SlideShare a Scribd company logo
1 of 10
Download to read offline
ДИМЕНЗИЈЕ И ОБЛИК ЗЕМЉЕ
Изглед и облик Земље су питања која су одувек интересовала
људе
Постојала су разна схватања облика Земље у прошлости.
Различите цивилизације су тумачиле облик Земље на свој начин.
Први доказ о лоптастом облику Земље
Још су стари грци, Анаксимандар, Херодот, Аристотел, Ератостен и други имали
схватање да Земља има лоптаст облик.
Први прави доказ за то је пружио Фернандо Магелан на свом путовању од 1519-1522.
године. Он је путујући у правцу запада опловио Земљу и вратио се у почетну тачку,
тачније вратио се један његов брод јер је он сам погинуо у борби са домородцима на
Филипинима.
Данашњи докази о лоптастом облику Земље су необориви
Кликни на видео
И поред тога има још увек људи који верују да је
Земља равна плоча
Око 3% људи и даље верује да је
Земља равна плоча, а да су снимци
из сателита фотомонтажа.
Они припадају удружењу “Flat Earth
Society” које лоптаст облик Земље
сматрају теоријом Насе.
Прочитајте нешто више о
равноземљашима у следећем чланку
кликом на линк
Теорија завере
Који је прави облик Земље?
Земља нема правилан
лоптаст облик. Због
окретања око своје осе
на екватору је мало
испупчена, а на
половима спљоштена
Земљa je на половима
спљоштена за 21,5km, а на
екватору испупчена.
Испупченост Земље на екватору
у односу на кружницу је 14km.
Због тога је земља названа
ЕЛИПСОИДОМ
ГЕОИД
Елипсоидан облик Земље је уочио још Исак Њутн у 17. веку, као последицу ротације Земље
и деловања центрифугалне силе. Међутим површина елипсоида је заталасана због
Земљине нехомогене површине и утицаја гравитације па је такво тело названо ГЕОИД.
Димензије Земље
Површина Земље је 510 милиона километара
квадратних
Средњи полупречник Земље је 6370
километара
Поларни полупречник 6357 километара
Екваторски полупречник 6378 километара
Поларни обим 40 007 километара
Екваторски обим 40 075 километара
Због великих димензија Земље, а малих разлика у поларном и екваторском пречнику,
приликом географских проучавања Земља се посматра као лопта.
Правилна смена појасева и зона због
лоптастог облика Земље
северни хладни
јужни хладни
северни умерени
јужни умерени
жарки
Како је Ератостен израчунао обим Земље још у 3. веку пре нове ере?
Ератостен је приметио да 22. јуна у подне сунчеви зраци обасјавају дно бунара. Затим је
увидео да у Александрији тог истог дана сунчеви зраци у подне, у односу на побијени штап
праве сенку и одредио да падају под углом од 7⁰12’. Израчунавши да је то 1/50 део круга и
знајући раздаљину од Александрије до Сиене (Асуан) лако је израчунао колика је
раздаљина једног степена.
Наиме, раздаљина између Александрије и Сијене је 5 000 стадија (један стадиј 158 метара), а
за један степен би била приближно 700 стадија. Тада би обим Земље имао 252 000 стадија
или 39 816km. Погрешио је за 193km.

More Related Content

What's hot

Unutrasnje sile zemlje
Unutrasnje sile zemljeUnutrasnje sile zemlje
Unutrasnje sile zemlje
dusanjerkovic
 
Vazdušne mase i vazdušni frontovi lj đ
Vazdušne mase i vazdušni frontovi lj đVazdušne mase i vazdušni frontovi lj đ
Vazdušne mase i vazdušni frontovi lj đ
ljubicadj1
 

What's hot (20)

Litosferne ploce - postanak kontinenata
Litosferne ploce -  postanak kontinenataLitosferne ploce -  postanak kontinenata
Litosferne ploce - postanak kontinenata
 
Постанак и унутрашња грађа Земље
Постанак и унутрашња грађа ЗемљеПостанак и унутрашња грађа Земље
Постанак и унутрашња грађа Земље
 
Nastanak i oblikovanje reljefa Tanja Notaroš Gagić
Nastanak i oblikovanje reljefa Tanja Notaroš GagićNastanak i oblikovanje reljefa Tanja Notaroš Gagić
Nastanak i oblikovanje reljefa Tanja Notaroš Gagić
 
Unutrasnje sile zemlje
Unutrasnje sile zemljeUnutrasnje sile zemlje
Unutrasnje sile zemlje
 
Ротација и револуција
Ротација и револуцијаРотација и револуција
Ротација и револуција
 
Glacijalna erozija
Glacijalna erozijaGlacijalna erozija
Glacijalna erozija
 
Kretanje Zemlje
Kretanje ZemljeKretanje Zemlje
Kretanje Zemlje
 
Разарање стена, обликовање рељефа радом ветра, река и морских таласа
Разарање стена, обликовање рељефа радом ветра, река и морских таласаРазарање стена, обликовање рељефа радом ветра, река и морских таласа
Разарање стена, обликовање рељефа радом ветра, река и морских таласа
 
Oblikovanje reljefa pod uticajem spoljasnjih sila
Oblikovanje reljefa pod uticajem spoljasnjih silaOblikovanje reljefa pod uticajem spoljasnjih sila
Oblikovanje reljefa pod uticajem spoljasnjih sila
 
Stanovnistvo i naselja srbije
Stanovnistvo i naselja srbijeStanovnistvo i naselja srbije
Stanovnistvo i naselja srbije
 
Kraska erozija
Kraska erozijaKraska erozija
Kraska erozija
 
Mineralma gradja zemljine kore
Mineralma gradja zemljine koreMineralma gradja zemljine kore
Mineralma gradja zemljine kore
 
Lednička erozija
Lednička erozijaLednička erozija
Lednička erozija
 
Eolski reljef
Eolski reljefEolski reljef
Eolski reljef
 
Стене, руде и минерални ресурси
Стене, руде и минерални ресурсиСтене, руде и минерални ресурси
Стене, руде и минерални ресурси
 
Padavine
PadavinePadavine
Padavine
 
Vulkani
Vulkani Vulkani
Vulkani
 
Revolucija Zemlje - Saša Stojanović
Revolucija Zemlje - Saša StojanovićRevolucija Zemlje - Saša Stojanović
Revolucija Zemlje - Saša Stojanović
 
Vazdušne mase i vazdušni frontovi lj đ
Vazdušne mase i vazdušni frontovi lj đVazdušne mase i vazdušni frontovi lj đ
Vazdušne mase i vazdušni frontovi lj đ
 
Atmosfera
AtmosferaAtmosfera
Atmosfera
 

Similar to Dimenzije i oblik Zemlje

Oblik i veličina zemlje lj đ
Oblik i veličina zemlje lj đOblik i veličina zemlje lj đ
Oblik i veličina zemlje lj đ
ljubicadj1
 
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
RajkoRadza
 

Similar to Dimenzije i oblik Zemlje (19)

Oblik i veličina zemlje lj đ
Oblik i veličina zemlje lj đOblik i veličina zemlje lj đ
Oblik i veličina zemlje lj đ
 
OblikiveliinazemljeljE
OblikiveliinazemljeljEOblikiveliinazemljeljE
OblikiveliinazemljeljE
 
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
327157682-Misterije-Neobjasnjivi-Fenomeni-Knjiga-IV.pdf
 
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjigaUvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
 
Litisfera
LitisferaLitisfera
Litisfera
 
Postanak i unutrasnja gradja zemlje
Postanak i unutrasnja gradja zemljePostanak i unutrasnja gradja zemlje
Postanak i unutrasnja gradja zemlje
 
Rotacija
RotacijaRotacija
Rotacija
 
Naš prijatelj Mesec (2. deo)
Naš prijatelj Mesec (2. deo)Naš prijatelj Mesec (2. deo)
Naš prijatelj Mesec (2. deo)
 
Immanuel Velikovsky-svetovi-u-sudaru
Immanuel Velikovsky-svetovi-u-sudaruImmanuel Velikovsky-svetovi-u-sudaru
Immanuel Velikovsky-svetovi-u-sudaru
 
Ekstrasolarne planete - naša budućnost ili samo nada
Ekstrasolarne planete - naša budućnost ili samo nadaEkstrasolarne planete - naša budućnost ili samo nada
Ekstrasolarne planete - naša budućnost ili samo nada
 
"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan Gajić
"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan Gajić"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan Gajić
"Mitovi i zvezde" prof. dr Dragan Gajić
 
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptxGEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
 
Geografija kviz znanja 6
Geografija   kviz znanja 6Geografija   kviz znanja 6
Geografija kviz znanja 6
 
"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić
"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić
"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić
 
Život svemira
Život svemiraŽivot svemira
Život svemira
 
Kretanja zemlje
Kretanja zemljeKretanja zemlje
Kretanja zemlje
 
Revolucija
RevolucijaRevolucija
Revolucija
 
Svemir
SvemirSvemir
Svemir
 
Istrazivanja
IstrazivanjaIstrazivanja
Istrazivanja
 

More from Dragan Antić

More from Dragan Antić (20)

Vojvodina
VojvodinaVojvodina
Vojvodina
 
Afrika juzno od Sahare (Subsaharska Afrika)
Afrika juzno od Sahare (Subsaharska Afrika)Afrika juzno od Sahare (Subsaharska Afrika)
Afrika juzno od Sahare (Subsaharska Afrika)
 
Prirodne zone
Prirodne zonePrirodne zone
Prirodne zone
 
Kina
KinaKina
Kina
 
Razvoj i znacaj poljoprivrede Srbije
Razvoj i znacaj poljoprivrede SrbijeRazvoj i znacaj poljoprivrede Srbije
Razvoj i znacaj poljoprivrede Srbije
 
Led na kopnu
Led na kopnuLed na kopnu
Led na kopnu
 
Pacificki region
Pacificki region  Pacificki region
Pacificki region
 
Juzna Аzija
Juzna Аzija Juzna Аzija
Juzna Аzija
 
Saobracaj u Srbiji
Saobracaj u SrbijiSaobracaj u Srbiji
Saobracaj u Srbiji
 
Hemijska industrija u svetu i srbiji
Hemijska industrija u svetu i srbijiHemijska industrija u svetu i srbiji
Hemijska industrija u svetu i srbiji
 
Mašinska industrija u svetu i Srbiji
Mašinska industrija u svetu i SrbijiMašinska industrija u svetu i Srbiji
Mašinska industrija u svetu i Srbiji
 
Vode na kopnu - podzemne vode
Vode na kopnu - podzemne vodeVode na kopnu - podzemne vode
Vode na kopnu - podzemne vode
 
Jugoistocna Evropa
Jugoistocna EvropaJugoistocna Evropa
Jugoistocna Evropa
 
Ruska Federacija- Opste geografske odlike
Ruska Federacija- Opste geografske odlikeRuska Federacija- Opste geografske odlike
Ruska Federacija- Opste geografske odlike
 
Znacaj i zastita mora - Јelena Мitic
Znacaj i zastita mora  - Јelena МiticZnacaj i zastita mora  - Јelena Мitic
Znacaj i zastita mora - Јelena Мitic
 
Rudarstvo i energetika u svetu i Srbiji
Rudarstvo i energetika u svetu i SrbijiRudarstvo i energetika u svetu i Srbiji
Rudarstvo i energetika u svetu i Srbiji
 
Covek i klima
Covek i klimaCovek i klima
Covek i klima
 
Ujedinjene nacije
Ujedinjene nacijeUjedinjene nacije
Ujedinjene nacije
 
Ruska Federacija
Ruska FederacijaRuska Federacija
Ruska Federacija
 
Glacijalna erozija
Glacijalna erozijaGlacijalna erozija
Glacijalna erozija
 

Dimenzije i oblik Zemlje

  • 1. ДИМЕНЗИЈЕ И ОБЛИК ЗЕМЉЕ Изглед и облик Земље су питања која су одувек интересовала људе Постојала су разна схватања облика Земље у прошлости. Различите цивилизације су тумачиле облик Земље на свој начин.
  • 2. Први доказ о лоптастом облику Земље Још су стари грци, Анаксимандар, Херодот, Аристотел, Ератостен и други имали схватање да Земља има лоптаст облик. Први прави доказ за то је пружио Фернандо Магелан на свом путовању од 1519-1522. године. Он је путујући у правцу запада опловио Земљу и вратио се у почетну тачку, тачније вратио се један његов брод јер је он сам погинуо у борби са домородцима на Филипинима.
  • 3. Данашњи докази о лоптастом облику Земље су необориви Кликни на видео
  • 4. И поред тога има још увек људи који верују да је Земља равна плоча Око 3% људи и даље верује да је Земља равна плоча, а да су снимци из сателита фотомонтажа. Они припадају удружењу “Flat Earth Society” које лоптаст облик Земље сматрају теоријом Насе. Прочитајте нешто више о равноземљашима у следећем чланку кликом на линк Теорија завере
  • 5. Који је прави облик Земље? Земља нема правилан лоптаст облик. Због окретања око своје осе на екватору је мало испупчена, а на половима спљоштена Земљa je на половима спљоштена за 21,5km, а на екватору испупчена. Испупченост Земље на екватору у односу на кружницу је 14km. Због тога је земља названа ЕЛИПСОИДОМ
  • 6. ГЕОИД Елипсоидан облик Земље је уочио још Исак Њутн у 17. веку, као последицу ротације Земље и деловања центрифугалне силе. Међутим површина елипсоида је заталасана због Земљине нехомогене површине и утицаја гравитације па је такво тело названо ГЕОИД.
  • 7.
  • 8. Димензије Земље Површина Земље је 510 милиона километара квадратних Средњи полупречник Земље је 6370 километара Поларни полупречник 6357 километара Екваторски полупречник 6378 километара Поларни обим 40 007 километара Екваторски обим 40 075 километара Због великих димензија Земље, а малих разлика у поларном и екваторском пречнику, приликом географских проучавања Земља се посматра као лопта.
  • 9. Правилна смена појасева и зона због лоптастог облика Земље северни хладни јужни хладни северни умерени јужни умерени жарки
  • 10. Како је Ератостен израчунао обим Земље још у 3. веку пре нове ере? Ератостен је приметио да 22. јуна у подне сунчеви зраци обасјавају дно бунара. Затим је увидео да у Александрији тог истог дана сунчеви зраци у подне, у односу на побијени штап праве сенку и одредио да падају под углом од 7⁰12’. Израчунавши да је то 1/50 део круга и знајући раздаљину од Александрије до Сиене (Асуан) лако је израчунао колика је раздаљина једног степена. Наиме, раздаљина између Александрије и Сијене је 5 000 стадија (један стадиј 158 метара), а за један степен би била приближно 700 стадија. Тада би обим Земље имао 252 000 стадија или 39 816km. Погрешио је за 193km.