo ozljeda niti unutrašnjih krvarenja. Majica dugih rukava na Djatlovu jedan je od dokaza kako je odjeća skidana sa mrtvih. Tu majicu je Juri Judin, jedini preživjeli, dao Dorošenku, jednom od dvojice nađenih pod cedrom, prije odlaska kući. 480 metara od cedra i 180 metara od trupla Djatlova ležalo je tijelo Kolmogorove, u istoj poziciji glave. Pretpostavlja se da su pokušavali vratiti se u šator iz smjera cedra, ali nisu uspjeli. Kolmogorova je nađena najbolje odjevena; na sebi je u trenutku smrti imala dva šešira, nekoliko majica, hlača i čarapa. Bosa, ali sa vojnom maskom koja je pokrivala lice.
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 20 Moždane ovojnice Kolmogorove bile su otečene (značajan simptom hipotermije, anomalija vode vulgaris), ruke pokrivene brojnim masnicama i ozeblinama. Duž desne strane torza nalazila se velika masnica, duga skoro 30 cm. Nema traga seksualnom nasilju. 630 metara od cedra i 150 metara od Kolmogorove nađen je Rustem Slobodin, jedini član ekipe koji je pao u snijeg a nije bio pothlađen. Glava je pri padu u snijeg otopila površinski sloj i formirala zamrznutu podlogu. Nađen je slično odjeven, ali sa jednom čizmom na nozi, nešto rubalja u džepu, putovnicom, nožem, olovkama, češljem i kutijom sa jednom šibicom. Lijeva polovica lica mu je bila izgrebana i oguljena, usne otečene, sa tragovima krvi iz nosa a zglobovi šake su bili natučeni. Kosti lubanje su prije smrti primile jak udarac koji je sigurno prouzrokovao dezorijentaciju i ubrzao gubitak topline. Sve masnice, uključujući one na stražnjoj i teže dostupnoj strani tijela, opravdane su na autopsiji agonijom pred smrt. Ostala trupla nađena su dosta kasnije. 75 metara metara dublje u šumi, u svibnju, nađen je ostatak ekipe u jami koja je pružala zaštitu od vjetrova. Ovdje nema govora o paradoksalnom svlačenju odjeće pri niskim temperaturama – bilo je vrlo očito kako su svojski potrudili se ostati na životu, što bolje odjeveni. Oni su sa Dorošenka i Krivonišenka poskidali odjeću i navukli ju na sebe. Na snijeg je položen sloj cedrovih grana koji je minimizirao kontakt tijela sa snijegom. Nažalost, nije poslužio svrsi. Ljudmila Dubinina u trenutku smrti nosila je nekoliko majica i vesti, parova hlača i čarapa. Vanjski sloj je imao oštećenja od vatre. Trudeći se sačuvati stopala, poderala je jednu od majica da bi ju iskoristila za zadržavanje topline stopala. Nosila je Krivonišenkove hlače i vestu, oboje kontaminirano radijacijom. Područje oko usana, oči i tkivo oko očiju su nedostajali, kosti lica mjestimično su bile vidljive. Hrskavica nosa smrskana. Polomljeno je nekoliko rebara. Zanimljivo je kako je autopsija po svakom pitanju bila vrlo temeljita, osim za njezin jezik. Nije poznato je li odrezan, odgrizen ili iščupan. U želucu je nađeno oko 100 grama krvi. Očito je bila živa kada je ostala bez jezika, krv se slijevala niz grlo ravno u želudac. Glava joj je bila zabačena unazad, sa širom otvorenom čeljusti i ustima raširenima u tihi krik.
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 21 Semen Zolotarev, Aleksandar Kolevatov i Nikolaj Thibeaux-Brignolle nađeni su sa višestrukim prijelomima lubanje, masnicama oko usana, bez očiju, polomljenih kostiju rebara. Koža lica, prema nekima, imala je tamnu narančastu nijansu, što je u kombinaciji sa praznim očnim dupljama izgledalo ekstremno jezovito. Zajednički nazivnik svima: polomljena rebra, polomljene lubanje, bez očiju i mekog tkiva oko njih i usana + gratis Dubinina bez jezika. Spaljena koža. Vrlo tamna. Unutarnje krvarenje i oštećenja torza kao da ih je udario auto.
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 22 Teorije koje pokušavaju objasniti incident na prijevoju Djatlov su brojne. Donosim najuobičajenije i najčešće korištene. Jedan od mogućih uzoka smrti napad je odbjeglih političkih zatvorenika i bivših ratnika iz obližnjeg gulaga. U to vrijeme nije zabilježen nijedan bijeg, no moguće je da se radilo o prije odbjeglim osobama, koje su odlučile likvidirati nepoželjne svjedoke, ekipu koja ih je neplanski srela. U korist ove teorije, nađeni su obmotki, komadi platna koje su zatvorenici koristili da bi ogrijali noge zimi i koje preživjeli Judin nije mogao povezati sa ničijom prtljagom. Igrom slučaja, nestali su iz kolekcije dokaza. Mansi pleme je jedan od mogućih krivaca, također. Tridesetih godina, kada je geologinja došla na teren na Ural, ne znajući da zalazi na njihovo sveto tlo, skončala je život tako što su ju zavezali i bacili u jezero. No, u Djatlov-slučaju vjeruje se da Mansi nisu krivi. Sve njihove vrijednosti potpuno su netaknute. Pretpostavlja se kako bi makar nešto od svega bili odnešeno tj. prisvojeno.
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 23 O NLO-u i izvanzemaljcima uopće ne želim pisati ništa konkretno. Bilo kakvo optuživanje naših galaktičkih susjeda za ubojstva i masakre potpuno mi je neozbiljno. Ne kažem da ne postoje (kako ne bi postojali u ovolikom svemiru?) niti da bi kontakt sa ljudima nužno morao biti hipijevski, sa cvijećem i lupendranjem u tamburin melodije All you need is love, no, uz niz simboličnih sitnica i konkretnih dokaza koji priču usmjeravaju u drugom pravcu, za aliene mjesta nema. Nekad je lakše razvijati mitove nego fokusirati se na ono što je jednostavnije, logičnije i realnije. Članak završavam svojom teorijom i zaključkom. Dosta su kratki, jednostavno nemam dovoljno informacija koje bi poslagale kockice kako spada u nekakvu smislenu cjelinu – nažalost, nailazim na toliko rupa, kontradikcija, polovičnih i potpuno reduciranih informacija da jednostavno ne mogu plasirati cjelovit zaključak. Ne znam jesu li uzrokovane nepotpunim pristupom u radu, gubitkom tijekom vremena ili su jednostavno bile i ostale nedostupne širem puku. I ovo što imam na raspolaganju ne mora biti istina. Mislim da su uživali i radili ono što vole. Odlučili su se na pothvat uistinu šampionskog kalibra. Fotografije i lica na njima, dnevnik i njegov sadržaj indiciraju da su se dobro zabavljali. Znam koliko im je bilo dobro i znam koji motiv su imali za ovakvu ekspediciju. Odlazak na Otorten ujedno je bio i trening za jedan od idućih izleta, konkretno, u polarne krajeve. Došli su na prijevoj, shvatili da ne mogu dalje jer su se izgubili i odlučili prespavati na obronku. Sa mjesta gdje je šator dignut trebao bi biti dobar pogled na okolinu, iako, u sniježnoj mećavi u taj trenutak to je vrlo malo značilo. IZAŠLI SU U NUŽDI, ODJEVENI. Izašli su iz šatora pred večeru. Rasjekli su ga iznutra da bi izašli van, ali ne goli. Nikako nisu bili goli. Bosi, možda, ali ne vidim u kojim okolnostima i zbog kakve brzine i bijega bi iskusni i inteligentni ljudi iz šatora izašli bez odjeće ili makar ne noseći ju pod rukama sa namjerom da se naknadno utople. Bili su potpuno svjesni kako se nalaze na Sjevernom Uralu a temperature su prebrutalne za šetnju u gaćama i žestoko kažnjavaju apsurdne
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 24 poteze. Prema najčešće citiranim izvorima, izašli su u donjem vešu a sva odjeća je ostala u šatoru. Ako je tako, zašto je većina nađena sa nekoliko majica, hlača, čarapa, svega? Ako je sve ostalo u šatoru (navodi se na većini mjesta kako je u šatoru nađena SVA odjeća koju su imali na raspolaganju) a oni obučeni i nisu uspjeli vratiti se u šator, odakle odjeća? Dvojicu nađenu pod cedrom ne brojim jer se njihovom odjećom poslužio ostatak. Uopće nema dvojbe. NEŠTO IH JE ISTJERALO IZ ŠATORA. Lavina je moguća. Lavine nisu rijetkost ovog kraja. Čak ne mora biti nekakva lavinska kugla koja Šilju tjera da skija brže nizbrdo. Dovoljan je bio mlađi nanos prhkijeg snijega na padini, nasađen na stariji sa smrznutom i glatkom površinom. Mogao je samo odsklizati i zatrpati šator. Niti ne treba više od par kubika snijega. Izlaz je, moguće, izignoriran pri izlasku jer je bio zatrpan snijegom više nego bočne strane tj. krila. Lavinska podteorija uključuje i mogućnost da je uzrokovala lomove rebara kod dijela ekipe nađene u jaruzi no, po tragovima u snijegu, ekipa se spuštala normalnim korakom, svatko autonomno. Nitko nije bio nošen niti se mučio pri hodanju, što bi bilo specifično za bilo kakav lom kostiju rebara. Korak je bio užurban ali normalan. Lavinu je prouzrokovala, moguće, i vojna vježba. Nastala je (moguće) uslijed nekakvog jakog udarca. NEŠTO SU ČULI ILI VIDJELI. Moguće vojnu vježbu ili deployment kakvog nuklearnog oružja koje su Sovjeti tada razvijali. Računajte da je tada bio ful zamah razvoja vojne industrije bivšeg SSSR-a. Prema nekim izvorima, kozmodrom Bajkonur u Kazahstanu, udaljen oko 1500 km zračne linije toga dana lansirao je nekoliko raketa prema Uralu. Geolozi udaljeni 100-tinjak km od Djatlove ekipice primijetili su na nebu svijetleće leteće orbite. Osim njih i Mansi pleme podržalo je priču objašnjavajući događaje toga dana crtajući leteće kugle koje su i sami
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 25 spazili na nebu. Ovu teoriju podržava određena količina metalnih komada nađenih u snijegu a moguće objašnjava i spaljenu kožu lica. BJEŽALI SU U ZAKLON. Šuma daje zaštitu, smanjuje primjetnost na nečemu čistom, šljaštećem i svijetlom kao što je snijeg. Bježali su od nečega vrlo konkretnog u šumu, tražeći zaštitu. Grane cedra su polomljene do visine od 5 metara i na njima se nalaze tragovi krvi i kože. Svaki članak koji sam čitala, spominje promatranje šatora i pokušaj praćenja razvijanja situacije. Meni je prva pomisao penjanje na visinu od nečega i pokušaj skrivanja na koliko- toliko sigurnu visinu. 5 metara čini visinu skoro 3 duljine tj. visine prosječnog čovjeka od 180 cm, što je čisto dovoljno za skrivanje makar na trenutak, pogotovo u mraku zimi. Sa dotične visine šator i nije bio toliko jasno vidljiv, tako da je praćenje "onoga nečega” što ih je istjeralo iz šatora bilo dosta zahtjevno. Uzmite u obzir da se šator nalazio na visini od oko 800 metara, kilometar i pol od cedra. Nije postojao apsolutno nikakav trag koji bi povezao penjanje sa napadom neke od divljih životinja. IMALI SU IZRAVNI KONTAKT SA UBOJICAMA Smatram kako su posljednji nađeni, pogotovo Dubinina koja je ostala bez jezika, imali sigurni izravni kontakt sa svojim ubojicama. Izvađene su im oči iz duplji. Relativno precizno tj. selektivno. Nije da su udareni nečime po licu i posljedično ostali bez vida. Oči su ciljano vađene. Odrezani jezik dosta govori. Mogli su joj odrezati kosu, nožni palac ili uho, ali nema takvu simboliku. Rezanje jezika je izravno slanje poruke: Šutjet ćeš. Ne zato jer je vrištala a oni su željeli mir i tišinu potpuno izvan civilizacije, već se pokušalo zastrašiti ju i natjerati da ne cvrkuće dalje što je vidjela. Uzrok smrti kombinacija je unutrašnjih krvarenja i pothlađivanja. Smrzli su se, prebijeni.
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 26 RADIOAKTIVNI KRIVONIŠENKO? Traži poseban odlomak. Dosta ljudi se zakvačilo za radijaciju na ekipi. Zaboravljaju da je jedino Krivonišenko imao očitavanja RA i nitko drugi osim njega. Nije naodmet ponovno spomenuti kako je bio zaposlenik Majaka, koji je sa prvima izašao na teren kada je stvar konačno eskalirala. Je li nerealno da i nakon 2 godine u sebi nosi detektabilne razine? Naravno da nije. Eto. Duboko sam uvjerena da je djatlovski incident uzrokovan isključivo ljudskim djelovanjem i da za aliene, makar ovdje, mjesta nema. Pretpostavljam kako se u ovom slučaju radi o bivanju na pogrešnom mjestu u pogrešno vrijeme, sa pogrešnim ljudima. Ljudima, ne životinjama, izvanzemaljskom rasom ili ičim sličnim.
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 27 MISTERIJA TESLINIH ZRAKA SMRTI Veliki srpski genije, Nikola Tesla, neosporno je jedan od ljudi koji su svojim umom i znanjem najviše uticali na razvoj i napredak čovečanstva. Veliki naučnik je i dan danas, mnogo godina posle svoje smrti još uvek velika enigma kako za širu javnost tako i za stručne krugove širom planete. Još uvek se pojavljuju priče o njegovim tajanstvenim pronalascima, krađama Teslinih patenata, veštačkom zemljotresu koji je izazvao u Kolorado Springsu, paljevini njegove laboratorije i naprasnom prekidu izgradnje Teslinog energetskog tornja na Long Ajlendu, zbog navodnog nedostatka finansijskih sredstava i to u veoma odmakloj fazi izgradnje, kao i mnoge druge. Većina takozvanih konzervativnih stručnjaka smatra da je Tesla u drugoj polovini svog radnog veka skrenuo u vode fantastike. Oni drugi, smatraju da svet nije bio, a ni danas nije spreman da prihvati neke Tesline pronalaske. Ti sporni pronalasci bi iz temelja promenili energetski oslon civilizacije, a time bi i srušili komplikovanu socijalno-ekonomsku konstrukciju savremenog sveta. Zamislite velike količine besplatne energije svuda u svetu. Zar mislite da bi svetski moćnici koji se klanjaju samo profitu dozvolili tako nešto? Tesla je za svoj najznačajniji pronalazak smatrao sistem bežičnog prenosa energije na daljinu. Princip prenosa se zasnivao na pronalasku potpuno novog energetskog polja, takozvanog "skalarnog statičkog polja". Prvu objavu o ovom pronalasku Tesla je dao na samom kraju XIX veka, a ozbiljnije je na tome radio u prvoj dekadi XX veka. Nekako u to vreme Tesla je u krugovima finansijske oligarhije proglašen "opasnim suludim starcem" nakon čega mu je bitno smanjena finansijska podrška, a naučnik se skoro potpuno povukao iz javnog života posle 1914. godine. Osnovna namena Teslinog najvećeg pronalaska je obezbeđivanje velike količine jeftine energije za doborbit čovečanstva. Međutim, izbijanjem velikog svetskog rata ideja primene skalarnog statičkog polja u ratne svrhe se sama nametnula. Tesla nije bežao od stvarnosti. U velikom ratu iskreno je stao na stranu slobode i ponudio svoje usluge. Predlozi primene njegovih pronalazaka u ratne svrhe koje je davao kretali su se od komunikacija kroz vodu, zemlju i vazduh, daljinske detekcije neprijateljskih objekata, daljinskog upravljanja sopstvenim plovnim i letećim objektima, pa sve do destruktivne primene. NOVO ORUŽJE Izradu i primenu novog oružja Tesla je prvi put direktno predložio u zimu 1915. godine. O tome izveštava New York Times, 8.decembra 1915. godine pod naslovom "Teslin novi pronalazak vatrene strele". U tekstu se prepričava Teslina izjava da je pronašao i isprobao novo oružje slično loptastim munjama koje su poznate kao prirodni fenomen. Novim
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 28 oružjem je moguće uništiti neprijateljske objekte na moru, kompu i u vazduhu na proizvoljnom odstojanju. Živu silu je moguće uništiti ili paralizovati, po želji! Detaljnijeg opisa nagoveštenog oružja nema ni u pomenutom tekstu ni u tehničkoj dokumentaciji uz zahtev za priznavanje patenta. O tome sam Tesla kaže: "Nije vreme da se ide u detalje o ovoj stvari. Projekat se zasniva na principu koji predstavlja veliku stvar u miru, ali se može upotrebiti i za velike stvari u ratu. ALi, ponavljam, nije vreme da govorim o detaljima. Apsolutno je izvodljivo bežično prenošenje energije na daljinu i izazivanje destruktivnih efekata na velikim odstojanjima. Upravo sam konstruisao bežični predajnik koji pruža ove mogućnosti i opisao sam ga u tehničkoj dokumentaciji koju prilažem uz moj patent 1.119.732 koji mi je nedavno odobren. Sa ovim predajnicima u mogućnosti smo da proizvedemo i prenesemo svaku količinu električne energije na bilo koje odstojanje i da je koristimo za bilo koju namenu u miru i u ratu..." Detaljni tehnički opis ovog pronalaska koji Tesla ovde spominje, nikada nije publikovan (možda ni napisan), a, koliko se zna, ni sam pronalazak nikada nije realizovan, barem ne za javnost. Kasniji istraživači Teslinog rada se uglavnom slažu da se radi o ideji primene skalarnog statičkog energetskog polja u ratne svrhe. DOKUMENTACIJA JE UKRADENA Emitovanjem dva zraka skalarnog polja i njihovom interferencijom u određenoj tački prostora na proizvoljnom odstojanju je moguće izazvati različite efekte u energetskom smislu, što zavisi od faznog odnosa kuplovanih skalarnih polja. U tretiranom prostoru je moguće izazvati kako snažan toplotni ponor, tako i snažan toplotni izvor. Toplotni ponor "guta" velike količine toplote iz atmosfere čime snižava temperaturu i utiče na klimatske prilike u određenom reonu. Na ovaj način je, na primer, moguće usred leta izazvati vremenske nepogode sa gradom i time uništiti poljoprivredne prinose. (Jel vam sad malo jasnije zašto je "klima poludela"?) U suprotnom slučaju, pri kreiranju toplotnog izvora, skalarno energetsko polje diže temperaturu vazduha u tretiranoj zoni na više stotina hiljada stepeni Celzijusa čime se vazduh u datoj sredini jonizuje i formira se svetleća lopta, slična loptastoj munji, koja trenutno spaljuje sve sa čim dođe u dodir. Uređaj koji sve to postiže je nazvan "Teslin skalarni interferometar". Tema o Teslinom tajnom oružju je naročito aktuelizovana od 1960. godine, pa sve do 80-tih godina i u ovom periodu je skoro isključivo bila povezivana sa Sovjetskim Savezom. Tako, na primer, časopis "Elektronics" od 22.jula 1960. prenosi tvrdnju sovjetskog časopisa "Prektična tehnika" da će u bliskoj budućnosti i najudaljenije nastanjene oblasti u Sovjetskom Savezu dobiti struju i to bez žičanog prenosa. Napominje se da Rusi još od 1955. godine intenzivno rade na realizaciji izvesnih Teslinih ideja. U stručnim krugovima se navodi da su Sovjeti razvili novo oružje slično vatrenim munjama koje predstavljaju loptaste zone atmosfere jonizovanog vazduha i izuzetno visokih temperatura. Tvrdnje su potkrepljene odgovarajućim fotografijama koje, navodno, potiču od CIA-e. Uz to se podseća na izjavu sovjetskog fizičara profesora Georga Babata koji je inače bio član Sovjetske akademije nauka. Ovaj naučni radnik je 1959. godine izjavio da
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 29 je radatskom antenom prečnika 5.5 metara emitovanjem talasa dužine 1 centimetar moguće u atmosferi formirati "vatrene lopte". SOVJETI OBARAJU AMERIČKI AVION Ubrzo po zavrešetku Drugog svetskog rata, odnosno po izbijanju hladnog rata između socijalističkog bloka i zapadnih zemalja, počinje grozničava trka u razvoju i proizvodnji oružja između ove dve grupacije, ili, bolje rečeno, između njihovih čelnih zemalja, SAD i SSSR-a. SAD su u trku ušle sa značajnom prednošću jer su iz drugog svetskog rata izašle kao jedina nuklearna sila. Uz to, zapadni blok je imao ogromnu prednost u ekonomskoj snazi. Veliki vojnoindustrijski kompleks zapadnog takmaca je ekonomski hranjen od praktično svih ekonomski najrazvijenijih zemalja na svetu. Sa druge strane, ravnotežu je morao da obezbedi relativno ekonomski zaostao Sovjetski Savez sa nekoliko zemalja u koje je socijalizam bio nasilno uvezen, što je moralo negativno da utiče na motivisanost stanovništva tih zemalja.A, osim toga, privredni potencijal zemalja koje su činile istočni blok je tokom drugog svetskog rata skoro sasvim uništen. U takvoj situaciji je Sovjetski Savez imao samo dve mogućnosti da izdrži ovu trku u naoružanju. Prva je bila da se istraživanje, razvoj i proizvodnja sredstava ratne tehnike organizuje na račun socijalne izdržljivosti mnogobrojnog stanovništva a, druga, da se pokušaju da pronađu fundamentalno nova i superiorna tehnička rešenja za novo i moćno oružje čime bi se put ka željenom cilju, vojnoj ravnoteži ili premoći, skratio i pojeftinio. Neosporno je da je SSSR koristio obe ove mogućnosti, a, takođe je neosporno da je suprotna strana sve to vrlo dobro znala. Pribojavali su se samo eventualno novih i radikalnijih pronalazaka. Zbog ovoga je teritorija Sovjetskog Saveza već od 50-tih godina bila predmet veoma intenzivne izviđačko-obaveštajne delatnosti. Zahvaljujući tehničkoj superiornosti u vazduhu, Amerikanci su vršili snimanje teritorije Sovjetskog Saveza iz aviona sa velikih visina sve do 60-tih godina. Tada su Sovjeti, novim protivavionskom raketom velikog dometa, oborili američki izviđački avion U-2 sa pilotom Pauersom sa visine od oko 20 kilometara. Poznato je da se pilot spasao iskakanjem i kasnije je razmenjen za najpoznatijeg sovjetskog špijuna Aleksandra Belova (Abel). ČUDNI OBJEKTI NA TERITORIJI SOVJETSKOG SAVEZA Amerikanci uspešno osvajaju tehniku veštačkih satelita i odmah ih upotrebljavaju u vojno- izviđačke svrhe. Tako od 70-tih godina počinje intenzivno i uspešno snimanje sovjetske teritorije iz kosmosa. Već u prvim izviđačkim misijama snimljeno je više tajanstvenih objekata na teritoriji Sovjetskog Saveza čiju namenu nije bilo moguće nedvosmisleno odrediti. Ovi objekti su bili pretežno raspoređeni u prostranstvima Dalekog istoka. u nemogućnosti pouzdanog određivanja istine o snimljenim objektima reaktivirane su priče o tajanstvenim zracima smrti i loptastim vatrenim munjama na osnovu Teslinih pronalazaka. Podozrenje i strah Zapada pred ovim tajanstvenim objektima je pojačano izjavom sovjetskog predsednika Brežnjeva 1975. godine na pregovorima o ograničenju strateškog
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 30 naoružanja (SALT). Brežnjev je tom prilikom istakao neophodnost limitiranja razvoja naoružanja koje "postaje strašnije nego što ga ljudski um može zamisliti". U međuvremenu su još više usavršeni sistemi izviđanja iz kosmosa i dobijeni su jasniji snimci nepoznatih objekata. Časopis "Aviation Week and Space Technology" od 28.jula 1980. godine objavio je, kao senzaciju, snimak iz kosmosa nepoznatog objekta u Sarisaganu. Odmah je uočena upadljiva sličnost ovog objekta sa ranije poznatim oblikom zamišljenog Teslinog skalarnog interferometra. Loptasti elementi na krajevima zajedničke ose predstavljaju antene za emitovanje dva skalarna polja. Antene su povezane sa zgradom u sredini koja je komandno-računski centar. Iza ove zgrade je niz od 12 generatora energije, verovatno nuklearne. U pozadini svega je blok Morejevih generatora za napajanje energijom koja se crpi iz prirodnog skalarnog statičkog polja. ČETIRI MODA RADA Ovaj skalarni interferometar ili kako ga još nazivaju "Teslin top" može da radi u četiri moda. U prvom modu uređaj neprestano emituje skalarno polje i formira "Teslin štit" odnosno poluloptastu zaštitnu sferu iznad određene zone. Sam štit je, u stvari, uska zona visoko jonizovanog vazduha. Nekoliko ovakvih koncentričnih sfera predstavlja neprobojnu prepreku za sve fizičke objekte, čak i za sve oblike konvencionalnog zračenja. Drugim rečima, "Teslin štit" predstavlja efikasnu zaštitu određene teritorije čak i od nuklearnog udara. U ovom modu "Teslin top" troši najveću količinu energije i mora da se napaja iz Morejevih generatora, odnosno iz prirodnog statičkog skalarnog polja. Klasični izvori energije nisu dovoljni. U drugom modu, antene skalarnog interferometra emituju dva stalna skalarna polja koja se sreću na unapred određenom, proizvoljno udaljenom prostoru gde dolazi do interferencije i generisanja energije. Na ovaj način se formiraju trajne "loptaste vatrene munje" koje svojom visokom temperaturom uništavaju sve materijalne objekte. Ova pojava je više puta viđena iz putničkih aviona. U ovom modu "Teslin top" takođe zahteva velike količine energije, ali manje nego u prvom modu. U trećem, takozvanom puls modu, iz antena se šalju dva kratkotrajna skalarna talasa, prvi sporiji a zatim drugi sa vremenskim zakašnjenjem, ali zato brži od prvog. Sreću se na željenom mestu. Dolazi do interferencije i generisanja velike količine energije u kratkom vremenu. Pojava je slična sekundarnom efektu nuklearne eksplozije, ali se može kontrolisati i po intenzitetu regulisati po želji. U području jugozapadne Afrike snimljene su te pojave 1979. i 1980. godine sa satelita Vela. U drugom slučaju, pojava se manifestovala samo kao infracrveno zračenje što nije moguće ni pri nuklearnoj eksploziji niti pri pojavi meteorita. Kontrolisanim intenzitetom ovih "vatrenih munja" moguće je planski uticati na klimatske prilike u određenoj zoni. Uočeno je da je vreme u zoni Moskve u toku održavanja olimpijskih igara bilo izuzetno lepo i u neskladu sa globalnim strujanjem vazdušnih masa.
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 31 A, zanimljivo je i da su sovjetski stručnjaci još davno od predsednika tražili da im kaže tačan datum održavanja njihove tada tradicionalne vojne parade, a oni će garantovati da će toga dana biti lepo vreme! Mnogi stručnjaci ovu klimatsku anomaliju pripisuju upravo delovanju "Teslinog topa". U četvrtom modu se interferencijom dva skalarna polja generiše "loptasta vatrena munja" niskog energetskog nivoa koja ne uništava materijalna sredstva, ali svojim snažnim elektromagnetskim zračenjem onesposobljava telekomunikaciona i navigaciona sredstva. Ovakva "elektromagnetska lopta" je uočena iz dva aviona 17.juna 1966. kod Teherana. Sličnu pojavu je registrovao u Avganistanu britanski kamerman i ratni dopisnik Nik Dovni. Ovaj slučaj se pripisuje upravo "Teslinom topu" iz Sariagana. U ovim kontinualnim modovima "Teslin top" zahteva ogromne količine energije i mora se napajati Morejevim generatorima iz prirodnog skalarnog polja. U slučaju kvara Morejevih generatora, može da radi samo impulsno pri čemu se napaja energijom iz klasičnih izvora - verovatno specijalni nuklearni reaktori. OČAJNIČKI POTEZI AMERIKE U nemogućnosti da dođu do pouzdanih podataka, Amerikanci povlače gotovo očajničke obaveštajno- izviđačke poteze. Počinju da koriste putničke avione u izviđačke svrhe, pri čemu putnike dovode u poziciju taoca i živog štita. Na slici levo i desno dole prikazane su neprirodne rupe u oblacima za koje stručnjaci tvrde da su nastale usred dejstva skalarnih talasa. Južnokorejski putnički avion Boing 707 sa linije Seul-Pariz iz 1978. godine skreće sa puta i ulazi 320 kilometara u vazdušni prostor Sovjetskog Saveza. Navodno je zalutao, ali odbija da izvrši instrukcije pilota sovjetskih lovaca. Oni otvaraju vatru po avionu, avion prinudno sleće na zaleđeno jezero sa oštećenim repom, a istraga je pokazala da je ovaj putnički avion upućen da otkrije frekvencije sovjetskih radarskih sistema. Još drastičniji je slučaj takođe južnokorejskog Boinga 747 sa linije Njujork-Seul. U noći između 31.augusta i 1.septembra 1983. godine ovaj avion sa 269 putnika i članova posade leteo je na pomenutoj relaciji sa sletanjem u Enkoridžu na Aljsci. Na toj međustanici je nasuo gorivo i promenio posadu. Nastavio je put u visini Kurilskih ostrva, a zatim skreće na zapad preko Sahalina prema poluostrvu Kamčatka. Tada ulazi u vazdušni prostor SSSR-a koji je strogo zabranjen za civilne letove zbog strateških vojnih objekata lociranih u toj zoni. Tako pogrešnom putanjom avion ulazi 500 kilometara u vazdušni prostor SSSR-a. Pošto nije odgovarao na pozive i naredbe, pa čak ni na upozoravajuće pucnje pilota sovjetskih lovaca, oni otvaraju vatru i obaraju avion. Poginuli su svi putnici i članovi posade. Zapad je skretanje aviona pokušao da objasni kvarom navigacionih sistema u avionu. Objašnjenje je bilo neprihvatljivo s obzirom da ovaj, veoma savremen avion, ima trostruki sistem za navigaciju, a i radarski ga je pratila japanska kontrola leta koja je morala da uoči skretanje sa regularnog puta i upozori posadu. Morala je, ali nije. Uz to, u "skretanje greškom" se ne uklapa ni ponašanje posade nakon mnogo puta ponovljenih poziva sovjetskih lovaca. Avion je, dakle, planski upućen u zonu strogo zabranjenu za civilne letove. Amerikanci su toliko želeli da nešto snime da su izložili riziku živote 269 nedužnih
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 32 ljudi. Računali su, da će izvesna moralna načela sprečiti Sovjete da povuku ovako radikalan potez. Međutim, sa druge strane, značaj strogo čuvane tajne i nacionalna sigurnost, bili su veći od moralnih načela na koje su Amerikanci računali. POZNATI RAT ZVEZDA Pod administracijom predsednika Ronalda Regana Amerika pokreće inicijativu za istraživanje i razvoj oružja za upotrebu iz kosmosa. Ovaj projekat je popularno nazvan "Rat zvezda". Ovo oružje je trebalo da bude namenjeno za globalni rat dve supersile. Međutim, inicijativa je iznenada obustavljena, navodno zbog previsoke cene, ili je to bilo samo saopštenje za javnost. Pojedini vojni analitičari veruju da je ovo odustajanje bilo posledica nekih saznanja o protivničkoj strani koja su Amerikance navela na zaključak da je dalji razvoj oružja besmislen te da je bolje tražiti rešenja koja isključuju globalan sukob. Prema svemu SSSR (sada Rusija) poseduje neko moćno oružje nedovoljno poznato Zapadu. Protivnici teorije o Teslinom oružju veruju da se, ovde u stvari radi o klasičnim laserima ogromne snage koji se napajaju iz namenski građenih nuklearnih centrala. Sa druge strane, pobornici Teslinog oružja veruju da su Rusi savladali tehniku skalarnog statičkog polja i da imaju nekoliko potpuno izgrađenih i operativnih skalarnih interferometara. Oni idu čak i dalje tvrdeći da pojedini klasični Ruski radari sa predviđenim malim izmenama mogu da postanu antene za emitovanje skalarnog polja. Na taj način dva modifikovana radara u sklopu sa odgovarajućom računarskom podrškom mogu da postanu Teslin top, ali ograničene snage i dometa. Šta je ovde tačno teško je sa sigurnošću utvrditi, ali jedno je sigurno, Nikola Tesla ostaje velika enigma i čovek za čijom zaostavštinom danas tragaju sve obaveštajne službe sveta.
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 33 TITOV SVEMIRSKI PROGRAM I AERODROM ŽELJAVA Najveća tajna JNA - Titov svemirski program i kako je Tito prodao svemirski program Amerikancima. Josip Broz Tito je bio i ostao večita enigma i za stanovnike bivše Jugoslavije, a pogotovo za ostatak sveta. Obavijen je mnoštvom tajni, a jedna od najvećih izašla je na svetlost dana. Tito je 1961. godine prodao jugoslovenski svemirski program Amerikancima koji je tajno razvijan u objektu "505" - podzemnom aerodromu Željava kod Bihaća. Zahvaljujući ovom velikom "poklonu" Amerikanci su poslali prvog čoveka na Mesec, Jugoslavija je postala odmah posle toga najprosperitetnija komunistička država, a Josip Broz Tito je postao pravi plejboj i jedan od najuglednijih svetskih lidera. Najveća tajna hladnog rata između SSSR- a i SAD, decenijama je ostala sakrivena u jednoj od najtajanstvenijih vojnih baza u tadašnje vreme - aerodromu "Željava" nedaleko od Bihaća. Ovo je samo sažetak dokumentarnog filma "Hjustone, imamo problem" čiji je trejler neviđenom brzinom uzburkao prvo celokupnu internet-javnost, a zatim i ostatak populacije u celoj bivšoj Jugoslaviji. Ovaj dokumentarac delo je reditelja Žige Virca, rađen po ideji i scenariju Boštjana Virca. Zaplet filma se vrti oko navodnih tajnih zapisa pionira jugoslovenskog svemirskog programa Hermana Potočnika do kojih je Tito došao posle Drugog svetskog rata. Zahvaljujući tome, SFRJ se kao treći igrač uključila u svemirsku trku i već 1961. godine imala funkcionalan program zahvaljujući kojem je mogla da pošalje čoveka u svemir. To su saznali Amerikanci i u martu te 1961. godine Tito je u najvećoj tajnosti prodao planove predsedniku Amerike Kenediju koji je već dva meseca kasnije najavio let na Mesec. Odmah nakon toga, Jugoslavija je, uz veliku podršku Amerike, započela neverovatni ekonomski uspon. Ovaj dokumentarni film trebalo bi da otkrije kako je to Tito u tajnosti sagradio objekat "505" - Željavu i kako je razvijan svemirski program. AERODROM ŽELJAVA Podzemni aerodrom "Željava" sve do 1992. godine bio je najmoćnija vojna baza u tadašnjoj Jugoslaviji, sigurno i na celom evropskom kontinentu, a možda i šire. Takve tipove podzemnih objekata imalo je vrlo malo zemalja, a najpoznatiji po izradi su Šveđani i upravo je njihov model iskorišćen pri konstruisanju ovog aerodroma. Sam objekat lociran je na granici BiH i Hrvatske i upravo je to zapečatilo njegovu dalju sudbinu. Naime za vreme rata u Hrvatskoj 1991. godine aerodrom je intenzivno korišćen, ali međutim izbijanjem sukoba u BiH, njegova dalja perspektiva sa geostrateškog položaja bila je neodrživa. Stoga je objekat krajem maja 1992. godine od strane JNA onesposobljen za dalje korišćenje i do dan danas nije, a i zasigurno neće biti osposobljen još dugi niz godina. Posle rušenja dobar deo objekta ostavljen je tadašnjoj vojsci RSK, a jedan manji deo koji je pripadao teritoriji BiH bio je pod kontrolom Armije BiH.
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 34 U operaciji "Oluja" 1995. godine biva zauzet od strane Armije BiH, ali međutim vrlo brzo je predat Hrvatskoj vojsci. Trenutna situacija oko ove bivše vazduhoplovne baze nije se ni malo promenila, takoreći ista je kakva je bila 1992. - aerodrom i prateći objekti neupotrebljivi su i nisu odoleli zubu vremena tako da objekti koji su uništeni "92 i "95 izgledaju još gore. Objekat je projektovan još davne 1957. godine pod šifrovanim nazivom "Objekat 505" u realizaiji Specijalnog odelenja građevinske uprave tadašnjeg Ministarstva odbrane. Glavni projektanti i realizatori projekta su pukovnik dr. Lj. Kodelja i potpukovnik V.Smirnov, koji je inače ruski carski emigrant. Pre toga izvršen je odabir lokacije i određena geološka ispitivanja. Zbog izuzetnog geostrateškog položaja u tadašnjoj državi (dubina teritorije) i prirodne zaravni podno planine Plješevice, i blizine grada Bihaća i Ličkog Petrovog Selaizabrana je mikro lokacija. Tek sredinom 1959. godine otpočeli su prvi građevinski radovi na terenu. Poslovi su povereni vojnom GP "Soča". Uporedo je počela gradnja poletno sletnih staza i kopanje tunela u utrobi Plješevice. Tu su graditelji naišli na prvi veći problem - naime kako je planina bila sastavljena od izuzetno čvrstih dolomitnih stena moralo se intenzivno koristiti miniranje, ali su projektanti smislili specijalan sitem rušenja "punim i praznim punjenjem" gotovo u santimetar. Ovo je naročito efikasno delovalo jer su izgrađene galerije morale po projektu biti širine 20 metara, visine 8 metara, te dužine više od 1 kilometra. Pod najvećim stepenom tajnosti radilo se u tri smene sa gotovo 250 angažovanih radnika. Kompletni radovi završeni su 1965. godine kada je obavljen tehnički prijem, a prve jedinice JNA počele su bazirati tek naredne godine. U aerodromskom kompleksu radili su oficiri i podoficiri posebno čistih biografija i pouzdanosti. Za ulazak je bila potrebna propusnica koja se dobijala posle najstrožih bezbednosnih provera. Baza koja je tada završena izgledala je impresivno - ukupno su u utrobi planine bile izgrađene tri galerije + jedna pomoćna koja je služila kao rezervni izlaz, koje su se spajale na "raskrsnici" gde je postojao i jedan slepi krak za remont aviona visine 12 metara. Ove tri galerije imale su impresivne dimenzije - bile su dužine 350, 400 i 500 metara, svaka visine 8 i širine 20 metara. Grandiozna baza bila je projektovana sa sistemom zaštite da izdrži direktan pogodak nuklearnog projektila jačine 20 kilotona - istog onakvog kokav je bačen na japanski Nagasaki. Stoga je ispred ulaza u svaku galeriju napravljena predkomora tzv. "blenda" odnosno betonski štitovi koji su se spuštali polukružno sa tavanice raspoređeni na svakih desetak metara radi amortizacije ogromnog pritiska da masivna vata od čelika i betona ne bi trpela udar veći od tri atmosfere. Ulaz u svaku galeriju zatvarala su već pomenuta vrata. Svaka od četvoro bila su debljine 1 metar, visoka 21 i široka 9 metara. Svaka su težila 100 tona i bila su pokretna i hermetički su zatvarala galerije. U samom objektu inače bila je izgrađena kompletna infrastruktura za boravak više stotina zaposlenih od restorana, spavaonica, kancelarija, ambulante, pa sve do tehničkih radionica, moćne agregatne stanice za proizvodnju električne energije u slučaju blokade objekta, skladišta kerozina i ubojnih sredstava.
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 35 U samom središtu objekta postojao je i lift kojim se osoblje "podizalo" na visinu od 30-tak metara iznad nivoa baze gde se nalazio teško uočljivi betonski bunker (gledano sa piste) u kom je postojao kontrolni toranj i iz njega se navodila avijacija. Objekat je projektovan tako da je u slučaju totalnog rata bio autonoman da obezbedi neprestano dejstvovanje sopstvene avijacije (bilo je bazirano oko 60 MiG-ova 21) gotovo sedam dana bez dopune gorivom i ubojitim sredstvima. Baza je snabdevana kerozinom podzemnim cevovodom iz vojnog skladišta na brdu Pokoj kod Bihaća - sam cevovod bio je dug preko 20 kilometara. Vanjsko skladište ubojitih sredstava bilo je udaljeno oko 5 km u selu V. Polje. Zanimljivo je pomenuti da je pri kopanju tunela nađena reka ponornica tako da je i to bio jedan dodatni plus-baza nije morala brinuti o snabdevanju vodom u slučaju blokade. U samom objektu od njegovog otvaranja radio je sistem klimatizacije koji je za ono vreme bio pravo remek delo. U objektu je održavana konstantna temperatura i vršena filtracija vazduha. Vanjski deo objekta, to jest aerodrom, sastojao se od 5 pista (2 poletno-sletne i 3 poletne) te kasarne, koja je ujedno bila i logistička baza, u blizini Ličkog Petrovog sela. Na samom vrhu planine Plješevica visoke 1650 metara, bili su instalirani Britanski radari S-613 najmoderniji u to vreme, sa dometom preko 400 km sa kojim je nadgledana gotovo cela teritorija Italije, Austrije i dobar deo Mađarske. Takođe i tu je urađen podzemni objekat sa operativnim centrom. Radari su bili uvezani u jedinstveni sistem PVO JNA i nalazili su se u sistemu VOJIN - vazdušno osmatranje, javljanje i navođenje. Od celokupnog sistema koji je biovezan za sam aerodrom jedino su ovi radari i sam položaj ostali aktivni od 1992 do 1995. Radari su 1995. godine od strane VRSK uništeni da ne bi pali u ruke hrvatskoj vojsci. Na samom aerodromu do preselenja kompletnih eskadrila sa osobljem na aerodrom Ponikve kod Užica, bazirao je 117 Lap - lovačko avijacijski puk sa 3 eskadrile lovaca-bombardera MiG-21PF i 323 Iae (izviđačko-avijacijska eskadrila) sa avionima MiG-21R. Planirano je da avione u doglednoj budućnosti zamene aparati MiG-29 ali okolnosti u okruženju su to osujetile. Čak je počelo proširivanje jednog od ulaza za smeštaj 29-ki - naime da bi se smestio ovaj tip vazduhoplova morala je da se proširi "betonska zavesa" na ulazu u objekat. Ta tzv.zavesa projektovana je prema profilu 21-ce koji ima jedan vertikalni stabilizator. Pošto 29-ka ima dva vertikalca, moralo se pristupiti doradi objekta. Međutim, zbog dobro poznatog rata, sve je ostalo samo na ideji. U bivšoj SFRJ jedini približan objekat sličan ovom izgrađen je u Prištini (aerodrom Slatina), ali on je mnogo manji i nebi mogao parirati ni po čemu Bihaćkom aerodromu. Postoji procena da je objekat i aerodrom tadašnju državu koštao u ono vreme fantastičnih 4 milijarde USD. Sa tim novcem mogao se izgraditi supermoderni autoput sa četiri trake (sa pratećim objektima) od Triglava do Đevđelije!!!
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 36 Aerodrom se nalazio na nadmorskoj visini od 330 metara, a ceo plato dužine 15 km i širine 5 km je bio ispresečen vrtačama i zajedno sa planinom Plješevicom podsećao na gigantski nosač aviona, čijim je centrom poput jarbola dominirao radar sa vrha planine. Komanda našeg Ratnog vazduhoplovstva je 1955. godine formirala komisiju koja je, razmotrivši taktičko-tehničke uslove, predložila izradu projektnog programa i projektne dokumentacije za jedan objekat od budućeg podzemnog kompleksa na vojnom aerodromu Željava kraj Bihaća. Za glavnog i vodećeg projektanta u Birou za specijalno projektovanje Građevinske uprave JNA sam određen ja – dipl.ing. Dragolav Sabotka. Objekat je lociran u podnožju planine Plješevice na istočnoj padini (prema Bihaću), morfološki vrlo povoljnoj sa prirodnim uvalama za ulaze i sa grebenima koji ih razdvajaju. Masiv je sastavljen od kraških krečnjaka sa dosta prlina, pukotina i špilja i većim brojem izvorišta različitog intenziteta. Tokom izgradnje objekta angažovani su i speleolozi za snimanje špilja radi njihovog premašćavanja specijalnim konstrukcijama od armiranog betona. Veću poteškoću su predsavljale špilje, koje su zahvatale ceo profil galerije po dužini, širini i visini i do 20 m pri dnu otvora.Tri glavne podzemne galerije za smeštaj 58 aviona su međusobno povezane u obliku slova M sa produženim srednjim krakom za reglament, odnosno za pregled i opravku dva aviona i dodatnom galerijom sa strane svodastog se oblika sa vertikalnim oporcima širine 15,40 m pri dnu i visine u temenu oko 10 m. Njihov slobodan profil je podešen prema dimenzijama aviona koje je dao investitor. Na prodorima galerije visina je povećana za 2 m. Ostale prostorije za razne namere i hodnici, izuzev kupole objekta, širine su 3 - 12 m. Ukupna dužina podzemnih tunela (galerija i pomoćnih prostorija) je iznosila 3500 metara. Kompletan objekat ima 4 ulaza-izlaza, od kojih se srednji prvobitnog objektakoristi kao ulaz za avione i ljudstvo (u slučaju napada preko ustave i degazacione komore), a ostala 3 se koriste za izlaz aviona. Svi su oni rulnim stazama povezani sa dve glavne poletno-sletne piste. Avioni su se unutar objekta razmeštali elektroakumulatorskim tegljačima, a izvan objekta do i od poletno sletne staze su se kretali na sopstveni pogon. Svako mesto za parkiranje aviona je imalo istakač za punjenje aviona mlaznim gorivom. Predviđeni su svi životni i radni uslovi za namensko korisćenje objekta sa potpunom autonomijom za 30 dana; električna, vodovodna i kanalizaciona mreža; dve rezervne dizel-električne centrale (jedna od 1000 kVA i druga od 625 kVA), skladišta ubojnih sredstava i rezervnih delova, skladište dizel i avionskog goriva sa razvodnom instalacijom po galerijama; prostor za dekontaminaciju aviona; 13 klima-komora sa specijalno zaštićenim ventilacionim šahtovima (koji ujedno služe i kao rezervni izlaz na površinu terena), a postojali su i šahtovi za odpadni vazduh i za izduvne gasove agregata, kao i za instalaciju pogonskog goriva, protivpožarni sistem, stanica za dopunavanje avionskih i zemaljskih akumulatora, kuhinjsko-trpezarijski blok, ambulanta, spavaonice.
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 37 Prostorije u unutrašnosti objekta su bile sa 56 teških pancirskih vrata. Za signalizaciju, a u cilju praćenja i regulišanja kretanja i prilazima objektu, kao i u samom objektu, i za druge potrebe, objekat je bio opremljen odgovarajućim signalnim uređajima i ozvučen zvučnicima povezanim u 10 zvučnih krugova. Ovde je prvi puta kod nas, a zu predhodno provedena ispitivanja u institutu "Jaroslav Černi", primenjen tzv. "aqua-sistem" za skladištenje mlaznog goriva na vodenom jastuku u 5 cilindričnih čeličnih rezervoara (svaki kapaciteta po 100 tona goriva), što je od posebnog značaja za bezbednost objekta od mogućeg požara i eksplozije. Otvor za osmatranje na prostoriji za kontrolu letenja je zaštićena posebnim čeličnim kupolom za zaštitu od direktnih pogodaka mitraljeskih zrna i bliskih pogodaka raketi i bombi. Objekat u celini je zaštićen od svih kalibara konvencionalnih napadnih sredstava i od prizemne nuklearne eksplozije jačine 20 kT. Razmak između ulaza-izlaza je projektovan tako, da je sprečeno istovremeno uništenje dva ulaza-izlaza, čemu doprinosi konfiguracija padine. Za smanjenje natpritiska udarnog talasa u ulaznim-izlaznim delovima podzemnog objekta predviđene su specijalne armirano-betonske dijafragme sve do teških armirano- betonskih vrata na početku glavnih galerija, a same dijafragme su dimenzionisane prema avionima. Teška armirano-betonska vrata su smeštena u zasednim nišama sa strane galerija, u njih su ugrađeni protivudarni ventili, a sama vrata se zatvaraju na ručni i električni pogon. Temperatura i vlažnost su idealne, dok je u galerijama za avione i u nekim skladištima temperatura snižena do 18 °C iz praktičnih i ekonomskih razloga. Po svojim konstrukcijskim osobinama i uređajima kojim je bio opremljen podzemni objekat je obezbeđivao:  potpuna autonomnost jedinica koja u njemu bazira,  sigurnost i neprekidnost komandovanja borbenim dejstvima lovačke i izviđačke avijacije,  neometano vazduhoplovno-tehničko održavanje lap-a i pri uslovima intenzivnog dejstva neprijateljske avijacije,  normalne uslove za bezbedan život letačkog i tehničkog sastava, kao i drugog ljudstva u neposrednoj blizini razmeštajne prostorije svojih jedinica. Navedene osovine objekta su obezbeđivale vrlo visok itenzitet pripremanja jedinica za borbena dejstva i maksimalno moguće naprezanje lovačke avijacije. Konfiguracija planine Plješavice, a naročito njenog vrha, pružila je dobru mogičnost za protivvazdušnu zaštitu podzemnog objekta, kao i čitavog aerodroma. Treba naglasiti, da je kod izgradnje ovih objekata, prvi put primenjen i novi sistem podgrađe ankerima i špricanim betonom sa i bez čelične mreže, a po potrebi i sa čeličnim remenatama, koji se kasnije koriste bilo kao nosiva obloga, bilo kao njen satavni deo, a sve o zavisnosti vrste i kvaliteta stenske mase. Takođe je prvi put primenjen sistem zahvatanja i sprovođenja izvora vode i vlažnih mesta kanalom ispod podne površine. A od svih uređaja ugrađenih u podzemnom objektu impozantnih 95% je bilo proizvedeno u domaćnim fabrikama tadašnje SFRJ.
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 38 Aerodrom je građen do 1968. godine, kada je svečano otvoren i pušten u rad. Samo je nedostatak finansijskih sredstava odugovlačio vremenski rok završetka radova na ovom grandioznom projektu. Nakon 24 godine postojanja i rada ovaj div od aerodroma je dignut u vazduh sa 56 tona exploziva u maksimalno kratkom roku od samo nekoliko minuta. Po fotografijama se vidi da on nije uništen potpuno - eksploziv je zarušio samo ulaze kao i delove poletno-sletnih staza, a ostalo je učinilo vreme, pa se stoga stiče utisak da je on totalno uništen. Svakako jedinstven projekat ovakve vrste u Evropi, a možda i šire, aerodrom "Željava" je imao nesaglediv značaj za naše RV i PVO i zemlju u celini u odbrambenoj, bezbednosnoj i političkoj konotaciji naše vojske i države u svetu. I svaki potencijalni neprijatelj je i prema njemu i prema SFRJ respektujući i zazirući stav. Važno je napomenuti, da su isti razlozi bili imperativni i za njegovu gradnju i za njegovo rušenje, te stoga biva lakše sagledati i prihvatiti ovaj objektivno težak gubitak impozantne i važne građevine. Neosporno su čovekove tvorevine dokaz njegove nadmoći i kreacija i često nadziva svog graditelja i tvorca. Rat svaki smisao u trenu pretvara u besmisao, jer je i sam besmisao, posle njega narodu je ostavljeno da se snađe kako ko može. I za kraj jedan vic koji možda daje rešenje ko je prvi stigao na Mesec. Otišli Kinezi na Mesec misleći da su prvi, kad tamo videše zabodenu crvenu zastavu. - Eh, nismo prvi, izgleda da su Rusi stigli prvi - reče prvi Kinez. Primakli se oni na desetak metara od zastave kad onda videše da na zastavi piše velikim slovima Coca-Cola. - Au, izgleda da su Amerikanci stigli prvi - reče drugi Kinez. A treći Kinez reče da mu se čini da nešto piše malim slovima ispod reči Coca-Cola. Kad su se primakli skroz do zastave, raširili je, a ono ispod Coca-Cola malim slovima stoji: "Punionica Čačak"!
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 39 KONTROLORI UMA Ljudski um je i dan danas neistražena misterija za obične ljude. Današnji čovek ne koristi ni 10 % mogućnosti svoga uma. Znači da još uvek nismu naučili u potpunosti da koristimo naš um. Ali... ako mi nismo naučili da koristimo i kontrolišemo naš um, ima ko jeste. Kontrola ljudi, širokih narodnih masa i njihovih umova postalo je jedno od najvažnijih oružja ljudi koji pretenduju da postanu planetarni vladari. Ako to već nisu. U vojnim krugovima nije nikakva tajna da se vrlo lako može prodreti u ljudski mozak i tako naterati čoveka da se ponaša onako kako to neko hoće. Da mu se na silu izazove pospanost, utiskuju razne sugestije, menja memorija, kontrolišu emocije i slično. Još su za vreme drugog svetskog rata u koncentracionim logorima Dahau i Aušvic vršeni eksperimenti nad ljudima u kojima se primenjivala hipnoza, narkohipnoza, razne hemikalije. Posle rata, 1947.godine američka mornarica pokrenula je projekat "Ćaskanje" (Chatter). Cilj projekta bio je okupiti sve nacističke lekare i naučnike koji su u toku rata vršili eksperimente nad ljudima i regrutovati ih u američku vojsku. To je i učinjeno. Nastavili su sa svojim radom na periferiji Hajdelberga, da bi kasnije u tajnom projektu nazvanom "Spajalica"(Paperclip) bili prebačeni na teritoriju SAD. U projektu "Spajalica", 34 nacistička naučnika prihvatilo je ponuđene ugovore koje je potpisao načelnik generalštaba SAD. Na čelu im je bio doktor Hubertus Strugold. Nakon dolaska na teritoriju SAD, prebačeni su u vazduhoplovnu bazu Rendolf u San Antoniju u Teksasu. Tamo su u saradnji sa američkim gazdama nastavili sa svojim radom, testirajući narkohipnozu na nevoljnim žrtvama, strancima, mentalnim bolesnicima, pripadnicima etničkih manjina. Američka vojska i obaveštajne agencije vodile su još nekoliko ultra tajnih programa. To su projektiMind Kontrol Ultra, Mind Kontrol Delta, Mind Kontrol Naomi, Mind Kontrol Search, Bluebird, Artičoka i Chattering. Zajedničko svim ovim tajnim programima bio je cilj stvaranje pouzdanog ubice koji se mogao programirati po njihovoj želji. To je bio primarni cilj a sekundarni je bio razvijanje metoda kojima bi se kontrolisalo stanovništvo. Kod praktičnih ostvarenja u to vreme treba spomenuti rad doktora Hoze Delgada koji je sa svojim uređajem "Stimosiver" imao za cilj stvaranje "psihocivilizovanog" društva. Eksperimentisao je na ljudima i životinjama i koristeći elektronsku stimulaciju mozga izazivao kod njih ekstremne emocije kao što su bes ili umor. Najpoznatiji njegov eksperiment je onaj u kome je biku od dve tone ugradio elektrode direktno u mozak i spojio ih sa daljinskim upravljačem. Ušao je u koridu u koju je pušten dotični bik. Kad je bik jurnuo i došao par metara od njega, dotični doktor je pritisnuo dugme na daljinskom posle čega se bik momentalno zaustavio i ukopao u mestu. Od 1965. do 1970. godine je Agencija za istraživanje naprednih odbrambenih projekata (DARPA), pokrenula operaciju Pandora da bi se proučili zdravstveni i psihološki efekti mikrotalasa niskog intenziteta.
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 40 Ovaj projekat širokog opsega uključivao je eksperimente čiji je cilj bio da se posebnim elektromagnetskim zračenjem na daljinu prouzrokuje srčani napad, krvarenje u mozgu ili drugim organima kao i stvaranje auditivnih halucinacija. Uprkos naporima da ovaj projekat ostane najstrožatajna, u javnost je dospeo memorandum Ričarda Sesara, direktora projekta DARPA, koji je potvrdio da je prvenstvena namera projekta bilo otkriti da li se pažljivo kontrolisanim mikrotalasnim signalima može kontrolisati ljudski um. Američki Kongres je zabranio dalja istraživanja, ali projekat je okončan samo zvanično, dok je nezvanično zakopan duboko u kanale ultratajnih operacija CIA-e, koja je javno pobijala sve optužbe ali je tajno nastavila da radi na projektu. Projekti Artičoke, Pandora i Čatering pokazivali su da je "psihoelektronika" dobila prioritet u tajnim operacijama. Godine 1993. objavljuje se da je ruska vlada dogovorila sa amerikancima transfer tehničkih informacija i opreme poznate pod imenom "akustična psihokorekcija". Rusi su tvrdili da ovaj uređaj podrazumeva transmisiju specifičnih komandi putem statike ili buke u ljudsku podsvest, bez ometanja drugih intelektualnih funkcija. Eksperti su pokazali da je demonstracija ove opreme pokazala "ohrabrujuće" rezultate posle izlaganja u trajanju manje od jedne minute i sposobnost da se po želji menja ponašanje subjekata. Među sličnim projektima nalazi se i projekat Uspavana Lepotica (Sleeping Beauty) čije je cilj istraživanje elektromagnetskog oružja za menjanje svesti koje bi moglo da se primeni na bojnom polju. Tu je i projekat "Monarh"koji je imao za cilj namerno izazivanje višestruke ličnosti kod potpuno normalnih ljudi. U julu 1996. procurila je informacija iz Ministrastva odbrane gde se potvrdilo da Pentagon tajno radi na razvoju moćnog elektromagnetskog generatora koji utiče na moždane talase čoveka.Doktor Emeri Horvat sa Harvarda, potvrdio je u vezi ovih generatora, da su ovi elektronski uređaji stvoreni sa ciljem da se "upadne u ljudski um i izazove kratak spoj sinapsi mozga, a u rukama vladinih tehničara mogu se iskoristiti za dezorijentaciju velike mase ljudi ili manipulaciju pojedincima da bi ih naterali na samodestruktivnu akciju". CIA, a ko bi drugi su bili daleko odmakli u svojim ogledima izgradnjom ekperimentalne klinike za kontrolu uma u Montrealu u Kanadi, zloglasni Alan Memorijal. Njom je upravljao ozloglašeni dr Evan Kameron kome je lekarsku diplomu dodelila fondacija Rokfeler (ništa bez Rokfelera). Osim ovog klinika se finansirala i iz Fondacije Geršikter, nazvana po dr Čarlsu Geršikteru, koji je bio poznat po testiranju preparata za potenciju na mentalno bolesnim i neizlečivim pacijentima, kao i po tome što je zračio majmune radarskim snopovima dok ne bi uginuli.Sve ovo je naravno bilo pod patronatom CIA-e. Danas se zna da ni jedan pacijent iz zloglasne Kameronove klinike nije izlečen u njegovoj radio telemetrijskoj laboratoriji, koja je bila improvizovana soba za mučenje, i smeštena u podrumu njegovog privatnog dvorca. Desna ruka dr Evana Kamerona bio je Leonard Rubinštajn, stručnjak za elektroniku i fanatični istraživač kontrole ljudskog uma na daljinu. On je tretirao telemetrijsku laboratoriju kao buduću osnovu širenja psihopolitičkog aparata, "koji će moći delovati na ljude bez otvaranja njihovih lobanja". Drugi važan saradnik dr Kamerona bio je dr Volter Friman, koji je bio poznat po tome što je u svojoj 20-godišnjoj praksi obavio oko 4000 lobotomija (otbaranja lobanje). Užasavajuće u celoj toj činjenici je da su to bili uglavnom pacijenti koji su patili samo od blagih oblika depresije ili paranoje. Posle svega ovoga dotični dr Volter Friman će čak postati uvaženi specijalista za ljudski mozak u San Francisku.Najužasniji deo laboratorije bila je takozvana "soba sa rešetkama". U nju bi na silu dovodili odabranog pacijenta, privezali ga za stolicu a na glava bi mu bila spojena sa brdom elektroda i raznih provodnika. Ako bi pacijent pružao otpor, ubrizgavan mu je poznati otrov Kurare. To bi kod njega izazvalo paralizu mišića i dijafragme a žrtva bi i dalje bila svesna svega. Nakačene elektrode i provodnici imali su
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 41 zadatak da moždane talase pacijenta usmere i prenesu u susednu prijemnu sobu u kojoj se nalazila aparatura koja je imala za cilj različite manipulacije sa umom. Brisanje pacijentovog uma i memorije vršeno je ogromnim dozama LSD-a, neprekidnim snom u trajanju od 65 dana koji je izazivan barbituratskim preparatima i elktrošokovima koji su bili čak 75 puta jači nego dozvoljena doza. Zatim bi neprekidno 16 sati dnevno, pacijentu ponavljana snimljena poruka, kojom bi mu se programirao prazan um. Pacijenti koji su se neznajući šta se tamo dešava, obraćali za pomoć Alanovom Memorijalu, automatski su postajali zamorci i divljač za odstrel, tako da se niko od njih nije stigao požaliti dvaput. Doktor Evan Kmeron je uprkos svemu stravičnom što je radio uspeo da 1967.godine postane predsednik američko-kanadske psihijatrijske organizacije. Institut za naučni inženjering u Bostonu osnovan je 1956.godine i bio je takodje još jedan paravan CIA, navodno zadatak mu je bio da proučava radare.Ali 1962.godine institut je opremio laboratoriju za "životne nauke" kako bi proučavao efekte dejstva elektroda ugrađenih u mozak.Za naučnike CIA, od velike koristi bio je napredak hirurških metoda za implantaciju elektroda u mozak, sve sa ciljem da se izbriše subjektova memorija tokom priprema za "hipnotičku rekonstruktivnu operaciju". Još 1975. godine u javnost je dospela informacija da je Pentagon razvio metodu RHIC - radiohipnotičku intracerebralnu kontrolu. To je značilo da se izvesna mentalna stanja kod čoveka mogu izazvati bukvalno pritiskom na dugme.CIA je još od pedesetih godina finansirala nekoliko projekata koji su imali za cilj potpunu kontrolu ponašanja kako pojedinca tako i cele grupe ljudi. Tako je cilj jednog od gore pomenutih projekata, projekta "Artičoke" bio stvaranje ubica, ljudi koji su bili potpuno ispranog mozga, bez ikakvih emocija i savesti, oslobođenih svih moralnih načela, koji su imali zadatak ubijati po naređenju.Takve ubice upotrebljavale su se samo jednom.Po izvršenju zadatka ubica bi bio odmah likvidiran. Ima indicija da CIA uveliko eksperimentiše i sa celokupnom američkom populacijom tako što njenu pažnju i volju usmerava na određene proizvode na tržištu, ili odvraća ljude da razmišljaju o određenim pojavama u društvu. To je tek početak misaonog ropstva, jer upravljanje razumom i osećanjima, programiranje ljudskih reakcija, verovatno je najmonstruoznije dostignuće u celokupnoj istoriji čovečanstva. Elektromagnetsko dirigovanje racionalnim i emotivnim reakcijama je predmet naučnih ekperimenata još od 1952. godine, kada je CIA, prilikom raznih hirurških intervencija, počela sa implantacijama u mozak i zube sićušnih predajnika visoke i izuzetno niske frekvencije, da bi obezbedila sigurno praćenje ljudi, kao i kontrolu i programiranje njenih postupaka. Ovi eksperimenti bili su zasnovani na elektronskoj stimulaciji mozga.. Među deset različitih projekata ovog tipa ističe se MK-ULTRA iz 1953. godine, koji se sastoji u kombinaciji dejstva droga, sugestije, elektronike i elektrošokova, radi poništavanja pamćenja i usađivanja izmenjenih karakternih osobina. Uz pomoć elektromagnetskih talasa niske frekvencije sprovodi se od 1958. godine projekat ORION, koji razvija privrženost zaposlenih u službama obezbeđenja, time što se programiraju kao apsolutno pouzdani čuvari tajni ! Javno mnenje, odnosno generalno raspoloženje stanovništva, reguliše se tajnim programom CIA-e pod nazivom MK DELTA iz 1960. godine, koji izaziva umor, bezvoljnost, asocijalno ponašanje, pa čak i kriminalne ekscese. Kontrola i smirivanje mogućih masovnih javnih nereda i protesta postiže se dejstvom sistemaTRIDENT iz 1989. godine.Vrhunac je elektromagnetska rezonantna indukcija - masovna kontrola stanovništva pomoću projekta HAARP, koji po instrukcijama CIA-e
Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 42 potencijalno menja genetski kod određenog broja ljudi i modifikuje njihovo javno ispoljavanje u dužem periodu. Sa svim ovim gore navedenim, uopšte nečudi da je još pre 40 godina predviđeno " više kontrolisano i usmeravano društvo", koje će takvim postati zahvaljujući tehnologiji. Društvom će upravljati elita snabdevena superiornim oružjem. Ova elita neće oklevati da postigne svoje političke ciljeve upotrebljavajući najmodernije tehnike za uticanje na javno ponašanje i držanje društva pod čvrstom pažnjom i kontrolom. Na ljudima je da odluče da li će im se odupreti. SADAŠNJOST - ČIPOVANJE LJUDI !!! U Otkrovenju Svetog Jovana piše: "I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili čelima njihovim; Da niko ne može ni kupiti ni prodati osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina." Ono što je nekada delovalo kao naučna fantastika iz romana Džordža Orvela "1984", sada je naša sadašnjost.RFID tehnologija (Radio Frekventna Identifikacija) se širi svetom kao epidemija.Sa njom je omogućeno da se prati sve što možete zamisliti, od običnih pošiljki, kompjutera pa do ljudi (to joj je i primarni cilj, mada tvorci nikada to neće priznati). Tvorci RFID-a naglašavaju da je broj izgubljenih prtljaga na aerodromima smanjen, ubrzan prolaz automobila kroz naplatne rampe, putnika koroz automatska vrata. Ovo lepo izgleda da iza sebe ne skriva mnogo opakije namere. Osnova RFID tehnologije je super mali mikročip, koji je samo nešto malo veči od zrna peska.To je pasivni uređaj koji ima jedinu funkciju da se svojim jedinstvenim kodom odazove kada ga aktiviraju puls ili radio talas.Može da ima univerzalini kod (kao bar kod) ili jedinstveni kod koji ga vezuje za određenu stvar (ili osobu).Čitač mu je ručni skener, vrata koja automatski očitavaju RFID čip kada neko prođe pored njih a mogu i da se očitavaju iz daljine bez vašeg znanja (neke nove platne kartice imaju ugrađene RFID čipove, pa Vi sad vidite koliko je Vaš račun tajan). Mnogi u svetu već smatraju RFID tehnologiju špijunskim čipovima koji služe da bi se kontrolisali svi aspekti ljudskog života.Još kada se RFID čip primeni na ljudima onda argumenti dobijaju svu svoju snagu. Vodeća kompanija u SAD koja se bavi ovom tehnologijom je VERIČIP, koja već iza sebe ima dugogodišnju tradiciju u proizvodnji čipova kojima se obeležavaju kućni ljubimci (šta je moglo bolje od testiranja prvo na kućnim ljubimcima).Čip se životinjama implantira u potkožno tkivo ramene lopatice psa.Svaki čip sadrži jedinstveni identifikacioni kod koji je unet u bazu podataka. Kada se pas izgubi, samo se ručnim skenerom učita kod implantiranog RFID čipa i očitaju se podaci o vlasniku psa. Kada je u pitanju čipovanje ljudi, VERIČIP ga smatra sasvim normalnom stvari i čak ga promoviše kao savršen oblik identifikacije ljudi. Po ovome, ljudi više ne bi morali da nose lične karte.U Veričipu se tvrdi da je to potpuno pouzdan sistem gde su kvarovi nemogući i koji je nemoguće ukrasti, falsifikovati, a pogotovo ga ne možete zaboraviti kod kuće.Verišip kao prve potencijalne korisnike vidi bolnice i predlaže da se čipovi usade pacijentima koji pate od hroničnih bolesti, da bi se pobošao njihov medicinski tretman.
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf

Recommended

Carl sagan cosmos
Carl sagan cosmos Carl sagan cosmos
Carl sagan cosmos milenkogavric1
 
"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić
"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić
"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan GajićAstronomsko drustvo Alfa
 
Dimenzije i oblik Zemlje
Dimenzije i oblik ZemljeDimenzije i oblik Zemlje
Dimenzije i oblik ZemljeDragan Antić
 
Kako je mali korak postao džinovski?
Kako je mali korak postao džinovski?Kako je mali korak postao džinovski?
Kako je mali korak postao džinovski?Astronomsko drustvo Alfa
 
Jesu li zaista šetali na Mesecu
Jesu li zaista šetali na MesecuJesu li zaista šetali na Mesecu
Jesu li zaista šetali na MesecuAstronomsko drustvo Alfa
 
Naš prijatelj Mesec (2. deo)
Naš prijatelj Mesec (2. deo)Naš prijatelj Mesec (2. deo)
Naš prijatelj Mesec (2. deo)Astronomsko drustvo Alfa
 
OblikiveliinazemljeljE
OblikiveliinazemljeljEOblikiveliinazemljeljE
OblikiveliinazemljeljETatjana Cakic
 
Život svemira
Život svemiraŽivot svemira
Život svemiraMilan Milošević
 

Recommended

Carl sagan cosmos
Carl sagan cosmos Carl sagan cosmos
Carl sagan cosmos milenkogavric1
 
"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić
"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić
"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan GajićAstronomsko drustvo Alfa
 
Dimenzije i oblik Zemlje
Dimenzije i oblik ZemljeDimenzije i oblik Zemlje
Dimenzije i oblik ZemljeDragan Antić
 
Kako je mali korak postao džinovski?
Kako je mali korak postao džinovski?Kako je mali korak postao džinovski?
Kako je mali korak postao džinovski?Astronomsko drustvo Alfa
 
Jesu li zaista šetali na Mesecu
Jesu li zaista šetali na MesecuJesu li zaista šetali na Mesecu
Jesu li zaista šetali na MesecuAstronomsko drustvo Alfa
 
Naš prijatelj Mesec (2. deo)
Naš prijatelj Mesec (2. deo)Naš prijatelj Mesec (2. deo)
Naš prijatelj Mesec (2. deo)Astronomsko drustvo Alfa
 
OblikiveliinazemljeljE
OblikiveliinazemljeljEOblikiveliinazemljeljE
OblikiveliinazemljeljETatjana Cakic
 
Život svemira
Život svemiraŽivot svemira
Život svemiraMilan Milošević
 
Immanuel Velikovsky-svetovi-u-sudaru
Immanuel Velikovsky-svetovi-u-sudaruImmanuel Velikovsky-svetovi-u-sudaru
Immanuel Velikovsky-svetovi-u-sudaruStanka Popov
 
Oblik i veličina zemlje lj đ
Oblik i veličina zemlje lj đOblik i veličina zemlje lj đ
Oblik i veličina zemlje lj đljubicadj1
 
Ekstrasolarne planete - naša budućnost ili samo nada
Ekstrasolarne planete - naša budućnost ili samo nadaEkstrasolarne planete - naša budućnost ili samo nada
Ekstrasolarne planete - naša budućnost ili samo nadaAstronomsko drustvo Alfa
 
Od velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinu
Od velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinuOd velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinu
Od velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinuMilan Milošević
 
Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku
Od crne rupe do Nobelove nagrade za fizikuOd crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku
Od crne rupe do Nobelove nagrade za fizikuMilan Milošević
 
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjigaUvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjigaPrva kragujevačka gimnazija
 
Istorija fizike
Istorija fizikeIstorija fizike
Istorija fizikeMirela Casic
 
Nije valjda da verujete u sve što vam kažu
Nije valjda da verujete u sve što vam kažuNije valjda da verujete u sve što vam kažu
Nije valjda da verujete u sve što vam kažuAstronomsko drustvo Alfa
 
Историја физике
Историја физикеИсторија физике
Историја физикеМарко Ђорђевић
 
20. Милутин Миланковић
20. Милутин Миланковић20. Милутин Миланковић
20. Милутин МиланковићDragaDavid1
 
New Horizons
New HorizonsNew Horizons
New HorizonsHorasije (;
 
Svemir
SvemirSvemir
Svemirtanjamz
 
Smaragdne tablice tot a atlantidjanina
Smaragdne tablice tot a atlantidjaninaSmaragdne tablice tot a atlantidjanina
Smaragdne tablice tot a atlantidjaninaeagleone333
 
Novosti iz našeg (kosmičkog) komšiluka
Novosti iz našeg (kosmičkog) komšilukaNovosti iz našeg (kosmičkog) komšiluka
Novosti iz našeg (kosmičkog) komšilukaAstronomsko drustvo Alfa
 
постанак земље
постанак земљепостанак земље
постанак земљеprijicsolar
 
"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan Gajić
"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan Gajić"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan Gajić
"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan GajićAstronomsko drustvo Alfa
 
Kako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupe
Kako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupeKako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupe
Kako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupeMilan Milošević
 
Istrazivanja
IstrazivanjaIstrazivanja
IstrazivanjaMarina Simidzija
 
Nastanak Sunčevog sistema
Nastanak Sunčevog sistemaNastanak Sunčevog sistema
Nastanak Sunčevog sistemaMilan Milošević
 
чудо у атому. Serbian (srpski)
чудо у атому. Serbian (srpski)чудо у атому. Serbian (srpski)
чудо у атому. Serbian (srpski)HarunyahyaSerbian
 

More Related Content

Similar to 327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf

Immanuel Velikovsky-svetovi-u-sudaru
Immanuel Velikovsky-svetovi-u-sudaruImmanuel Velikovsky-svetovi-u-sudaru
Immanuel Velikovsky-svetovi-u-sudaruStanka Popov
 
Oblik i veličina zemlje lj đ
Oblik i veličina zemlje lj đOblik i veličina zemlje lj đ
Oblik i veličina zemlje lj đljubicadj1
 
Ekstrasolarne planete - naša budućnost ili samo nada
Ekstrasolarne planete - naša budućnost ili samo nadaEkstrasolarne planete - naša budućnost ili samo nada
Ekstrasolarne planete - naša budućnost ili samo nadaAstronomsko drustvo Alfa
 
Od velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinu
Od velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinuOd velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinu
Od velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinuMilan Milošević
 
Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku
Od crne rupe do Nobelove nagrade za fizikuOd crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku
Od crne rupe do Nobelove nagrade za fizikuMilan Milošević
 
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjigaUvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjigaPrva kragujevačka gimnazija
 
Nije valjda da verujete u sve što vam kažu
Nije valjda da verujete u sve što vam kažuNije valjda da verujete u sve što vam kažu
Nije valjda da verujete u sve što vam kažuAstronomsko drustvo Alfa
 
20. Милутин Миланковић
20. Милутин Миланковић20. Милутин Миланковић
20. Милутин МиланковићDragaDavid1
 
Smaragdne tablice tot a atlantidjanina
Smaragdne tablice tot a atlantidjaninaSmaragdne tablice tot a atlantidjanina
Smaragdne tablice tot a atlantidjaninaeagleone333
 
постанак земље
постанак земљепостанак земље
постанак земљеprijicsolar
 
Kako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupe
Kako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupeKako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupe
Kako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupeMilan Milošević
 
чудо у атому. Serbian (srpski)
чудо у атому. Serbian (srpski)чудо у атому. Serbian (srpski)
чудо у атому. Serbian (srpski)HarunyahyaSerbian
 

Similar to 327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf (20)

Immanuel Velikovsky-svetovi-u-sudaru
Immanuel Velikovsky-svetovi-u-sudaruImmanuel Velikovsky-svetovi-u-sudaru
Immanuel Velikovsky-svetovi-u-sudaru
 
Oblik i veličina zemlje lj đ
Oblik i veličina zemlje lj đOblik i veličina zemlje lj đ
Oblik i veličina zemlje lj đ
 
Ekstrasolarne planete - naša budućnost ili samo nada
Ekstrasolarne planete - naša budućnost ili samo nadaEkstrasolarne planete - naša budućnost ili samo nada
Ekstrasolarne planete - naša budućnost ili samo nada
 
Od velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinu
Od velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinuOd velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinu
Od velikog praska do Nobelove nagrade za fiziku za 2019. godinu
 
Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku
Od crne rupe do Nobelove nagrade za fizikuOd crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku
Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku
 
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjigaUvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
 
Istorija fizike
Istorija fizikeIstorija fizike
Istorija fizike
 
Nije valjda da verujete u sve što vam kažu
Nije valjda da verujete u sve što vam kažuNije valjda da verujete u sve što vam kažu
Nije valjda da verujete u sve što vam kažu
 
Историја физике
Историја физикеИсторија физике
Историја физике
 
20. Милутин Миланковић
20. Милутин Миланковић20. Милутин Миланковић
20. Милутин Миланковић
 
New Horizons
New HorizonsNew Horizons
New Horizons
 
Svemir
SvemirSvemir
Svemir
 
Smaragdne tablice tot a atlantidjanina
Smaragdne tablice tot a atlantidjaninaSmaragdne tablice tot a atlantidjanina
Smaragdne tablice tot a atlantidjanina
 
Novosti iz našeg (kosmičkog) komšiluka
Novosti iz našeg (kosmičkog) komšilukaNovosti iz našeg (kosmičkog) komšiluka
Novosti iz našeg (kosmičkog) komšiluka
 
постанак земље
постанак земљепостанак земље
постанак земље
 
"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan Gajić
"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan Gajić"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan Gajić
"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan Gajić
 
Kako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupe
Kako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupeKako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupe
Kako videti nevidljivo? - prva fotografija crne rupe
 
Istrazivanja
IstrazivanjaIstrazivanja
Istrazivanja
 
Nastanak Sunčevog sistema
Nastanak Sunčevog sistemaNastanak Sunčevog sistema
Nastanak Sunčevog sistema
 
чудо у атому. Serbian (srpski)
чудо у атому. Serbian (srpski)чудо у атому. Serbian (srpski)
чудо у атому. Serbian (srpski)
 

327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf

  • 1.
  • 2. MISTERIJE i NEOBJAŠNJIVI FENOMENI [knjiga četvrta] S A D R Ž A J  Teorija Ravne Zemlje ....................................................................2.  Incident Na Planinskom Prevoju Djatlov ...........................................9.  Misterija Teslinih Zraka Smrti ....................................................... 27.  Titov Svemirski Program i Aerodrom Željava ................................... 33.  Kontrolori Uma........................................................................... 39.  Darvinova Teorija Revolucije – Laž Koja Traje ................................. 47.  Tajna Ljudi Zombija – Tama Koja Hoda .......................................... 54.  Jedinica 731 – Stravični Japanski Eksperimenti................................ 58.  Let Na Mjesec Ili Studio U Nevadi? ................................................ 62.  Putovanja Marka Pola – Gdje (Ni)Je Bio Veliki Putnik ........................ 66.  Ko Je Bio Pravi Kralj Arthur – Legenda Ili Stvarnost.......................... 69.  Misterija Putovanja Kristofora Kolumba .......................................... 72.  Tajna Kaspara Hausera................................................................ 76.  Krvava Grofica ........................................................................... 79.  Potraga Za Edenskim Vrtom ......................................................... 83.  Koliko Su Slučajnosti – Slučajne? .................................................. 86.  Avetinjske Lađe Plove.................................................................. 91.  Gdje Je Veliko Templarsko Blago................................................... 96. LITERATURA:  http://svartberg.org  http://radiosarajevo.ba  http://24sata.hr/misteriji  http://bwmistery.blogspot.ba/  http://www.conopljanews.net/index.html  http://fenomeni.eu/ Copyright © [dzaHo] & AdiS, 2016.
  • 3. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 2 TEORIJA "RAVNE ZEMLJE" Možda bismo se svi zajedno ipak trebali zapitati da li je teorija zavere tvrdnja da je Zemlja ravna, ili je teorija zavere da je Zemlja kugla? U današnje vreme jedna od najbizarnijih teorija zavere jeste ona koja kaže da je Zemlja ravna ploča, a ne kugla blago spljoštena na polovima zbog planetarne rotacije. U srednjem veku svako je "znao" kako je Zemlja ravna ploča, i mnogi smatraju da je tek pojavom Kopernika, Galilea i Keplera došlo do novih otkrića koja su dokazivala kako Zemlja nije ravna ploča već kugla, i kako nije u središtu svemira, i kako se Sunce ne okreće oko Zemlje. Ipak to nije sasvim tačno; o tome se govorilo i pisalo vekovima pre njih. Srednjevekovno doba zovemo mračnim dobom, dobom u kojem su mnoga znanja zaboravljena i koja su tek renesansom ponovo "otkrivena". Potvrdu tome ćemo naći još u vremenu Pitagore i Platona, koji su tvrdili da je Zemlja okrugla, a još i pre njih tvrdio je Anaksimandar: "Zemlja je okrugla i kruži oko Sunca." Prvi koji je izračunao opseg Zemlje bio je grčki mudrac Eratosten koji je radio u Egiptu, i temeljem poznatog eksperimenta sa štapovima zabijenim u zemlju na 800 km udaljenosti i njihovim senkama izračunao opseg Zemlje koji je bio toliko precizan da i od ovih današnjih proračuna ne odstupa niti stotinu kilometara. Temeljem svojih istraživanja zaključio je da opseg Zemlje iznosi 40 hiljada kilometara, i naravno, niko mu punih 15 vekova nije verovao jer je takav opseg značio da je Zemlja daleko veća negoli je bio poznati svet, i mnogo vekova verovalo se da je Zemlja, bila ona okrugla ili ravna, tri puta manja negoli je izračunao Erastoten. U Indiji je takođe bilo onih koji su sferičnost Zemlje uzimali kao činjenicu. Drevni astronomski tekst Surya Siddhanta iz bramanske Indije utvrđuje prečnik Zemlje na 12617 km, promašivši broj za svega 60 km, a udaljenost Meseca od Zemlje na 407.198 km, što je takođe brojka vrlo blizu današnjim merenjima. Staroindijski kralj Marya još je 302. godine pre Hrista rekao grčkom astronomu Megastenu da njegovi "bramani veruju da je Zemlja okrugla". U kineskoj knjizi Husi Nan Tzu u davnašnjem prvom veku nakon Hrista, navedeno kako je "Zemlja jaje vrhom okrenuto prema polarnoj zvezdi". Katolička crkva vekovima je takva učenja nazivala herezom i jeretike proganjala, a nije bila retkost da su ih zbog njihovih,
  • 4. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 3 za tadašnja vremena revolucionarnih stavova stavljali na muke ne bi li ih naterali da se odreknu svojih naprednih stavova, pa i spaljivali na lomačama čak i nakon što su se mnogi, ne izdržavši mučenja, odrekli svojih uverenja, verovatno "za svaki slučaj" kako ne bi herezu potajno širili dalje. U današnje vreme opšte prihvaćeno mišljenje je da Zemlja jeste gotovo savršena kugla, ali uprkos svemu to mišljenje prema nekim procenama nikako ne može prihvatiti otprilike 3% stanovništva naše planete. Kako je moguće da toliki broj ljudi nikako ne može prihvatiti mišljenja i dokaze da Zemlja jeste takvog oblika? Postoji čak i organizacija „The International Flat Earth Society" koja je službeno osnovana 1956. godine sa svrhom promovisanja ideje ravne Zemlje i podstiču svojim delovanjem rasprave o tome da li je Zemlja okrugla ili je pak ravna ploča. Naravno da je tokom svih tih godina to neobično udruženje bilo meta ismejavanja gotovo svih koji nisu u grupi od 3% ljudi koji još uvek veruju da je Zemlja ravna ploča. Sreća je što današnja crkva više nema moć da te moderne jeretike baci na muke, ali da jesu na mukama pobrinuli su se brojni naučnici i naravno mediji koji ih predstavljaju kao bezumnike, ekscentrike, ili kao najobičnije cirkuzante i varalice, i naravno teoretičare zavere, pa stoga danas na njih retko ko reaguje bilo kako drugačije nego smeškom i odmahivanjem ruke, i nakon 3 sekunde izbrišu bilo kakvu misao o uverenjima tih ljudi. To je sasvim prirodna reakcija čoveka, jer naravno – „svi znaju da je Zemlja okrugla" – osim tih retkih ljudi koji tvrde suprotno. Niko se čak niti ne zapita na osnovu čega oni tvrde da je ZEMLJA RAVNA PLOČA? Verovali ili ne, svoje tvrdnje temelje na dokazima koji su čak i eksperimentalno potvrđeni, i sežu još u 19. vek. Postoje i dokazi iz modernog doba koji postavljaju ozbiljne izazove pred one koji ih pokušavaju osporiti a kojima ćemo se takođe pozabaviti. I zbog toga, najmanje što možemo učiniti je zauzeti poziciju neutralnog posmatrača i proučiti koji su to dokazi i tvrdnje koje neki koriste u svojoj argumentaciji kako je Zemlja ravna ploča. Možemo li ih potvrditi ponavljanjem njihovih eksperimenata ili ih možemo odbaciti bez trunke sumnje da nisu tačni, kako bismo van svake sumnje potvrdili da NIJE teorija zavere baš uobičajeno verovanje da je Zemlja okrugla? Idemo proučiti neke od tih prvih eksperimenata pre nego odbacimo mogućnost da bi Zemlja zaista mogla biti ravna ploča. Najpoznatiji eksperimenti koji su za svrhu imali dokazati kako je Zemlja ravna ploča odvijali su se na kanalu Old Bedford tokom krajem 19. i početkom 20. veka. OLD BEDFORD KANAL Proteže se dužinom od 20 milja, od kojih je 6 u ravnoj liniji, i kao takav bio je idealan za eksperiment koji je uključivao veslača koji se udaljava prema krajnjoj tački tačno 6 milja od početne tačke posmatranja. Prvi, jednostavan eksperiment proveo je engleski pronalazač Samjuel Roubotam. Na čamac je pričvrstio zastavu, tako da je bila tačno 5 stopa iznad nivoa vode. Samjuel je ušao u vodu, i držeći teleskop 20 cm iznad površine vode posmatrao čamac kako se udaljava. Pod pretpostavkom da je Zemlja sferična, obima 25 hiljada milja, izračunao je da bi teleskop postavljen na visini 20 cm od površine vode, već posle jedne milje kao tangenta vidnog polja dotakao vršak sfere, te da bi nakon te tačke zastavica trebala „tonuti" ispod vidnog polja. Ipak, mogao je videti čamac i posle čitavih 6 milja i na osnovu toga je zaključio da zakrivljenje ne postoji, te da Zemlja mora biti ravna ploča.
  • 5. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 4 Nakon ovog eksperimenta sproveo je još jedan sličan, postavivši u kanal 6 zastavica na štapove jednake visine koje je učvrstio na podlogu u razmacima od jedne milje. Zatim je teleskop postavio na istu visinu na koju su bile postavljene zastavice i kroz njega je gledao vrhove zastavica. Sve su bile poravnate u savršenoj liniji, nijedna nije "zaronila" dole kako bi očekivali zagovornici sferične Zemlje, što bi se neizostavno moralo dogoditi kada bi površina Zemlje bila zakrivljena. Na tragu istraživanja Samjuela Roubotama, lejdi Blount je 1904. godine provela još jedan eksperiment na Old Bedford kanalu. Unajmila je profesionalnog fotografa koji je u ondašnje vreme imao poslednju reč tehnike, foto-teleskopsku kameru, kako bi na udaljenosti istih tih 6 milja fotografisao belu zastavu površine 15 kvadratnih stopa, sa crnim rubovima od kojih je donji bio tik na nivou vode. Fotografija je pokazala zastavu u punoj veličini, potvrdivši tim eksperimentom zaključak Samjuela Roubotama, da voda kanala čitavom tom dužinom nije zakrivljena već ravna, te stoga i Zemlja nije zakrivljena – već je ravna ploča. Uzevši u obzir da ondašnja tehnologija nije uključivala fotošop, ta fotografija uzrokovala je buru rasprava na temu ravne Zemlje! Ravnozemljaši tvrde da naša planeta zapravo izgleda kao tanjir, iznenađujuće slično logotipu UN-a. Je li vođa kreatorskog tima tog logotipa, američki arhitekta Donald McLaughlin, bio takođe zagovornik ideje kako je Zemlja ravna ploča? ŠTA KAŽE NAUKA U PRILOG TEORIJI DA JE ZEMLJA RAVNA PLOČA, A NE KUGLA? Generalno, nauka je danas gotovo u potpunosti upravljana finansijskim interesima onih koji istraživanja naučnika žele komercijalizovati, i brojni naučnici prisiljeni su raditi na zadanim projektima korporativnih ili državnih finansijera, ili ne raditi uopšte. Čest je slučaj da oni koji odluče dići glas protiv neke "pa to svi znaju" teorije, poput naprimer one o globalnom zagrevanju ili Darvinovoj teoriji evolucije, bivaju žestoko napadani i protivno načelima naučne metode diskreditovani, pa često ostaju bez svojih poslova u laboratorijima i univerzitetima koje finansiraju korporacije ili vlade. Na taj način brojni naučnici pa i čitava njihova zajednica efikasno je ućutkana i stavljena pod kontrolu. Oni koji se kontrolisati ne daju, danas su u sličnoj poziciji u kojoj se i Tesla našao na kraju svog života – sam i siromašan, dok su vlasnici korporacija zgrtali bogatstva na njegovim otkrićima, posebno oni koju su stavili brojilo za električnu energiju u naše domove, pre mnogo godina efikasno sprečivši Teslinu želju da svetu da besplatnu energiju u neograničenim količinama. Stoga treba biti svestan da nije sve uvek onako kako se čini, samo zato jer nam je neko u ulozi autoritativne figure rekao da je to tako, pa podsvesno čovek pomisli da taj zna više od njega, jer zaboga, pa on je NAUČNIK! Mora da je u pravu! Budući da su oni koji su uništili ili sprečili rad Nikole Tesle isti oni koji su osmislili obrazovni sistem u kojem se danas uči kako je Zemlja kugla, dopustimo makar zbog te činjenice crvu sumnje u to učenje pristup našem umu, i pogledajmo dokaze modernog doba, koji
  • 6. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 5 upućuju nepristrasnog posmatrača da Zemlja jest ravna dokazima koje nije moguće opovrgnuti. Kako nama običnim ljudima nisu dostupna čudesa tehnologije u modernim laboratorijama niti možemo nekim čudom postati astronauti pa da se svojim očima uverimo kakva je Zemlja zaista, moraćemo se pouzdati u zdrav razum i matematiku osnovne škole kako bismo saznali kako stvari stoje po ovom pitanju zakrivljenosti – ili možda ravnine površine naše planete. Uz pretpostavku da je Zemlja kugla poluprečnika 6.340 km, zakrivljenost površine lako se da izračunati matematičkim formulama. U praksi to znači da kada plivate u moru i gledate prema pučini, već nakon nakon kilometar ili dva, zbog zakrivljenosti površine završava vaše vidno polje i predmeti bi trebali "tonuti" ispod horizonta. I u školi se uči da se to događa, govoreći da bismo prvo videli vrh jarbola dok bi nam se brod postepeno približavao, a tek kasnije čitav brod – samo se zaboravlja spomenuti da u tom slučaju nikako ne bismo mogli videti plivajući u moru gotovo ništa što se nalazi naprimer 5 kilometara od nas a da nije višlje od metra ili dva, recimo gliser kojim neko s dubljim džepom juri na pučini. A ipak ga vidimo, što svako od nas može lako proveriti ukoliko će ovo leto imati novca za odlazak na more. Proverite na mapi udaljenost do nekog ostrva koje ćete uzeti kao orijentir, pa gledajte šta se događa i na 10 kilometara od vas u ranim jutarnjim satima kada je more još uvek mirno. Svakako obratite pažnju i na liniju horizonta, jer bi nakon manje od dva kilometra, ako je Zemlja zakrivljena, predmeti morali "tonuti" ispod horizonta. To između ostalog znači da biste kada primetite neki veliki brod levo od vas, a to su već desetine kilometara levo na liniji horizonta, on bi morao biti golim okom vidljivo nagnut prema levoj strani. Eksperimentalni dokaz o savršeno ravnom horizontu možemo i sami dobiti ukoliko savršeno ravnu gredu od 5-6 metara postavimo u vagu na metar visine, udobno sednemo na stolicu nekoliko metara od grede tako da okom poravnamo njenu gornju ivicu s linijom horizonta. Nećemo videti niti najmanje zakrivljenje na rubovima greda, iako bi se na toj udaljenosti zakrivljenost morala videti pod pretpostavkom da je Zemlja kugla, jer linija horizonta obuhvaćena našim pogledom poravnatim s ravnom gredom bila bi u tom slučaju dugačka desetine kilometara, na kojima se mora videti zakrivljenje ako ono postoji. Sada će neko pomisliti – a šta ako se popnem na brdo visoko sto metara? Sigurno ću videti zakrivljenje. Ili bih se, za svaki slučaj, mogao popeti balonom na vruć vazduh na visinu od
  • 7. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 6 3 kilometra. Šta se događa u tom slučaju? Baš ništa. Samo smo proširili vidno polje i horizont vidimo dalje nego s površine mora – ali i dalje je ravan. Letači balonom su dobro opisali svoja iskustva, kazavši da kada gledaju Zemlju dole iz korpe, ova izgleda konkavna, poput tanjira, i da je to vrlo zbunjujuće jer očekuju konveksnost, a kada pogledaju prema gore imaju utisak kako je horizont konveksan. Međutim, bez izuzetka, kada poravnaju pogled s horizontom, ovaj je savršeno ravan na kojoj god visini se nalazili. Neko će sada pomisliti – a šta je sa svim onim filmovima i fotografijama iz svemira na kojima se vidi kako je Zemlje kugla? Ne biste bili prvi koji su to pomislili. Neki od ljudi koji su pre vas pomislili da će sa veće visine videti zaobljenost Zemlje, poslali su balone s kamerama na velike visine, gotovo do one s koje je Feliks Baumgartner, finansiran od Red Bul-a, izveo onaj fantastični skok padobranom. Gomilu tih snimaka možete pronaći na youtube-u i na njima se jasno vidi da je na bilo kojoj visini – horizont potpuno ravan. Međutim, kada Feliks izađe iz kapsule, vidimo zakrivljenu Zemlju. Ali ako pogledate kapsulu na tom snimku, primetićete jasno vidljivu asimetričnost desne strane kapsule u odnosu na levu stranu kapsule, što je neosporan dokaz kako je kamera kojom je ta scena snimana imala zakrivljeno sočivo, koja je stvorila i iluziju zakrivljenog horizonta iza kapsule. Nedavno je umetnik Met Pauerlend istupio kao zviždač, rekavši za šta ga je NASA unajmila, i naravno – malo ljudi mu veruje jer je to što priča naprosto skandalozno! Pa ko može poverovati da umetnici specijalizovani za slikanje na način da sa udaljenosti od 2 metra ne možete videti je li njegova slika fotografija ili nije, čak i ako odmah pored nje stavite originalnu fotografiju, rade za NASA-u i za njih slikaju svemirske prizore i našu planetu? Nekoliko videa s njegovim iskustvima možete pronaći na youtube-u u kojima govori o tome kako je od vrlo visoko rangiranih ljudi u američkoj vojsci i NASA-i, na jednoj zabavi gde se našao sasvim neočekivano, dobio informaciju da je Zemlja ravna, sa dodatnim naučnim pojašnjenjima kako svet funkcioniše, koja su mu zvučala savršeno logično iako su potpuno u suprotnosti s onime što govori konvencionalna nauka. "Mislio sam ispočetka da me zafrkavaju. Ali što su duže o tome pričali imao sam utisak da se ustvari sprdaju sa mnom zato što mislim da je Zemlja okrugla, i tek sam nakon toga počeo razmišljati o tome i polako počeo kroz nekoliko meseci uočavati nelogičnosti na onome što sam mislio da su fotografije iz svemira, naprimer boje koje su imale jasne granice… odakle zelena boja, jasna plava odmah uz smeđu? Kako to da na mnogim video snimcima orbitalnih letova ne vidim da se oblaci miču? Ne miču se zato što je to veliki posao za umetnika da napravi, pa ga nije napravio. Zemlja se vrti, a oblaci ne mrdaju. Naravno da su snimci lažni. Nije moguće da planeta rotira a da su oblaci statični i ne menjaju se hiljadama kilometara." – kaže Met Pauerlend. Uostalom – NASA je poprilično ozloglašena među ljudima koji sumnjaju u ama baš sve što oni kažu i pokažu, i pronađene su bezbrojni lažni TV snimci ljudi u bestežinskom stanju,
  • 8. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 7 koje su stručnjaci detaljno analizirali i ukazali na nemogućnost kretanja u uslovima bestežinskog stanja načinom prikazanim na tim snimcima. Mnogi tvrde da se naprimer svemirske "šetnje" snimaju u velikim bazenima, u kojima je najlakše simulirati uslove slične onima u bestežinskom stanju. Procurili su snimci kineskih astronauta u svemirskoj "šetnji" pri kojoj se u vakuumu svemira, iznenada pojavio mehurić vazduh iz odela jednog od astronauta, koji je zapravo u tom trenutku bio ronilac. Takođe je NASA od nedavno opet predmet ismejavanja nakon što je objavila kako je uspešno rešen problem zbog kojeg se astronaut (ronilac?) tokom jedne svemirske "šetnje" – gotovo utopio jer mu je u kacigu prodrlo gotovo 5 litara – vode??? Vratimo se na fizikalne karakteristike vode. Definitivno je dokazano fizikom fluida da tečnosti uvek leže u savršenoj ravni. Ukoliko su uznemirene na bilo koji način, pomicaće se sve dok ponovo ne dođu u stabilno stanje savršene ravnine. Kako je to naučno objašnjeno? "Gornja površina tečnosti je horizontalna ravnina. Kada bi deo površine bio povišen u odnosu na ostalu okolnu tečnost, delovi tečnosti koji se nalaze ispod povišenja vršili bi veći pritisak na okolne čestice tečnosti nego što ga od njih primaju i stoga bi došlo do gibanja među česticama sve do trenutka u kojem niti jedna čestica nije povišena u odnosu na ostale, to jest dok sva tečnost ponovo ne postane savršena horizontalna ravnina." Ova fundamentalna fizikalna karakteristika vode koja je dokazana, na velike muke stavlja one koji pokušavaju argumentovati da je Zemlja kugla. Jer ako je tako, MORA postojati određena konveksnost tečnosti posvuda na planeti, što nije slučaj zbog samih fizikalnih karakteristika koje tekućine imaju. To je posebno lako dokazati na moru, sa primerima iz stvarnog života mornara. Mornari izuzetno cene svetionike, jer za vreme lošeg vremena ili zbog kvarova navigacijskih uređaja uvek postoji to svetlo koje će im reći gde se nalaze. Međutim, ako je Zemlja kugla, kako je moguće da tačno na sredini puta od stotinu kilometara, naprimer na kanalu Sv. Džordža blizu Dablina, moreplovac na palubi broda 7 metara od površine mora, vidi svetlo svetionika u Holihedu udaljenog 50 km, koje svetli s visine od 13 metara, a okrenuvši se na drugu stranu prema suprotnom svetioniku na Pulbergu udaljenom takođe 50 km, vidi i njegovo svetlo koje dolazi s visine od 20 metara? Kada bi Zemlja bila kugla to ne bi bilo moguće, jer matematika osnovne škole kaže da je na toj udaljenosti, visinska razlika između pozicije broda i pozicije oba svetionika veća od 100 metara, što čini nemogućim da njihovo svetlo bude vidljivo mornaru – ali ipak jeste – što mora značiti da je Zemlja ravna, a takođe jer je to u skladu i s fizikalnim karakteristikama vode. Voda nam govori istinu o tome kako izgleda naša planeta. Istina je voda duboka, kako se u pesmi kaže. I da se vratimo na Eratostena koji je prvi izračunao koliko je Zemlja kao kugla velika svojim eksperimentom u Egiptu. Setite se da je eksperiment proveo uz PRETPOSTAVKE. Prva pretpostavka je da je Sunce jako daleko i da se stoga može uzeti u obzir kako svi zraci padaju na Zemlju pod istim uglom. Druga pretpostavka bila je da je Zemlja kugla, i uz te dve pretpostavke jednostavnim matematičkim operacijama temeljem senke koju je bacao štap zabijen u Zemlju i udaljenosti do mesta na kojem je bio zabijen štap koji nije bacao senku, gotovo savršeno tačno izračunao je koliki je opseg Zemlje. Pod pretpostavkom da su Eratostenove dve početne pretpostavke tačne, njegov izračun savršeno je tačan za planetu oblika kugle. Međutim – šta ako njegove početne pretpostavke nisu tačne?
  • 9. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 8 Kakve bi rezultate dobio Eratosten da je pretpostavio kako je Sunce veoma blizu i da je površina Zemlje ravna? Rezultati bi bili zapanjujući. Sunce bi bilo svega oko 4.800 km udaljeno od Zemlje, i prečnika svega 50 km. Bilo bi slično kao baterija, što su amaterski snimci kamerama iz niske orbite i pokazali, budući da je Sunce ostavilo svetlu mrlju na samo jednom delu oblačnog prekrivača – isto kao kada bateriju postavite nekoliko centimetara od zida. Naravno – i to je pretpostavka kako ti snimci nisu lažirani. Ako je NASA koja tvrdi da je Zemlja kugla već stotinama puta uhvaćena u lažima velikim poput Jupitera, sasvim je moguće da lažu i oni koji tvrde kako NASA laže čim zine. Kako možemo znati ko od njih laže ako ne radimo poverljive poslove za NASA-u ili smo mi sami lansirali balon s kamerom na 20 km visine? Ne možemo nikako, ali ipak možemo koristiti zdrav razum kod naših zaključaka. Kada bi Sunce bilo 149 miliona km daleko, kako bi svoju svetlost koncentrisalo na jedan mali krug velikog oblačnog sistema? Nikako. Ovakva pretpostavka malenog Sunca udaljenog 4.800 km od Zemlje pojašnjava i godišnja doba, dan i noć, moguće je opisati kretanje Sunca i Meseca u odnosu na ravnu Zemlju, možemo odgovoriti na pitanje kako je moguće videti pun Mjesec tokom dana… I zato, sledeći put kada vidimo zrake Sunca kako se probijaju kroz oblake pod različitim uglovima, setimo se geometrije iz osnovne škole i sami ćemo doći do zaključka kako Sunce ne može biti udaljeno 149 miliona km od Zemlje i bacati zrake pod takvim uglovima. Ako se nakon svega zapitamo koji dokaz možemo ponuditi da je Zemlja kugla – verovatno ćemo pomisliti da je dokaz nečija fotografija iz svemira (možda nekog umetnika kojeg je NASA platila da slika lepe slike?) ili da je dokaz to što nam je neko rekao da je Zemlja kugla, ili je dokaz da je kugla to što "svi znaju da je kugla"? Možda bismo se svi zajedno ipak trebali zapitati je li je teorija zavere tvrdnja da je Zemlja ravna, ili je teorija zavere da je Zemlja kugla? Ko od nas sa sigurnošću može reći kako je Zemlja kugla, ili da je ravna poput palačinke?
  • 10. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 9 INCIDENT NA PLANINSKOM PRIJEVOJU DJATLOV Kada bi vam netko rekao kako su prije 50 godina na jednom od brojnih obronaka Urala u dubokom snijegu na -30C pronađena radioaktivnošću visoko kontaminirana trupla razodjevenih ljudi spaljene kože, od kojih jedno bez jezika, šator koji je rasječen nožem iznutra, kako biste reagirali? Biste li se okrenuli i otišli dalje svojim poslom jer vam tema nije zanimljiva ili biste se, odmah nakon što ste čuli ovih par gorenavedenih činjenica, refleksno zakopali u podatke o incidentu, čitali forume, prevodili ruske iskaze i sve što vidite, samo da biste stvorili što potpuniju sliku o događaju jer vas zbilja zanima što se dogodilo? Moja reakcija je potonja. Iako sam svjesna da je nemoguće dobiti formalnu potvrdu što se dogodilo, moja znatiželja je ogromna. Jedini način da smirim kompulziju je hranjenje iste. Prvu noć nakon što sam čula za incident, nisam propisno ni spavala, budila sam se u jedno 40 navrata i sanjala kako prelazim prijevoj kojeg briju sniježni vjetrovi, sa Djatlovom ekipom. Vidim da su i drugi imali raznorazne teorije o zbivanjima na Uralu, sa manje ili više smisla. Nekad je lakše razviti mitologiju nego uštekati razum. Tijekom vremena i uz dobranu podršku sovjetskog selektivnog mutizma, razvile su se cijele misterije, uplićući razne faktore, čak i izvanzemaljce. Probala sam znanje podebljati gledanjem dokumentaraca na ovu temu, no sa prvim spomenom "misterioznih izvanzemaljaca” gasila sam ih bez grča. Nažalost, većina je inficirana upravo time. Nitko se niti ne trudi razmišljati dalje od toga. Izvanzemaljci su objašnjenje u situacijama kada nema objašnjenja. Čitajte redom cijelu priču. Smatram kako je daleko prezanimljiva da ne završi ovdje, a ujedno radim i protutežu svim onim debilnim temama sa paranoja-foruma. 10 studenata, postdiplomanata Uralskog politehničkog instituta i njihovih prijatelja, skijaša i iskusnih planinara. Igor Djatlov Zinaida Kolmogorova Aleksandar Zolotarev Ljudmila Dubinina Nikolaj Thibeaux Bringolle Aleksandaar Kolevatov Rustem Slobodin Juri krivošenko Juri Dorošenko Juri Judin
  • 11. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 10  Igor Djatlov (22) – talentirani inženjerski mozak, kreativac i inovator, inicijator cijele ekspedicije. Poznat među prijateljima i poznanicima kao odmjerena osoba, nesklona brzim zaključcima. Prema napisima, zagrijan za Kolmogorovu, a vrijedilo je i vice versa.  Zinaida Kolmogorova (22) – radioinženjerka, iskusna planinarka.  Aleksandar Zolotarev (38) – vojni inženjer kozačkog podrijetla, najstariji član ekipe, vojnik koji je odslužio obranu u DSR.  Ljudmila Dubinina (21) – strojarski ekonom, ljubiteljica putovanja, zaslužna za većinu fotografija živih prijatelja koje ćete vidjeti u ovom postu.  Nikolaj Thibeaux-Brignolle (25) – civilni inženjer, rođen u kampu namijenjenom političkim zatvorenicima. Veseljak, prijateljski nastrojen i energičan.  Aleksandar (Semen) Kolevatov (25) – fizičar, strojar metalurg; metodičan, pedantan, temeljit po karakteru.  Rustem Slobodin (23) – atletski tip, mirne naravi, ljubitelj svirke.  Juri Krivonišenko (24) – jedan od zaposlenika pogona Majak u zatvorenom gradu Čeljabinsku 40, koji je izišao na prvu liniju čišćenja nakon katastrofe.  Juri Dorošenko (21) – student; iako je raskinuo vezu sa Kolmogorovom, održavao je dobre odnose sa njom i Djatlovim.  Juri Judin – geolog, mineralolog. Odlučuje krajem siječnja / početkom veljače 1959. godine osvojiti vrh planine Otorten planine (jezikom lokalnog plemena Mansi, otorten = ne idi tamo), komadića sjevernog dijela uralskog lanca u Sverdlovsk oblasti. Po planinarskim kriterijima za procjenu zahtjevnosti, obzirom na godišnje doba u kojemu su krenuli prema Otortenu i uvjete u kojima bi se planinar tada nalazio, ruta je kategorizirana kao ona "III. kategorije, vrlo zahtjevna”. Brignolle, Dubinina, Zolotarev, Kolmogorova;
  • 12. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 11 Dubinina, Krivonišenko, Brignolle, Slobodin Znači, na planinarenje u totalnom zamahu ruske big ass hardcore zime krenulo je 10 mladih ljudi, očito fizički vrlo kompetentnih i tijekom vremena razvijenih sposobnosti snalaženja u prirodi. Na ovakvu aktivnost ne bi se odlučio prosječan čovjek – na obroncima Urala u spomenuto doba godine sve je, samo ne med i mlijeko. Pokušajte si predočiti: sunce zalazi rano, temperature debelo ispod nule su konstantne, sa svih strana briju hladni vjetrovi i mećave pa je i vidljivost smanjena, postoji opasnost od lavina, vjerojatno i divljih životinja koje možda dugo nisu uspjele pronaći nikakvu hranu. Moraš imati vrlo jak motiv da kreneš na ovakvu ekspediciju i fizičku spremnost za sam zahvat. Tijekom cijelog putovanja, doslovno od pakiranja zobene kaše u ruksake do svoje smrti, naši planinari vodili su osobni dnevnik koji je olakšao uvelike teoretiziranja okolnosti koje su prethodili njihovoj smrti. Tekstovi su sačinjeni od kratkih natuknicoidnih rečenica, slične onima koje pišem i ja kada putujemo na dulje relacije, samo da bih se kasnije mogla podsjetiti što se događalo točno kojim redoslijedom, a potom i pretvoriti ih u tekst koji će razumjeti svaki čitatelj svarta. Navest ću samo par rečenica izravno bitnih za priču, da si možemo u mislima složiti kontinuitet;
  • 13. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 12 25.1. vlakom dolaze u Ivdelj. Put nastavljaju kamionom prema Vižaju, na ruti posljednjem naseljenom mjestu. 27.1. Juri Judin zbog bolesti odlazi ranije kući, ostatak kreće u divljinu.
  • 14. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 13
  • 15. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 14
  • 16. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 15 29.1. prolaze putanjom koju koristi Mansi pleme, prema rijeci Lozva (Lozvij), nailaze na nihove markacije i simbole po stablima. Nasred puta naišli smo na Mansi markacije. Mansi, Mansi, Mansi. Spominjemo ih sve češće. Mansi su narod sjevera. Zanimljiv i jedinstven narod. Naseljava sjeverne dijelove Urala, uz Tjumen regiju. Imaju razvijen pisani oblik komunikacije i ostavljaju karakteristične znakove po drveću. 31.1. uskladištili su u šumi na obroncima hranu za povratak. Proveli smo noć na rubu šume. Vjetar dolazi sa zapada i prodorno je topao. Dijelovi bez snijega. Idemo dalje da ne bismo gubili na postignutoj visini. 4 popodne. Biramo mjesto za šator. Vjetar, nešto snijega. Visina nanosa je 122 cm. Umorni i iscrpljeni pripremamo bazu šatora. Vatrica nije dovoljna. Nismo iskopali rupu za vatru. Preumorni smo. Večerali smo u šatoru. Teško je zamisliti komfor na mjestu koje briju vjetrovi, stotinama kilometara od ljudi u kućama. 1.2. prilaze prijevoju, transverzali manje ili više nepravilnog oblika koje inače pri vrhu režu planine i koriste se kao put. U ovom slučaju, radi se o nomen est omen planini Holat Sjahl / Gora Mertvetsov / Planina mrtvih, 10 km sjevernije od planiranog Otortena. Juri Djatlov, vođa puta po kojemu je kasnije prijevoj i nazvan, zbog jakih
  • 17. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 16 mećava i slabe vidljivosti koje su prouzročile dezorijentaciju na planini (čitaj: gubljenje), sugerira podizanje kampa i odlaganje nastavka putovanja makar do jutra. Prema statističarima, taj dan u regiji oko Otortena sunce je zašlo u 5 poslijepodne. Djatlov nije želio vraćati se, moguće zato da ne gube na postignutoj visini. U noći sa prijelaza 1.2. -> 2.2. dogodilo se nešto vrlo neobično. Nekoliko tjedana kasnije, nađen je sljedeći niz zanimljivih simptoma, nakon što su obitelji stradalih digle hajku jer nisu dobili telegram o uspješnom putu do Otortena i natrag. Redom Šator sa dimnjakom koji je dizajnirao Djatlov je nađen prepolovljen i napunjen snijegom. Rasječen je nožem iznutra, bez ljudi u njemu. Osobe koje su u njemu obitavale izašle su u nuždi a ulaz je pri izlasku izignoriran. Velika žurba, namjera bijega od nečega natjerala ih je na izlazak iz šatora u brzini.
  • 18. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 17 U šatoru je ostala sva topla odjeća i obuća. Dio na sredini šatora, dio gurnut uz kut koji zatvara dno šatora sa krilima. U njemu su ostali noževi i bilo što što bi im koristilo u prirodi, kao što su sjekire i mačete. Izašli su doslovno u donjem vešu. Podsjećam, vani je bilo oko -30. Razlog zašto bi netko izašao u takvim uvjetima skoro pa gol? Ne mogu ga zamisliti. Ako ih i ima, vrlo ih je malo. Većina je sa sobom ponijela dva para obuće – jedan za planinarenje a drugi za obitavanje u šatoru, kada je trebalo održati tjelesnu temperaturu tijekom noći. Sve cipele ostale su u šatoru. Stvari koje su ostavili u snijegu prije odlaska u brda kao lager za povratak, nisu nikad upotrijebljene, iako je među njima bilo i obuće i odjeće. Osim odjeće i survival kita, u šatoru je ostao novac, željezničke karte, fotoaparati, dnevnik, alkohol. Ovo je automatski prekrižilo bilo kakve kradljivce i uralske gusare; na račun Djatlove ekipe nitko se nije ničim obogatio. Ovo je posljednja fotografija nađena, okinuta u šatoru. Vrlo je mutna. Moguće da je okinuta i slučajno. Odmaknite se od monitora i pogledajte. Na što vas asocira? Ovakve stvari ionako djeluju kao ogledalo, refleksija naših razmišljanja, a ne fotografija nečega. Slučajno nastali Rorschachov test. Nema pravog niti krivog odgovora. Jedni ne vide ništa, drugi vide čovjeka dignute ruke, treći vide izvanzemaljsku vrstu koja želi pokoriti zemlju krenuvši sa mladim Rusima, četvrti misteriozne kugle koje su navodno tu noć letjele nebom nad Holat Sjahlom. Ne znam što vidim, meni se događalo da aparat slučajno okine fotografiju kada je u ruksaku i nešto primijeni pritisak na okidač. Tad balzam za usne u sticku lako može biti interpretiran kao zolja, ziherica kao samostrel a korica knjige kao zid za strijeljanje. Po dolasku, volonteri su ušli ravno u šator i time potpuno oskvrnuli mjesto zločina. Raskopali su snijeg i odlučili složiti i popakirati predmete klasirano prema njihovim vlasnicima, što je bila velika pogreška. Isto vrijedi i za otiske stopala. Ni na kraj pameti im nije bilo da u taj trenutak kroče mjestom zločina i čeka ih niz trupala. Nitko nije pazio
  • 19. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 18 na očuvanje poprišta, ne zna se koliko otisaka stopala pripada volonterima i mogućim počiniteljima. Ipak, izdvaja se 8-9 tragova bosih ljudi, u čarapama i sa jednom cipelom na nozi. Ukazuju na planirani i organizirani silazak sa obronka, jedan po jedan. Krupni muškarac je išao posljednji; njegovi otisci pokrivaju otiske onih ispred njega. Nekoliko tragova odvaja se u drugim smjerovima, no na koncu se opet spajaju sa glavnim. Vode u šumu udaljenu 1500 metara od šatora. Na rubu šume, pod ogromnim cedrom, nađeni su tragovi pokušaja grijanja loženjem vatre, polomljene grane na stablu do visine 5 metara sa tragovima krvi i kože žrtava, kao i trupla dva Jurija (Krivonišenko i Dorošenko) u donjem vešu, položena jedno uz drugo. Sa trupla Krivonišenka mogla se očitati RA. Nažalost, nemam podatak o točnom iznosu. Nađen je sa nekoliko masnica na glavi i tijelu, bez vrška nosa, ozeblinama na ušima i opeklinama na nozi. Dorošenko, najatletskiji član ekipe, nađen je krvavih ušiju, nosa i usana, sa par masnica na tijelu, ožiljcima na bedrima i ozeblinama. U posljednjim trenucima života iz usta izlučio je pjenastu tvorbu, koja je uzrokovala teoriju nastanka primjenom pritiska na prsa, uzgred budi rečeno, specifičnu za ispitivanje od strane NKVD-a u to vrijeme. Fokusirajmo se na tren na činjenicu da su nađeni skoro pa goli. Među planinarima je poznat termin "paradoksalno razodijevanje”, fenomen koji se povezuje sa velikim brojem smrti prouzrokovanih pohlađivanjem. Prvi refleks nakon izlaganja niskoj temperaturi jest želja za oblačenjem što više slojeva odjeće koja bi zadržala temperaturu, no u uvjetima gdje tjelesna temperatura konstantno opada a količina odjeće je ograničena i postoji opasnost od smrti, događa se nešto vrlo zanimljivo – žrtva uslijed dezorijentacije i opće konfuzije skida sa sebe odjeću što u konačnici završi, čime drugim nego smrću. No, tijela su prema nekim izvorima bila razodjevena nakon smrti. Odjećom su se poslužili preživjeli članovi ekipe, koji su koristili i nož da bi sa mrtvih svukli bilo što, što ih može zagrijati. Odjeća je doslovno bila rezana čak i na komade, samo da bi se što lakše mogla
  • 20. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 19 navući na tijelo živih. Dorošenka i Krivonišenka su položili skoro gole jednoga uz drugoga, sa poštovanjem. 300 metara od cedra u smjeru šatora nađeno je tijelo muškarca sa glavom orijentiranom prema šatoru. Nađen je Igor Djatlov, gologlav, raskopčanog kaputa, također u nekoliko majica, bez obuće, ali sa jednim parom čarapa na stopalima. U džepu je nađen nož i slika Kolmogorove. Lice mu je bilo mjestimično oguljeno, na usnama je nađen trag krvi, po tijelu nekoliko masnica. U tijelu nije bilo ozljeda niti unutrašnjih krvarenja. Majica dugih rukava na Djatlovu jedan je od dokaza kako je odjeća skidana sa mrtvih. Tu majicu je Juri Judin, jedini preživjeli, dao Dorošenku, jednom od dvojice nađenih pod cedrom, prije odlaska kući. 480 metara od cedra i 180 metara od trupla Djatlova ležalo je tijelo Kolmogorove, u istoj poziciji glave. Pretpostavlja se da su pokušavali vratiti se u šator iz smjera cedra, ali nisu uspjeli. Kolmogorova je nađena najbolje odjevena; na sebi je u trenutku smrti imala dva šešira, nekoliko majica, hlača i čarapa. Bosa, ali sa vojnom maskom koja je pokrivala lice.
  • 21. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 20 Moždane ovojnice Kolmogorove bile su otečene (značajan simptom hipotermije, anomalija vode vulgaris), ruke pokrivene brojnim masnicama i ozeblinama. Duž desne strane torza nalazila se velika masnica, duga skoro 30 cm. Nema traga seksualnom nasilju. 630 metara od cedra i 150 metara od Kolmogorove nađen je Rustem Slobodin, jedini član ekipe koji je pao u snijeg a nije bio pothlađen. Glava je pri padu u snijeg otopila površinski sloj i formirala zamrznutu podlogu. Nađen je slično odjeven, ali sa jednom čizmom na nozi, nešto rubalja u džepu, putovnicom, nožem, olovkama, češljem i kutijom sa jednom šibicom. Lijeva polovica lica mu je bila izgrebana i oguljena, usne otečene, sa tragovima krvi iz nosa a zglobovi šake su bili natučeni. Kosti lubanje su prije smrti primile jak udarac koji je sigurno prouzrokovao dezorijentaciju i ubrzao gubitak topline. Sve masnice, uključujući one na stražnjoj i teže dostupnoj strani tijela, opravdane su na autopsiji agonijom pred smrt. Ostala trupla nađena su dosta kasnije. 75 metara metara dublje u šumi, u svibnju, nađen je ostatak ekipe u jami koja je pružala zaštitu od vjetrova. Ovdje nema govora o paradoksalnom svlačenju odjeće pri niskim temperaturama – bilo je vrlo očito kako su svojski potrudili se ostati na životu, što bolje odjeveni. Oni su sa Dorošenka i Krivonišenka poskidali odjeću i navukli ju na sebe. Na snijeg je položen sloj cedrovih grana koji je minimizirao kontakt tijela sa snijegom. Nažalost, nije poslužio svrsi. Ljudmila Dubinina u trenutku smrti nosila je nekoliko majica i vesti, parova hlača i čarapa. Vanjski sloj je imao oštećenja od vatre. Trudeći se sačuvati stopala, poderala je jednu od majica da bi ju iskoristila za zadržavanje topline stopala. Nosila je Krivonišenkove hlače i vestu, oboje kontaminirano radijacijom. Područje oko usana, oči i tkivo oko očiju su nedostajali, kosti lica mjestimično su bile vidljive. Hrskavica nosa smrskana. Polomljeno je nekoliko rebara. Zanimljivo je kako je autopsija po svakom pitanju bila vrlo temeljita, osim za njezin jezik. Nije poznato je li odrezan, odgrizen ili iščupan. U želucu je nađeno oko 100 grama krvi. Očito je bila živa kada je ostala bez jezika, krv se slijevala niz grlo ravno u želudac. Glava joj je bila zabačena unazad, sa širom otvorenom čeljusti i ustima raširenima u tihi krik.
  • 22. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 21 Semen Zolotarev, Aleksandar Kolevatov i Nikolaj Thibeaux-Brignolle nađeni su sa višestrukim prijelomima lubanje, masnicama oko usana, bez očiju, polomljenih kostiju rebara. Koža lica, prema nekima, imala je tamnu narančastu nijansu, što je u kombinaciji sa praznim očnim dupljama izgledalo ekstremno jezovito. Zajednički nazivnik svima: polomljena rebra, polomljene lubanje, bez očiju i mekog tkiva oko njih i usana + gratis Dubinina bez jezika. Spaljena koža. Vrlo tamna. Unutarnje krvarenje i oštećenja torza kao da ih je udario auto.
  • 23. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 22 Teorije koje pokušavaju objasniti incident na prijevoju Djatlov su brojne. Donosim najuobičajenije i najčešće korištene. Jedan od mogućih uzoka smrti napad je odbjeglih političkih zatvorenika i bivših ratnika iz obližnjeg gulaga. U to vrijeme nije zabilježen nijedan bijeg, no moguće je da se radilo o prije odbjeglim osobama, koje su odlučile likvidirati nepoželjne svjedoke, ekipu koja ih je neplanski srela. U korist ove teorije, nađeni su obmotki, komadi platna koje su zatvorenici koristili da bi ogrijali noge zimi i koje preživjeli Judin nije mogao povezati sa ničijom prtljagom. Igrom slučaja, nestali su iz kolekcije dokaza. Mansi pleme je jedan od mogućih krivaca, također. Tridesetih godina, kada je geologinja došla na teren na Ural, ne znajući da zalazi na njihovo sveto tlo, skončala je život tako što su ju zavezali i bacili u jezero. No, u Djatlov-slučaju vjeruje se da Mansi nisu krivi. Sve njihove vrijednosti potpuno su netaknute. Pretpostavlja se kako bi makar nešto od svega bili odnešeno tj. prisvojeno.
  • 24. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 23 O NLO-u i izvanzemaljcima uopće ne želim pisati ništa konkretno. Bilo kakvo optuživanje naših galaktičkih susjeda za ubojstva i masakre potpuno mi je neozbiljno. Ne kažem da ne postoje (kako ne bi postojali u ovolikom svemiru?) niti da bi kontakt sa ljudima nužno morao biti hipijevski, sa cvijećem i lupendranjem u tamburin melodije All you need is love, no, uz niz simboličnih sitnica i konkretnih dokaza koji priču usmjeravaju u drugom pravcu, za aliene mjesta nema. Nekad je lakše razvijati mitove nego fokusirati se na ono što je jednostavnije, logičnije i realnije. Članak završavam svojom teorijom i zaključkom. Dosta su kratki, jednostavno nemam dovoljno informacija koje bi poslagale kockice kako spada u nekakvu smislenu cjelinu – nažalost, nailazim na toliko rupa, kontradikcija, polovičnih i potpuno reduciranih informacija da jednostavno ne mogu plasirati cjelovit zaključak. Ne znam jesu li uzrokovane nepotpunim pristupom u radu, gubitkom tijekom vremena ili su jednostavno bile i ostale nedostupne širem puku. I ovo što imam na raspolaganju ne mora biti istina. Mislim da su uživali i radili ono što vole. Odlučili su se na pothvat uistinu šampionskog kalibra. Fotografije i lica na njima, dnevnik i njegov sadržaj indiciraju da su se dobro zabavljali. Znam koliko im je bilo dobro i znam koji motiv su imali za ovakvu ekspediciju. Odlazak na Otorten ujedno je bio i trening za jedan od idućih izleta, konkretno, u polarne krajeve. Došli su na prijevoj, shvatili da ne mogu dalje jer su se izgubili i odlučili prespavati na obronku. Sa mjesta gdje je šator dignut trebao bi biti dobar pogled na okolinu, iako, u sniježnoj mećavi u taj trenutak to je vrlo malo značilo. IZAŠLI SU U NUŽDI, ODJEVENI. Izašli su iz šatora pred večeru. Rasjekli su ga iznutra da bi izašli van, ali ne goli. Nikako nisu bili goli. Bosi, možda, ali ne vidim u kojim okolnostima i zbog kakve brzine i bijega bi iskusni i inteligentni ljudi iz šatora izašli bez odjeće ili makar ne noseći ju pod rukama sa namjerom da se naknadno utople. Bili su potpuno svjesni kako se nalaze na Sjevernom Uralu a temperature su prebrutalne za šetnju u gaćama i žestoko kažnjavaju apsurdne
  • 25. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 24 poteze. Prema najčešće citiranim izvorima, izašli su u donjem vešu a sva odjeća je ostala u šatoru. Ako je tako, zašto je većina nađena sa nekoliko majica, hlača, čarapa, svega? Ako je sve ostalo u šatoru (navodi se na većini mjesta kako je u šatoru nađena SVA odjeća koju su imali na raspolaganju) a oni obučeni i nisu uspjeli vratiti se u šator, odakle odjeća? Dvojicu nađenu pod cedrom ne brojim jer se njihovom odjećom poslužio ostatak. Uopće nema dvojbe. NEŠTO IH JE ISTJERALO IZ ŠATORA. Lavina je moguća. Lavine nisu rijetkost ovog kraja. Čak ne mora biti nekakva lavinska kugla koja Šilju tjera da skija brže nizbrdo. Dovoljan je bio mlađi nanos prhkijeg snijega na padini, nasađen na stariji sa smrznutom i glatkom površinom. Mogao je samo odsklizati i zatrpati šator. Niti ne treba više od par kubika snijega. Izlaz je, moguće, izignoriran pri izlasku jer je bio zatrpan snijegom više nego bočne strane tj. krila. Lavinska podteorija uključuje i mogućnost da je uzrokovala lomove rebara kod dijela ekipe nađene u jaruzi no, po tragovima u snijegu, ekipa se spuštala normalnim korakom, svatko autonomno. Nitko nije bio nošen niti se mučio pri hodanju, što bi bilo specifično za bilo kakav lom kostiju rebara. Korak je bio užurban ali normalan. Lavinu je prouzrokovala, moguće, i vojna vježba. Nastala je (moguće) uslijed nekakvog jakog udarca. NEŠTO SU ČULI ILI VIDJELI. Moguće vojnu vježbu ili deployment kakvog nuklearnog oružja koje su Sovjeti tada razvijali. Računajte da je tada bio ful zamah razvoja vojne industrije bivšeg SSSR-a. Prema nekim izvorima, kozmodrom Bajkonur u Kazahstanu, udaljen oko 1500 km zračne linije toga dana lansirao je nekoliko raketa prema Uralu. Geolozi udaljeni 100-tinjak km od Djatlove ekipice primijetili su na nebu svijetleće leteće orbite. Osim njih i Mansi pleme podržalo je priču objašnjavajući događaje toga dana crtajući leteće kugle koje su i sami
  • 26. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 25 spazili na nebu. Ovu teoriju podržava određena količina metalnih komada nađenih u snijegu a moguće objašnjava i spaljenu kožu lica. BJEŽALI SU U ZAKLON. Šuma daje zaštitu, smanjuje primjetnost na nečemu čistom, šljaštećem i svijetlom kao što je snijeg. Bježali su od nečega vrlo konkretnog u šumu, tražeći zaštitu. Grane cedra su polomljene do visine od 5 metara i na njima se nalaze tragovi krvi i kože. Svaki članak koji sam čitala, spominje promatranje šatora i pokušaj praćenja razvijanja situacije. Meni je prva pomisao penjanje na visinu od nečega i pokušaj skrivanja na koliko- toliko sigurnu visinu. 5 metara čini visinu skoro 3 duljine tj. visine prosječnog čovjeka od 180 cm, što je čisto dovoljno za skrivanje makar na trenutak, pogotovo u mraku zimi. Sa dotične visine šator i nije bio toliko jasno vidljiv, tako da je praćenje "onoga nečega” što ih je istjeralo iz šatora bilo dosta zahtjevno. Uzmite u obzir da se šator nalazio na visini od oko 800 metara, kilometar i pol od cedra. Nije postojao apsolutno nikakav trag koji bi povezao penjanje sa napadom neke od divljih životinja. IMALI SU IZRAVNI KONTAKT SA UBOJICAMA Smatram kako su posljednji nađeni, pogotovo Dubinina koja je ostala bez jezika, imali sigurni izravni kontakt sa svojim ubojicama. Izvađene su im oči iz duplji. Relativno precizno tj. selektivno. Nije da su udareni nečime po licu i posljedično ostali bez vida. Oči su ciljano vađene. Odrezani jezik dosta govori. Mogli su joj odrezati kosu, nožni palac ili uho, ali nema takvu simboliku. Rezanje jezika je izravno slanje poruke: Šutjet ćeš. Ne zato jer je vrištala a oni su željeli mir i tišinu potpuno izvan civilizacije, već se pokušalo zastrašiti ju i natjerati da ne cvrkuće dalje što je vidjela. Uzrok smrti kombinacija je unutrašnjih krvarenja i pothlađivanja. Smrzli su se, prebijeni.
  • 27. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 26 RADIOAKTIVNI KRIVONIŠENKO? Traži poseban odlomak. Dosta ljudi se zakvačilo za radijaciju na ekipi. Zaboravljaju da je jedino Krivonišenko imao očitavanja RA i nitko drugi osim njega. Nije naodmet ponovno spomenuti kako je bio zaposlenik Majaka, koji je sa prvima izašao na teren kada je stvar konačno eskalirala. Je li nerealno da i nakon 2 godine u sebi nosi detektabilne razine? Naravno da nije. Eto. Duboko sam uvjerena da je djatlovski incident uzrokovan isključivo ljudskim djelovanjem i da za aliene, makar ovdje, mjesta nema. Pretpostavljam kako se u ovom slučaju radi o bivanju na pogrešnom mjestu u pogrešno vrijeme, sa pogrešnim ljudima. Ljudima, ne životinjama, izvanzemaljskom rasom ili ičim sličnim.
  • 28. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 27 MISTERIJA TESLINIH ZRAKA SMRTI Veliki srpski genije, Nikola Tesla, neosporno je jedan od ljudi koji su svojim umom i znanjem najviše uticali na razvoj i napredak čovečanstva. Veliki naučnik je i dan danas, mnogo godina posle svoje smrti još uvek velika enigma kako za širu javnost tako i za stručne krugove širom planete. Još uvek se pojavljuju priče o njegovim tajanstvenim pronalascima, krađama Teslinih patenata, veštačkom zemljotresu koji je izazvao u Kolorado Springsu, paljevini njegove laboratorije i naprasnom prekidu izgradnje Teslinog energetskog tornja na Long Ajlendu, zbog navodnog nedostatka finansijskih sredstava i to u veoma odmakloj fazi izgradnje, kao i mnoge druge. Većina takozvanih konzervativnih stručnjaka smatra da je Tesla u drugoj polovini svog radnog veka skrenuo u vode fantastike. Oni drugi, smatraju da svet nije bio, a ni danas nije spreman da prihvati neke Tesline pronalaske. Ti sporni pronalasci bi iz temelja promenili energetski oslon civilizacije, a time bi i srušili komplikovanu socijalno-ekonomsku konstrukciju savremenog sveta. Zamislite velike količine besplatne energije svuda u svetu. Zar mislite da bi svetski moćnici koji se klanjaju samo profitu dozvolili tako nešto? Tesla je za svoj najznačajniji pronalazak smatrao sistem bežičnog prenosa energije na daljinu. Princip prenosa se zasnivao na pronalasku potpuno novog energetskog polja, takozvanog "skalarnog statičkog polja". Prvu objavu o ovom pronalasku Tesla je dao na samom kraju XIX veka, a ozbiljnije je na tome radio u prvoj dekadi XX veka. Nekako u to vreme Tesla je u krugovima finansijske oligarhije proglašen "opasnim suludim starcem" nakon čega mu je bitno smanjena finansijska podrška, a naučnik se skoro potpuno povukao iz javnog života posle 1914. godine. Osnovna namena Teslinog najvećeg pronalaska je obezbeđivanje velike količine jeftine energije za doborbit čovečanstva. Međutim, izbijanjem velikog svetskog rata ideja primene skalarnog statičkog polja u ratne svrhe se sama nametnula. Tesla nije bežao od stvarnosti. U velikom ratu iskreno je stao na stranu slobode i ponudio svoje usluge. Predlozi primene njegovih pronalazaka u ratne svrhe koje je davao kretali su se od komunikacija kroz vodu, zemlju i vazduh, daljinske detekcije neprijateljskih objekata, daljinskog upravljanja sopstvenim plovnim i letećim objektima, pa sve do destruktivne primene. NOVO ORUŽJE Izradu i primenu novog oružja Tesla je prvi put direktno predložio u zimu 1915. godine. O tome izveštava New York Times, 8.decembra 1915. godine pod naslovom "Teslin novi pronalazak vatrene strele". U tekstu se prepričava Teslina izjava da je pronašao i isprobao novo oružje slično loptastim munjama koje su poznate kao prirodni fenomen. Novim
  • 29. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 28 oružjem je moguće uništiti neprijateljske objekte na moru, kompu i u vazduhu na proizvoljnom odstojanju. Živu silu je moguće uništiti ili paralizovati, po želji! Detaljnijeg opisa nagoveštenog oružja nema ni u pomenutom tekstu ni u tehničkoj dokumentaciji uz zahtev za priznavanje patenta. O tome sam Tesla kaže: "Nije vreme da se ide u detalje o ovoj stvari. Projekat se zasniva na principu koji predstavlja veliku stvar u miru, ali se može upotrebiti i za velike stvari u ratu. ALi, ponavljam, nije vreme da govorim o detaljima. Apsolutno je izvodljivo bežično prenošenje energije na daljinu i izazivanje destruktivnih efekata na velikim odstojanjima. Upravo sam konstruisao bežični predajnik koji pruža ove mogućnosti i opisao sam ga u tehničkoj dokumentaciji koju prilažem uz moj patent 1.119.732 koji mi je nedavno odobren. Sa ovim predajnicima u mogućnosti smo da proizvedemo i prenesemo svaku količinu električne energije na bilo koje odstojanje i da je koristimo za bilo koju namenu u miru i u ratu..." Detaljni tehnički opis ovog pronalaska koji Tesla ovde spominje, nikada nije publikovan (možda ni napisan), a, koliko se zna, ni sam pronalazak nikada nije realizovan, barem ne za javnost. Kasniji istraživači Teslinog rada se uglavnom slažu da se radi o ideji primene skalarnog statičkog energetskog polja u ratne svrhe. DOKUMENTACIJA JE UKRADENA Emitovanjem dva zraka skalarnog polja i njihovom interferencijom u određenoj tački prostora na proizvoljnom odstojanju je moguće izazvati različite efekte u energetskom smislu, što zavisi od faznog odnosa kuplovanih skalarnih polja. U tretiranom prostoru je moguće izazvati kako snažan toplotni ponor, tako i snažan toplotni izvor. Toplotni ponor "guta" velike količine toplote iz atmosfere čime snižava temperaturu i utiče na klimatske prilike u određenom reonu. Na ovaj način je, na primer, moguće usred leta izazvati vremenske nepogode sa gradom i time uništiti poljoprivredne prinose. (Jel vam sad malo jasnije zašto je "klima poludela"?) U suprotnom slučaju, pri kreiranju toplotnog izvora, skalarno energetsko polje diže temperaturu vazduha u tretiranoj zoni na više stotina hiljada stepeni Celzijusa čime se vazduh u datoj sredini jonizuje i formira se svetleća lopta, slična loptastoj munji, koja trenutno spaljuje sve sa čim dođe u dodir. Uređaj koji sve to postiže je nazvan "Teslin skalarni interferometar". Tema o Teslinom tajnom oružju je naročito aktuelizovana od 1960. godine, pa sve do 80-tih godina i u ovom periodu je skoro isključivo bila povezivana sa Sovjetskim Savezom. Tako, na primer, časopis "Elektronics" od 22.jula 1960. prenosi tvrdnju sovjetskog časopisa "Prektična tehnika" da će u bliskoj budućnosti i najudaljenije nastanjene oblasti u Sovjetskom Savezu dobiti struju i to bez žičanog prenosa. Napominje se da Rusi još od 1955. godine intenzivno rade na realizaciji izvesnih Teslinih ideja. U stručnim krugovima se navodi da su Sovjeti razvili novo oružje slično vatrenim munjama koje predstavljaju loptaste zone atmosfere jonizovanog vazduha i izuzetno visokih temperatura. Tvrdnje su potkrepljene odgovarajućim fotografijama koje, navodno, potiču od CIA-e. Uz to se podseća na izjavu sovjetskog fizičara profesora Georga Babata koji je inače bio član Sovjetske akademije nauka. Ovaj naučni radnik je 1959. godine izjavio da
  • 30. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 29 je radatskom antenom prečnika 5.5 metara emitovanjem talasa dužine 1 centimetar moguće u atmosferi formirati "vatrene lopte". SOVJETI OBARAJU AMERIČKI AVION Ubrzo po zavrešetku Drugog svetskog rata, odnosno po izbijanju hladnog rata između socijalističkog bloka i zapadnih zemalja, počinje grozničava trka u razvoju i proizvodnji oružja između ove dve grupacije, ili, bolje rečeno, između njihovih čelnih zemalja, SAD i SSSR-a. SAD su u trku ušle sa značajnom prednošću jer su iz drugog svetskog rata izašle kao jedina nuklearna sila. Uz to, zapadni blok je imao ogromnu prednost u ekonomskoj snazi. Veliki vojnoindustrijski kompleks zapadnog takmaca je ekonomski hranjen od praktično svih ekonomski najrazvijenijih zemalja na svetu. Sa druge strane, ravnotežu je morao da obezbedi relativno ekonomski zaostao Sovjetski Savez sa nekoliko zemalja u koje je socijalizam bio nasilno uvezen, što je moralo negativno da utiče na motivisanost stanovništva tih zemalja.A, osim toga, privredni potencijal zemalja koje su činile istočni blok je tokom drugog svetskog rata skoro sasvim uništen. U takvoj situaciji je Sovjetski Savez imao samo dve mogućnosti da izdrži ovu trku u naoružanju. Prva je bila da se istraživanje, razvoj i proizvodnja sredstava ratne tehnike organizuje na račun socijalne izdržljivosti mnogobrojnog stanovništva a, druga, da se pokušaju da pronađu fundamentalno nova i superiorna tehnička rešenja za novo i moćno oružje čime bi se put ka željenom cilju, vojnoj ravnoteži ili premoći, skratio i pojeftinio. Neosporno je da je SSSR koristio obe ove mogućnosti, a, takođe je neosporno da je suprotna strana sve to vrlo dobro znala. Pribojavali su se samo eventualno novih i radikalnijih pronalazaka. Zbog ovoga je teritorija Sovjetskog Saveza već od 50-tih godina bila predmet veoma intenzivne izviđačko-obaveštajne delatnosti. Zahvaljujući tehničkoj superiornosti u vazduhu, Amerikanci su vršili snimanje teritorije Sovjetskog Saveza iz aviona sa velikih visina sve do 60-tih godina. Tada su Sovjeti, novim protivavionskom raketom velikog dometa, oborili američki izviđački avion U-2 sa pilotom Pauersom sa visine od oko 20 kilometara. Poznato je da se pilot spasao iskakanjem i kasnije je razmenjen za najpoznatijeg sovjetskog špijuna Aleksandra Belova (Abel). ČUDNI OBJEKTI NA TERITORIJI SOVJETSKOG SAVEZA Amerikanci uspešno osvajaju tehniku veštačkih satelita i odmah ih upotrebljavaju u vojno- izviđačke svrhe. Tako od 70-tih godina počinje intenzivno i uspešno snimanje sovjetske teritorije iz kosmosa. Već u prvim izviđačkim misijama snimljeno je više tajanstvenih objekata na teritoriji Sovjetskog Saveza čiju namenu nije bilo moguće nedvosmisleno odrediti. Ovi objekti su bili pretežno raspoređeni u prostranstvima Dalekog istoka. u nemogućnosti pouzdanog određivanja istine o snimljenim objektima reaktivirane su priče o tajanstvenim zracima smrti i loptastim vatrenim munjama na osnovu Teslinih pronalazaka. Podozrenje i strah Zapada pred ovim tajanstvenim objektima je pojačano izjavom sovjetskog predsednika Brežnjeva 1975. godine na pregovorima o ograničenju strateškog
  • 31. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 30 naoružanja (SALT). Brežnjev je tom prilikom istakao neophodnost limitiranja razvoja naoružanja koje "postaje strašnije nego što ga ljudski um može zamisliti". U međuvremenu su još više usavršeni sistemi izviđanja iz kosmosa i dobijeni su jasniji snimci nepoznatih objekata. Časopis "Aviation Week and Space Technology" od 28.jula 1980. godine objavio je, kao senzaciju, snimak iz kosmosa nepoznatog objekta u Sarisaganu. Odmah je uočena upadljiva sličnost ovog objekta sa ranije poznatim oblikom zamišljenog Teslinog skalarnog interferometra. Loptasti elementi na krajevima zajedničke ose predstavljaju antene za emitovanje dva skalarna polja. Antene su povezane sa zgradom u sredini koja je komandno-računski centar. Iza ove zgrade je niz od 12 generatora energije, verovatno nuklearne. U pozadini svega je blok Morejevih generatora za napajanje energijom koja se crpi iz prirodnog skalarnog statičkog polja. ČETIRI MODA RADA Ovaj skalarni interferometar ili kako ga još nazivaju "Teslin top" može da radi u četiri moda. U prvom modu uređaj neprestano emituje skalarno polje i formira "Teslin štit" odnosno poluloptastu zaštitnu sferu iznad određene zone. Sam štit je, u stvari, uska zona visoko jonizovanog vazduha. Nekoliko ovakvih koncentričnih sfera predstavlja neprobojnu prepreku za sve fizičke objekte, čak i za sve oblike konvencionalnog zračenja. Drugim rečima, "Teslin štit" predstavlja efikasnu zaštitu određene teritorije čak i od nuklearnog udara. U ovom modu "Teslin top" troši najveću količinu energije i mora da se napaja iz Morejevih generatora, odnosno iz prirodnog statičkog skalarnog polja. Klasični izvori energije nisu dovoljni. U drugom modu, antene skalarnog interferometra emituju dva stalna skalarna polja koja se sreću na unapred određenom, proizvoljno udaljenom prostoru gde dolazi do interferencije i generisanja energije. Na ovaj način se formiraju trajne "loptaste vatrene munje" koje svojom visokom temperaturom uništavaju sve materijalne objekte. Ova pojava je više puta viđena iz putničkih aviona. U ovom modu "Teslin top" takođe zahteva velike količine energije, ali manje nego u prvom modu. U trećem, takozvanom puls modu, iz antena se šalju dva kratkotrajna skalarna talasa, prvi sporiji a zatim drugi sa vremenskim zakašnjenjem, ali zato brži od prvog. Sreću se na željenom mestu. Dolazi do interferencije i generisanja velike količine energije u kratkom vremenu. Pojava je slična sekundarnom efektu nuklearne eksplozije, ali se može kontrolisati i po intenzitetu regulisati po želji. U području jugozapadne Afrike snimljene su te pojave 1979. i 1980. godine sa satelita Vela. U drugom slučaju, pojava se manifestovala samo kao infracrveno zračenje što nije moguće ni pri nuklearnoj eksploziji niti pri pojavi meteorita. Kontrolisanim intenzitetom ovih "vatrenih munja" moguće je planski uticati na klimatske prilike u određenoj zoni. Uočeno je da je vreme u zoni Moskve u toku održavanja olimpijskih igara bilo izuzetno lepo i u neskladu sa globalnim strujanjem vazdušnih masa.
  • 32. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 31 A, zanimljivo je i da su sovjetski stručnjaci još davno od predsednika tražili da im kaže tačan datum održavanja njihove tada tradicionalne vojne parade, a oni će garantovati da će toga dana biti lepo vreme! Mnogi stručnjaci ovu klimatsku anomaliju pripisuju upravo delovanju "Teslinog topa". U četvrtom modu se interferencijom dva skalarna polja generiše "loptasta vatrena munja" niskog energetskog nivoa koja ne uništava materijalna sredstva, ali svojim snažnim elektromagnetskim zračenjem onesposobljava telekomunikaciona i navigaciona sredstva. Ovakva "elektromagnetska lopta" je uočena iz dva aviona 17.juna 1966. kod Teherana. Sličnu pojavu je registrovao u Avganistanu britanski kamerman i ratni dopisnik Nik Dovni. Ovaj slučaj se pripisuje upravo "Teslinom topu" iz Sariagana. U ovim kontinualnim modovima "Teslin top" zahteva ogromne količine energije i mora se napajati Morejevim generatorima iz prirodnog skalarnog polja. U slučaju kvara Morejevih generatora, može da radi samo impulsno pri čemu se napaja energijom iz klasičnih izvora - verovatno specijalni nuklearni reaktori. OČAJNIČKI POTEZI AMERIKE U nemogućnosti da dođu do pouzdanih podataka, Amerikanci povlače gotovo očajničke obaveštajno- izviđačke poteze. Počinju da koriste putničke avione u izviđačke svrhe, pri čemu putnike dovode u poziciju taoca i živog štita. Na slici levo i desno dole prikazane su neprirodne rupe u oblacima za koje stručnjaci tvrde da su nastale usred dejstva skalarnih talasa. Južnokorejski putnički avion Boing 707 sa linije Seul-Pariz iz 1978. godine skreće sa puta i ulazi 320 kilometara u vazdušni prostor Sovjetskog Saveza. Navodno je zalutao, ali odbija da izvrši instrukcije pilota sovjetskih lovaca. Oni otvaraju vatru po avionu, avion prinudno sleće na zaleđeno jezero sa oštećenim repom, a istraga je pokazala da je ovaj putnički avion upućen da otkrije frekvencije sovjetskih radarskih sistema. Još drastičniji je slučaj takođe južnokorejskog Boinga 747 sa linije Njujork-Seul. U noći između 31.augusta i 1.septembra 1983. godine ovaj avion sa 269 putnika i članova posade leteo je na pomenutoj relaciji sa sletanjem u Enkoridžu na Aljsci. Na toj međustanici je nasuo gorivo i promenio posadu. Nastavio je put u visini Kurilskih ostrva, a zatim skreće na zapad preko Sahalina prema poluostrvu Kamčatka. Tada ulazi u vazdušni prostor SSSR-a koji je strogo zabranjen za civilne letove zbog strateških vojnih objekata lociranih u toj zoni. Tako pogrešnom putanjom avion ulazi 500 kilometara u vazdušni prostor SSSR-a. Pošto nije odgovarao na pozive i naredbe, pa čak ni na upozoravajuće pucnje pilota sovjetskih lovaca, oni otvaraju vatru i obaraju avion. Poginuli su svi putnici i članovi posade. Zapad je skretanje aviona pokušao da objasni kvarom navigacionih sistema u avionu. Objašnjenje je bilo neprihvatljivo s obzirom da ovaj, veoma savremen avion, ima trostruki sistem za navigaciju, a i radarski ga je pratila japanska kontrola leta koja je morala da uoči skretanje sa regularnog puta i upozori posadu. Morala je, ali nije. Uz to, u "skretanje greškom" se ne uklapa ni ponašanje posade nakon mnogo puta ponovljenih poziva sovjetskih lovaca. Avion je, dakle, planski upućen u zonu strogo zabranjenu za civilne letove. Amerikanci su toliko želeli da nešto snime da su izložili riziku živote 269 nedužnih
  • 33. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 32 ljudi. Računali su, da će izvesna moralna načela sprečiti Sovjete da povuku ovako radikalan potez. Međutim, sa druge strane, značaj strogo čuvane tajne i nacionalna sigurnost, bili su veći od moralnih načela na koje su Amerikanci računali. POZNATI RAT ZVEZDA Pod administracijom predsednika Ronalda Regana Amerika pokreće inicijativu za istraživanje i razvoj oružja za upotrebu iz kosmosa. Ovaj projekat je popularno nazvan "Rat zvezda". Ovo oružje je trebalo da bude namenjeno za globalni rat dve supersile. Međutim, inicijativa je iznenada obustavljena, navodno zbog previsoke cene, ili je to bilo samo saopštenje za javnost. Pojedini vojni analitičari veruju da je ovo odustajanje bilo posledica nekih saznanja o protivničkoj strani koja su Amerikance navela na zaključak da je dalji razvoj oružja besmislen te da je bolje tražiti rešenja koja isključuju globalan sukob. Prema svemu SSSR (sada Rusija) poseduje neko moćno oružje nedovoljno poznato Zapadu. Protivnici teorije o Teslinom oružju veruju da se, ovde u stvari radi o klasičnim laserima ogromne snage koji se napajaju iz namenski građenih nuklearnih centrala. Sa druge strane, pobornici Teslinog oružja veruju da su Rusi savladali tehniku skalarnog statičkog polja i da imaju nekoliko potpuno izgrađenih i operativnih skalarnih interferometara. Oni idu čak i dalje tvrdeći da pojedini klasični Ruski radari sa predviđenim malim izmenama mogu da postanu antene za emitovanje skalarnog polja. Na taj način dva modifikovana radara u sklopu sa odgovarajućom računarskom podrškom mogu da postanu Teslin top, ali ograničene snage i dometa. Šta je ovde tačno teško je sa sigurnošću utvrditi, ali jedno je sigurno, Nikola Tesla ostaje velika enigma i čovek za čijom zaostavštinom danas tragaju sve obaveštajne službe sveta.
  • 34. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 33 TITOV SVEMIRSKI PROGRAM I AERODROM ŽELJAVA Najveća tajna JNA - Titov svemirski program i kako je Tito prodao svemirski program Amerikancima. Josip Broz Tito je bio i ostao večita enigma i za stanovnike bivše Jugoslavije, a pogotovo za ostatak sveta. Obavijen je mnoštvom tajni, a jedna od najvećih izašla je na svetlost dana. Tito je 1961. godine prodao jugoslovenski svemirski program Amerikancima koji je tajno razvijan u objektu "505" - podzemnom aerodromu Željava kod Bihaća. Zahvaljujući ovom velikom "poklonu" Amerikanci su poslali prvog čoveka na Mesec, Jugoslavija je postala odmah posle toga najprosperitetnija komunistička država, a Josip Broz Tito je postao pravi plejboj i jedan od najuglednijih svetskih lidera. Najveća tajna hladnog rata između SSSR- a i SAD, decenijama je ostala sakrivena u jednoj od najtajanstvenijih vojnih baza u tadašnje vreme - aerodromu "Željava" nedaleko od Bihaća. Ovo je samo sažetak dokumentarnog filma "Hjustone, imamo problem" čiji je trejler neviđenom brzinom uzburkao prvo celokupnu internet-javnost, a zatim i ostatak populacije u celoj bivšoj Jugoslaviji. Ovaj dokumentarac delo je reditelja Žige Virca, rađen po ideji i scenariju Boštjana Virca. Zaplet filma se vrti oko navodnih tajnih zapisa pionira jugoslovenskog svemirskog programa Hermana Potočnika do kojih je Tito došao posle Drugog svetskog rata. Zahvaljujući tome, SFRJ se kao treći igrač uključila u svemirsku trku i već 1961. godine imala funkcionalan program zahvaljujući kojem je mogla da pošalje čoveka u svemir. To su saznali Amerikanci i u martu te 1961. godine Tito je u najvećoj tajnosti prodao planove predsedniku Amerike Kenediju koji je već dva meseca kasnije najavio let na Mesec. Odmah nakon toga, Jugoslavija je, uz veliku podršku Amerike, započela neverovatni ekonomski uspon. Ovaj dokumentarni film trebalo bi da otkrije kako je to Tito u tajnosti sagradio objekat "505" - Željavu i kako je razvijan svemirski program. AERODROM ŽELJAVA Podzemni aerodrom "Željava" sve do 1992. godine bio je najmoćnija vojna baza u tadašnjoj Jugoslaviji, sigurno i na celom evropskom kontinentu, a možda i šire. Takve tipove podzemnih objekata imalo je vrlo malo zemalja, a najpoznatiji po izradi su Šveđani i upravo je njihov model iskorišćen pri konstruisanju ovog aerodroma. Sam objekat lociran je na granici BiH i Hrvatske i upravo je to zapečatilo njegovu dalju sudbinu. Naime za vreme rata u Hrvatskoj 1991. godine aerodrom je intenzivno korišćen, ali međutim izbijanjem sukoba u BiH, njegova dalja perspektiva sa geostrateškog položaja bila je neodrživa. Stoga je objekat krajem maja 1992. godine od strane JNA onesposobljen za dalje korišćenje i do dan danas nije, a i zasigurno neće biti osposobljen još dugi niz godina. Posle rušenja dobar deo objekta ostavljen je tadašnjoj vojsci RSK, a jedan manji deo koji je pripadao teritoriji BiH bio je pod kontrolom Armije BiH.
  • 35. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 34 U operaciji "Oluja" 1995. godine biva zauzet od strane Armije BiH, ali međutim vrlo brzo je predat Hrvatskoj vojsci. Trenutna situacija oko ove bivše vazduhoplovne baze nije se ni malo promenila, takoreći ista je kakva je bila 1992. - aerodrom i prateći objekti neupotrebljivi su i nisu odoleli zubu vremena tako da objekti koji su uništeni "92 i "95 izgledaju još gore. Objekat je projektovan još davne 1957. godine pod šifrovanim nazivom "Objekat 505" u realizaiji Specijalnog odelenja građevinske uprave tadašnjeg Ministarstva odbrane. Glavni projektanti i realizatori projekta su pukovnik dr. Lj. Kodelja i potpukovnik V.Smirnov, koji je inače ruski carski emigrant. Pre toga izvršen je odabir lokacije i određena geološka ispitivanja. Zbog izuzetnog geostrateškog položaja u tadašnjoj državi (dubina teritorije) i prirodne zaravni podno planine Plješevice, i blizine grada Bihaća i Ličkog Petrovog Selaizabrana je mikro lokacija. Tek sredinom 1959. godine otpočeli su prvi građevinski radovi na terenu. Poslovi su povereni vojnom GP "Soča". Uporedo je počela gradnja poletno sletnih staza i kopanje tunela u utrobi Plješevice. Tu su graditelji naišli na prvi veći problem - naime kako je planina bila sastavljena od izuzetno čvrstih dolomitnih stena moralo se intenzivno koristiti miniranje, ali su projektanti smislili specijalan sitem rušenja "punim i praznim punjenjem" gotovo u santimetar. Ovo je naročito efikasno delovalo jer su izgrađene galerije morale po projektu biti širine 20 metara, visine 8 metara, te dužine više od 1 kilometra. Pod najvećim stepenom tajnosti radilo se u tri smene sa gotovo 250 angažovanih radnika. Kompletni radovi završeni su 1965. godine kada je obavljen tehnički prijem, a prve jedinice JNA počele su bazirati tek naredne godine. U aerodromskom kompleksu radili su oficiri i podoficiri posebno čistih biografija i pouzdanosti. Za ulazak je bila potrebna propusnica koja se dobijala posle najstrožih bezbednosnih provera. Baza koja je tada završena izgledala je impresivno - ukupno su u utrobi planine bile izgrađene tri galerije + jedna pomoćna koja je služila kao rezervni izlaz, koje su se spajale na "raskrsnici" gde je postojao i jedan slepi krak za remont aviona visine 12 metara. Ove tri galerije imale su impresivne dimenzije - bile su dužine 350, 400 i 500 metara, svaka visine 8 i širine 20 metara. Grandiozna baza bila je projektovana sa sistemom zaštite da izdrži direktan pogodak nuklearnog projektila jačine 20 kilotona - istog onakvog kokav je bačen na japanski Nagasaki. Stoga je ispred ulaza u svaku galeriju napravljena predkomora tzv. "blenda" odnosno betonski štitovi koji su se spuštali polukružno sa tavanice raspoređeni na svakih desetak metara radi amortizacije ogromnog pritiska da masivna vata od čelika i betona ne bi trpela udar veći od tri atmosfere. Ulaz u svaku galeriju zatvarala su već pomenuta vrata. Svaka od četvoro bila su debljine 1 metar, visoka 21 i široka 9 metara. Svaka su težila 100 tona i bila su pokretna i hermetički su zatvarala galerije. U samom objektu inače bila je izgrađena kompletna infrastruktura za boravak više stotina zaposlenih od restorana, spavaonica, kancelarija, ambulante, pa sve do tehničkih radionica, moćne agregatne stanice za proizvodnju električne energije u slučaju blokade objekta, skladišta kerozina i ubojnih sredstava.
  • 36. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 35 U samom središtu objekta postojao je i lift kojim se osoblje "podizalo" na visinu od 30-tak metara iznad nivoa baze gde se nalazio teško uočljivi betonski bunker (gledano sa piste) u kom je postojao kontrolni toranj i iz njega se navodila avijacija. Objekat je projektovan tako da je u slučaju totalnog rata bio autonoman da obezbedi neprestano dejstvovanje sopstvene avijacije (bilo je bazirano oko 60 MiG-ova 21) gotovo sedam dana bez dopune gorivom i ubojitim sredstvima. Baza je snabdevana kerozinom podzemnim cevovodom iz vojnog skladišta na brdu Pokoj kod Bihaća - sam cevovod bio je dug preko 20 kilometara. Vanjsko skladište ubojitih sredstava bilo je udaljeno oko 5 km u selu V. Polje. Zanimljivo je pomenuti da je pri kopanju tunela nađena reka ponornica tako da je i to bio jedan dodatni plus-baza nije morala brinuti o snabdevanju vodom u slučaju blokade. U samom objektu od njegovog otvaranja radio je sistem klimatizacije koji je za ono vreme bio pravo remek delo. U objektu je održavana konstantna temperatura i vršena filtracija vazduha. Vanjski deo objekta, to jest aerodrom, sastojao se od 5 pista (2 poletno-sletne i 3 poletne) te kasarne, koja je ujedno bila i logistička baza, u blizini Ličkog Petrovog sela. Na samom vrhu planine Plješevica visoke 1650 metara, bili su instalirani Britanski radari S-613 najmoderniji u to vreme, sa dometom preko 400 km sa kojim je nadgledana gotovo cela teritorija Italije, Austrije i dobar deo Mađarske. Takođe i tu je urađen podzemni objekat sa operativnim centrom. Radari su bili uvezani u jedinstveni sistem PVO JNA i nalazili su se u sistemu VOJIN - vazdušno osmatranje, javljanje i navođenje. Od celokupnog sistema koji je biovezan za sam aerodrom jedino su ovi radari i sam položaj ostali aktivni od 1992 do 1995. Radari su 1995. godine od strane VRSK uništeni da ne bi pali u ruke hrvatskoj vojsci. Na samom aerodromu do preselenja kompletnih eskadrila sa osobljem na aerodrom Ponikve kod Užica, bazirao je 117 Lap - lovačko avijacijski puk sa 3 eskadrile lovaca-bombardera MiG-21PF i 323 Iae (izviđačko-avijacijska eskadrila) sa avionima MiG-21R. Planirano je da avione u doglednoj budućnosti zamene aparati MiG-29 ali okolnosti u okruženju su to osujetile. Čak je počelo proširivanje jednog od ulaza za smeštaj 29-ki - naime da bi se smestio ovaj tip vazduhoplova morala je da se proširi "betonska zavesa" na ulazu u objekat. Ta tzv.zavesa projektovana je prema profilu 21-ce koji ima jedan vertikalni stabilizator. Pošto 29-ka ima dva vertikalca, moralo se pristupiti doradi objekta. Međutim, zbog dobro poznatog rata, sve je ostalo samo na ideji. U bivšoj SFRJ jedini približan objekat sličan ovom izgrađen je u Prištini (aerodrom Slatina), ali on je mnogo manji i nebi mogao parirati ni po čemu Bihaćkom aerodromu. Postoji procena da je objekat i aerodrom tadašnju državu koštao u ono vreme fantastičnih 4 milijarde USD. Sa tim novcem mogao se izgraditi supermoderni autoput sa četiri trake (sa pratećim objektima) od Triglava do Đevđelije!!!
  • 37. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 36 Aerodrom se nalazio na nadmorskoj visini od 330 metara, a ceo plato dužine 15 km i širine 5 km je bio ispresečen vrtačama i zajedno sa planinom Plješevicom podsećao na gigantski nosač aviona, čijim je centrom poput jarbola dominirao radar sa vrha planine. Komanda našeg Ratnog vazduhoplovstva je 1955. godine formirala komisiju koja je, razmotrivši taktičko-tehničke uslove, predložila izradu projektnog programa i projektne dokumentacije za jedan objekat od budućeg podzemnog kompleksa na vojnom aerodromu Željava kraj Bihaća. Za glavnog i vodećeg projektanta u Birou za specijalno projektovanje Građevinske uprave JNA sam određen ja – dipl.ing. Dragolav Sabotka. Objekat je lociran u podnožju planine Plješevice na istočnoj padini (prema Bihaću), morfološki vrlo povoljnoj sa prirodnim uvalama za ulaze i sa grebenima koji ih razdvajaju. Masiv je sastavljen od kraških krečnjaka sa dosta prlina, pukotina i špilja i većim brojem izvorišta različitog intenziteta. Tokom izgradnje objekta angažovani su i speleolozi za snimanje špilja radi njihovog premašćavanja specijalnim konstrukcijama od armiranog betona. Veću poteškoću su predsavljale špilje, koje su zahvatale ceo profil galerije po dužini, širini i visini i do 20 m pri dnu otvora.Tri glavne podzemne galerije za smeštaj 58 aviona su međusobno povezane u obliku slova M sa produženim srednjim krakom za reglament, odnosno za pregled i opravku dva aviona i dodatnom galerijom sa strane svodastog se oblika sa vertikalnim oporcima širine 15,40 m pri dnu i visine u temenu oko 10 m. Njihov slobodan profil je podešen prema dimenzijama aviona koje je dao investitor. Na prodorima galerije visina je povećana za 2 m. Ostale prostorije za razne namere i hodnici, izuzev kupole objekta, širine su 3 - 12 m. Ukupna dužina podzemnih tunela (galerija i pomoćnih prostorija) je iznosila 3500 metara. Kompletan objekat ima 4 ulaza-izlaza, od kojih se srednji prvobitnog objektakoristi kao ulaz za avione i ljudstvo (u slučaju napada preko ustave i degazacione komore), a ostala 3 se koriste za izlaz aviona. Svi su oni rulnim stazama povezani sa dve glavne poletno-sletne piste. Avioni su se unutar objekta razmeštali elektroakumulatorskim tegljačima, a izvan objekta do i od poletno sletne staze su se kretali na sopstveni pogon. Svako mesto za parkiranje aviona je imalo istakač za punjenje aviona mlaznim gorivom. Predviđeni su svi životni i radni uslovi za namensko korisćenje objekta sa potpunom autonomijom za 30 dana; električna, vodovodna i kanalizaciona mreža; dve rezervne dizel-električne centrale (jedna od 1000 kVA i druga od 625 kVA), skladišta ubojnih sredstava i rezervnih delova, skladište dizel i avionskog goriva sa razvodnom instalacijom po galerijama; prostor za dekontaminaciju aviona; 13 klima-komora sa specijalno zaštićenim ventilacionim šahtovima (koji ujedno služe i kao rezervni izlaz na površinu terena), a postojali su i šahtovi za odpadni vazduh i za izduvne gasove agregata, kao i za instalaciju pogonskog goriva, protivpožarni sistem, stanica za dopunavanje avionskih i zemaljskih akumulatora, kuhinjsko-trpezarijski blok, ambulanta, spavaonice.
  • 38. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 37 Prostorije u unutrašnosti objekta su bile sa 56 teških pancirskih vrata. Za signalizaciju, a u cilju praćenja i regulišanja kretanja i prilazima objektu, kao i u samom objektu, i za druge potrebe, objekat je bio opremljen odgovarajućim signalnim uređajima i ozvučen zvučnicima povezanim u 10 zvučnih krugova. Ovde je prvi puta kod nas, a zu predhodno provedena ispitivanja u institutu "Jaroslav Černi", primenjen tzv. "aqua-sistem" za skladištenje mlaznog goriva na vodenom jastuku u 5 cilindričnih čeličnih rezervoara (svaki kapaciteta po 100 tona goriva), što je od posebnog značaja za bezbednost objekta od mogućeg požara i eksplozije. Otvor za osmatranje na prostoriji za kontrolu letenja je zaštićena posebnim čeličnim kupolom za zaštitu od direktnih pogodaka mitraljeskih zrna i bliskih pogodaka raketi i bombi. Objekat u celini je zaštićen od svih kalibara konvencionalnih napadnih sredstava i od prizemne nuklearne eksplozije jačine 20 kT. Razmak između ulaza-izlaza je projektovan tako, da je sprečeno istovremeno uništenje dva ulaza-izlaza, čemu doprinosi konfiguracija padine. Za smanjenje natpritiska udarnog talasa u ulaznim-izlaznim delovima podzemnog objekta predviđene su specijalne armirano-betonske dijafragme sve do teških armirano- betonskih vrata na početku glavnih galerija, a same dijafragme su dimenzionisane prema avionima. Teška armirano-betonska vrata su smeštena u zasednim nišama sa strane galerija, u njih su ugrađeni protivudarni ventili, a sama vrata se zatvaraju na ručni i električni pogon. Temperatura i vlažnost su idealne, dok je u galerijama za avione i u nekim skladištima temperatura snižena do 18 °C iz praktičnih i ekonomskih razloga. Po svojim konstrukcijskim osobinama i uređajima kojim je bio opremljen podzemni objekat je obezbeđivao:  potpuna autonomnost jedinica koja u njemu bazira,  sigurnost i neprekidnost komandovanja borbenim dejstvima lovačke i izviđačke avijacije,  neometano vazduhoplovno-tehničko održavanje lap-a i pri uslovima intenzivnog dejstva neprijateljske avijacije,  normalne uslove za bezbedan život letačkog i tehničkog sastava, kao i drugog ljudstva u neposrednoj blizini razmeštajne prostorije svojih jedinica. Navedene osovine objekta su obezbeđivale vrlo visok itenzitet pripremanja jedinica za borbena dejstva i maksimalno moguće naprezanje lovačke avijacije. Konfiguracija planine Plješavice, a naročito njenog vrha, pružila je dobru mogičnost za protivvazdušnu zaštitu podzemnog objekta, kao i čitavog aerodroma. Treba naglasiti, da je kod izgradnje ovih objekata, prvi put primenjen i novi sistem podgrađe ankerima i špricanim betonom sa i bez čelične mreže, a po potrebi i sa čeličnim remenatama, koji se kasnije koriste bilo kao nosiva obloga, bilo kao njen satavni deo, a sve o zavisnosti vrste i kvaliteta stenske mase. Takođe je prvi put primenjen sistem zahvatanja i sprovođenja izvora vode i vlažnih mesta kanalom ispod podne površine. A od svih uređaja ugrađenih u podzemnom objektu impozantnih 95% je bilo proizvedeno u domaćnim fabrikama tadašnje SFRJ.
  • 39. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 38 Aerodrom je građen do 1968. godine, kada je svečano otvoren i pušten u rad. Samo je nedostatak finansijskih sredstava odugovlačio vremenski rok završetka radova na ovom grandioznom projektu. Nakon 24 godine postojanja i rada ovaj div od aerodroma je dignut u vazduh sa 56 tona exploziva u maksimalno kratkom roku od samo nekoliko minuta. Po fotografijama se vidi da on nije uništen potpuno - eksploziv je zarušio samo ulaze kao i delove poletno-sletnih staza, a ostalo je učinilo vreme, pa se stoga stiče utisak da je on totalno uništen. Svakako jedinstven projekat ovakve vrste u Evropi, a možda i šire, aerodrom "Željava" je imao nesaglediv značaj za naše RV i PVO i zemlju u celini u odbrambenoj, bezbednosnoj i političkoj konotaciji naše vojske i države u svetu. I svaki potencijalni neprijatelj je i prema njemu i prema SFRJ respektujući i zazirući stav. Važno je napomenuti, da su isti razlozi bili imperativni i za njegovu gradnju i za njegovo rušenje, te stoga biva lakše sagledati i prihvatiti ovaj objektivno težak gubitak impozantne i važne građevine. Neosporno su čovekove tvorevine dokaz njegove nadmoći i kreacija i često nadziva svog graditelja i tvorca. Rat svaki smisao u trenu pretvara u besmisao, jer je i sam besmisao, posle njega narodu je ostavljeno da se snađe kako ko može. I za kraj jedan vic koji možda daje rešenje ko je prvi stigao na Mesec. Otišli Kinezi na Mesec misleći da su prvi, kad tamo videše zabodenu crvenu zastavu. - Eh, nismo prvi, izgleda da su Rusi stigli prvi - reče prvi Kinez. Primakli se oni na desetak metara od zastave kad onda videše da na zastavi piše velikim slovima Coca-Cola. - Au, izgleda da su Amerikanci stigli prvi - reče drugi Kinez. A treći Kinez reče da mu se čini da nešto piše malim slovima ispod reči Coca-Cola. Kad su se primakli skroz do zastave, raširili je, a ono ispod Coca-Cola malim slovima stoji: "Punionica Čačak"!
  • 40. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 39 KONTROLORI UMA Ljudski um je i dan danas neistražena misterija za obične ljude. Današnji čovek ne koristi ni 10 % mogućnosti svoga uma. Znači da još uvek nismu naučili u potpunosti da koristimo naš um. Ali... ako mi nismo naučili da koristimo i kontrolišemo naš um, ima ko jeste. Kontrola ljudi, širokih narodnih masa i njihovih umova postalo je jedno od najvažnijih oružja ljudi koji pretenduju da postanu planetarni vladari. Ako to već nisu. U vojnim krugovima nije nikakva tajna da se vrlo lako može prodreti u ljudski mozak i tako naterati čoveka da se ponaša onako kako to neko hoće. Da mu se na silu izazove pospanost, utiskuju razne sugestije, menja memorija, kontrolišu emocije i slično. Još su za vreme drugog svetskog rata u koncentracionim logorima Dahau i Aušvic vršeni eksperimenti nad ljudima u kojima se primenjivala hipnoza, narkohipnoza, razne hemikalije. Posle rata, 1947.godine američka mornarica pokrenula je projekat "Ćaskanje" (Chatter). Cilj projekta bio je okupiti sve nacističke lekare i naučnike koji su u toku rata vršili eksperimente nad ljudima i regrutovati ih u američku vojsku. To je i učinjeno. Nastavili su sa svojim radom na periferiji Hajdelberga, da bi kasnije u tajnom projektu nazvanom "Spajalica"(Paperclip) bili prebačeni na teritoriju SAD. U projektu "Spajalica", 34 nacistička naučnika prihvatilo je ponuđene ugovore koje je potpisao načelnik generalštaba SAD. Na čelu im je bio doktor Hubertus Strugold. Nakon dolaska na teritoriju SAD, prebačeni su u vazduhoplovnu bazu Rendolf u San Antoniju u Teksasu. Tamo su u saradnji sa američkim gazdama nastavili sa svojim radom, testirajući narkohipnozu na nevoljnim žrtvama, strancima, mentalnim bolesnicima, pripadnicima etničkih manjina. Američka vojska i obaveštajne agencije vodile su još nekoliko ultra tajnih programa. To su projektiMind Kontrol Ultra, Mind Kontrol Delta, Mind Kontrol Naomi, Mind Kontrol Search, Bluebird, Artičoka i Chattering. Zajedničko svim ovim tajnim programima bio je cilj stvaranje pouzdanog ubice koji se mogao programirati po njihovoj želji. To je bio primarni cilj a sekundarni je bio razvijanje metoda kojima bi se kontrolisalo stanovništvo. Kod praktičnih ostvarenja u to vreme treba spomenuti rad doktora Hoze Delgada koji je sa svojim uređajem "Stimosiver" imao za cilj stvaranje "psihocivilizovanog" društva. Eksperimentisao je na ljudima i životinjama i koristeći elektronsku stimulaciju mozga izazivao kod njih ekstremne emocije kao što su bes ili umor. Najpoznatiji njegov eksperiment je onaj u kome je biku od dve tone ugradio elektrode direktno u mozak i spojio ih sa daljinskim upravljačem. Ušao je u koridu u koju je pušten dotični bik. Kad je bik jurnuo i došao par metara od njega, dotični doktor je pritisnuo dugme na daljinskom posle čega se bik momentalno zaustavio i ukopao u mestu. Od 1965. do 1970. godine je Agencija za istraživanje naprednih odbrambenih projekata (DARPA), pokrenula operaciju Pandora da bi se proučili zdravstveni i psihološki efekti mikrotalasa niskog intenziteta.
  • 41. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 40 Ovaj projekat širokog opsega uključivao je eksperimente čiji je cilj bio da se posebnim elektromagnetskim zračenjem na daljinu prouzrokuje srčani napad, krvarenje u mozgu ili drugim organima kao i stvaranje auditivnih halucinacija. Uprkos naporima da ovaj projekat ostane najstrožatajna, u javnost je dospeo memorandum Ričarda Sesara, direktora projekta DARPA, koji je potvrdio da je prvenstvena namera projekta bilo otkriti da li se pažljivo kontrolisanim mikrotalasnim signalima može kontrolisati ljudski um. Američki Kongres je zabranio dalja istraživanja, ali projekat je okončan samo zvanično, dok je nezvanično zakopan duboko u kanale ultratajnih operacija CIA-e, koja je javno pobijala sve optužbe ali je tajno nastavila da radi na projektu. Projekti Artičoke, Pandora i Čatering pokazivali su da je "psihoelektronika" dobila prioritet u tajnim operacijama. Godine 1993. objavljuje se da je ruska vlada dogovorila sa amerikancima transfer tehničkih informacija i opreme poznate pod imenom "akustična psihokorekcija". Rusi su tvrdili da ovaj uređaj podrazumeva transmisiju specifičnih komandi putem statike ili buke u ljudsku podsvest, bez ometanja drugih intelektualnih funkcija. Eksperti su pokazali da je demonstracija ove opreme pokazala "ohrabrujuće" rezultate posle izlaganja u trajanju manje od jedne minute i sposobnost da se po želji menja ponašanje subjekata. Među sličnim projektima nalazi se i projekat Uspavana Lepotica (Sleeping Beauty) čije je cilj istraživanje elektromagnetskog oružja za menjanje svesti koje bi moglo da se primeni na bojnom polju. Tu je i projekat "Monarh"koji je imao za cilj namerno izazivanje višestruke ličnosti kod potpuno normalnih ljudi. U julu 1996. procurila je informacija iz Ministrastva odbrane gde se potvrdilo da Pentagon tajno radi na razvoju moćnog elektromagnetskog generatora koji utiče na moždane talase čoveka.Doktor Emeri Horvat sa Harvarda, potvrdio je u vezi ovih generatora, da su ovi elektronski uređaji stvoreni sa ciljem da se "upadne u ljudski um i izazove kratak spoj sinapsi mozga, a u rukama vladinih tehničara mogu se iskoristiti za dezorijentaciju velike mase ljudi ili manipulaciju pojedincima da bi ih naterali na samodestruktivnu akciju". CIA, a ko bi drugi su bili daleko odmakli u svojim ogledima izgradnjom ekperimentalne klinike za kontrolu uma u Montrealu u Kanadi, zloglasni Alan Memorijal. Njom je upravljao ozloglašeni dr Evan Kameron kome je lekarsku diplomu dodelila fondacija Rokfeler (ništa bez Rokfelera). Osim ovog klinika se finansirala i iz Fondacije Geršikter, nazvana po dr Čarlsu Geršikteru, koji je bio poznat po testiranju preparata za potenciju na mentalno bolesnim i neizlečivim pacijentima, kao i po tome što je zračio majmune radarskim snopovima dok ne bi uginuli.Sve ovo je naravno bilo pod patronatom CIA-e. Danas se zna da ni jedan pacijent iz zloglasne Kameronove klinike nije izlečen u njegovoj radio telemetrijskoj laboratoriji, koja je bila improvizovana soba za mučenje, i smeštena u podrumu njegovog privatnog dvorca. Desna ruka dr Evana Kamerona bio je Leonard Rubinštajn, stručnjak za elektroniku i fanatični istraživač kontrole ljudskog uma na daljinu. On je tretirao telemetrijsku laboratoriju kao buduću osnovu širenja psihopolitičkog aparata, "koji će moći delovati na ljude bez otvaranja njihovih lobanja". Drugi važan saradnik dr Kamerona bio je dr Volter Friman, koji je bio poznat po tome što je u svojoj 20-godišnjoj praksi obavio oko 4000 lobotomija (otbaranja lobanje). Užasavajuće u celoj toj činjenici je da su to bili uglavnom pacijenti koji su patili samo od blagih oblika depresije ili paranoje. Posle svega ovoga dotični dr Volter Friman će čak postati uvaženi specijalista za ljudski mozak u San Francisku.Najužasniji deo laboratorije bila je takozvana "soba sa rešetkama". U nju bi na silu dovodili odabranog pacijenta, privezali ga za stolicu a na glava bi mu bila spojena sa brdom elektroda i raznih provodnika. Ako bi pacijent pružao otpor, ubrizgavan mu je poznati otrov Kurare. To bi kod njega izazvalo paralizu mišića i dijafragme a žrtva bi i dalje bila svesna svega. Nakačene elektrode i provodnici imali su
  • 42. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 41 zadatak da moždane talase pacijenta usmere i prenesu u susednu prijemnu sobu u kojoj se nalazila aparatura koja je imala za cilj različite manipulacije sa umom. Brisanje pacijentovog uma i memorije vršeno je ogromnim dozama LSD-a, neprekidnim snom u trajanju od 65 dana koji je izazivan barbituratskim preparatima i elktrošokovima koji su bili čak 75 puta jači nego dozvoljena doza. Zatim bi neprekidno 16 sati dnevno, pacijentu ponavljana snimljena poruka, kojom bi mu se programirao prazan um. Pacijenti koji su se neznajući šta se tamo dešava, obraćali za pomoć Alanovom Memorijalu, automatski su postajali zamorci i divljač za odstrel, tako da se niko od njih nije stigao požaliti dvaput. Doktor Evan Kmeron je uprkos svemu stravičnom što je radio uspeo da 1967.godine postane predsednik američko-kanadske psihijatrijske organizacije. Institut za naučni inženjering u Bostonu osnovan je 1956.godine i bio je takodje još jedan paravan CIA, navodno zadatak mu je bio da proučava radare.Ali 1962.godine institut je opremio laboratoriju za "životne nauke" kako bi proučavao efekte dejstva elektroda ugrađenih u mozak.Za naučnike CIA, od velike koristi bio je napredak hirurških metoda za implantaciju elektroda u mozak, sve sa ciljem da se izbriše subjektova memorija tokom priprema za "hipnotičku rekonstruktivnu operaciju". Još 1975. godine u javnost je dospela informacija da je Pentagon razvio metodu RHIC - radiohipnotičku intracerebralnu kontrolu. To je značilo da se izvesna mentalna stanja kod čoveka mogu izazvati bukvalno pritiskom na dugme.CIA je još od pedesetih godina finansirala nekoliko projekata koji su imali za cilj potpunu kontrolu ponašanja kako pojedinca tako i cele grupe ljudi. Tako je cilj jednog od gore pomenutih projekata, projekta "Artičoke" bio stvaranje ubica, ljudi koji su bili potpuno ispranog mozga, bez ikakvih emocija i savesti, oslobođenih svih moralnih načela, koji su imali zadatak ubijati po naređenju.Takve ubice upotrebljavale su se samo jednom.Po izvršenju zadatka ubica bi bio odmah likvidiran. Ima indicija da CIA uveliko eksperimentiše i sa celokupnom američkom populacijom tako što njenu pažnju i volju usmerava na određene proizvode na tržištu, ili odvraća ljude da razmišljaju o određenim pojavama u društvu. To je tek početak misaonog ropstva, jer upravljanje razumom i osećanjima, programiranje ljudskih reakcija, verovatno je najmonstruoznije dostignuće u celokupnoj istoriji čovečanstva. Elektromagnetsko dirigovanje racionalnim i emotivnim reakcijama je predmet naučnih ekperimenata još od 1952. godine, kada je CIA, prilikom raznih hirurških intervencija, počela sa implantacijama u mozak i zube sićušnih predajnika visoke i izuzetno niske frekvencije, da bi obezbedila sigurno praćenje ljudi, kao i kontrolu i programiranje njenih postupaka. Ovi eksperimenti bili su zasnovani na elektronskoj stimulaciji mozga.. Među deset različitih projekata ovog tipa ističe se MK-ULTRA iz 1953. godine, koji se sastoji u kombinaciji dejstva droga, sugestije, elektronike i elektrošokova, radi poništavanja pamćenja i usađivanja izmenjenih karakternih osobina. Uz pomoć elektromagnetskih talasa niske frekvencije sprovodi se od 1958. godine projekat ORION, koji razvija privrženost zaposlenih u službama obezbeđenja, time što se programiraju kao apsolutno pouzdani čuvari tajni ! Javno mnenje, odnosno generalno raspoloženje stanovništva, reguliše se tajnim programom CIA-e pod nazivom MK DELTA iz 1960. godine, koji izaziva umor, bezvoljnost, asocijalno ponašanje, pa čak i kriminalne ekscese. Kontrola i smirivanje mogućih masovnih javnih nereda i protesta postiže se dejstvom sistemaTRIDENT iz 1989. godine.Vrhunac je elektromagnetska rezonantna indukcija - masovna kontrola stanovništva pomoću projekta HAARP, koji po instrukcijama CIA-e
  • 43. Misterije, Neobjašnjivi Fenomeni – KNJIGA IV Strana 42 potencijalno menja genetski kod određenog broja ljudi i modifikuje njihovo javno ispoljavanje u dužem periodu. Sa svim ovim gore navedenim, uopšte nečudi da je još pre 40 godina predviđeno " više kontrolisano i usmeravano društvo", koje će takvim postati zahvaljujući tehnologiji. Društvom će upravljati elita snabdevena superiornim oružjem. Ova elita neće oklevati da postigne svoje političke ciljeve upotrebljavajući najmodernije tehnike za uticanje na javno ponašanje i držanje društva pod čvrstom pažnjom i kontrolom. Na ljudima je da odluče da li će im se odupreti. SADAŠNJOST - ČIPOVANJE LJUDI !!! U Otkrovenju Svetog Jovana piše: "I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili čelima njihovim; Da niko ne može ni kupiti ni prodati osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina." Ono što je nekada delovalo kao naučna fantastika iz romana Džordža Orvela "1984", sada je naša sadašnjost.RFID tehnologija (Radio Frekventna Identifikacija) se širi svetom kao epidemija.Sa njom je omogućeno da se prati sve što možete zamisliti, od običnih pošiljki, kompjutera pa do ljudi (to joj je i primarni cilj, mada tvorci nikada to neće priznati). Tvorci RFID-a naglašavaju da je broj izgubljenih prtljaga na aerodromima smanjen, ubrzan prolaz automobila kroz naplatne rampe, putnika koroz automatska vrata. Ovo lepo izgleda da iza sebe ne skriva mnogo opakije namere. Osnova RFID tehnologije je super mali mikročip, koji je samo nešto malo veči od zrna peska.To je pasivni uređaj koji ima jedinu funkciju da se svojim jedinstvenim kodom odazove kada ga aktiviraju puls ili radio talas.Može da ima univerzalini kod (kao bar kod) ili jedinstveni kod koji ga vezuje za određenu stvar (ili osobu).Čitač mu je ručni skener, vrata koja automatski očitavaju RFID čip kada neko prođe pored njih a mogu i da se očitavaju iz daljine bez vašeg znanja (neke nove platne kartice imaju ugrađene RFID čipove, pa Vi sad vidite koliko je Vaš račun tajan). Mnogi u svetu već smatraju RFID tehnologiju špijunskim čipovima koji služe da bi se kontrolisali svi aspekti ljudskog života.Još kada se RFID čip primeni na ljudima onda argumenti dobijaju svu svoju snagu. Vodeća kompanija u SAD koja se bavi ovom tehnologijom je VERIČIP, koja već iza sebe ima dugogodišnju tradiciju u proizvodnji čipova kojima se obeležavaju kućni ljubimci (šta je moglo bolje od testiranja prvo na kućnim ljubimcima).Čip se životinjama implantira u potkožno tkivo ramene lopatice psa.Svaki čip sadrži jedinstveni identifikacioni kod koji je unet u bazu podataka. Kada se pas izgubi, samo se ručnim skenerom učita kod implantiranog RFID čipa i očitaju se podaci o vlasniku psa. Kada je u pitanju čipovanje ljudi, VERIČIP ga smatra sasvim normalnom stvari i čak ga promoviše kao savršen oblik identifikacije ljudi. Po ovome, ljudi više ne bi morali da nose lične karte.U Veričipu se tvrdi da je to potpuno pouzdan sistem gde su kvarovi nemogući i koji je nemoguće ukrasti, falsifikovati, a pogotovo ga ne možete zaboraviti kod kuće.Verišip kao prve potencijalne korisnike vidi bolnice i predlaže da se čipovi usade pacijentima koji pate od hroničnih bolesti, da bi se pobošao njihov medicinski tretman.