Nastanak Sunčevog sistema

8,213 views

Published on

Published in: Technology, Business
0 Comments
3 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
8,213
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2,422
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
3
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Nastanak Sunčevog sistema

  1. 1. NASTANAK SUNČEVOG SISTEMA Međuzvezdana prašina – tamo gde je počeo život Milan Milošević Maj 2001, Niš
  2. 2. <ul><li>Aristotel (384 – 322. god. p.n.e)
  3. 3. Eratosten </li></ul>
  4. 4. <ul><li>Platon (427 – 347. god. p.n.e)
  5. 5. Ptolomej (90 – 168. god) </li></ul>
  6. 6. <ul><li>Nikola Kopernik (1473 – 1543. god)
  7. 7. Johan Kepler (1571 – 1630. god) </li></ul>
  8. 8. <ul><li>Galileo Galilej (1564 – 1642. god)
  9. 9. Isak Njutn (1642 – 1727. god) </li></ul>
  10. 10. Ovako je sve počelo…
  11. 11. Ovako je sve počelo…
  12. 12. Ovako je sve počelo…
  13. 13. Ovako je sve počelo…
  14. 14. Ovako je sve počelo…
  15. 15. Podela teorija <ul><li>najčešće prema početnim uslovima
  16. 16. prema odgovorima na pitanja: </li></ul><ul><ul><ul><ul><li>Da li su Sunce i planete nastali od istog međuzvezdanog materijala (tj. da li su kogenerički)?
  17. 17. Da li su planete nastale od međuzvezdanog ili zvezdanog materijala ? </li></ul></ul></ul></ul><ul><li>takođe podela na: </li></ul><ul><ul><ul><ul><li>hipoteze hladne magline
  18. 18. sudarne hipoteze
  19. 19. hipoteze vruće magline </li></ul></ul></ul></ul>
  20. 20. Opšte osobine Sunčevog sistema <ul><li>svaka planeta je relativno izolovana u prostoru
  21. 21. orbite planeta su skoro kružnice
  22. 22. orbite se nalaze u istoj ravni
  23. 23. smer rotacije planeta oko Sunca je isti kao smer rotacije Sunca oko svoje ose
  24. 24. planete rotiraju oko svoje ose u istom smeru kao i Sunce
  25. 25. sateliti rotiraju oko planeta u istom smeru u kojem planete rotiraju oko svoje ose
  26. 26. postoje velike razlike između planeta
  27. 27. asteroidi – stara tela, ne mogu se uvrstiti ni u unutrašnje ni spoljašnje planete, kao ni u njihove satelite
  28. 28. komete – prastara, ledena tela; najbrojnija u tzv. Ortovom oblaku </li></ul>
  29. 29. Hipoteze o nastanku planeta <ul><li>Laplasova teorija magline
  30. 30. Džinsova teorija
  31. 31. Vulfsonova teorija
  32. 32. Akreciona teorija
  33. 33. Alfvenova teorija </li></ul>
  34. 34. Faze u evoluciji Sunca <ul><li>gasni oblak
  35. 35. globula
  36. 36. protozvezda </li></ul>
  37. 37. <ul><li>Gasni oblak </li></ul><ul><li>pre 4,5 milijardi godina – prečnik 50 sv. god (40 miliona puta veći nego prečnik Sunčevog sistem
  38. 38. mala gustina – nekoliko hiljada atoma po cm 3
  39. 39. masa dovoljna za nastanak nekoliko zvezdanih sistema
  40. 40. temperatura – približna temperaturi međuzvezdanog gasa, oko 3 K
  41. 41. postojale dve mogućnosti – širenje ili skupljanje </li></ul>
  42. 42. 2. Globule <ul><li>posle nekoliko hiljada godina
  43. 43. mesta na kojima je slučajno došlo do grav. sažimanja
  44. 44. temperatura – sporo povećavala
  45. 45. oblak nije emitovao nikakvu svetlost
  46. 46. od jedne od globula nastalo Sunce, prečnik nekoliko hiljada puta veći od Sunčevog sistema </li></ul>Faza Vreme (god) Temp..u centru (K) Pov. temp. (K). Gustina (~est/m 3 ) Pre~nik (km) Objekat 1 2 x 10 6 10 10 10 9 10 14 me|uzvezdani gas 2 3 x 10 4 10 2 10 10 12 10 12 zvezdani oblak 3 10 5 10 4 100 10 18 10 10 globule 4 10 6 10 6 3000 10 24 10 8 protozvezda 5 10 7 5 x 10 6 4000 10 28 10 7 protozvezda 6 3 x 10 7 10 7 4500 10 31 2 x 10 6 zvezda 7 10 10 1,5 x 10 7 6000 10 32 1,5 x 10 6 stabilna zvezda
  47. 47. 3. Protozvezda <ul><li>za narednih 400.000 god. globule su se sabile na milioniti deo prvobitne zapremine, ali i dalje 4 puta veće od današnjeg Sunčevog sistema
  48. 48. u centru počelo da se stvara jezgro
  49. 49. počelo da emituje energiju – protozvezdani vetar
  50. 50. za nekoliko hiljada god. smanjila na prečmik orbite Marsa
  51. 51. povećanje temperature u centru na 56.000 K
  52. 52. emitovana crvenkasta svetlost – posledica gravitacionog sažimanja </li></ul>
  53. 53. 4. Sunce <ul><li>nastavilo sažimanje, rasla temeratura
  54. 54. počinje fuzija 1 H 2 u 2 He 3
  55. 55. usporeno sažimanje
  56. 56. teperatura sve više rasla
  57. 57. zvezda je rođena
  58. 58. oslobađa ogromna količina nuk. energije
  59. 59. promenljiva zvezda – varirali sjaj i akrtivnos (razvoj jezgra i konvektivne zone)
  60. 60. posle 30 miliona god – struktura se stabilizovala
  61. 61. trenutno polovina razdoblja
  62. 62. 5 milijardi tona H pretvara u He svake sekunde </li></ul>
  63. 63. Izgledalo je to otprilike ovako…
  64. 64. Izgledalo je to otprilike ovako…
  65. 65. Izgledalo je to otprilike ovako…
  66. 66. Izgledalo je to otprilike ovako…
  67. 67. Laplasova teorija magline <ul><li>teoriju zasnovanu na solarnoj maglini prvi predložio Emanuel Svedenborg (1734)
  68. 68. bolje obradio Imanuel Kant (1755) u delu “Opšta teorija prirode”
  69. 69. prva naučna Pijer Laplas 1796. god.
  70. 70. Sunce i planete nastali istovremeno u kolapsu međuzvezdanog gasa
  71. 71. dok se ovaj oblak zgušnjava iza njega su ostajali tzv Laplasovi prstenovi
  72. 72. planete su se obrazovale iz Laplasovih prstenova </li></ul>
  73. 73. <ul><li>rotacija planeta oko sopstvene ose – posledica različitih linijskih brzina čestica koje su je formirale
  74. 74. na isti način nastali i sateliti
  75. 75. komete – “gosti” Sunčevog sistema </li></ul><ul><li>Problemi ! ! ! </li></ul><ul><ul><li>moment impulsa – kao i sve druge monističke teorije predviđa da se moment impulsa raspoređuje proporcionalno masi; u stvarnosti suprotno: Sunce sa 99,86 % mase poseduje samo 0,5 % momenta impulsa
  76. 76. najveću kritiku uputio Džejms Maksvel 1875. god. – na osnovu Saturnovovih prstenova dolazi do zaključka da bi Laplasovi prstenovi morali da budu nekoliko stotina puta masivniji od planete
  77. 77. Edvard Roše 1854. god. – pokušaj da se prevaziđe problem momenta impulsa – formirana zvezda zarobila planetarni materijal => Džinsova hipoteza </li></ul></ul>
  78. 78. <ul><li>polazi o sudara Sunca i neke druge zvezde
  79. 79. zvezda mnogo veća od Sunca
  80. 80. zvezda dovela do “oticanja” materijala sa Sunca
  81. 81. sve se odigralo vrlo brzo, ali ostale trajne posledice
  82. 82. struja gasa obilika elipsoida (cigare)
  83. 83. iz srednjeg dela sutruje nastale najveće planete
  84. 84. sateliti – na isti način, uloga perturbujućeg tela = Sunce
  85. 85. Nedostatci: </li></ul><ul><ul><li>redak događaj
  86. 86. moment impulsa (objašnjen kao posledica spore rotacije Sunca) </li></ul></ul>Džinsova hipoteza
  87. 87. Vulfsonova hipoteza dovoljno velikoj udaljenosti od Sunca da bi se do prolaska kroz perihel otrgnuti materijal zgusnuo u protoplanete koje bi izdržale jače delovanje gravitacije Sunca <ul><li>u prvim modelima pretpostavljalo da je zvezda bila u stanju vrlo sporog sažimanja
  88. 88. tipovi interakcija: spore i brze </li></ul><ul><li>planete su nastale od materijala koji je Sunce otrglo sa druge zvezde
  89. 89. Vulfson (1964) – pre~nik protozvezde iznosio 14,7AJ, masa 0,15 masa Sunca
  90. 90. zaklju~eno: da bi nastale planete materijal zarobljabanje materijala mora da se odigra na </li></ul>
  91. 91. <ul><li>spore interakcije – rastojanje u perihelu između Sunca i protozvezde bilo 3 ili više puta veće od poluprečnika protozvezde
  92. 92. brze interakcije –rastojanje reda veličine prečnika protozvezde
  93. 93. terminologija proizilazi iz brzine protozvezde toko približavanja perihelu </li></ul><ul><li>spori susreti </li></ul><ul><ul><li>zvezda skoro da ne reaguje na poja~anje grav. polja
  94. 94. materijal napu{ta protozvezdu u blizini afela </li></ul></ul><ul><li>brzi susreti </li></ul><ul><ul><li>~e{}i u prirodi
  95. 95. materijal napu{ta zvezdu blizu perihela
  96. 96. rastojanje u afelu ve}e nego u slu~aju sporih susreta
  97. 97. vi{e vremena da od filamenata nastanu planete </li></ul></ul><ul><li>prva hipoteza iz 1964. – sporog tipa
  98. 98. protozvezda pre~nika 16,7 AJ, mase 0,25 S O i stope kolapsa 0,042 AJ/god.
  99. 99. pribli`ava se Suncu po skoro paraboli~noj orbiti sa perihelom od 20,7 AJ </li></ul>
  100. 100. Akreciona hipoteza <ul><li>Sunčevi “sateliti” postepeno nastajali od hladnih, čvrstih čestica koje su se sudarale i sjedinjavale
  101. 101. Od mikroskopskih zrna prašine, preko slučjanih sudara, do asteroida i planeta – 250 miliona g.
  102. 102. međuzvezdani materijal – metali, karbonati, hidrogenkaroboanti, silikati, NH 3 , H 2 S, HCN, CO, itd
  103. 103. Sol. maglina – pre 6-7 milijardi g.
  104. 104. Dinamički kolaps – gravitaciono sažimanje i “ravnanje” diska
  105. 105. Hemijske r-je u gasu – nastaju složeniji molekilu
  106. 106. Zrnca prašine su počela da se sudaraju </li></ul>
  107. 107. <ul><li>“ zrnca” sjedinjavala i postajala veća
  108. 108. Pripajali im se i neki novoformirani molekuli
  109. 109. Za 250 miliona god – nastali objekti veličine 10 – 50 km – planetezimali (neke teorije 1000 km)
  110. 110. Sudari – brzi i spori (i danas u “brzim” sudarima u asteroidnom pojasu nastaju meteoridi
  111. 111. Potvrda – asteroidi Kastalia i Tautatis (prestao rast, možda nastali kasnije) </li></ul>
  112. 112. <ul><li>Protoplanete = planetezimale veće od 250 km u prečniku
  113. 113. Kruže oko pra-sunca, svojom grav. privlače sitnije planetezimale
  114. 114. Veća masa => jača gravitacija
  115. 115. “ gravitaciono čišćenje” – proces rasta </li></ul>
  116. 116. <ul><li>priliv materije na protoplanetu bivao je sve intenzivniji
  117. 117. energija oslobođena pri udarima topila površinu planete do dubine od nekoliko kilometara
  118. 118. u unutrašnjosti – raspad “zarobljenih” radioaktivnih elemenata (A l26 , I 129 , Pu 244 ) – topljenje
  119. 119. protoplanete bile u potpunosti otopljene => gravitaciono razdvajanje elemenata, oblik sferoida </li></ul><ul><li>manja tela – nisu bila otopljena, razli~iti oblici
  120. 120. kona~na veli~ina planeta kad su privukla sva okolna manja tela, ili kad su ona zauzela stabilne orbite oko Sunca
  121. 121. mala tela = asteroidi </li></ul>
  122. 122. <ul><li>površina planete počela da se hladi i očvršćava
  123. 123. svi sledeći sudari ostavljali trajne “ožiljke” na površini planeta Zemljinog tipa
  124. 124. ovaj proces počeo pre oko 4,6 milijardi god. </li></ul>
  125. 125. <ul><li>Dalje hladjenje planeta dovodilo do pucanja kore
  126. 126. kroz pukotine lava izlazila napolje
  127. 127. tzv. “mora” na Mesecu, drugim satelitima i Merkuru – ravnice ispunjene lavom
  128. 128. bombardovanje planeta okončano pre oko 3,5 milijardi god. </li></ul>
  129. 129. <ul><li>pre 4 milijarde godina: intenzitet bombardovanja meteorita se smanjio a kora očvrsnula
  130. 130. pre 3 milijarde godina: lava se probila na površinu, ispunila ravnice , nastala su mora
  131. 131. Mesec danas </li></ul>
  132. 132. Ali, dogodilo se i ovo...
  133. 133. <ul><li>tela manja od 250 km u prečniku – nije bilo gravitacionog čišćenja, ali ako su bila veća od 50 km – topljenje unutrašnjih slojeva => slojevito izdvajanje elemenata
  134. 134. Sunce postajalo sve manje i toplije
  135. 135. pre 5 milijardi godina veliko kao orbita Plutona, planete nisu postojale
  136. 136. temperatura rasla – pritisak zračenja i solarni vetar oduvali lakše gasove (H 2 i He) ka spoljnjim delovima, zbog toga “manjak” tih elemenata kod unutrašnjih planeta
  137. 137. Planete Jupiterovog tipa – daleko, zadržale ove elemente </li></ul>
  138. 138. <ul><li>u spoljnjim delovima – temp. niže, ostalo mnogo više “isparljivih” elemenata (H 2 O, CO 2 ) u zaleđenom stanju, vremenom dospeli na površinu satelita velikih planeta
  139. 139. Komete – nastale akrecijom u najudaljenijim oblastima, sastavljene od velike količine leda
  140. 140. nalaze na dva mesta: Ortov oblak (50.000 AU), Kuiperov pojas (iza Plutona do neke daljine manje od 50.000 AU) </li></ul>
  141. 141. Alfvenova teorija <ul><li>jedna od najmlađih teorija; dosta razlikuje od ostalih
  142. 142. elektromagnetne sile – presudna uloga u nastanku Sunčevog sistema
  143. 143. nastajanje međuzvezdanih oblaka pod dejstvom el. mag sila – pinč-efekat
  144. 144. u međuzvezdanom obalku dolazi i do hemijske diferencijacije
  145. 145. vlaknasta struktura međuzvezdanih oblaka
  146. 146. protozvezde takođe nastaju gravitacionim kolapsom
  147. 147. kod oblaka male mase (red veličine jedne solarne mase) može doći do kolapsa </li></ul>
  148. 148. <ul><li>dva efekta utiču na smanjenje gustine oblaka </li></ul><ul><ul><li>efekat el. mag. sužavanja – gustina oblaka raste sve dok ne postane dovoljna da može da dođe do gravitacionog kolapsa
  149. 149. javlja u oblacima gasovite plazme. Ako gas sadrži čestice dovoljno velike da na njihovo kretanje ne utiču el. mag. sile onda te čestice usled akrecije obrazuju loptastu masu dovoljno veliku da izazove gravitacioni kolaps oblaka </li></ul></ul><ul><li>kako je struja u oblaku kosmičke plazme višesmerna on se razbija na više manjih oblaka </li></ul>
  150. 150. <ul><li>iz ovih oblaka kasnije nastaju protozvezde (istim mehanizmom koji deluje prilikom akrecije planetezimala u planete)
  151. 151. u oblaku se javljaju centri kondenzacije – gravitacioni potencijal ima nekoliko maksimuma
  152. 152. između protozvezde i ostatka oblaka nastaje praznina
  153. 153. dva opšta modela za obrazovanje planeta i satelita </li></ul><ul><ul><li>magnetohidrodinamički model
  154. 154. model Laplasa </li></ul></ul><ul><li>u Alfvenovoj teoriji karakterističan proces nastanka planetezimala – u tom procesu presudnu ulogu igraju kosmička plazma i el. mag. delovanja; planete nastaju akrecijom planetezimala </li></ul>
  155. 155. [ta je bilo sa Zemljom i Mesecom ? <ul><li>u kratkom vremenskom intervalu Zemlja sakupila većinu materijala, bila je u potpuno otopljenom stanju
  156. 156. teži elementi (Fe) tonuli ka centru, lakši (silikati i oksidi) peli ka površini – omotač jezgra, najlakši – formirali koru
  157. 157. pre 4 – 4,5 milijardi god – Zemlja se hladila, velika vulkanska aktivnost; atmosfera (CO 2 , CO, N 2 , vodena para, H 2 S, H 2 )
  158. 158. hlađenje planete => kondenzovanje i nastanak okeana
  159. 159. pre misija “Apolo” tri hipoteze o nastanku Meseca: </li></ul>1. teorija fisije 2. teorija zarobljavanja 3. koakreciona teorija <ul><li>kasnije – teorija sudara </li></ul>
  160. 160. Nastanak kometa <ul><li>1950. god, Jan Ort - hipotez e o postojanju ogromnog oblaka oko Sunca koji je sačinjen od kometa
  161. 161. najveća koncentracija – 50.000 AU (tj. 0,8 sv. god ili 1/5 rastojanja do najbliže zvezde)
  162. 162. Kuiperov pojas – mesto gde se nalaze kratkoperiodične komete </li></ul>
  163. 163. <ul><li>velika većina kometa u ovom oblaku, nikad ne približava Suncu
  164. 164. gravitacioni uticaj Susednih zvezda – neke komete napuštaju oblak, tek poneka priđe dovoljno blizu da bi bila vidljiva
  165. 165. statistička procena – oko 100 milijardi kometa, ukupna masa nešto malo veća od mase jedne prosečne planete (npr. Uran) </li></ul>
  166. 166. Teorije o nastanku kometa <ul><li>Raspad Featona
  167. 167. Kosmogonija i komete
  168. 168. Alfvenova hipoteza
  169. 169. Međuzvezdano poreklo </li></ul>
  170. 170. Raspad Featona <ul><li>Ort smatrao da je oblak posta raspadom hipotetičke planete Featon (sin boga Sunca Helija)
  171. 171. planeta nalazila između Marsa i Jupitera
  172. 172. vidljiv ostatak – asteroidni pojas
  173. 173. od prvih dana mnogo protivnika, potpuno napuštena
  174. 174. najveći problem – uzrok eksplozije; možda se Featon našao suviše blizu Jupiteru, usled jakog plimskog dejstva pregrejao, zatim raspao
  175. 175. savremenije tumačenje – 90 puta masivniji od Zemlje; n ajveći deo u obliku asteroida, jezgra kometa ili meteorida, napustio Sunčev sistem ; deo zadržao na periferiji kao Ortov oblak ; hiljaditi deo mase ostao je na staroj putanj i
  176. 176. u prilog teoriji – u asteroidnom pojasu kratkoperiodične komete </li></ul>
  177. 177. Kosmogonija i komete <ul><li>najšire prihvaćena teorija – komete nastale kad i Sunčev sistem
  178. 178. sastavljene od najstarijeg materijala, vrlo malo izmenjen u proteklih 4,5 milijardi godina
  179. 179. mala tela – ostatci roja tela od koga su formirane planete
  180. 180. asteroidi – kamenita tela unutrašnje, komete – ledena tela spoljašnje zone
  181. 181. nekoliko hipoteza
  182. 182. “ kometna zgušnjenja” - od njih nastale komete, asteroidi i planete – sličnost u hemijskom sastavu sa međuzvezdanim maglinama
  183. 183. mehanizam nastanka isti kao i nastanak protozvezda
  184. 184. tvrde da je verovatnoća nastanka velikih planeta direktnim zgušnjavanjem mnogo manja od verovatnoće njihovog nastanka u sudarima prvobitnih “kometnih zgušnjenja” </li></ul>
  185. 185. <ul><li>druga vrsta hipoteza:
  186. 186. nastale na rastojanju 10–1000 AU
  187. 187. izbačene u sferu na 50.000 AU
  188. 188. izbacivanje – grav. velikih planeta
  189. 189. manji deo izbačenog materijala ostajao na periferiji
  190. 190. najveći deo mase izbacio Jupiter, kometni oblak najviše Neptun i Uran
  191. 191. po proceni Ortov oblak – 3 puta veća masa od Zemlje </li></ul><ul><li>nedostatak – ve}ina izba~enih tela napu{ta Sun~ev sistem, izba~eno isuvi{e mnogo materijala
  192. 192. savremeno tuma~enje – komete nastale tamo gde su i sad; nastale od fragmenata solarne magline koji nisu bili uklju~eni u sa`imanje i nastanak planeta
  193. 193. ne postoji razlika izme|u planetezimala i kometnih zgu{njenja </li></ul>
  194. 194. Alfvenova hipoteza <ul><li>početkom 70-ih godina – prilično nestandardne hipoteze
  195. 195. meteorski rojevi – materijal koji kometa gubi
  196. 196. analogija pojava u plazmi i međuplanetarnom prostoru
  197. 197. nova hipoteza o nastanku kometa i meteorskih potoka
  198. 198. analogija između meteorskog toka u promenljivom grav. polju i snopa elektrona u promenljivom el. polju
  199. 199. snop teži grupisanju, gustina u pojedinim delovima poraste za mnogo redova veličine
  200. 200. komete – kondenzacije u meteorskom potoku
  201. 201. više principijalni nego konkretan značaj
  202. 202. deovanje ovih mehanizama sigurno postoji i imaju značajnu ulogu, ali dovoljno podataka o tome da se komete ne formiraju na ovakav način </li></ul>
  203. 203. Teorije o međuzvezdanom poreklu <ul><li>prve hipoteze Keplera, Heršla i Laplasa
  204. 204. savremene osnove Litlton 1948. god.
  205. 205. uvođenje Ortovog oblaka – veštačka tvorevina, ne prihvataju dokaze o njegovom postojanju
  206. 206. bazira na prolasku Sunca kroz homogen međuzvezdani oblak
  207. 207. čestice oblaka opisuju hiperbole oko Sunca
  208. 208. hiperbole se presecaju duž linije paralelne vektoru brzine Sunca
  209. 209. duž te linije – akrecija koja dovodi do nastanka kometa
  210. 210. usled neelastičnih sudara čestice gube deo energije, hiperboličko kretanje pretvara u paraboličko ili eliptično
  211. 211. ovakva akrecija bi morala da se dogodi, ali ne zna se da li komete tako nastaju; komete gušće nego što teorija predviđa </li></ul>
  212. 212. <ul><li>Poslednjih godina – zahvatanje “gotovih” kometa
  213. 213. po nekim hipotezama – veliki broj kometolikih tela u međuzvezdanom prostoru
  214. 214. kreću se duž galaktocentričnih orbita (slično zvezdama)
  215. 215. sfera delovanja Sunca – 60.000 AU, postaju zarobljene
  216. 216. po teoriji verovatnoće – najviše na velikim udaljenostima
  217. 217. hiperbolične orbite – uvek daleko od Sunca; neke – eliptične orbite – mogu da postanu vidljive ako su im putanje izdužene
  218. 218. jedan susret Sunca sa gasnim oblakom – privremeno zahvata 10 15 kometa, na nekoliko miliona godina
  219. 219. više uzastopnih susreta – kvazi-ravnotežni oblak sa 10 11 kometa
  220. 220. Ortov oblak – nije samo hipotetički, prirodna posledica </li></ul>
  221. 221. Kako smo mi dospeli ovde ?
  222. 222. [ta nas dalje čeka ?
  223. 223. 1. Crveni džin <ul><li>za 5 milijardi g. - “treće doba”
  224. 224. helijum gomila u centru
  225. 225. nakon 9 milijardi god - 10% H iz jezgra biće prevedeno u helijum, fuzija će prestati
  226. 226. narušavanje ravnoteže
  227. 227. fuzija počinje u sloju oko jezgra
  228. 228. toplotna energija – Sunce počinje da raste, površina hladi, postaje crvena
  229. 229. temp. na površini 3.000 K
  230. 230. širenje nastavlja nekoliko stotina miliona godina </li></ul><ul><li>proguta}e Merkur, temp. na Veneri i Zemlji – ogromne
  231. 231. fuzija – ista situacija kao u jezgru, jo{ vi{e He nagomilanog u jezgru
  232. 232. ve}e usijanje i pove}anje mase jezgra </li></ul>
  233. 233. <ul><li>fuzija He i C u jezgru, sve veća ekspanzija
  234. 234. jezgro spro predaje toplotu, postaje nestabilno
  235. 235. za samo nekoliko sati – suviše vrelo, eksplodira, spoljni slojevi apsorbuju eksploziju
  236. 236. inertno jezgro, fuzija u omotaču </li></ul>
  237. 237. <ul><li>proces širenja i sažimanja – nekoliko puta
  238. 238. svako širenje – hlađenje, usporavanje termonuklearnih r-ja
  239. 239. smanjenje proizvodnje energije – zvezda se sažima
  240. 240. povećanje temperature, ponovno paljenje “unutrašnje vatre”, ponovna ekspanzija </li></ul>
  241. 241. LIVE from the Earth... No Comment !
  242. 242. <ul><li>hiljade godina između termalnih pulseva
  243. 243. pulsevi postaju suviše snažni
  244. 244. spoljni slojevi odvajaju od izgorelog jezgra, odlaze
  245. 245. umiruća zvezda “smrša” za ¼ do ½ svoje ukupne mase
  246. 246. nastaje planetarna maglina
  247. 247. narednih 50.000 godna </li></ul>
  248. 248. <ul><li>hiljade godina između termalnih pulseva
  249. 249. pulsevi postaju suviše snažni
  250. 250. spoljni slojevi odvajaju od izgorelog jezgra, odlaze
  251. 251. umiruća zvezda “smrša” za ¼ do ½ svoje ukupne mase
  252. 252. nastaje planetarna maglina
  253. 253. narednih 50.000 godna </li></ul>
  254. 254. 2. Beli patuljak <ul><li>jezgro se sažima i hladi
  255. 255. ne postoji mogućnost fuzije, o daljoj sudbini odlučuje samo gravitacija
  256. 256. atomi toliko zbijeni da se elektroni otkidaju od jezgra
  257. 257. jezgra “plove” u moru elektrona
  258. 258. Sunce dostiže veličinu Zemlje
  259. 259. pritisak elektrona će zaustaviti dalju kontrakciju
  260. 260. svaka dalja kontrakcija => dva elektrona isto mesto
  261. 261. ogromna gustina (1 cm 3 = 60 tona), temperatura 100.000 K
  262. 262. površinski slojevi se postepeno hlade kako se telo skuplja, kada bude bilo veličine Zemlje, temp. 40.000 – 50.000 K
  263. 263. plavičasto-bela svetlost </li></ul>
  264. 264. 3. Crni patuljak <ul><li>posle plavičasto bele, žuta a kasnije crvena svetlost
  265. 265. dostiže temperaturu okolog međuzvezdanog prostora
  266. 266. bogat ugljenikom i kiseonikom
  267. 267. nastaviće da kruži oko centa galaksije </li></ul>
  268. 268. Da li smo stigli do kraja ... Da li kraj uopšte postoji ?
  269. 269. “ Istorija Sunčevog sistema mora biti ponovo napisana na osnovu podataka sa lica mesta” Hanes Alfven

×