Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Nije valjda da verujete u sve što vam kažu

434 views

Published on

Predavač prof. dr Dragan Gajić

Predavanje održano 5. oktobra 2019 povodom obeležavanja Setske nedelje svemira, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Nije valjda da verujete u sve što vam kažu

  1. 1. Астрономско друштво “Алфа” Департман за физику ПМФ-а НИЈЕ ВАЉДА ДА ВЕРУЈЕТЕ У СВЕ ШТО ВАМ КАЖУ! Проф. др Драган Гајић Природно-математички факултет, Ниш Предавање је подржао Центар за промоцију науке Београд “Аполо на мрежи”
  2. 2. 11. avgust 1999. godine, negde oko podne. Ulice Niša, ali i cele Srbije, sablasno puste. U niškoj tvrđavi stotinak ljudi, verovatno ne najhrabrijih, ali moguće bolje informisanih, sa zadovoljstvom posmatra nesvakidašnju, ali ne i neuobičajenu pojavu – pomračenje Sunca.
  3. 3. Gledano iz našeg grada, pokrivenost sjajnog Sunčevog diska tamnijim Mesečevim diskom iznosila je oko 95%. Iako u našem kraju pomračenje nije bilo totalno, događaj je bio interesantan i svakako ga je trebalo videti.
  4. 4. Ali u većini su bili oni koji su verovali u tradicionalnu predrasudu da se radi o lošem predznaku bolesti, nesreća i ratova. Povrh toga, nekritički su prihvatana i besmislena upozorenja nekih zvaničnih vladinih institucija da se „od dodatnih štetnih zračenja prilikom pomračenja Sunca treba štititi boravkom u zatvorenim i zamračenim prostorijama“. Iako se pre, u toku i posle pomračenja, nesreće događaju milionima ljudi, verovatno je podjednak broj i onih kojima se dešavaju srećni događaji. Dakle, glupo je pripisivati pomračenju Sunca značaj lošeg sudbinskog predznaka.
  5. 5. A šta je sa dodatnim zračenjima? Sunce je 750 puta veće mase od mase svih planeta u našem sistemu. Zapremina mu je oko 1 300 000 puta veća od Zemljine i oko 65 miliona puta veća od Mesečeve. Sasvim je jasno da prilikom pomračenja Sunca nema nikakve promene u njegovom zračenju i da bi ono zračilo onako kako zrači čak i da u njegovom sistemu Zemlja i Mesec ne postoje.
  6. 6. Stoga su potpuno iracionalni strahovi od ove pojave. Pomenute činjenice se danas mogu lako proveriti, ali one nisu bile poznate ljudima u starom i srednjem veku. Pored toga, pojava pomračenja Sunca u to vreme nije pravilno ni razumevana, osim u slučaju manjeg broja nekih grčkih filozofa (Empedokle, Hiparh, Zenon,...). Verovatno je to bio razlog što je ona tumačena na mističan način i što je izazivala strah kod ljudi. Danas su ti strahovi neshvatljivi i posledica su ili nedovoljnog obrazovnog nivoa ljudi ili deo njihovog mentaliteta, koji jednostavno ne prihvata racionalna objašnjenja, pri čemu su mu ezoterična i egzotična tumačenja mnogo bliža. To je razlog da autoru izlaganja deluje sasvim logi~no pitanje uzeto za naslov ovog predavanja!
  7. 7. Prof. dr Dragan Gaji} Nije valjda da verujete u sve {to vam ka`u?
  8. 8. Ovakve reakcije vrlo su često posledice nepoznavanja suštine pojava, pogrešnog ili laičkog tumačenja naučnih saznanja, stavljanja nauke u službu ideologije (“naučni” kreacionizam i rasizam), uređivačke cenzure u naučnim časopisima (prikrivanje rezultata iz političkih razloga, tajni naučni projekti), “naučnih” prevara (Jan Hendrik Šen i njegovi falsifikati rezultata u oblasti nanotehnologije i superprovodnosti ili primer karike koja nedostaje – čovek iz Piltdauna “Eoanthropus Dawsoni”), prevremenog saopštavanja preliminarnih naučnih saznanja bez prethodnih recenzija (topla superprovodnost i hladna fuzija), “naučnih” podvala (dokazi o posetama vanzemaljaca, leteći tanjiri, itd.), lansiranje lažnih i senzacionalističkih vesti (“podizanje” tiraža ili skretanje pažnje na autora – Orson Vels i radio emisija “Rat svetova”), lansiranje vesti iz lobističkih krugova, itd.
  9. 9. Jan Hendrik Šen
  10. 10. Ovakvih “zamki” ima nebrojeno mnogo. Neke od njih deluju bezazleno (npr. Mars kao Mesec), ali neke mogu da imaju ozbiljnije posledice (masovne histerije i samoubistva zbog najava smaka sveta). Obratićemo pažnju na neke od njih. Najave smaka sveta – obmane sa potencijalno velikim posledicama! Istorijski gledano proročantstva koja najvljuju smak sveta spadaju u najstarije i potencijalno najopasnije obmane. Mogu se naći podaci o nekoliko hiljada takvih najava. Kažu da je najstarija potvrđena najava od 2800 g.p.n.e. Na asirskim glinenim pločama smak se najavljuje kao kazna za moralno propadanje ljudi.
  11. 11. Da bi se govorilo o “smaku sveta” svakako treba istaći da su prisutna brojna i različita poimanja ove pojave ili pojava. Mogu biti razmatrana i kroz ličnu prizmu gledanja. Nekima je smak sveta kad Partizan pobedi Zvezdu, kada ih ostavi partner, kada dobiju lošu ocenu u školi, ... Neki pod smakom sveta podrazumevaju uništenje i razaranje planete, a neki nestanak civilizacije. U monografiji “Rizici globalnih katastrofa” (red. N. Bostrom, M.Ćirković) “katastrofa sa 10 miliona žrtava ili 10 000 milijardi dolara ekonomskih gubitaka je globalna, čak i ukoliko je neki regioni u svetu izbegnu”.
  12. 12. U istoriji čovečanstva takvih globalnih katastrofa bilo je više. Takve su velike pandemije: od Španske groznice (pandemija gripa, 1918-1920) umrlo je 50-100 miliona ljudi, crne smrti u Evropi (verovatno pandemija kuge,1340) 75-100 miliona ljudi, itd. U globalne katastrofe se mogu ubrojati i žrtve nekih građanskih ratova: u ustanku An Ši (Kina, 755-763) stradalo je 33-36 miliona ljudi, Tjanpinškom ustanku (Kina, 1850-1864) 20 miliona, itd. Brojne žrtve totalitarnih režima se takođe mogu tretirati kao globalna katastrofa: u Maovom Velikom skoku napred (1958-1961) od gladi je umrlo najmanje 20 miliona ljudi. U Staljinovim čistkama stradalo je najmanje 10 miliona, a u nacističkom holokaustu 9-11, po nekima čak i do 26 miliona ljudi.
  13. 13. Egzistencijalni rizici su oni koji prete da izazovu istrebljenje inteligentnog oblika života na Zemlji. “Nemoguće je dokazati da izvesne stvari neće u potpunosti uništiti ljudsku rasu i okončati njenu priču; nešto iz svemira, neka zaraza ili neko veliko oboljenje atmosfere, neki prateći kometarni otrovi, neko veliko izlivanje isparenja iz unutrašnosti Zemlje ili nove životinje koje će se hraniti nama, ili neka droga ili razorno ludilo u ljudskom umu” Herbert Džordž Vels (1903) Prema broju žrtava veliki ratovi su globalne katastrofe: u mongolskim osvajanjima (13-14. v.) pobijeno je oko 40 miliona ljudi, u I svetskom ratu 15 miliona je ubijeno, a 22 miliona ranjeno, a u II svetskom ratu stradalo je 55 miliona ljudi.
  14. 14. U poslednih 500 miliona godina bilo je petnaestak masovnih izumiranja, pri čemu je u pet izumrlo oko ili više od pola vrsta. Kažu da je danas, zbog klimatskih promena i devastacije životne sredine, u toku šesto izumiranje. Pre 251.4 miliona godina (granica perma i trijasa, era vulkana) izumrlo je 90% vrsta i filogenetskih familija. Nakon događaja koji su dovodili do takvih izumiranja, Zemlji su bili potrebni milioni godina za povratak u stabilno ravnotežno stanje. Zato su naprosto smešne dvomesečne zalihe hrane koje neki Ameri drže u skloništima pripremljenim za ovu priliku.
  15. 15. Od svih vrsta koje su postojale na Zemlji do danas je izumrlo 99.9%. Nisu sve nestale u kataklizmičnim procesima, već i u borbi za isti ekološki prostor. Izumiranja su bila katastrofalna, ali su ujedno bile podsticaj u evoluciji. Sisari su nakon nestanka dinosaurusa naprosto “eksplodirali”. Upražnjene ekološke niše naprosto su vapile za popunjavanjem. Osnovni prirodni mehanizmi koji su dovodili do masovnih ekstinkcija su udari kometa i asteroida i supervulkani, kao i klimatske promene koje su usledile nakon tih događaja.
  16. 16. Kao ilustracija za intenzitet kataklizmi navešću primer supervulkana. Za određivanje jačine vulkanskih erupcija koristi se skala VEI indeksa od 0 do 8. Ona je određena količinom proizvoda erupcije (pepela i gasova) i visine stuba erupcije. Eksplozije supervulkana su 10 do 100 puta snažnije od erupcije najjačih vulkana (poput Tambore, Krakatau ili Pinatuba), koji su dovodili do globalnih klimatskih promena. Poređenja radi Tambora je izbacio oko 80 km3 pepela, a Toba, od pre 73 500 g., oko 2800 km3. Nakon erupcije ovog supervulkana, zbog vulkanske zime, ljudska populacija svedena je na svega par hiljada jedinki.
  17. 17. Ovim osnovnim mehanizmima doprineli su i varijacije intenziteta Sunčevog zračenja, promene parametara Zemljine orbite, kosmička zračenja, eksplozije na Suncu, supernove i gama bleskovi, kosmička zračenja, itd. Neki od ovih procesa delovali su vrlo kratko (mada su posledice bile dugoročne), a neki vrlo dugo. Razlikovali su se po intenzitetu i obimu delovanja. Jasno je da je istraživanje ovih fenomena i njihovih posledica vrlo zahtevno i komplikovano.
  18. 18. Kada će se desiti sudnji dan proroci su određivali na njima poznat način, neki su “videli” znake i tumačili ih, nekima se javio Bog i sopštio im nameru. U drevnim spisima traženi su dokazi da će se smak desiti. Izmišljani su neverovatni scenariji. Lakoverni i manje upućeni olako nasedaju na takve argumente. Na neke “dokaze” o smaku sveta niko se i ne obazire, a možda bi trebalo. Npr. ove godine moja crna mačka omacila je tri crna mačeta, a i poznanici mi se žale da im crne mačke češće nego ranije prelaze put. Zar to nije najbolji dokaz o tome da nam predstoji smak sveta?
  19. 19. U korpusu hrišćanskih religija, posebno kod Jehovinih svedoka, brojne najave smaka sveta povezuju se sa drugim Isusovim dolaskom, što će dovesti do pročišćenja čovečanstva. Takve najave su uglavnom vezivane za “okrugle” godine (500,1000,2000). Lažni prorok Viljem Miler je, na osnovu proučavanja Biblije najavio ponovni Hristov dolazak između 21.3.1843. i 1844. godine. Oko 100 000 ljudi je prodalo imanja i otišlo u planine. I ništa se nije desilo. Rabin Sabatai Zevi je smak najavio za 1666. kada će se pojaviti Mesija, u liku Zevija. Ništa se nije obistinilo i Zevi je prešao u Islam, da ga ne bi osudili na smrt zbog izazivanja nereda.
  20. 20. Ne mali broj najava vezivan je za određene godišnjice nastanka sveta, koji je različit za različite narode i religije. Takve su bile najave propasti Rima za -634. g. (120 godina od njegovog osnivanja), za 1555. g. (7000 g. od stvaranja sveta po Pjeru d´ Ajliju). Brojne su i najave novog biblijskog potopa. Astrolozi su npr. za 1524. najavili veliki potop. Kad se to nije ostvarilo pomerili su datum za 1624.
  21. 21. U savremenom dobu najave smaka sveta povezuju se sa dolaskom i invazijom vanzemaljaca ili sa ratnom nuklearnom kataklizmom. Sve su prisutnije i najave kataklizmi zbog udara kosmičkih tela u Zemlju ili sudara sa lutajućom crnom rupom. Govori se i o izumiranju civilizacije zbog “invazije” virusa iz Kosmosa.
  22. 22. Iako se najavljivane apokalipse nisu obistinile ipak je bilo mnogo onih koji su u njih verovali. Čak svaka sedma osoba na svetu smatra da je sudnji dan sve bliži zbog Božje intervencije, prirodne katastrofe ili iz politički razloga. U SAD 10% stanovništva veruje u sudnji dan, a od njih 25% misli da će se on desiti za vreme njihovog života. Agencija IPSOS je anketirala preko 16 000 ljudi iz 20 zemalja u vezi stavova o smaku sveta. Francuzi su delovali najoptimističnije: samo 6% je verovalo da će se on desiti za vreme njihovog života. U Britaniji je taj procenat 8%, a u Turskoj 22%. U priče o Apokalipsi uglavnom veruju osobe nižeg obrazovnog nivoa koje su mlađe od 35 godina.
  23. 23. Skorašnja je i manipulacija koja je mnogima uterala strah u kosti, a mnogima donela lepe pare. Ako ste bar malo ezoterični onda je normalno da ste verovali da je 2012. po našu planetu bila baš baksuzna godina. Mnogo toga ukazivalo je da je ona baš takva. Ezoteričari su tvrdili da je više astronomskih događaja vezano baš za smak sveta 21.12. 2012. Demistifikujmo prvi: nije bilo zimskog pomračenja Sunca, 21.12.2012. (najavljeno u http://misterije.info), koje je trebalo da prethodi smaku sveta. Pomračenje Sunca desilo se 13.11.2012. (nije se videlo u našoj zemlji) i proteklo je kao i sva ostala.
  24. 24. Najave da će smak sveta nastupiti 21.12.2012. pojavile su se, kao što to obično biva, najpre u časopisima i na sajtovima koji se pre svega bave temama koje spadaju u domen ezoterije. Ubrzo potom počele su da se štampaju odgovarajuće knjige, prodaju planovi za izgradnju skloništa, aranžmani za odlazak na “bezbedna” mesta. A lova – pljušti...
  25. 25. Nekoliko godina unazad sve se više zahuktavala priča (i dobar biznis pojedinaca) o konačnom krahu svega i svačega. Nad celom planetom nadvijalo se pitanje i zlokobni odgovor:
  26. 26. Razlozi za smak su traženi u proročanstvu Maja, u kataklizmi koja će uslediti pri prolasku Sunca kroz galaktičku ravan i brojnih udara kometa nakon toga, u pojačanom zračenju koje će spržiti našu planetu zbog maksimuma Sunčeve aktivnosti, itd. Preživeli smo i jasno je da su svi ti tzv. “naučni” argumenti bili potpuno besmisleni i totalno naučno neutemeljeni, ali je mnogo miliona ljudi ipak poverovalo u gluposti, koje je moćna propagandna mašinerija lansirala. Ona je, čini se, bila jača od saopštenja naučnika.
  27. 27. Skori sudar naše i Andromedine galaksije Da bi predupredili bomba naslove u“onoj” vrsti medija, NASA je objavila da će se ove galaksije definitivno sudariti, ali kroz četiri milijarde godina i to će biti proces koji će trajati milionima godina (ne 21. 12. 2012. kao što su ezoteričari najavljivali). Uzgred, od dve spiralne formiraće se jedna eliptična galaksija. Zvezde se neće baš bukvalno sudarati, ali će se gravitaciono “uvezati”. Po najboljem scenariju Suncu i njegovom sistemu neće se desiti ništa, samo će se promeniti izgled noćnog neba. „Katastrofičari“ tvrde da će ovaj sudar, koji samo što se nije desio, dovesti do globalne kataklizme.
  28. 28. Kalendar Maja, galaktička plima i smak sveta Izvor tvrdnje da će se desiti smak sveta 21.12.2012 ležao je u tome da se baš tog dana navodno prekida kalendar Maja i Sunčev sistem prolazi kroz galaktički ravan. Maje su drevni narod srednje Amerike, čija je civilizacija sa današnjeg stanovišta, s obzirom na vreme i uslove nastanka, bila zaista fascinantna. Njihovo pismo je dešifrovano tek pre nekoliko decenija. To je jedan od razloga zbog kojih su saznanja Maja nakaradno, “naučno”, a često i koristoljubivo tumačena.
  29. 29. Kultura Maja je zloupotrebljavana na tržištu ezoterije. U središtu kosmologije Maja nalazi se stvaranje savremenog sveta, što je uzeto za početak ere (nulta tačka) u računanju kalendara Maja. Prema današnjem preračunavanju, po Majama savremeni svet je nastao 13. avgusta 3114. g.p.n.e. Uzgred, kod različitih civilizacija nastanak sveta se različito datira. Npr. kod Jevreja od 3761. p.n.e., kod hrišćanskih naroda od biblijskog postanka sveta 5508 g.p.n.e. Ko je u pravu? Računanje vremena kod Maja, kao i kod drugih civilizacija, u funkciji je političke solarne mitologije: kraljevi su imali kosmičku ulogu spone između moći donjeg sveta i neba.
  30. 30. Bitni datumi u kalendaru korišćeni su za prinošenje žrtava (često ljudskih), kada je i kralj prolivao sopstvenu krv i padao u trans u hramu sa predstavama Sunca, Meseca i Venere. Slavlja su vezivana i za poljoprivredne termine (Maje su “civilizacija kukuruza”) i astronomske konstelacije planeta (npr. Saturna, Jupitera i Marsa). Sveštenici, koji su, za razliku od običnih građana, savršeno poznavali i tumačili kalendar pomno su pratili nebeske pojave i njihov uticaj na svakodnevni život ljudi. To je doprinosilo razvijanju astronomskih zananja, ali im i omogućavalo da “usklade” datume rođenja kraljeva sa bitnim datumima u kalendaru.
  31. 31. Kalendari Maja ne predstavljaju nikakvu značajnu strukturnu podobnost. Oni su bili religijski i politički obojeni, ali im je pridavan ogroman značaj. Maje, kao i ostali prekolumbovski narodi, živeli su pod torturom sopstvenog kalendara zadivljujuće složenosti. Postojala su tri paralelna sistema datiranja vremena: Tzolkin (proročki, ritualni kalendar), Haab (građanski kalendar) i “dugačko računanje”. U svim sistemima osnovna jedinica merenja vremena je kin (dan). On nije bio deljen na manje delove, a kalendari su imali veće jedinice. Tzolkin je bio krug od 260 dana, nakon čega je ritualno računanje vremena počinjalo ispočetka. Sastojao se od numerisanih nedelja od po 13 dana i imenovanih nedelja od po 20 dana koje su označavane imenima (znacima).
  32. 32. Haab je način računanja vremena koji bi odgovarao našoj solarnoj godini. Sastojao se od 18 meseci (uniala) sa po 20 dana (kina). Da bi se izjednačio sa dužinom solarne godine, ovom periodu dodavan je još jedan mesec (vajeb), sa pet zloslutnih dana, kada se nije radilo. Najduže razdoblje u dugom računanju bio je baktun. Trajao je 20 katuna (144 000 dana, oko 394 godina). Imali su nazive i za duža vremenska razdoblja, ali ona nisu bila deo dugačkog računanja. Alautun – približno 63 miliona godina, najduži je imenovani period vremena u svim poznatim kalendarima. U Tzolkin i Haab kalendarima nisu računate godine. Za to su koristili dugo računanje kalendara, kod kojeg naredne pozicije (naredne veće jedinice u vremenskim dužinama) prate ritam dvadesetice.
  33. 33. Od početka XX veka bilo je oko 50 varijanti preračunavanja kalendara Maja. Mnoge od njih su se bitno razlikovale. Dve varijante su dale približno iste rezultate za početak novog ciklusa “dugačkog računanja” nakon završenog 13. baktuna: po Goodman-Martinez-Thompsonovoj metodi novi ciklus će početi 21. decembra, a po Lounzburi jevoj metodi 23. decembra 2012. godine. U interpretaciji “sveprisutnih katastrofičara”, završetak jednog kalendarskog kruga Maja znači mogući smak sveta, pošto se tada “završava kalendar”. Međutim... Kod Maja kalendar nije bio instrument bilo kakvih apokaliptičkih predviđanja Broj 13 je kod Maja sveti broj, tako da bi kraj 13. baktuna za njih bio razlog za svetkovine, a ne za smak sveta.
  34. 34. Tek tako da se zna: u kalendaru Maja nema ni pomena o smaku sveta 2012. godine! Ipak, nije bio mali broj onih koji su zaradili velike pare na ovako serviranoj prevari i lakovernosti ljudi! Verovatno im je to i bio cilj, a ne verovanje u smak sveta zbog proročanstva kalendara Maja.
  35. 35. Katastrofičarima ovakva argumentacija nije delovala ubedljivo. Po njima, jednostavno smak sveta morao je da se desi. Uostalom zar im astronomija ne daje još jedan pouzdan dokaz. Tvrdili su da će Sunce tog baksuznog 21.12.2012. preseći galaktičku ravan, a kada se to desi nema nam spasa. Naša Galaksija spada u tzv. barirane spiralne glaksije. Gledano s boka ona ima oblik dva priljubljena tanjira, koji obrazuju tzv. galaktički disk, koji se naziva Mlečni put. Prolazak Sunca kroz galaktičku ravan Disk je debljine oko 1500 sg, ako se meri preko rasporeda starijih zvezda, odnosno oko 600 sg u slučaju mladih zvezda, gasa i prašine. Njegova debljina je mala u poređenju sa njegovim prečnikom od 100 000 sg.
  36. 36. Središnja ravan simetrije (galaktička ravan) simetrično deli Galaksiju i galaktički disk. Sunce nalazi na obodu tzv. Orionovog kraka, oko 28 000 sg od gal. centra. Ono danas ne leži u samoj gal. ravni, već je oko 26 sg pomereno na sev. stranu. Oko galaktičkog jezgra se kreće brzinom oko 230 km/s, i napravi pun obrt za oko 230 miliona godina (galaktička godina). U toku svog kruženja oko gal. centra, Sunce se ljulja gore- dole, jer ga svaki put kada prođe iznad ili ispod gal. ravni, zvezde iz ravni gravitacionom silom povlače nazad. Na taj način ono periodično, na svakih oko 32 miliona godina, prolazi kroz galaktičku ravan.
  37. 37. Pri takvom kretanju može doći do gravitacionih poremećaja (galaktička plima) u spoljašnjim delovima Sunčevog sistema. Perturbacije su posebno izražene u Ortovom oblaku, skoro sfernom halo sistemu koji sadrži oko 1012 kometa, koje su gravitaciono slabo vezane za Sunce. Procene su da se Ortov oblak prostire u oblasti 50 000 - 100 000 AJ od Sunca. Kada se Sunce, prilikom “oscilovanja” oko galaktičkog diska, nađe blizu galaktičke ravni ili u njoj, zbog veće koncentracije okolnih zvezda, dolazi do poremećaja u kretanju kometa. One dobijaju nova, inicijalna ubrzanja. Neke od njih menjaju svoje kretanje i upućuju se ka međuzvezdanom prostoru i napuštaju Sunčev sistem.
  38. 38. Ali neke od njih se tom prilikom “ispaljuju” ka unutrašnjosti Sunčevog sistema, tako da su pri prolasku Sunca kroz galaktičku ravan mogući češći kataklizmični sudari kometa sa planetama. Tada raste i verovatnoća udara kometa u Zemlju, što može da dovede do katastrofalnih posledica (promena klime, masovno izumiranje živog sveta, itd). Verovatno najpoznatiji primer je ekstinkcija koja se desila pre 65 miliona godina, kada su između ostalih izumrli i dinosaurusi. Ekstinkcija je bila posledica udara komete ili asteroida dimenzija nekoliko desetina kilometara.
  39. 39. Paleontolozi Raup i Sepkoski su na osnovu geoloških istraživanja 1984. g. pokazali da se na Zemlji javljaju masovna izumiranja u pravilnim periodima od oko 26 miliona godina. Luj Alvarez je ovu pravilnost pokušavao da objasni periodičnim kometnim “bombardovanjem” Zemlje do kojeg dolazi zbog periodičnog prolaska Sunca kroz galaktičku ravan. Problem Alvarezove hipoteze bio je u tome što se dužine perioda ekstinkcija i “oscilovanja” Sunca oko galaktičkog diska nisu podudarale.
  40. 40. Nesaglasnost ovih perioda pokušao je da razreši Alvarezov saradnik Ričard Miler. Uveo je hipotezu da postoji dvojna zvezda Sunca, “zvezda smrti” braon patuljak Nemezis. Po Mileru, Nemezis se trenutno nalazi u najudaljenijoj tački od Sunca (na polovini perioda ekstinkcija koji su odredili Raup i Sepkoski). Istraživano je nekoliko hiljada najbližih braon patuljaka i nijedan nije odgovarao procenama za Nemezis. Do danas ova zvezda nije otkrivena. Katastrofičari su prevideli (ili to nisu znali) da Sunce ne prolazi u trenutku kroz galaktički disk, već to traje stotinama hiljada i milionima godina, pa je apsurdno bilo predviđanje da će se to desiti u jednom danu, baš 21.12.2012. Osim toga, komete iz Ortovog oblaka ne mogu trenutno da dođu do Zemlje, već taj put traje hiljadama i stotinama hiljada godina.
  41. 41. Ali zato, prema najavama ezoterične štampe nikako nismo mogli da izbegnemo približavanje planete Nibiru. Radi se o planeti sa “krilatim diskom” iz sumerske mitologije. Prema nekim tumačenjima, Sumeri pominju postojanje 12 planeta (među kojima su Sunce, Mesec i Pluton). Po njima dvanaesta planeta je Nibiru (Marduk). Sumerska planeta Nibiru – uzročnik smaka sveta
  42. 42. Vrlo je diskutabilno da su Sumeri bez teleskopa mogli da znaju za Uran (otkriven 1781., V. Heršel), Neptun (1843, Le Verje, Gale, Adams), Pluton (1930, Tombo). Ezoteričari će odmah reći da su im šapnuli vanzemaljci. Možda je normalnije pretpostaviti da su sadržaji sa ploča deo njihove mitologije i verovanja, a ne plod saznanja. Realno postojanje planete Nibiru ne mogu da potvrde ni ozbiljni sumerolozi. Ali...
  43. 43. Priču o Nibiru je oživela 1995. g. Nensi Lider, koja je tvrdila da su je vanzemaljci oteli i u glavu joj ubacili implantat preko kojeg joj šalju informacije. Američki pisac i ufolog Zaharija Sitčin je analizirao sumerske izvore i u njima je našao potvrdu o postojanju Nibiru, na kojoj živi visokorazvijena civilizacija Anunake. Ova planeta ima jako izduženu putanju i na svakih 3600 godina pojavljuje se između Marsa i Jupitera. Tada predstavnici Anunaćana iskoriste priliku da obiđu i Zemlju i kontaktiraju sa ljudima.
  44. 44. Po Sitčinu, Nubiru je imala značajnu ulogu u kosmogoniji Sunčevog sistema. Naime, prilikom jednog približavanja njen satelit se sudario sa planetom Tiamat koja se kretala oko Sunca između Marsa i Jupitera. Ova planeta se tada raspala na dva dela. Prilikom narednih približavanja, u sudarima su od delova Tiamat nastali asteroidni pojas i Zemlja. Međutim, ona nije izazvala smak sveta 21.12.2012, jer se tada nije ni pojavila. Doduše, onomad su ponovo najavili njen dolazak, pa vi sad vidite šta ćete i gde ćete.
  45. 45. Sunce, naša životodavna zvezda, spada u nevelike, prosečne zvezde, koja milijardama godina emituje energiju. Od toga samo dvomilijarditi deo dospeva do naše planete. Ali i to je sasvim dovoljno da na Zemlji postoji život. Sunce spada u mirne, stabilne zvezde. Pa ipak, na njemu se odvijaju burni procesi koji predstavljaju njegovu aktivnost, praćenu pojačanom emisijom elektromagnetnog i korpuskularnog zračenja. Sunce će spržiti Zemlju u 24-tom ciklusu aktivnosti
  46. 46. Pokazatelji solarne aktivnosti su, pre svega, pege, hladnije i tamnije oblasti sa jačanim magnetnim poljem. Oko i iznad njih javljaju se i drugi oblici aktivnosti: bleskovi, eksplozije, koronina izbacivanja mase, radio bleskovi, protuberance, itd. Povećani broj, intenzitet i frekventnost ovih fenomena ukazuju na jaču aktivnost Sunca. U eksplozijama na Suncu magnetna energija se transformiše i oslobađa u vidu toplotne, svetlosne i kinetičke energije. Javljaju se u hromosferi, između pega. Impulsna faza traje nekoliko minuta i tada se emituje energija koja je uporediva sa energijom koju Sunce emituje u 1 s. Manje traju 5-40 min, javljaju se u proseku na svakih 7 h. U srednjem traju 3h.
  47. 47. Iz korone, spoljašnjeg sloja atmosfere Sunca, potiskivan visokom temperaturom u međuplanetarni prostor stalno ističe Sunčev vetar. To su naelektrisane čestice koje se kreću brzinama od nekoliko stotina km/s. Sa sobom nose i magnetno polje. Sunčev vetar se pojačava nakon eksplozija na Suncu i izbacivanja koronine mase koje ih prati. Ukoliko bi takve čestice neometano dolazile do površine Zemlje posledice bi bile znatne, pre svega zbog njihove interakcije sa molekulima u atmosferi, ali i zbog električnih i magnetnih efekata u njoj.
  48. 48. Na svu sreću ovim strujanjima visokoenergetskih čestica uspešno se suprotstavlja Zemljino magnetno polje. Njegova magnetosfera predstavlja štit, koji sprečava da Sunčev vetar dospe do površine Zemlje i time ugrozi živi svet na njoj. Ipak, čestice Sunčevog vetra koje se najbrže kreću, mogu da “skliznu” duž linija magnetnog polja Zemlje i da interaguju sa česticama Zemljine atmosfere. Najbezazlenija posledica interakcije su polarne svetlosti (autrore). Ozbiljnije posledice su mag. bure, prekid radio veza (Megel-Dilindžerov efekat), pojačanje radio šumova, itd.
  49. 49. Vezu između eksplozija na Suncu i neregularnih procesa na Zemlji prvi je uočio Ričard Karington septembra 1859. godine (eksplozija trajala više sati). U opserv. kod Londona u projekciji Sunca na platnu video je dve svetle mrlje unutar velike grupe pega. Radilo se o najvećoj ikad zabeleženoj superoluji na Suncu. Polarna svetlost zahvatila je celu planetu, pa su mnogi mislili da su gradovi zahvaćeni požarima. Milijarde tona nael. čestica sa Sunca obuhvatile su Zemlju. Nagli skok indukovanih napona u telegrafskim žicama omogućio je da su telegrafi radili sa isključenim baterijama. U ozbiljnijim situacijama može doći do iskakanja e.-d. sistema (Kvebek, 1989), gubitka veze sa satelitima, itd.
  50. 50. Druga po intenzitetu geomagnetna superoluja desila se 1989. godine. Bila je za 1/3 slabija od Karingtonove, ali je 6 miliona ljudi u Kvebeku ostavila bez struje.
  51. 51. Superoluje na Suncu dovode snažnih magnetnih bura na Zemlji. One nastaju 17- 21 h nakon eksplozija ili izbacivanja koronine mase. Brze fluktuacije jačine ili smera m. polja nastaju na početku bure, a vraćaju se u normalu za 2-3 dana. Danas bi Karingtonov događaj na Zemlji imao posledice koje bi bile parališuće i sa ogromnim finansijskom štetom. Bio bi ugrožen rad brojnih satelita, GPS sistema, radio-komunikacija sa avionima, elektrodistributivni sistem, itd. Kada su aktivnosti na Suncu veće pobrojane posledice na Zemlji su izraženije i teže podnošljive.
  52. 52. S.H. Švabe je 1847. godine uočio da je solarna aktivnost ciklična, sa periodima od 9 do 14 g. (u proseku 11 g.). Tačka najvećih aktivnosti je solarni maksimum, a najmanjih minimum. U maksimumu aktivnosti oko 50 puta su učestalije solarne baklje u odnosu na minimum.
  53. 53. Od kako se prati aktivnost Sunca uočena su 24. ciklusa i na pragu smo (2017. g.) novog 25. ciklusa. Tok 24. ciklusa bio je pomalo čudan: u vreme kada je aktivnost trebalo da raste nekoliko godina broj pega na Suncu bio je izuzetno mali. Ali pre nego što je on započeo, u vreme kretanja 23. ciklusa ka minimumu, novembra 2003, desilo se nekoliko snažnih eksplozija na Suncu. To je, valjda, bio razlog da su dežurni katastrofičari nagovestili da će predstojeći, 24. ciklus biti najjači i da će eksplozije na Suncu spržiti Zemlju. Ali kataklizma se nije desila!
  54. 54. Suprotno njihovim predviđanjima 24. ciklus je bio najslabiji za poslednjih 100 godina. Ali, to im je dalo povod da tvrde da nam predstoje izuzetno oštre zime. Ko preživi pričaće!
  55. 55. Iako se to istražuje, zvanično eksplozije na Suncu ne utiču na klimatske promene, mada je vazdušni pritisak nešto niži nekoliko godina nakon maksimuma aktivnosti. Oblačnost je veća u vreme maksimuma aktivnosti, jer je u atmosferi više centara kondenzacije. Moguće je da nagle promene aktivnosti utiču na stanje u atmosferi, ali na osnovu njih nije moguće praviti meteorološke, pogotovu ne lokalne, prognoze, iako postoje takvi pokušaji.
  56. 56. Izostanak aktivnosti u toku nekoliko ciklusa može dovesti do pojave mini ledenih doba na Zemlji. To deluje paradoksalno, ali kada je na Suncu više tamnih i hladnijih pega ono emituje više energije pa je na Zemlji toplije. To je zato što su pege okružene sjajnim fakulama iz kojih se emituje više energije. U periodu 1645-1715. na Zemlji je bilo mini ledeno doba, što se objašnjava izostankom pega na Suncu tokom nekoliko ciklusa (Maunderov minimum).
  57. 57. Dakle u 24. ciklusu nas Sunce nije spržilo. Doduše to će se sigurno desiti pred kraj Sunčevog života, kada ono dospe u fazu crvenog džina. Tada će se ono toliko proširiti da će obuhvatiti Merkur, Veneru, verovatno i Zemlju. Na njoj život tada neće biti moguć. Boli nas uvo, to će se desiti kroz 5-6 milijardi godina.
  58. 58. U geološkoj istoriji takve reverzije su se događale više puta i to u intervalima od nekoliko hiljada do nekoliko miliona godina. Poslednja, reverzija Bruns-Macujama, desila se pre 780 000 godina. Reverzija magnetnog polja Zemlje i smak sveta
  59. 59. Razlozi za pomeranje magnetnih polova Zemlje još uvek nisu dovoljno jasni. Neki naučnici zastupaju model kvazistabilnog Zemljinog jezgra, po kojem magnetni polovi mogu spontano da menjaju svoje položaje, od jedne orijentacije do druge tokom nekoliko stotina ili hiljada godina. Po drugima, uzrok ovih pojava su udari kometa. Međutim, nema dokaza o korelaciji vremena nastanka udarnih kratera i reverzija. Možda ptice mogu da polude zbog dezorijentisanosti, ali ne treba gubiti iz vida da proces reverzije nije trenutan, već traje dovoljno dugo za prilagođavanje. Dakle, reverzije nas nikada neće ostaviti bez magnetosfere, koja nas štiti od ubitačnog delovanja solarnog vetra.
  60. 60. Astrologija ili astrolagija Pojednostavljeno, astrologija je sistem proricanja koji polazi od toga da pozicije Sunca, Meseca i planeta, koji se „kreću“ među sazvežđima zodijačkog pojasa (po 80 sa obe strane ekliptike) u momentu rađanja čoveka imaju uticaj na njegov karakter i sudbinu. Osim pomenutih postoje i drugi primeri obmana, koji nisu tako drastični kao najave smaka sveta, ali često sa njom imaju dodirne tačke. Bez obzira što ogroman broj ljudi na Zemlji zna svoj horoskopski znak, a ne zna npr. svoju krvnu grupu i što veruje astrološkim predviđanjima, astrologija je najdugotrajnija obmana u istoriji ljudske civilizacije.
  61. 61. Opa! Teške reči! Imaš li dokaze za to? Pa normalno da imam! Prvo i prvo ne mogu sudbine ljudi (i svega ostalog) da određuju sazvežđa i projekcije Sunca među njima u trenutku nečijeg rođenja. Grupisanje zvezda u sazvežđa je veštačko. Zvezde u sazvežđima ničim nisu povezane i svako može da formira svoja sazvežđa prema sopstvenom nahođenju. Uostalom, razni narodi i civilizacije različito su definisali sazvežđa. Podela na sazvežđa nastala je iz potreba da se zvezde na nebu na neki način grupišu u celine, radi lakše orijentacije.
  62. 62. Zbog rotacije, Zemlja je malo spljoštena (polovi su bliže centru Zemlje za oko 21 km u odnosu na tačke ekvatora). Sunce i Mesec jače privlače bliže ispupčenje od daljeg. Razlika ove dve sile stvara spreg koji teži da poklopi ravni ekvatora i ekliptike, koje su danas pod uglom od oko 23027’. Zemljina rotacija se tome odupire i to dovodi do pomeranja njene ose po konusu oko ose ekliptike (precesija, kao kod čigre) u retrogradnom smeru. Osa opiše konus za oko 25 770 godina (Platonova godina). Precesija Zemljine ose kao problem astrologije
  63. 63. Zbog precesije Zemljine ose pravac severa se pomera, tako da nebeski pol na nebeskoj sferi opisuje kružnicu. Danas je Zemljina osa vrlo blizu Polare (a Ursae Minoris), a pre 5 000 g. godina blizu zvezde Tuban (a Draconis), kroz 8 000 godina prolaziće pored zvezde Deneb, a kroz skoro 14 000 pored Vege (a Lyrae). Zbog precesije pomera se i početak godišnjih doba (oko 20 minuta godišnje). Greška se vremenom akumulira, pa pomeranje za 72 godine iznosi 1o, a za 2160 godina 30o, što je ugaona širina zodijačkog znaka.
  64. 64. Stari Grci su pojas zodijaka podelili na 12 znakova zodijaka od po 30o, koje su nazvali prema sazvežđima zodijaka. U to vreme položaji zodijačkih znakova i zodijačkih sazvežđa su se podudarali. Zbog precesije Zemljine ose, za proteklih 2000 godina (od vremena Ptolomeja, II v.n.e., koji je praktično tvorac savremene astrologije) sazvežđa su se pomerila za oko 24o u odnosu na kalendar i više se ne poklapaju sa položajima zodijačkih znakova. Tako osoba koja se danas rodi, prema astrološkim efemeridama u znaku Device, realno je rođena u susednom znaku, Lavu. Astrolozi danas određuju pozicije na nebu prema efemeridama koje ne uzimaju u obzir precesiju Zemljine ose. To pravljenje horoskopa na osnovu astroloških efemerida astrologiju čini potpuno besmislenom, jer polazi od pozicija tela koje ne odgovaraju slici na nebu, tj. horoskopski znaci se ne podudaraju sa istoimenim sazvežđima na nebu. Logično, da li je za astrološka predviđanja uopšte bitno postojanje zvezda u oblasti Zodijaka.
  65. 65. Još gore, sa konačnim razgraničenjem među sazvežđima, danas njihove širine u zodijaku ni formalno nisu jednake (ne iznose po 30o), pa njihova pomeranja zbog precesije u odnosu na astrološke pozicije mogu biti i veća. Osim toga ni projekcija Sunca ne prolazi kroz sazvežđa isti broj dana. Tačno razgraničenje sazvežđa i precesija Zemljine ose učinili su da u oblast zodijaka “upadne” jednim svojim delom i sazvežđe Zmijonoša (Ophiuchus), koje se ne nalazi u astrološkoj tradiciji. Razgraničenja sazvežđa učinila su da ona nemaju jednake širine na ekliptici. Prema tome, bavljenje astrologijom astrolozima donosi novac. To je nemoralno, jer astrologija se bazira se na prevari. Ako mislite da je to u redu, onda svaka čast!
  66. 66. Zvezde repatice kao loši predznaci Za posmatrače sa Zemlje komete (“zvezde repatice”) spadaju u najatraktivnije članove Sunčevog sistema. Verovatno zbog toga što se, prilikom kretanja po izduženim putanjama, sa približavanjem Suncu, iz njihovog malenog jezgra (do dvadesetak km) pruža rep, dužine do 200 miliona km. Rep nastaje sublimacijom iz jezgra, a njegov oblik i pravac pružanja zavise od međuplanetarnog magnetnog polja, Sunčevog zračenja i Sunčevog vetra.
  67. 67. Komete potiču iz spoljašnih delova Sunčevog sistema. Mogu više puta da prođu pored Sunca (dugo ili krtakoperiodične) ili to mogu da urade samo jednom (neperiodične). Na njihovom putu se, zbog sublimacije, kometni materijal osipa. Kada Zemlja preseče putanju komete, čestice sublimiranog materijala sagorevaju u Zemljinoj atmosferi, što se sa Zemlje vidi kao meteorski roj, pljusak ili potok.
  68. 68. Još u spisima Aristotela komete se pominju kao negativan predznak. Manje-više, kod svih naroda pojava kometa je nagoveštavala bolesti, ratove, glad, smrt vladara, nesreće svake vrste. Do kraja XVI veka smatralo se da su komete pojave u Zemljinoj atmosferi, i otuda verovatno strah od njihove pojave.
  69. 69. Halejeva kometa je svakako najčuvenija. Ona je 1910. g. izazvala paniku širom naše planete. Nekoliko godina pre toga Analize su pokazale da se u repu kometa nalazi otrovni cijanid. Strah je izazvan činjenicomda je te godine Zemlja trebalo da prođe kroz rep komete. Prodati su milioni gas maski, zabeležena su mnoga samoubistva zbog paničnog straha. Ali, strah je bio neosnovan. Rep komete je oko 1020 puta ređi od Zemljine atmosfere, tako da je koncentracija otrovnog gasa bila više nego zanemarljiva.
  70. 70. Iako su ovakvi prolasci kometa bezazleni, mogući su i sudari kometa sa planetama. Poznat je raspad komete Šumejker-Levi 9 i pad njenih delova na Jupiter jula 1994. g. Na ovu planetu je 19. jula 2009. pala još jedna kometa.
  71. 71. Udara kometa i asteroida ili njihovih delova u geološkoj istoriji Zemlje bilo je više. Posebno su bili česti u “epohi velikog bombardovanja” (počela pre 4.25 milijardi, a trajala oko 400 miliona godina). O tome svedoče i brojni krateri, mada ih je većina izbrisana u procesima erozije. Mnogi autori smatraju da voda na planeti potiče iz kometa koje su udarale u Zemlju. Fred Hojl i Čandra Vikramašing smatraju da su komete na Zemlju donele i prebiološku materiju, a možda i primitivne oblike života. Možda to i danas rade!
  72. 72. S obzirom na dimenzije i brzine kretanja kometa i asteroida, takvi udari imali su često globalne ili kontinentalne katastrofalne posledice (izumiranje ogromnog broja živih vrsta, tektonske i klimatske promene, itd.). U tom smislu oni predstavljaju realnu opasnost po život na planeti. Iz tih razloga danas se takvi objekti pomno otkrivaju i prate, a za koju deceniju će, verovatno, moći da se neutrališu (skretanje sa opasne putanje, pravovremeno razbijanje, itd.).
  73. 73. Danas se redovno prate objekti čije su putanje takve da dolaze blizu Zemlje (NEO). Do 2008. godine otkriveno je 5400 asteroida u oblasti 195 miliona km od Sunca. Kao potencijalno opasni tretiraju se objekti koji su veći od 140 m i koji prolaze unutar 7.4 miliona km od Zemljine orbite. Do sada ih je katalogizovano nekoliko hiljada.
  74. 74. Danas postoje astronomske službe koje permanentno prate i otkrivaju NEO objekte koji mogu biti potencijano opasni po Zemlju. Svakako da pre bilo kakvih medijskih najava udara nebeskih tela u našu planetu treba proveriti šta o tome kažu relevantne službe. Nikakav sudar sa velikim telom ne očekuje Zemlju u narednih 100 godina.
  75. 75. Na svakih nekoliko godina dolazi do pojave tzv. Super Meseca, faze punog Meseca kada se naš satelit nalazi u najbližem perigeju. Bez osnova su tvrdnje “katastrofičara” da Mesečevo najjače delovanje tom prilikom na Zemlji uzrokuje erupcije vulkana, katastrofalne zemljotrese, pa čak i klimatske promene! Super Mesec i najave apokalipse
  76. 76. Najava apokalipse za 19.3. 2011., kada je Mesec najbliži Zemlji od 1992. g. (356 577 km), imala je “potvrdu” u jakom zemljotresu i cunamiju u Japanu, koji se desio 11.3. 2011. Previđena je činjenica da je toga dana gravitaciono delovanje Meseca na Zemlju znatno slabije nego u položaju perigeja, osam dana kasnije.
  77. 77. Slične koincidencije događale su se u vreme Super Meseca 1974. g. (ciklon “Trejsi” u Australiji) ili dve nedelje pre Super Meseca 2005. (cunami, Indonezija). U istoriji je bilo znatno više pojava Super Meseca kada se ništa dramatično na Zemlji nije dešavalo. Jedina posledica ove pojave su nešto jače plime i oseke, što na Zemlji ne ostavlja nikakve posledice.
  78. 78. Ubistveni poredak planeta Ravni putanja planeta oko Sunca ne podudaraju se baš sa ravni ekliptike, ali su u odnosu na nju sa malim nagibima (najveći ugao od 7o zaklapa Merkurova putanja). To znači da se planete Sunčevog sistema ne mogu naći na jednoj pravoj, ali su moguće situacije da se nađu skoro na istom pravcu, sa iste strane Sunca. Neposredno pre takvih situacija javljaju se “dežurni katastrofičari” koji najavljuju da će zbog sabiranja gravitacionih (i ko zna još kakvih) uticaja na Zemlji doći do snažnih zemljotresa, vulkana, cunamija i, uopšte, smaka sveta.
  79. 79. Takva pojava nije česta, ali se događa. Na nebu 6. aprila 2000. godine, u krugu ugaonog prečnika od oko 9o našli su se mlad Mesec, Jupiter, Saturn i Mars, a 5. maja iste godine u prostornom uglu od 25o našli su se Mesec, Mars, Saturn, Jupiter, Merkur i Venera. Na Zemlji se to, uprkos tvrdnjama “katastrofičara”, nije ni osetilo. To je normalno, kada se zna da je gravitacioni uticaj svih planeta zajedno na Zemlju 10 000 puta slabiji od Mesečevog.
  80. 80. Mars veličine Meseca na noćnom nebu Već nekoliko godina avgusta Internetom kruži informacija kako će se tih dana Mars toliko približiti Zemlji tako da će njegova prividna veličina biti kao Mesečeva. Poluprečnik Marsa je oko 3393.5 km, a Meseca oko 1738 km. S druge strane, minimalno rastojanje između Zemlje i Marsa je oko 54.5 miliona km, a maksimalno oko 401. 3 miliona km. Njegov maksimalni ugaoni prečnik je 25”.7, a minimalni 3”.5. Ugaone dimenzije Meseca variraju od 34´.06 (kada je u perigeju, na rastojanju 356 790 km od Zemlje) do 29´.74 (kada je u apogeju, na rastojanju 406 357 km). Zbog velikih razlika u udaljenostima od Zemlje, bez obzira što su dimenzije Marsa skoro dva puta veće od dimenzija Meseca, ugaoni prečnik Meseca je, čak i kada je on prividno najmanji, na noćnom nebu naše planete oko 70 puta veći od Marsovog (kada je on prividno najveći).
  81. 81. Nakon svega rečenog, deluje neverovatno da će na našem nebu Mars ikada biti veliki kao Mesec! I šta bi to trebalo da se desi da se Mars toliko približi Zemlji, da bi mu prividna veličina bila kao Mesečeva?
  82. 82. Da bi Mars na našem nebu bio prividne veličine kao Mesec u perigeju, trebalo bi da od Zemlje bude udaljen 696 650 km. Do toga će navodno doći na taj način što će Jupiter “gurnuti” Mars ka Zemlji. Međutim, današnje putanje planeta su stabilne i uravnotežene, tako da se ovakvi procesi sa masivnim telima kao što su planete ne mogu dešavati bez velikih perturbacija izazvanih sa strane. Osim toga, takvi poremećaji bi doveli i do značajnijih posledica u čitavom planetarnom delu Sunčevog sistema.
  83. 83. Uzgred, kada na našem nebu Mars bude veličine Meseca, to će verovatno biti kraj ovakvog života na Zemlji. Iako bi tada Mars bio na skoro dva puta većem rastojanju od Zemlje u odnosu na Mesec, pošto je njegova masa oko 8.735 puta veća od mase Meseca, privlačenje Zemlje i Marsa bilo bi oko 2.27 puta veće od privlačenja Zemlje i Meseca. Podsećanja radi, odnos plima Sunce-Zemlja i Mesec-Zemlja je 5/11. Plime 2.27 puta veće od onih koje danas stvara Mesec na Zemlji, vremenom bi dovele do značajnih klimatskih i orbitalnih promena (sinhronizovanja i usporavanja rotacije, itd ). To bi dovelo značajnih promena životnih uslova na Zemlji i velikih ekstinkcija živih vrsta. Na svu sreću, za sada ni na vidiku nema sile koja bi dovela do takvih promena u kretanju planeta oko Sunca.
  84. 84. Veliki hadronski sudarač (LHC) je najveći i najsnažniji akcelerator čestica na svetu. Na njemu treba da se dobiju odgovori na najfundamentalnija pitanja u fizici. Takva je: Kako je u Vasioni stvorena masa, tj. da li Higsov mehanizam koji elementarnim česticama daje svosjtvo mase zaista postoji u prirodi? LHC je smešten u kružnom tunelu obima 27 kilometara, na dubini od 175 metara ispod francusko-švajcarske granice, u blizini Ženeve. U njemu se vrši kontrolisano sudaranje dva snopa čestica (protona ili teških jona) koji se kreću u suprotnim pravcima ogromnim brzinama. Eksperiment u CERN-u i crna rupa na Zemlji
  85. 85. Neposredno pre početka eksperimenta u javnosti su počela da se javljaju upozorenja da bi prilikom sudara moglo doći do stvaranja tzv. mini crne rupe u koju bi se urušila naša planeta. U teorijskom smislu takva crna rupa bi mogla da se formira. Stvar je u tome što bi ona zbog jako male mase i visoke temperature praktično trenutno isparila zbog tzv. Hokingovog zračenja.
  86. 86. Hokingovo zračenje je proces u kojem crna rupa emituje fotone i druge, pretežno lake, čestice. U tom procesu crna rupa gubi svoju energiju tj. masu i tako, u principu, može potpuno da ispari. Intenzitet tog zračenja je obrnuto proporcionalan masi crne rupe tako da mini crne rupe intenzivno zrače, a masivne crne rupe zrače izuzetno slabo. Suština je u tome da kvantnomehaničke fluktuacije vakuuma mogu stvoriti par čestica koje se ubrzo nakon toga međusobno anihiliraju. Stvaranje para blizu horizonta crne rupe omogućuje bekstvo jednoj od čestica na uštrb energije crne rupe. Stvaranje mini crne rupe u LHC-u je hipotetično. U kosmičkom zračenju, koje struji i oko naše planete nalaze se protoni istih energija kao u LHC. Oni udaraju u Zemlju i još ni jednom na njoj nije stvorena crna rupa.
  87. 87. Tito je Amerikancima prodao planove za let na Mesec Sredinom XX veka u SFRJ, pre svega iz krugova službi bezbednosti, povremeno su curile strogo poverljive tajne: Titov komunistički režim radi na pravljenju atomske bombe i realizaciji kosmičkog programa, naprednijeg od američkog. Slovenački režiser Žiga Virc snimio je dokumentarno-igrani film „Houston, we have a problem“, premijerno prikazan 16.4.2016. Bez obzira što se radilo o filmskom viđenju jugoslovenskog, nikad realizovanog, kosmičkog programa, to je podgrejalo osećaj da smo bili brži i bolji od Amerikanaca.
  88. 88. U filmu se govori o tome da je u Titovoj vojnoj bazi, najvećem podzemnom aerodromu u Evropi, Željava kod Bihaća, nakon raskida sa Staljinom, razvijan tajni jugoslovenski tehnološki program leta u svemir. Program se bazirao na spisima Hermana Potočnika (1892-1929). Potočnik je bio slovenački i austrougarski raketni inženjer i pionir astronautike, čiji su radovi imali inicijalni značaj na nemački i sovjetski raketni program. Po njegovom pseudonimu Nordung, nazvan je asteroid 19 612.
  89. 89. Potočnik je 1928. godine objavio knjigu „O problemu svemirskog leta – raketni motor“. U njoj je elaborirao konstruisanje modularne svemirske stanice i komunikacionih satelita. Razmatrao je i izgradnju raketnih motora. Umro je u bedi u Beču 1929. godine. Interesantno je da se smatra da su američki agenti 1945. godine u Beču, iz stana supruge njegovog brata, zaplenili Hermanove spise i beleške. Sudbina ovih dokumenata do danas nije poznata.
  90. 90. U pomenutom filmu na osnovu ovih spisa Jugosloveni su razvili kosmički program, čak su (neuspešno) lansirali par raketa, od kojih se ona sa prasetom (o Bože!) srušila u Jadransko more. I sad sledi biser: CIA je to otkrila 1960. godine, a Tito je 1962. godine Amerima prodao naš kosmički program za 3 milijarde dolara. Današnji ekvivalent tih para je oko 50 milijardi dolara. Nakon toga, SFRJ, a posebno njen predsednik, postali su miljenici zapada: dobijali smo veliku finansijsku podršku (znatno veću od Nasinog bužeta), što je značajno popravilo standard Jugoslovena. Usledila je i značajna naučna saradnja SAD i Jugoslavije. U Beogradu je 1967, a u Njujorku 1968, organizovan zajednički naučni simpozijum „Prvi koraci u svemiru“. Titovom intervencijom postignuta je saradnja SAD i SSSR u svemirskim istraživanjima.
  91. 91. Ne treba zaoraviti da su kosmonauti „Apola 11“, prilikom posete Beogradu, Titu uručili zastavicu SFRJ koju su nosili na Mesec i kamenčiće sa Meseca (4 iz misije „Apola 11“ i 1 iz misije „Apola 17“). Na Mesecu je ostavljena i Titova poruka mira. Doduše, kosmonauti su sa sličnim poklonima obišli 22 zemlje, što ne umanjuje naš ugled. U Nasi je radilo nesrazmerno mnogo naših stručnjaka. Svakako da je najpoznatiji Majk (Milojko) Vučetić, koji je od predsednika Džonsona dobio nagradu za rad u „Apolo“ misiji.
  92. 92. I tako, da nije bilo Tita, Ameri ne bi prvi stigli do Meseca i ne bi ostvarili velike uspehe u istraživanjima Kosmosa. U filmu se, međutim, otkriva i nešto drugo: Amerikanci su utvrdili da jugoslovenski kosmički program i nije neki, da su neki izveštaji bili lažirani i falsifikovani i da ih je Tito „zavrnuo“ za velike pare. Normalno, oni su tražili da im se vrate pare, koje su otišle ko zna gde. I sada biser, kruna teorije zavere: pošto im pare nisu vraćene, Nikson i oni koji su došli posle njega rasturaju Jugoslaviju, a vrhunac tog procesa je bombardovanje Srbije i njeno stravično ubijanje.
  93. 93. Jugoslavija nije imala potencijale za realizaciju kosmičkog programa. Priča u filmu je izmišljena. Uostalom sam režiser kaže: „Lako je učiniti da ljudi veruju u nešto... Veruju u sve što vide. Čak i ukoliko je ono što im ponudite potpuna prevara.“ Međutim, mali narodi doživljavaju sebe mnogo većim i značajnijim nego što jesu, što možda i nije tako loše, jer ih čini ponosnim. Prema istraživanju „Radija slobodna Evropa“ iz 2012. čak 41.8% stanovnika Srbije veruje da je mit o svemirskom programu Jugoslavije istinit.
  94. 94. Ne znam da li sam bio ubedljiv, ali tvrdnje katastrofičara i pobornika teorija zavere i ezoterije nemaju mnogo realnih osnova. Najavljivani smakovi sveta nisu se ostvarivali. Samo su neki na tome uzimali velike pare. A ljudi... Pre ćemo uništiti sami sebe, jer “najgore je kada smo mi oko nas!”
  95. 95. Autoritetima ne treba slepo verovati. Treba verovati njihovim argumentima, nakon sigurne provere. Galileo je primer čoveka koji je, posle 16 vekova slepog verovanja ljudi Aristotelovim i sličnim učenjima, uveo sumnju i eksperiment, kao metod spoznaje sveta. I tako...Suština ovog izlaganja je da ukaže, pre svega mladim ljudima, da je neophodno negovanje kritičkog sistema ramišljanja, da sebi što češće treba postavljati pitanja “kako?” i “zašto?”.
  96. 96. Umećemo da racionalno procenjujemo ne samo prirodna zbivanja, već i sva ostala. Tada će nam biti jasno da alternativni izvori energije mogu samo da poprave kvalitet života, a ne i da u potpunosti reše energetski problem sveta. Biće nam smešna priča kako će svaki stanovnik Srbije dobiti akcije od 1000 evra i kako će se odmah posle bilo kojih izbora i ulaska u Evropsku Uniju sve lepo razrešiti. BIĆEMO MNOGO REALNIJI!
  97. 97. Tek onda nećemo paničiti kada nas svaka budala bude ubeđivala da smak sveta samo što nije nastupio! Uostalom.... I znaćemo da fizičari i ostali u CERN-u neće moći (a ni hteti) da naprave crnu rupu koja će progutati našu planetu! Uloga obrazovanja u ovakvom načinu mišljenja je presudna. Zato ga treba pametno i strpljivo, a ne kuso i na brzinu pripremati za taj veliki zadatak.
  98. 98. Hvala na pa`wi! Ovo je bilo predavanje prof. Gaji}a! @iveli!

×