Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Kako je mali korak postao džinovski?

224 views

Published on

Predavač prof. dr Dragan Gajić

Predavanje održano 20. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Kako je mali korak postao džinovski?

  1. 1. Астрономско друштво “Алфа” Департман за физику ПМФ-а Како је мали корак постао џиновски Проф. др Драган Гајић Природно-математички факултет, Ниш Предавање је подржано од стране Центра за промоцију науке Београд Пројекат: „Аполо на мрежи”
  2. 2. Dana{nje predavanje posve}eno je Mesecu, jinu - `enskom principu Zemljinog nebeskog dvojca. Za razliku od Sun~evog zra~enja, koje greje, topi i predstavlja `ivotodavnu snagu, hladna, biserna svetlost Meseca miluje, kvasi i budi emocije.
  3. 3. Verovatno vam se, kao i meni, od malena ~inilo da je Mesec tik iza brda i da ako se samo malo potrudite mo`ete da ga dodirnete. “Ispluta on iza rijetka drve}a na brijegu, blje{tav, nadomak ruke, tajanstven i nem, zlatopera riba. I ja zanijemim, sav ustreptao od skrivene lopovske nade: - Mo`da bih ga nekako mogao dohvatiti?!” (Branko ]opi}, “Ba{ta sljezove boje”) A da li je iko, osim mese~ine, dodirnuo Mesec?
  4. 4. Kako je mali korak postao džinvski Prof. dr Dragan Gaji}
  5. 5. Do sada se zna za dvanaestoricu kosmonauta koji su se {etali (ali ne samo {etali) po Mesecu. A, da, postoji tamo i jedan Mujo, koji na Mesecu boravi stalno, i koji tamo, kad mu naum padne draga – potkiva konja.
  6. 6. S obzirom na jasno formulisan i nedvosmislen odgovor na postavljeno pitanje iz naslova predavanja njegov logi~an zavr{etak je… Hvala na pa`nji!
  7. 7. Autor ovog predavanja pretenduje da ima status iskusnog predava~a, tako da sebi ne bi mogao da dozvoli da, na postavljeno {kakljivo pitanje, pru`i tako decidan odgovor bez ne{to detaljnijeg elaboriranja. Krenimo, stoga, od po~etka!
  8. 8. Mesec je prili~no monotona, kamenita i pe{~ana pustinja, bez i trunke `ivotnosti u sebi. Zbog plimskih delovanja on se udaljava od Zemlje godi{nje za oko 3cm, zbog ~ega dolazi do usporavanje rotacije Zemlje tako da du`ina dana na njoj raste (oko 0.002 s po veku). Na njemu prakti~no nema vode ni atmosfere, predeo mu je kr{evit i surov. Pa ipak ljudi su oduvek `eleli da se na|u na njegovoj povr{ini, prepu{taju}i ma{ti na volju kako da to ostvare.
  9. 9. Npr. 1638. g. je posthumno objavljena knjiga “^ovek na Mesecu”, engleskog episkopa Frensisa Goldvina (1562-1633). Po njemu takav let mogu}e je ostvariti pomo}u jata divljih gusaka. Let do Meseca bi trajao 11 dana. I na Mesecu `ive ljudi, a izme|u njega i Zemlje nalazi se vazdu{ni prostor, {to je smatrao i D`on Vilkins. Jasno je da je ovakva predstava o prostoru izme|u Zemlje i Meseca pogre{na, jer da je tako Mesec bi zbog stalnog trenja sa vazduhom posle du`eg vremena pao na Zemlju. Ina~e, Vilkins je tvrdio da }e prvi ~ovek koji ode sa Zemlje do Meseca biti Englez.
  10. 10. Asirski retori~ar i satiri~ar Lukijan iz Samosate pi{e u delu “Istinita istorija” da je glavnog junaka vihor odneo do Meseca. Tamo je ustanovio da je Mesec blistav i sjajan i da ga naseljavaju ljudi. Tvrdio je da je svemir ispunjen vazduhom. Kralj Meseca bio je Endimion, a Sunca Faeton. Oni se nalaze u stalnom sukobu zbog kolonizacije Jupitera. Lodoviko Ariosto (1474-1533) u “Besnom Orlandu” tako|e pi{e o “vihoru” koji u bo`anskim ko~ijama odnosi proroka Iliju do Meseca. U ovom delu pominje da je Mesec naseljen civilizovanim `ivotom.
  11. 11. Uz sposobnog saradnika do Meseca bi se, mo`da, moglo i biciklom. U posthumno objavljenom fantasti~nom delu “Somnium” (1633) Johana Keplera (1571-1630) junak je u snu stigao na Mesec. U njemu Kepler isti~e da su dani i no}i 14 puta du`i nego na Zemlji, ali je smatrao i da na njemu postoji vazduh, voda i `ivot.
  12. 12. Mnogo realnija je bila vizija @ila Verna, “oca nau~ne fantastike”. On u svom romanu “Put na Mesec” ima ideju da se taj put do Zemljinog satelita mo`e realizovati ispaljivanjem topovskog |uleta u koje su sme{teni putnici.
  13. 13. Roman je bio inspiracija za mnoge fantasti~ne filmove i nove romane o letovima do Meseca i u Kosmos. Film “@ena na Mesecu” (1929) Prvo kori{}enje skafandera. Film “Ono {to }e do}i” (1936) “Put na Mesec” (Melijes, 1902)
  14. 14. Ali, za kru`enje oko Zemlje telu treba saop{titi brzinu kru`enja (I kosmi~ku brzinu) (7.9 km/s). Da bi telo moglo da napusti gravitacioni uticaj Zemlje treba mu saop{titi brzinu odvajanja (II kosmi~ku brzinu) (11.2 km/s), {to je preko 30 puta br`e od zvuka. Za dostizanje takvih brzina tradicionalni motori i pogonska goriva su slabi. Za letove u Kosmos bile su potrebne druga~ije i rakete i gorivo. I svakako ljudi koji su ih osmislili. Konstantin Eduardovi~ Ciolkovski (1857-1935). Bavio se konstruisanjem aviona od metala. Konstruisao je aero- dinami~ki tunel. Predlo`io je sme{u te~nog kiseonika i vodonika kao pogonsko gorivo. Napisao je teoriju o vi{estepenim raketama. Mnogi smatraju da je Ciolkovski “otac savremene kosmo(astro) nautike”.
  15. 15. Robert Ha~ings Godar (1882-1945). Nije mu bio poznat rad Ciolkovskog. Eksperimentisao je sa raketama koje bi kao gorivo koristile sme{u benzina i te~nog kiseonika (1929). Prva raketa, koju je konstruisao poletela je 1926, a 1937. su dostizale visinu od 2,5 km. Konstruisao je i isprobao prvu bazuku. U SAD se o njemu vrlo malo znalo dok je bio `iv, priznanja su usledila tek kasnije, ali su Nemci obilato koristili njegov rad za realizaciju raketnog oru`ja u II svetskom ratu.
  16. 16. Herman Obert (1894-1990): teorijski se bavio raketnim pogonom i satelitima sa automatskim navo|enjem (delo “Rakete za vasionski prostor”). Njegov rad vodio je ka realizaciji nema~ke rakete V2 (A4) sa pogonom na alkohol i te~ni kiseonik, {to je ostvario Fon Braun.
  17. 17. Verner Maksimilijan fon Braun (1912 – 1977) Ameri~ko-nema~ki raketni in`enjer. Radio je na planovima raketnog oru`ja za nema~ku vojsku. Ovo oru`je kori{}eno je u II svetskom ratu, ali kasno. Za Nema~ku je tada rat ve} bio izgubljen. Njegov tim je tvorac raketa V1 i V2, kojima je bombardovana Velika Britanija. Verovatno bi mu bilo su|eno za ratne zlo~ine da nije bio ekspert za kojeg su SAD bile zainteresovane. Postoje dokazi da se brutalno pona{ao prema ratnim zarobljenicima koji su radili na mestima lansiranja V1 i V2.
  18. 18. U SAD je postao glavna figura u svemirskom programu. Postao je glavni planer i upravnik Mar{alovog vasion. centra. Pod njegovim rukovodstvom napravljene su rakete “Redstoun”, “Per{ing”, “Jupiter C”, koja je odnela prvi ameri~ki satelit “Eksplorer I” (31.1.1958) u svemir. “Eksplorer I” GM broja~em na “Eksploreru 1” detektovani su Van Alenovi pojasevi oko Zemlje.“Eksplorer 1” je 12 g. kru`io oko Zemlje. Braun se 1972. g. povukao iz NASA jer je smatrao da ameri~ka vlada kosmi~kim programom nije dovoljno posve}ena istra`ivanjima svemira, ve} da je vi{e zainteresovana za vojne aspekte “svemirske trke”. “Jupiter C” “Per{ing”
  19. 19. Drugi svetski rat zavr{en je kapitulacijom Japana, 2.9. 1945. g. Do toga je do{lo nakon {to su SAD 6.8. na Hiro{imu bacile atomsku bombu “Little Boy” (kakva ironija), a 9. bombu “Fat Man” na Nagasaki. Neposredno je stradalo 78 000 ljudi, a od posledica radijacije za pet godina umrlo 250 000. A rat je fakti~ki bio gotov. Oko 60% velikih japanskih gradova ve} je bilo razoreno, a Japan nije ni imao snage da nastavi ratovanje. [ta je neposredno prethodilo kosmi~koj eri?
  20. 20. Stra{no oru`je nije trebalo da zastra{i Japan, ve} da spre~i prodor na istok doju~era{njeg saveznika, SSSR. Bombe su ba~ene na Japan, ali su namenjene SSSR-u. SAD su time htele da stave svima do znanja ko je novi svetski gospodar. Ubrzo potom i SSSR je napravio svoju atomsku bombu. Jedan rat je okon~an, ali su po~ele pripreme za drugi. Velike sile su tajnim projektima na novom razornom oru`ju zapo~ele trku za presti` u svemu i sva~emu.
  21. 21. Prava trka u svemiru po~ela je kada je SSSR lansirao prvi satelit “Sputnjik” (4.10.1957). Bila je to aluminijumska kugla mase 84 kg, pre~nika 58 cm sa 4 antene. Dok je pravio po jedan krug oko Z. svakih 96 minuta, dva radiooda{ilja~a slala su bip-bip signale. Raketa kojom je lansiran “Sputnjik” koristila je sme{u kerozina i te~nog kiseonika. Krajem pedesetih godina XX veka obe sile planirale su da prve po{alju ljudsku posadu u orbitu oko Zemlje. SAD i SSSR su zapo~eli svoje svemirske programe da bi stigli do Zemljine orbite odakle bi raketama sa nuklearnim glavama nadgledali i kontrolisali drugu stranu. Posle II Svetskog rata ve}ina nema~kih raketnih stru~njaka pre{la je na ameri~ku stranu, ali su Sovjeti osvojili nema~ke fabrike za izradu raketa V2.
  22. 22. To je bio {ok za Amerikance. Mesec dana posle toga usledio je jo{ jedan. SSSR je lansirao “Sputnjik 2” sa prvim `ivim bi}em poslatim u Kosmos (pas Lajka). Bila je u komori pod pritiskom u kojoj je pre`ivela nekoliko dana. Elektrode su merile rad njenog srca i disanje. Bio je to nagove{taj da je SSSR bio spreman da u Kosmos po{alje i ~oveka.
  23. 23. Raketne motore za rakete kojima su lansirani sateliti konstruisao je Sergej Pavlovi~ Koroljev. Te iste godine SAD su do`ivele jo{ jedno poni`enje. Lansiranje “Vengarda”, 6.12., zavr{ilo se po`arom na lansirnoj rampi. Odmah su obnovili fon Braunov projekat i 31. januara 1958. u orbitu oko Zemlje poslali su “Eksplorer I”, koji je tamo ostao slede}ih dvanaest godina. TRKA U SVEMIRU JE PO^ELA.
  24. 24. Korovljeve rakete odnele su i prvog ~oveka u Kosmos. Bio je to Jurij Gagarin (12.4.1961.). Gagarin je u “Vostoku 1” (masa 4.7 t) napravio jedan krug oko Zemlje. Let je trajao 108 minuta, nakon ~ega se Gagarin katapultirao i padobranom spustio na Zemlju. Sovjeti su lansirali i prvu `enu u Kosmos (juna 1963. u “Vostoku 6”). Bila je to Valentina Terje{kova.
  25. 25. Bilo je o~igledno da SAD gubi bitku u Kosmosu. Odmah nakon {okantnog saznanja da je SSSR poslao ~oveka u Kosmos zazvonila su zvona za uzbunu. Predsednik D`on Kenedi je 25. maja 1961. godine, u Kongresu SAD, odr`ao govor u kojem se obavezao da }e do kraja decenije SAD poslati ljude na Mesec i vratiti ih bezbedno nazad. U vreme kada je bio problem slanje ljudi u Zemljinu orbitu (do visine tek ne{to iznad 300 km), obe}anje da }e ameri~ki kosmonauti odleteti do Meseca udaljenog skoro 400 000 km, delovalo je kao utopija. U slu~aju uspeha SAD bi pokazale da su najmo}nija svetska sila.
  26. 26. Marta 1965. Sovjeti su ponovo stekli prednost - prvi ~ovek koji je napustio sv. brod i “pro{etao” se Kosmosom bio je Aleksej Leonov (u brodu “Voshod”, koji je modifikovan da nosi tri osobe). Kasnije su to uradili i mnogi drugi kosmonauti. Leonov je jo{ od lansiranja nosio specijalno odelo. Nakon toga Amerikanci zahuktavaju svoj svemirski program. D`on Glen je, 1962. godine, Zemljinu putanju obi{ao ~ak tri puta. Bud`et za agenciju NASA porastao je pet puta za tri godine, a na svom vrhuncu u njoj je radilo 34 000 ljudi, a jo{ oko 375 000 bilo je anga`ovano po ugovorima.
  27. 27. Ameri~ki program “D`emini” sa 10 dvo~lanih misija pokazao je da kosmonauti mogu da borave bar dve nedelje u svemiru, pri ~emu mogu da napuste brod ili da spajaju vi{e letelica. Bila je to dobra priprema za let na Mesec.
  28. 28. SSSR je planirao da leti na Mesec pre jubileja 50 godina od Sovjetske revolucije, 1967. Za te potrebe radili su na gradnji gigantske “N1” i “Proton” rakete. Smrt Koroljeva 1966., neadekvatan bud`et za ova istra`ivanja, koncepcijske razmirice, ~etiri neuspe{na poletanja “N1” izme|u 1969. i 1970., u~inili su da je projekat N1 otkazan. Koroljev je imao ve}e ambicije. Gradio je nove brodove “Sojuz”, dizajnirane da mogu da se spuste na Mesec, ali i da orbitiraju oko Zemlje ili Meseca. Usledili su i znaci sovjetskog neuspeha: “Sojuz I” sru{io se nakon poletanja.
  29. 29. SSSR-u nisu uspevali projekti slanja ~oveka na Mesec, ali su uspe{no obavili spu{tanje automatskih sondi “Luna”. “Luna 1” je 1959. udarila u Mese~evu povr{inu, “Luna 9” je 1966. obavila meko spu{tanje na Mesec. “Luna 13” je 1966. ispitivala Mese~evo tlo mehani~kom sondom, “Luna 16” je 1970. uzorke zahvatila automatski. Iste godine je “Luna 17” na Mese~evu povr{inu spustila automatski rover, a “Luna 20” je 1972. donela uzorke tla.
  30. 30. NASA je re{ila da na Mesec po{alje niz robotizovanih letelica. Najpre su lansirane letelice “Rend`er”. Tokom 1964/65. ~etiri su se sru{ile na Mese~evu povr{inu. Od 1966. stupaju “Lunar orbiter” i “Survejor”. U potrazi za povoljnim mestima za spu{tanje ljudi, sa visine od 40 km orbiteri su snimali povr{inu Meseca, a Survejori su obavili niz spu{tanja, analize tla, itd. Na Zemlju su poslali vi{e desetina hiljada slika sa Meseca.
  31. 31. Krajem 1966. gra|ene su ogromne trostepene rakete “Saturn V”, koje su bile uklju~ene u projekat “Apolo” za slanje ljudi na Mesec. Radilo se o raketama visine 110 m, mase 3000 t, koje su tro{ile 15 t goriva u sekundi. “Saturn V” je prvi put kori{}ena u misiji “Apolo 8” 1968. godine. Do tada je kori{}ena raketa “Saturn IB”.
  32. 32. Raketa se sastojala od tri stepena, pri ~emu svaki od njih obavlja odre|enu funkciju u slo`enim manevrima tokom odre|enih faza leta.
  33. 33. Prvi stepen podi`e raketu do visine od 68 km, dovode}i je do brzine od 2.75 km/s. Kada potro{i gorivo ovaj stepen se odvaja i pada u more. Nakon toga uklju~uje se motor drugog stepena, koji podi`e raketu do visine od 176 km i ubrzava je do brzine od 7 km/s, {to je blizu brzine orbitiranja (7.9 km/s).
  34. 34. Nakon odvajanja drugog stepena pali se motor tre}eg stepena. On se uklju~uje dva puta. Prvi put ubrzava raketu do orbitalne brzine. Tom prilikom raketa napravi 2.5 obrta oko Zemlje (tzv. parkirna orbita), a onda se ponovo pali motor, {to ubrzava raketu do brzine napu{tanja Zemlje (11.2 km/s) i odvodi je na putanju prema Mesecu. Kada se utro{i gorivo dolazi do odvajanja kapsula od tre}eg stepena rakete. Kapsula se sastojala od tri modula: komandnog, servisnog i lunarnog.
  35. 35. Komandni modul je slu`io za boravak kosmonauta i upravljanje letom, servisni za pogon i logisti~ku podr{ku i Mese~ev (lunarni) da prenese dva kosmonauta i potrebnu opremu na Mese~evu povr{inu i vrati ih u orbitu. Motor komandnog modula radio je kratko: po nekoliko sekundi prilikom usporavanja i ubacivanja u Mese~evu orbitu prikom dolaska i prilikom ubacivanja na putanju prema Zemlji prilikom odlaska. Lunarni modul je bio {irine 9.5 m i visine 7m. U sku~enoj kabini kosmonauti su mogli samo da stoje.
  36. 36. Raketni motor na donjoj strani gornje sekcije imao je zadatak da uspori modul prilikom sletanja i spu{tanja dvojice kosmonauta na Mese~evu povr{inu i da mu da potisak prilikom uzletanja i leta do komandnog modula. Donja sekcija je ostajala na povr{ini Meseca. Jedan od prigovora “sumnjala” bio je da raketa nije imala dovoljno goriva za realizaciju misije, jer su odmah po napu{tanju Zemljine atmosfere odba~eni najve}i rezervoari za gorivo. Ali treba imati u vidu da su se motori uklju~ivali po potrebi, da se raketa najve}im delom puta kretala po inerciji, kroz prostor bez vazduha i u beste`inskom stanju, tako da nije bilo otpora pri kretanju. Mali deo goriva kori{}en je za korekciju putanje.
  37. 37. Na samom startu “Apola” javili su se ogromni problemi. Tro~lana posada “Apolo 1” je 27.1.1967. stradala u po`aru u kabini sa kiseonikom tokom lansiranja. Zbog toga su „Apolo 2 i 3“ otkazani, a 4, 5 i 6 su promenjena u automatska probna lansiranja bez ljudske posade. Projekat “Apolo” podrazumevao je vi{e misija bez posade i 11 misija sa tro~lanom ljudskom posadom.
  38. 38. Kosmonauti su bili uklju~eni u misiju “Apola 7”, oktobra 1968. Let je obavljen za testiranje motora, komandnog i servisnog modula, ru~nog upravljanja. Trajao je 11 dana i za to vreme obi{li su Zemljinu orbitu 163 puta i prvi put sa uživo TV prenosom iz Kosmosa. Let “Apola 8” usledio je ubrzo potom. Prvi put je kori{}ena raketa “Saturn V” i ljudi su prvi put u istoriji obleteli Mesec (bez ula`enja u orbitu). Kapsula nije sadr`ala lunarni modul, tako da nije ni bilo predvi|eno spu{tanje. To je bio najudaljeniji let ~oveka od Zemlje do tada (371 823 km). Po prvi put je posmatrana tamna strana Meseca i snimljena je Zemlja iz Mese~eve blizine.
  39. 39. “Apolo 8” je istra`ivao gravitacione i magnetne anomalije, {to je bilo vrlo bitno za bezbednost narednih letova. Sa lansiranjem se `urilo i let je obavljen u vreme Bo`i}a, jer se govorilo da }e SSSR uskoro poslati posadu u orbitu Meseca. Do toga nije do{lo.
  40. 40. “Apolo 9” je leteo oko Zemlje i poslu`io je za testiranje kompletnog ansambla (sva tri modula). “Apolo 10” je slu`io za ispitivanje svih elemenata leta sa odvajanjem i spu{tanjem lunarnog modula do visine od 8.9 km iznad mesta koje je planirano za spu{tanje u slede}oj misiji. Obavljen je i direktan TV prenos.
  41. 41. Misija “Apolo 11” bila je apsolutni trijumf i jedan od najzna~ajnijih doga|aja u istoriji ~ove~anstva. Raketa je lansirana 16. jula 1969. sa Kejp Kenedija na Floridi. Kapsula je posle tri dana u{la u Mese~evu orbitu. Nil Armstrong i Edvin Oldrin spustili su se na Mese~evu povr{inu 20. jula u lunarnom modulu “Orao”, a Majkl Kolins je ostao u komandnom modulu “Kolumbija”.
  42. 42. Posle 6h od momenta sletanja (21. jula) Nil Armstrong je zakora~io na Mese~evo tlo u Moru ti{ine i izgovorio onu ~uvenu re~enicu, koju namerno ne}emo po milijarditi put navesti. Manje je poznato da je nakon dva sata i 19 minuta {etnje po Moru ti{ine, na povratku u modul “Orao”, Armstrong promrljao re~enicu “Good luck, Mr. Gorsky!”, koja je u mislima upu}ena njegovom kom{ijiu Ohaju. Poruku je snimila kamera, a odnosi se na bezobraznu situaciju iz kom{iluka kada je Nil imao deset godina. Epizodu pominje Jay Barbree u knjizi “Neil Armstrong: A Life of Flight”, a iz pristojnosti je dalje ne}emo komentarisati.
  43. 43. Kosmonauti su ostali na Mese~evoj povr{ini 21h. Postavili su ameri~ku zastavu, memorijalnu plo~u, telefonom razgovarali sa predsednikom Niksonom. Poneli su i poruku mira 73 dr`avnika, među kojima je bio i Tito. Kolins je u komandnom modulu obavljao merenja i snimanja terena za slede}a sletanja.
  44. 44. Sa stanovišta nauke mnogo je bitnije što su postavili opremu (laserski reflektor, seizmometar), skupljali uzorke. Ostavljena oprema i danas je u funkciji.
  45. 45. “Apolo 12” je sleteo u Okean bure. Posada je dva puta izlazili iz modula. Proveli su oko 8 h iyvan modula. Prikupljali su uzorke sa dubine od 0.8m. Oti{li su do automatske stanice “Survejor 3” i demontirali deo cev~ice sa mikro organizmima sa Zemlje i kameru. Nakon spajanja sa komandnim modulom usmerili su stepen za uzletanje prema Mesecu. Seizmometar je zabele`io udar.
  46. 46. “Apolo 13” obe}avao uspeh do udaljenosti od 324 000km od Zemlje. Onda je do{lo do eksplozije rezervoara za kiseonik u servisnom modulu. ]elija za snabdevanje energijom je otkazala. Do{lo je do te{ko}a u snabdevanju kiseonikom, odvo|enja ugljen-dioksida i otkaza ostalih ure|aja. Otkazao je i sistem za navigaciju, tako da su se orijentisali pomo}u Sunca. Uz velike probleme modul se spustio u Pacifik.
  47. 47. Veliku ulogu u spa{avanju posade “Apola 13” imao je Majk (Milojko) Vu~eli}, jedan od rukovode}ih in`enjera Apolo misije. Zbog svojih zasluga kasnije je odlikovan. Ina~e u misiji Apola u~estvovalo je sedam in`enjera srpskog porekla. SSSR je ponudio svoju pomo} u spa{avanju.
  48. 48. Kosmonauti “Apolo 14” su postavili nau~nu stanicu ALSEP i laserski reflektor za odre|ivanje udaljenosti od Zemlje. Alen [epard je na Mesecu izveo dva golf udarca. Loptica je odletela mnogo dalje nego na Zemlji. Kosmonauti su proveli ne{to vi{e od 9 h izvam modula.
  49. 49. “Apolo 15” je na povr{inu postavio 544 kg opreme i doneo je rover. Maksimalna brzina njegovog kretanja bila je oko 18 km/h. Roverom su pre{li 7 km i udaljili se 3 km od modula. Pre uzletanja “parkirali” su rover i kameru koja je snimala njihovo uzletanje.
  50. 50. Nakon povratka kosmonauti nisu bili u karantinu, jer se pokazalo da nema opasnosti od kontaminacije. Postavili su i figuricu “Pali astronaut” sa plo~icom i imenima nastradalih komsonauta. Poneli su po{tanske markice sa namerom da ih prodaju za fond dece kosmonauta. Verovatno zbog toga nisu vi{e leteli.
  51. 51. Postavili su i mini satelit u orbitu oko Meseca. U okviru ove misije Dejvid Skot proverio je Galilejeva tvrdnju da tela pu{tena da slobodno padaju sa iste visine dospevaju do povr{ine, ovog puta ne Zemlje, ve} Meseca u istom trenutku bez obzira na njihovu masu. Kako na Mesecu nema otpora vazduha, tvrdnja je bila lako proveriva. O rezultatu se uverite sami na primeru ~eki}a i pera…
  52. 52. U toku leta “Apolo 16” bilo je problema, ali su, ipak, sleteli na Mesec i to na brdovitom terenu. Kosmonauti su se popeli na uzvi{icu od 500 m. Roverom su pre{li oko 26 km. Postavili su jo{ jedan komplet ALSEP-a i lansirali jo{ jedan mini satelit, koji je kasnije pao zbog postojanja maskona – oblasti zgu{njenja u Mese~evoj kori. Postavili su i UV spektrometar za merenje zra~enja iz dalekog Kosmosa.
  53. 53. Kosmonauti su proveli preko 20 sati izvan modula, Kosmonaut D`on Jang bio je ~lan dve Apolo misije, “Apola 10 i 16”. ^arls Djuk je na povr{ini Meseca ostavio fotografiju svoje porodice, {to je jedan od ideala ameri~kog `ivota.
  54. 54. “Apolo 17” je sleteo 11.12. 1972. Bila je to poslednja misija leta ~oveka do Meseca. Spustili su se blizu doline Taurus-Litrov. Postavili su ure|aje za merenje unutra{nje toplote Meseca. Boravili su tri dana na povr{ini Meseca.
  55. 55. D`ek Smit je snimio ~uvenu sliku “Plavi kliker”.
  56. 56. U toku ove misije do{lo je do prvog “saobra}ajnog” udesa i o{te}enja rovera. Nakon misije, istra`ivanja su pokazala slabljenje interesa javnosti za let na Mesec. Zbog toga i zbog smanjenja bud`eta, misije “Apolo 18, 19 i 20” su obustavljene. Politi~ki cilj je bio ispunjen: SAD su povratile dominaciju i ubedljivo je potvrdile.
  57. 57. Od 16.7.1969. (“Apolo 11”) do 1972. (“Apolo 17”) 12 ljudi je {etalo po povr{ini Meseca, ali ne treba zanemariti ni doprinos SSSR-a istra`ivanju Meseca. Napravljeno je preko 32 000 snimaka, je doneto oko 380 kg uzoraka, postavljeno pet nau~nih stanica, od kojih su mnogi ure|aji i danas u funkciji. U “pogonima” NASA radilo je preko 30 000 ljudi, a zajedno sa kooperantskim firmama (kojih je bilo oko 20 000) vi{e od 400 000. Za realizaciju leta na Mesec bud`et je iznosio oko 30 milijardi dolara. Interesantno da niko od tih 400 000 ljudi nikada nije izrazio sumnju u istinitost spu{tanja ljudi na Mesec. Zavera }utanja sa tako velikim brojem aktera naprosto je neodr`iva.
  58. 58. Na Mesecu su kosmonauti proveli ukupno oko 300 h, od toga izvan lendera 80 h. Poslednje tri misije su na Mese~evu povr{inu dopremile i rovere. NASA je prvobitno planirala 10 sletanja na Mesec u okviru “Apolo” programa, ali je ostvareno 6.
  59. 59. Mesta spu{tanja SAD i SSSR su toliko istra`ivali Mesec da se smatra da je njegova povr{ina vi{e istra`ena od Zemljine. Misije nisu planirane za polarne oblasti, jer je polarna orbita delikatnija za spu{tanje i povratak.
  60. 60. Kao uspomenu sa puta, osim mnogo predivnih snimaka i pra{inom zaprljanih odela, doneli su i pregr{t kamen~i}a (ne sa obale mora). A {ta ako su ih pokupili u nekoj zabiti (kao {to je Srbija) na Zemlji?
  61. 61. Ko je koliko kamenja doneo? Najmla|e doneto kamenje sa Meseca starije je od stena na Zemlji (dokaz da nije pokupljeno “sa ulice”), a otkriveni su i novi minerali, kojih nema na Zemlji. Takav je armalkolit (Armstrong Aldrin Collins).
  62. 62. Veliki sin (a mo`da i otac) na{ih naroda i narodnosti drug TITO je, 1973. godine, od predsednika SAD Ri~arda Niksona na poklon dobio nekoliko kamen~i}a sa Meseca. Uzorak bazaltne stene, stare 3.8 milijardi godina, ~ija je masa 1.142 g, ~uvan je u Memorijalnom centru “Josip Broz Tito”, a danas je u trezoru u vili “Mir”. Vrednost ovakvog kamena na tr`i{tu iznosi 200 000 – 500 000$. Nikson je Titu poklonio i jugoslovensku zastavu koju je posada “Apola 11” nosila do Meseca i vratila na Zemlju.
  63. 63. Ameri su poklonili pregr{t uzoraka (oko 200) i drugim zna~ajnim li~nostima i vladama. U “D`onsonovom svemirskom centru” ~uva se oko 295 kg stena sa Meseca. Tri mala uzorka, mase 0.2g koje je 1970. donela “Luna 16”, prodata su 1993. g. na aukciji za 442 500 dolara. Za uzvrat Tito je odlikovao kosmonaute. Jedna petina ~ove~anstva pratila je misiju Apola preko Tva. Na Mesecu je ostala brojna oprema, delovi modula, roveri, razni predmeti, ...
  64. 64. I tako ...
  65. 65. HVALA NA PA@NJI! Bilo je to predavanje prof. Gajića

×