1. NASTANAK SUNČEVOG SISTEMA Međuzvezdana prašina – tamo gde je počeo život Milan Milošević Maj 2001, Niš

3. Eratosten

5. Ptolomej (90 – 168. god)

7. Johan Kepler (1571 – 1630. god)

9. Isak Njutn (1642 – 1727. god)

10. Ovako je sve počelo…

11. Ovako je sve počelo…

12. Ovako je sve počelo…

13. Ovako je sve počelo…

14. Ovako je sve počelo…

18. sudarne hipoteze

19. hipoteze vruće magline

21. orbite planeta su skoro kružnice

22. orbite se nalaze u istoj ravni

23. smer rotacije planeta oko Sunca je isti kao smer rotacije Sunca oko svoje ose

24. planete rotiraju oko svoje ose u istom smeru kao i Sunce

25. sateliti rotiraju oko planeta u istom smeru u kojem planete rotiraju oko svoje ose

26. postoje velike razlike između planeta

27. asteroidi – stara tela, ne mogu se uvrstiti ni u unutrašnje ni spoljašnje planete, kao ni u njihove satelite

28. komete – prastara, ledena tela; najbrojnija u tzv. Ortovom oblaku

30. Džinsova teorija

31. Vulfsonova teorija

32. Akreciona teorija

33. Alfvenova teorija

35. globula

36. protozvezda

38. mala gustina – nekoliko hiljada atoma po cm 3

39. masa dovoljna za nastanak nekoliko zvezdanih sistema

40. temperatura – približna temperaturi međuzvezdanog gasa, oko 3 K

41. postojale dve mogućnosti – širenje ili skupljanje

43. mesta na kojima je slučajno došlo do grav. sažimanja

44. temperatura – sporo povećavala

45. oblak nije emitovao nikakvu svetlost

46. od jedne od globula nastalo Sunce, prečnik nekoliko hiljada puta veći od Sunčevog sistema Faza Vreme (god) Temp..u centru (K) Pov. temp. (K). Gustina (~est/m 3 ) Pre~nik (km) Objekat 1 2 x 10 6 10 10 10 9 10 14 me|uzvezdani gas 2 3 x 10 4 10 2 10 10 12 10 12 zvezdani oblak 3 10 5 10 4 100 10 18 10 10 globule 4 10 6 10 6 3000 10 24 10 8 protozvezda 5 10 7 5 x 10 6 4000 10 28 10 7 protozvezda 6 3 x 10 7 10 7 4500 10 31 2 x 10 6 zvezda 7 10 10 1,5 x 10 7 6000 10 32 1,5 x 10 6 stabilna zvezda

48. u centru počelo da se stvara jezgro

49. počelo da emituje energiju – protozvezdani vetar

50. za nekoliko hiljada god. smanjila na prečmik orbite Marsa

51. povećanje temperature u centru na 56.000 K

52. emitovana crvenkasta svetlost – posledica gravitacionog sažimanja

54. počinje fuzija 1 H 2 u 2 He 3

55. usporeno sažimanje

56. teperatura sve više rasla

57. zvezda je rođena

58. oslobađa ogromna količina nuk. energije

59. promenljiva zvezda – varirali sjaj i akrtivnos (razvoj jezgra i konvektivne zone)

60. posle 30 miliona god – struktura se stabilizovala

61. trenutno polovina razdoblja

62. 5 milijardi tona H pretvara u He svake sekunde

63. Izgledalo je to otprilike ovako…

64. Izgledalo je to otprilike ovako…

65. Izgledalo je to otprilike ovako…

66. Izgledalo je to otprilike ovako…

68. bolje obradio Imanuel Kant (1755) u delu “Opšta teorija prirode”

69. prva naučna Pijer Laplas 1796. god.

70. Sunce i planete nastali istovremeno u kolapsu međuzvezdanog gasa

71. dok se ovaj oblak zgušnjava iza njega su ostajali tzv Laplasovi prstenovi

72. planete su se obrazovale iz Laplasovih prstenova

74. na isti način nastali i sateliti

76. najveću kritiku uputio Džejms Maksvel 1875. god. – na osnovu Saturnovovih prstenova dolazi do zaključka da bi Laplasovi prstenovi morali da budu nekoliko stotina puta masivniji od planete

77. Edvard Roše 1854. god. – pokušaj da se prevaziđe problem momenta impulsa – formirana zvezda zarobila planetarni materijal => Džinsova hipoteza

79. zvezda mnogo veća od Sunca

80. zvezda dovela do “oticanja” materijala sa Sunca

81. sve se odigralo vrlo brzo, ali ostale trajne posledice

82. struja gasa obilika elipsoida (cigare)

83. iz srednjeg dela sutruje nastale najveće planete

84. sateliti – na isti način, uloga perturbujućeg tela = Sunce

86. moment impulsa (objašnjen kao posledica spore rotacije Sunca) Džinsova hipoteza

89. Vulfson (1964) – pre~nik protozvezde iznosio 14,7AJ, masa 0,15 masa Sunca

90. zaklju~eno: da bi nastale planete materijal zarobljabanje materijala mora da se odigra na

92. brze interakcije –rastojanje reda veličine prečnika protozvezde

95. materijal napu{ta zvezdu blizu perihela

96. rastojanje u afelu ve}e nego u slu~aju sporih susreta

98. protozvezda pre~nika 16,7 AJ, mase 0,25 S O i stope kolapsa 0,042 AJ/god.

99. pribli`ava se Suncu po skoro paraboli~noj orbiti sa perihelom od 20,7 AJ

101. Od mikroskopskih zrna prašine, preko slučjanih sudara, do asteroida i planeta – 250 miliona g.

102. međuzvezdani materijal – metali, karbonati, hidrogenkaroboanti, silikati, NH 3 , H 2 S, HCN, CO, itd

103. Sol. maglina – pre 6-7 milijardi g.

104. Dinamički kolaps – gravitaciono sažimanje i “ravnanje” diska

105. Hemijske r-je u gasu – nastaju složeniji molekilu

106. Zrnca prašine su počela da se sudaraju

108. Pripajali im se i neki novoformirani molekuli

109. Za 250 miliona god – nastali objekti veličine 10 – 50 km – planetezimali (neke teorije 1000 km)

110. Sudari – brzi i spori (i danas u “brzim” sudarima u asteroidnom pojasu nastaju meteoridi

111. Potvrda – asteroidi Kastalia i Tautatis (prestao rast, možda nastali kasnije)

113. Kruže oko pra-sunca, svojom grav. privlače sitnije planetezimale

114. Veća masa => jača gravitacija

115. “ gravitaciono čišćenje” – proces rasta

117. energija oslobođena pri udarima topila površinu planete do dubine od nekoliko kilometara

118. u unutrašnjosti – raspad “zarobljenih” radioaktivnih elemenata (A l26 , I 129 , Pu 244 ) – topljenje

120. kona~na veli~ina planeta kad su privukla sva okolna manja tela, ili kad su ona zauzela stabilne orbite oko Sunca

121. mala tela = asteroidi

123. svi sledeći sudari ostavljali trajne “ožiljke” na površini planeta Zemljinog tipa

124. ovaj proces počeo pre oko 4,6 milijardi god.

126. kroz pukotine lava izlazila napolje

127. tzv. “mora” na Mesecu, drugim satelitima i Merkuru – ravnice ispunjene lavom

128. bombardovanje planeta okončano pre oko 3,5 milijardi god.

130. pre 3 milijarde godina: lava se probila na površinu, ispunila ravnice , nastala su mora

131. Mesec danas

132. Ali, dogodilo se i ovo...

134. Sunce postajalo sve manje i toplije

135. pre 5 milijardi godina veliko kao orbita Plutona, planete nisu postojale

136. temperatura rasla – pritisak zračenja i solarni vetar oduvali lakše gasove (H 2 i He) ka spoljnjim delovima, zbog toga “manjak” tih elemenata kod unutrašnjih planeta

137. Planete Jupiterovog tipa – daleko, zadržale ove elemente

139. Komete – nastale akrecijom u najudaljenijim oblastima, sastavljene od velike količine leda

140. nalaze na dva mesta: Ortov oblak (50.000 AU), Kuiperov pojas (iza Plutona do neke daljine manje od 50.000 AU)

142. elektromagnetne sile – presudna uloga u nastanku Sunčevog sistema

143. nastajanje međuzvezdanih oblaka pod dejstvom el. mag sila – pinč-efekat

144. u međuzvezdanom obalku dolazi i do hemijske diferencijacije

145. vlaknasta struktura međuzvezdanih oblaka

146. protozvezde takođe nastaju gravitacionim kolapsom

147. kod oblaka male mase (red veličine jedne solarne mase) može doći do kolapsa

151. u oblaku se javljaju centri kondenzacije – gravitacioni potencijal ima nekoliko maksimuma

152. između protozvezde i ostatka oblaka nastaje praznina

156. teži elementi (Fe) tonuli ka centru, lakši (silikati i oksidi) peli ka površini – omotač jezgra, najlakši – formirali koru

157. pre 4 – 4,5 milijardi god – Zemlja se hladila, velika vulkanska aktivnost; atmosfera (CO 2 , CO, N 2 , vodena para, H 2 S, H 2 )

158. hlađenje planete => kondenzovanje i nastanak okeana

161. najveća koncentracija – 50.000 AU (tj. 0,8 sv. god ili 1/5 rastojanja do najbliže zvezde)

162. Kuiperov pojas – mesto gde se nalaze kratkoperiodične komete

164. gravitacioni uticaj Susednih zvezda – neke komete napuštaju oblak, tek poneka priđe dovoljno blizu da bi bila vidljiva

165. statistička procena – oko 100 milijardi kometa, ukupna masa nešto malo veća od mase jedne prosečne planete (npr. Uran)

167. Kosmogonija i komete

168. Alfvenova hipoteza

169. Međuzvezdano poreklo

171. planeta nalazila između Marsa i Jupitera

172. vidljiv ostatak – asteroidni pojas

173. od prvih dana mnogo protivnika, potpuno napuštena

174. najveći problem – uzrok eksplozije; možda se Featon našao suviše blizu Jupiteru, usled jakog plimskog dejstva pregrejao, zatim raspao

175. savremenije tumačenje – 90 puta masivniji od Zemlje; n ajveći deo u obliku asteroida, jezgra kometa ili meteorida, napustio Sunčev sistem ; deo zadržao na periferiji kao Ortov oblak ; hiljaditi deo mase ostao je na staroj putanj i

176. u prilog teoriji – u asteroidnom pojasu kratkoperiodične komete

178. sastavljene od najstarijeg materijala, vrlo malo izmenjen u proteklih 4,5 milijardi godina

179. mala tela – ostatci roja tela od koga su formirane planete

180. asteroidi – kamenita tela unutrašnje, komete – ledena tela spoljašnje zone

181. nekoliko hipoteza

182. “ kometna zgušnjenja” - od njih nastale komete, asteroidi i planete – sličnost u hemijskom sastavu sa međuzvezdanim maglinama

183. mehanizam nastanka isti kao i nastanak protozvezda

184. tvrde da je verovatnoća nastanka velikih planeta direktnim zgušnjavanjem mnogo manja od verovatnoće njihovog nastanka u sudarima prvobitnih “kometnih zgušnjenja”

186. nastale na rastojanju 10–1000 AU

187. izbačene u sferu na 50.000 AU

188. izbacivanje – grav. velikih planeta

189. manji deo izbačenog materijala ostajao na periferiji

190. najveći deo mase izbacio Jupiter, kometni oblak najviše Neptun i Uran

192. savremeno tuma~enje – komete nastale tamo gde su i sad; nastale od fragmenata solarne magline koji nisu bili uklju~eni u sa`imanje i nastanak planeta

193. ne postoji razlika izme|u planetezimala i kometnih zgu{njenja

195. meteorski rojevi – materijal koji kometa gubi

196. analogija pojava u plazmi i međuplanetarnom prostoru

197. nova hipoteza o nastanku kometa i meteorskih potoka

198. analogija između meteorskog toka u promenljivom grav. polju i snopa elektrona u promenljivom el. polju

199. snop teži grupisanju, gustina u pojedinim delovima poraste za mnogo redova veličine

200. komete – kondenzacije u meteorskom potoku

201. više principijalni nego konkretan značaj

202. deovanje ovih mehanizama sigurno postoji i imaju značajnu ulogu, ali dovoljno podataka o tome da se komete ne formiraju na ovakav način

204. savremene osnove Litlton 1948. god.

205. uvođenje Ortovog oblaka – veštačka tvorevina, ne prihvataju dokaze o njegovom postojanju

206. bazira na prolasku Sunca kroz homogen međuzvezdani oblak

207. čestice oblaka opisuju hiperbole oko Sunca

208. hiperbole se presecaju duž linije paralelne vektoru brzine Sunca

209. duž te linije – akrecija koja dovodi do nastanka kometa

210. usled neelastičnih sudara čestice gube deo energije, hiperboličko kretanje pretvara u paraboličko ili eliptično

211. ovakva akrecija bi morala da se dogodi, ali ne zna se da li komete tako nastaju; komete gušće nego što teorija predviđa

213. po nekim hipotezama – veliki broj kometolikih tela u međuzvezdanom prostoru

214. kreću se duž galaktocentričnih orbita (slično zvezdama)

215. sfera delovanja Sunca – 60.000 AU, postaju zarobljene

216. po teoriji verovatnoće – najviše na velikim udaljenostima

217. hiperbolične orbite – uvek daleko od Sunca; neke – eliptične orbite – mogu da postanu vidljive ako su im putanje izdužene

218. jedan susret Sunca sa gasnim oblakom – privremeno zahvata 10 15 kometa, na nekoliko miliona godina

219. više uzastopnih susreta – kvazi-ravnotežni oblak sa 10 11 kometa

220. Ortov oblak – nije samo hipotetički, prirodna posledica

221. Kako smo mi dospeli ovde ?

222. [ta nas dalje čeka ?

224. helijum gomila u centru

225. nakon 9 milijardi god - 10% H iz jezgra biće prevedeno u helijum, fuzija će prestati

226. narušavanje ravnoteže

227. fuzija počinje u sloju oko jezgra

228. toplotna energija – Sunce počinje da raste, površina hladi, postaje crvena

229. temp. na površini 3.000 K

231. fuzija – ista situacija kao u jezgru, jo{ vi{e He nagomilanog u jezgru

232. ve}e usijanje i pove}anje mase jezgra

234. jezgro spro predaje toplotu, postaje nestabilno

235. za samo nekoliko sati – suviše vrelo, eksplodira, spoljni slojevi apsorbuju eksploziju

236. inertno jezgro, fuzija u omotaču

238. svako širenje – hlađenje, usporavanje termonuklearnih r-ja

239. smanjenje proizvodnje energije – zvezda se sažima

240. povećanje temperature, ponovno paljenje “unutrašnje vatre”, ponovna ekspanzija

241. LIVE from the Earth... No Comment !

243. pulsevi postaju suviše snažni

244. spoljni slojevi odvajaju od izgorelog jezgra, odlaze

245. umiruća zvezda “smrša” za ¼ do ½ svoje ukupne mase

246. nastaje planetarna maglina

247. narednih 50.000 godna

249. pulsevi postaju suviše snažni

250. spoljni slojevi odvajaju od izgorelog jezgra, odlaze

251. umiruća zvezda “smrša” za ¼ do ½ svoje ukupne mase

252. nastaje planetarna maglina

253. narednih 50.000 godna

255. ne postoji mogućnost fuzije, o daljoj sudbini odlučuje samo gravitacija

256. atomi toliko zbijeni da se elektroni otkidaju od jezgra

257. jezgra “plove” u moru elektrona

258. Sunce dostiže veličinu Zemlje

259. pritisak elektrona će zaustaviti dalju kontrakciju

260. svaka dalja kontrakcija => dva elektrona isto mesto

261. ogromna gustina (1 cm 3 = 60 tona), temperatura 100.000 K

262. površinski slojevi se postepeno hlade kako se telo skuplja, kada bude bilo veličine Zemlje, temp. 40.000 – 50.000 K

263. plavičasto-bela svetlost

265. dostiže temperaturu okolog međuzvezdanog prostora

266. bogat ugljenikom i kiseonikom

267. nastaviće da kruži oko centa galaksije

268. Da li smo stigli do kraja ... Da li kraj uopšte postoji ?

269. “ Istorija Sunčevog sistema mora biti ponovo napisana na osnovu podataka sa lica mesta” Hanes Alfven