Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Jesu li zaista šetali na Mesecu

302 views

Published on

Predavač prof. dr Dragan Gajić

Predavanje održano 20. jula 2019 povodom obeležavanja 50 godina leta prvog čoveka na Mesec, u okviru projekta "Apolo na mreži" koji realizuje AD Alfa uz podršku Centra za promociju nauke.

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Jesu li zaista šetali na Mesecu

  1. 1. Астрономско друштво “Алфа” Департман за физику ПМФ-а Jесу ли заиста шетали на Месецу? Проф. др Драган Гајић Природно-математички факултет, Ниш Предавање је подржано од стране Центра за промоцију науке Београд Пројекат: „Астрономија свуда”
  2. 2. Prof. dr Dragan Gaji} Jesu li zaista šetali na Mesecu?
  3. 3. Ubrzo nakon realizacije leta ~oveka na Mesec usledile su sumnje. To je valjda deo ljudskog mentaliteta: vi{e se veruje egzoti~nim i ezoteri~nim obja{njenjima od racionalnih. Sumnje u spu{tanje ~oveka na povr{inu Meseca prerasle su u pri~e o zaveri. I to najpre u SAD. Obja{njenje za to vidim u socijalnoj sferi. Amerikancima je bilo dosta prevara u Vijetnamu, afera poput Votergejta, uklju~ivanja u svetske sukobe. Prestali su da veruju svojim politi~arima i dr`avnoj politici. Zato su se lako “zalepili” za pri~e oko la`iranja u misiji Apolo.
  4. 4. Ocem teorije zavere smatra se Bil Kejsing, a me|u prvima su bili i Robert Majers i Robert Perlman, koji su iznosili “dokaze” o falsifikatima, la`iranju leta na Mesec, zbog trke sa Sovjetima. NASA je to radila u okviru Apollo Simulation Project. Kejsing je 1976. g. objavio knjigu “Nikad nismo oti{li na Mesec: Ameri~ka podvala od 30 milijardi dolara!”
  5. 5. Kejsing je do kraja svog `ivota dokazivao “la`iranje” puta na Mesec. Tvrdio je da Amerikanci ni jednom nisu sleteli na Mesec i da su svi snimci spu{tanja na Mesec i boravka kosmonauta na njemu snimani u pustinji u Nevadi (gde drugo nego u tajanstvenoj oblasti 51). Ona vrlo podse}a na prizore na Mesecu. Sve to ra|eno je u saradnji sa ameri~kom obave{tajnom slu`bom. Prazna raketa “Saturn V” uzletela je sa Floride i zavr{ila je u moru, a za to vreme kosmonauti su se zabavljali u kazinima Las Vegasa. Po drugoj varijanti, kosmonauti su osam dana “kru`ili” oko Zemlje, a u “etar” su pu{teni snimci la`nog boravka ljudi na Mesecu.
  6. 6. Kejsing je 2001. objavio knjigu “Teorija zavere: jesmo li sleteli na Mesec?”. Knjiga je bila inspiracija za snimanje filma “Capricorn One” (1978), koji govori o la`nom sletanju na Mesec. Tvrdilo se da je sve to ra|eno da bi se povratilo samopuzdanje ameri~koj naciji nakon sramnog fijaska i brukanja u Vijetnamu i izgubljene trke u svemiru. Niksonu je bilo bitnije da se vidi da su kosmonauti {etali po Mesecu, nego da su to stvarno radili.
  7. 7. To je dalo zamah mnogim skepticima koji su zaboravili (ili nisu ni znali) da se radi o igranom filmu ve} su smatrali da se radi o “tajnim” snimcima koji su holivudska mu}ka tzv. boravka Amera na Mesecu, koji tamo nikada nisu ni bili. I, jesu li bili na Mesecu? Re`iser Bart Sibrel (2001) („A Funny Thing Happend on the Way to the Moon“) je tvrdio da je bilo nemoguće da su Ameri nakon dve godine od eksplozije “Apola 1” zaista uspeli da slete na Mesec. Tvrdio je da je i Nikson uklju~en u la`iranje {to je slu`ilo da odvrati pa`nju javnosti sa rata u Vietnamu. Sibrel je pri susretu sa Oldrinom (2002) tražio od njega da se nad Biblijom zakune da su bili na Mesecu. Ovaj ga je nokautirao.
  8. 8. Uostalom, la`iranje je jo{ 1971. g. potvrdio znameniti D`ejms Bond, agent 007, u filmu “Dijamanti su ve~iti”. ^esto se navode izjave politi~ara, astronauta, ruskih nau~nika da je spu{tanje na Mesec izvedeno u studiju. Skeptici navode francuski dokumentarac “Operation Lune” Vilijama Kerela u kojem udovica Stenlija Kjubrika otkriva da je upravo on snimao kadrove iz “Apolo” misije. To je obavljeno u studiju u kojem je snimana “Odiseja 2001”, uz kori{}enje specijalnih objektiva
  9. 9. Oni su objavili da je NASA kona~no obelodanila prevaru: spu{tanje je snimljeno na Zemlji, ali ne u Holivudu ili Nevadi, ve} u studiju “Jadran filma” u Zagrebu. Kjubrik nije hteo da snima u zemlji u kojoj su proganjali Jevreje, pa su Ameri umesto njega anga`ovali, gle ~uda, Veljka Bulaji}a. Po{to Armstrong nije uspe{no odglumio geganje, umesto njega je “usko~io” fenomenalni Bata @ivojinovi}. Tu onomad hrvatski portal News Bar je ovu situaciju sa re`iranjem spu{tanja kosmonauta na Mesec parodirao do apsurda. Takve pri~e i dokazi doveli su do toga da ~ak 20% Amerikanaca smatra da su snimci kosmonauta na Mesecu la`irani.
  10. 10. Jedna teorjia zavere tvrdi da se sletanje povezuje sa masonerijom. ^itav “Apolo” program bio je demonstracija masonske mo}i. Tvrdi se da su svi kosmonauti u “Apolo” programu bili masoni i da, ~ak, Nil Armstrong na fotografiji sa Meseca u rukama dr`i svoje masonsko obele`je.
  11. 11. Sumnje su samo potvrdile ljudski mentalitet: vi{e se veruje egzoti~nim i ezoteri~nim obja{njenjima od racionalnih. Po{to je misija uspe{no izvedena u vreme kada je tehni~ko-tehnolo{ki nivo bio ni`i, za{to se ne realizuje i danas? [to bi rekao Sremac: S’g je oskudacija, s’g su skupe pare! U vreme hladnog rata bud`et NASA bio je 6%, a danas je manji od 1% federalnog bud`eta. Onog trenutka kada suSAD postale svesne da SSSR nema potencijale za dalju trku, projekat letova na Mesec je obustavljen. Svakako da je jedno od najzna~ajnijih pitanja:
  12. 12. Budu}e misije na Mesecu ima}e druga~iji karakter (verovatno izgradnja baza, iz kojih }e se leteti ka drugim planetama). Takvi projekti }e biti znatno skuplji i, po svemu sude}i, bi}e me|unarodni. Nivo rizika u “Apolo” misijama bio je oko 50%, {to je sa dana{njeg nivoa neprihvatljivo. Za{to bi se rizikovali `ivoti ljudi kada danas “ma{ine” posti`u fantasti~ne rezultate? Robotizovane sonde sa Zemlje “obi{le” su sve planete Sun~evog sistema, spu{tale se na asteroide i satelite, ga|ale komete, bez ikakvog rizika po ljude. Takve misije nisu zahtevale ogromne rakete, skupe sisteme za odr`avanje `ivota kosmonauta. To je razlog zbog kojeg danas nije neophodno slanje ljudskih posada na Mesec.
  13. 13. Suparnici SAD u hladnom ratu nikada nisu izrazili sumnju da su Amerikanci bili na Mesecu. Za{to? Zato {to su pomno pratili {ta se doga|a. Da je bilo la`iranja, sigurno bi to odmah objavili! Uostalom, za vreme spu{tanja mnogi radio amateri i opservatorije slu{ali su razgovore kosmaonauta sa kontrolom misije u Hjustonu. Previ|a se da su kosmonauti u misijama morali ~esto da koriste ru~ne komande. “Vojad`eri” lete sa ne mnogo boljim ra~unarskim sistemima, a njihove putanje su bile dosta komplikovanikje i precizno izvedene. O~igledno da za prora~unavanje putanje nisu neophodni najmo}niji kompjuteri. Osim toga “Apolo” misija je pomno pra}ena i korigovana iz komandnog centra na Zemlji. Primedba je da su u vreme letova na Mesec automatski sistemi upravljanja bili snabdeveni memorijom od svega 32 kb, a uspeh je bio vi{e nego fantasti~an.
  14. 14. To nije zato {to su snimci pravljeni u studiju, pa su zvezde kao dekoracija zaboravljene, a da se Ameri, u stvari, nisu ni spustili na Mesec. Zbog nepostojanja atmosfere Mese~eva povr{ina na dnevnoj strani je jako osvetljena i ble{tava, tako da su pri snimanju ekspozicije morale da budu kratke, a u tom slu~aju slabi sjaj zvezda ne ostavlja trag na filmu. Primedba: Na snimcima se na Mese~evom nebu ne vide zvezde!
  15. 15. Da bi se videle zvezde na fotografijama sa Meseca trebalo je da se snima na osetljivijim filmovima i sa ekspozicijama du`im od 5s, a one su iznosile 1/250s zbog visokog sjaja na povr{ini. Da su ekspozicije bile du`e fotografije bi bile preeksponirane i ne bi se videli detalji na Mese~evoj povr{ini.
  16. 16. Na nekim snimcima sa Meseca, pri du`im ekspozicijama, ipak se vide najsjanije zvezde, ali se na njima ne vide jasno detalji na povr{ini.
  17. 17. Sli~na je situacija je i sa snimcima napravljenim iznad atmosfere u Zemljinoj orbiti. Na njima se tako|e ne vide zvezde. Interesantno je da niko ne osporava takve snimke! Za{to se ne pitaju koji je razlog da se zvezde ne vide danju na na{em nebu kada su zvezde i danju na nebeskom svodu?
  18. 18. Profesionalna sumnjala postavljaju i slede}a pitanja: Za{to se zastava vijori kada na Mesecu nema vetra? Na Mesecu nema atmosfere, tako da nema vetra i zastava ne bi mogla da vijori. Pa ipak na snimcima to ne izgleda ba{ tako.
  19. 19. Zastave ne vijore, ve} tako izgleda jer su izgu`vane prilikom pakovanja i dugog stajanja u spremi{tu. U gornjem delu ih dr`e popre~ne plasti~ne {ipke, a donji deo slobodno visi izlo`en slaboj Mese~evoj gravitaciji. Kada na Zemlji prestane duvanje vetra zastava se brzo umiruje zbog elasti~nosti, unutra{njeg trenja tkanine i otpora vazduha. Na Mesecu izazvano kretanje zastave tokom njenog postavljanja sporije zaustavlja samo trenje i elasti~nost u materijalu zastave.
  20. 20. Za{to su otisci cipela o{tro ocrtani kao da su u mokrom pesku? Na poklopljenim uzastopnim slikama vide se pokreti rovera i kosmonauta, ali se ne vidi da se zastava pomerala. Na Zemlji su jasni otisci u mokrom pesku. Tu se okrugle ~estice peska u otisku ~vrsto dr`e adhezionom silom molekula vode. Na Zemlji su ~estice peska velike, oble i glatke zbog dugotrajnog delovanja vode i vetra.
  21. 21. Mesec je pokriven finom, silikatnom, gustom pra{inom (regolit), koja je nastala usled brojnih meteoritskih udara i davnih vulkanskih aktivnosti. Pored toga prisutne su i ~estice kondenzovane pare gvo`|a iz davne pro{losti. Zbog toga su ~estice regolita sitne, o{tre i nepravilne. Kao kod puzzle slagalica, izbo~ine u zrncima regolita zalaze u njihova udubljenja, tako da se ~estice me|usobno ~vrsto dr`e kao kod mokrog peska na Zemlji. U tom finom “puderu” tragovi cipela se jasno i lako ocrtavaju. S obzirom da na Mesecu nema erozije ovi o{tri tragovi traja}e jako dugo.
  22. 22. Za{to se vidi oreol oko Sunca ako nema atmosfere? Iz istog razloga zbog kojeg se sjajne zvezde, koje na nebu vidimo kao ta~ke, na filmu vide kao diskovi. Blje{tava svetlost Sunca na slici nije posledica rasejanja svetlosti u atmosferi ve} fotohemijskih reakcija na filmu. Na nekim snimcima vide se neobični svetle}i objekti, za koje sumnjala tvrde da se radi o lete}im tanjirima - letelicama vannzemaljskog porekla.
  23. 23. Ne radi se o NLO objektima, niti su u pitanju gre{kom snimljeni reflektori u studiju na Zemlji u kojem je “simulirano” spu{anje na Mesec. U pitanju je lens flare pojava koja nastaje refleksijom jake svetlosti unutar objektiva kamere. Na Mesecu je efekat izra`eniji, jer je sjaj Sunca ve}i zbog nepostojanja atmosfere, refleksije od povr{ine i prisustva Zemlje - jo{ jednog sjajnog objekta na Mese~evom nebu.
  24. 24. - Ali zato sumnjala tvrde da je slede}i snimak autenti~an. Interesantno je da su taj snimak i snimke lete}ih tanjira na Mesescu, kao “vrhunski” dokaz o postojanju vanzemaljaca, uz “bombasti~ne” naslove, objavljivali oni ~asopisi “alternativne” nauke u kojima se non-stop tvrdi da ~ovek nikada nije ni boravio na Mesecu i da su objavljeni snimci sa misija na Mesecu ~ista “holivudska” monta`a.
  25. 25. Analizom slike vidi se da se radi o igri svetla i tame. U sli~an korpus sumnji je i tvrdnja da bi skokovi kosmonauta pri hodu morali da budu vi{i. Skokovi su ni`i jer su odela kruta, ne mogu da se savijaju kolena i te`e je odr`avati ravnote`u. Na jednom snimku navodno se vidi lete}i tanjir koji je “parkiran” na obronku obli`njeg brda. Gegaju}i, skakutavi i usporeni hod kosmonauta, koji je posledica slabije gravitacije, glomazne opreme, krutih kombinezona, sumnjala obja{njavaju trikovima koji su primenjeni tokom snimanja u studiju na Zemlji.
  26. 26. Takvu simulaciju usporenog hoda tuma~ili su na~inom snimanja: umesto 24 snimaka u sekundi kamere su snimale 48, pa je traka usporavana, da bi hod izgledao kao da je u polju male gravitacije. U principu mogu}e, ali kada se pravi snimci ubrzaju pokreti postaju potpuno neprirodni. Me|utim, ne radi se o sajlama, ve} o antenama za radio komunikaciju. Neki tvrde da su kosmonauti zaka~eni sajlama za kranove, tako da se na nekim snimcima ~ak vidi odsjaj svetlosti reflektora na sajlama..
  27. 27. Kako to da filmovi u kamerama nisu o{te}eni pri dnevnim temperaturama od 120oC? Filmovi su sme{tani u specijalne za{titne kasete, koje su osim toplotne pru`ale i za{titu od UV zra~enja. Objektivi kamera nikada nisu bili izlagani direktnom uticaju Sun~evog zra~enja. Zbog slu~ajnog okretanja objektiva kamere u misiji “Apolo 12” prema Suncu do{lo je do o{te}enja i prekida direktnog TV prenosa. Na nekim snimcima se vidi svetlost iza glave kosmonauta, {to poti~e od reflektora. Aura poti~e od svetlosti koja se nakon rasejavanja sa povr{ine vra}ala ka kameri. Sli~na pojava se uo~ava i na snimcima na Zemlji, kada se u jutro svetlost rasejava na pesku ili rosi.
  28. 28. Kako to da su na snimcima osvetljeni i lepo vidljivi detalji koji su po svom polo`aju u senci? Snimci su pravljeni u jutarnjim satima lunarnog dana, kada je Sunce nisko nad horizontom. Svetlost se tada difuzno reflektuje u svim pravcima zbog neravnina i obasjava i objekte u senci. Svetlost koja sa strane ulazi u skafandre odbija se u unutra{njim povr{inama stakla, {to im daje ble{tavi sjaj, iako su kosmonauti licem okrenuti prema senci (nasuprot Sunca). Ovom efektu doprinosi i odelo kosmonauta koje zbog spre~avanja zagrevanja dobro reflektuje svetlost.
  29. 29. Treba uzeti u obzir i da regolit u brdskim oblastima sadr`i dosta vulkanskog stakla, koje efikasno reflektuje svetlost. Tlo na Zemlji nema takva refleksiona svojstva i zato se na snimcima na Zemlji, u adekvatnim pozicijama, ne vide detalji na objektima koji su senci.
  30. 30. Osim Sunca, sna`an izvor svetlosti na Mese~evom nebu je i Zemlja, tako da su predmeti na povr{ini ~esto osvetljeni iz dva izvora. Svetlost “pune” Zemlje oko 90 puta ja~e obasjava Mesec nego {to on obasjava Zemlju. To je jedan od razloga za “~udno” pona{anje senki kosmonauta i objekata na Mesecu. U takve spadaju: razli~ite du`ine i razli~iti pravci pru`anja senki prostorno bliskih objekata pribli`no iste visine.
  31. 31. To je bio razlog da skeptici tvrde da su snimci napravljeni u studiju, pri ~emu je osvetljavanje scene obavljano ve}im brojem reflektora, pa su i senke pod razli~itim uglovima. Pritom se previ|a da bi u tom slu~aju predmeti bacali ne jednu, ve} vi{e senki. Na razli~ite uglove pru`anja senki uticala je i konfiguracija terena. Npr. u situaciji kada senka jednog kosmonauta pada u udubljenje, a drugog iza njega senke }e biti pod razli~itim uglovima i drasti~no razli~itih du`ina.
  32. 32. Sva sletanja na Mesec obavljana su u vreme prve ~etvrti kada je na mestu spu{tanja bilo jutro. Kao i na Zemlji, zbog toga {to je Sunce nisko nad horizontom, senke su jako izdu`ene. Zavisno od perspektive iz koje se senke gledaju (snimaju) one odaju utisak da su neparalelne. Ni to nije ta~no: senke su izdu`ene i tanke. Senka zastave je izvan kadra, a {tapa je toliko tanka da se te{ko uo~ava. Gledano iz drugog ugla (kamera na modulu) obe senke se dobro vide. Primedba: na nekim slikama ne vidi se senka zastave i njenog {tapa, jer je ona naknadno uba~ena u snimak.
  33. 33. Kako to da se na razli~itim fotografijama u pozadini vide ista brda? Skeptici smatraju da su prilikom snimanja “la`nog” spu{tanja u studiju kori{}ene iste kulise. Kritike su neosnovane! Pomenute fotografije poti~u iz iste misije “Apolo 15”. Snimci su napravljeni u podru~ju Hadlej-Apenini. Identi~na brda koja se pojavljuju na razli~itim snimcima udaljena su od mesta snimanja (koja su na bliskim, ali ne i istim pozicijama) oko 20 km (mada zbog nepostojanja atmosfere to ne izgleda tako). S obzirom na ve}u udaljenost brda prilikom snimanja sa prostorno relativno bliskih mesta paralaksa je mala, tako da se na snimcima vide razli~ita bliska okolina, a identi~ni udaljeni pejza`. Sli~no se de{ava i na Zemlji.
  34. 34. Kako to da nije bilo problema sa udarima mikrometeorita, kada na Mesecu nema atmosfere? Mikrometeoriti se kre}u velikim brzinama i njihovi udari bi mogli da izazovu velike posledice. Ali njih ipak ima malo, a i moduli su malih dimenzija, pa je verovatno}a udara mala. Nepostojanjem atmosfere i magnetosfere obja{njava se i izostajanje polarnih svetlosti na Mesecu, iako “sumnjala” tvrde da bi je moralo da bude s obzirom da naelektrisane ~estice solarnog vetra neometano dolaze do Mese~eve povr{ine.
  35. 35. Za{to se prilikom uzletanja sa Meseca ne vidi pra{ina? To nije ta~no! Oblak pra{ine se vidi, ali nije takav kao {to bi bio na Zemlji. Po{to na Mesecu nema atmosfere, podi`e se samo onaj deo pra{ine koji je na pravcu izduvnih gasova. Iako je Mese~eva gravitacija slabija, po{to nema otpora vazduha, podignuta pra{ina se brzo sle`e. Zbog odsustva atmosfere ne vidi se plamen iz motora i ne ~uje se njegov zvuk koji bi dolazio spolja. Komunikacija me|u kosmonautima na povr{ini odvijala se radio vezama.
  36. 36. Za{to se na tlu ne vide krateri zbog sletanja i uzletanja lunarnih modula? Zato {to je sloj regolita u pravcu izduvnih gasova motora oduvan, a ispod regolita su ~vrste bazaltne stene. Lunarni modul ima sonde za detekciju kontakta sa tlom. Kada se kontakt ostvari gase se motori. Od ga{enja motora do spu{tanja na tlo pra{ina se razleti i stajne noge ostaju ~iste.
  37. 37. Me|utim, prilikom misije “Apola 14” modul je sleteo na neravno tlo i pritom je “zarovao” regolit tako da mu je stajna noga zaprljana pra{inom. Na nekim snimcima ne vide se tragovi rovera, jer je sloj regolita tanak, a tamo gde je deblji tragovi su duboki.
  38. 38. Mo`da su slede}i snimci iz 2010. god. sa Lunar Reconnaissance Orbiter (Lunarni orbitalni izvidja~) sa rezolucijom od 0.5m najbolji odgovor! Za{to na Mese~evoj povr{ini nema artefakata koji bi potvrdili boravak kosmonauta?
  39. 39. Mnogi snimci su pravljeni na kamerama koje su fiksirane na modulima ili roverima. Osim toga od 32 000 snimaka, tek nekoliko stotina najkvalitetnijih “vrti” se u javnosti. Kako to da su snimci, koji su snimani kamerama, fiksiranim na grudnom delu za{titnih odela, izuzetno visokog kvaliteta?
  40. 40. Ko je snimao uzletanje lunarnog modula na na~in da se prati let, kada niko nije ostao na Mese~evoj povr{ini? Ko je snimao izlazak Nila Armstronga iz lunarnog modula? Na Mese~evoj povr{ini ostale su kamere fiksirane za rovere koji su tamo ostavljeni. Zato postoje snimci uzletanja samo poslednje tri misije. Teledirigovano one su preusmeravane iz centra u Hjustonu. Izlazak Armstronga sniman je kamerama koje su bile zaka~ene na spolja{njoj strani lunarnog modula.
  41. 41. Kako su kosmonauti pro{li kroz Zemljine radijacione pojaseve, a da to nije ostavilo nikakve posledice? Radijacioni pojasevi predstavljaju oblasti u Zemljinoj magnetosferi u kojima se nalaze struje protona i/ili elektrona, koji su u njima zarobljeni u magnetnoj klopci. Unutra{nji pojas otkrio je D`ejms Van Alen posle leta “Eksplorera 1”, a spolja{nji posle leta “Sputnjika 3”. Unutra{nji se sastoji od protona sa energijom od nekoliko desetina MeV, a spolja{nji od elektrona sa energijom od nekoliko desetina keV. Unutra{nji je od 100 do 10 000 km iznad Zemlje, a spolja{nji od 13 000 do 60 000 km.
  42. 42. Bez obzira na prisutnu radijaciju, kosmonauti su kroz ove pojaseve pro{li bez posledica. Putanja broda bila je planirana da pro|e kroz delove sa najslabijom radijacijom, gde koncentracija naelektrisanih ~estica nije takva da bi njihovo zra~enje moglo da ugrozi zdravlje kosmonauta tokom nekoliko sati kretanja brodova kroz pojaseve. Oni su kroz pojaseve leteli 4 h, a 1 h u najopasnijem delu. Metalna oplata broda bila je dovoljna da zaustavi najve}i deo ~estica. Kosmonauti su imali i za{titu u obliku 27 aluminijumskih folija. Doza koju su primili bila je manja od 0.01 Sw. Prose~an ~ovek to primi za 3 godine, a radnik u elektrani za godinu. Ipak, radijacija u Van Alenovim pojasevima bila bi letalna tek nakon boravka od mesec dana u njima.
  43. 43. - Tako u Holivudu ozna~avaju objekte u centru kadra. Po svemu sude}i takva fotografija je nastala skeniranjem originala, na kojem nema slova C. Otkud slovo C na steni? Slovo je posledica neo~i{}enog skenera, na ~ijem je staklu neko vlakno u obliku slova C.
  44. 44. Sredinom XX veka u SFRJ, pre svega iz krugova slu`bi bezbednosti, povremeno su curile ”strogo poverljive” tajne: Titov komunisti~ki re`im radi na pravljenju atomske bombe i realizaciji kosmi~kog programa, naprednijeg od ameri~kog!. Slovena~ki re`iser @iga Virc snimio je dokumentarno-igrani film “Houston, we have a problem”, koji je premijerno prikazan 16.4.2016. g. Bez obzira {to se radilo o filmskom vi|enju, nikad realizovanog, jugoslovenskog kosmi~kog programa, to je podgrejalo ose}aj da smo br`i i bolji od Amerikanaca. A sada biser: oti{li bi oni na Mesec malo sutra da im to Jugoslavija i Tito nisu omogu}ili!
  45. 45. U filmu se govori o tome da je u Titovoj vojnoj bazi @eljava kod Biha}a, najve}em podzemnom aerodromu u Evropi, nakon raskida sa Staljinom, razvijan tajni jugoslovenski program leta u svemir. Program se bazirao na spisima Hermana Poto~nika (1892-1929). On je bio slovena~ki i austrougarski raketni in`enjer i pionir astronautike. Njegovi radovi su imali inicijalni zna~aj za nema~ki i sovjetski raketni program. Po njegovom pseudonimu Nordung, nazvan je asteroid 19 612.
  46. 46. Poto~nik je 1928. godine objavio knjigu “O problemu svemirskog leta – raketni motor”. U njoj je elaborirao konstruisanje modularne svemirske stanice i komunikacionih satelita. Razmatrao je i izgradnju raketnih motora. Umro je u bedi u Be~u 1929. godine. Interesantno je da se smatra da su ameri~ki agenti 1945. godine u Be~u, iz stana supruge njegovog brata, zaplenili Hermanove spise i bele{ke. Sudbina ovih dokumenata do danas nije poznata.
  47. 47. Ne treba zaboraviti da su kosmonauti “Apola 11”, prilikom posete Beogradu, Titu uru~ili zastavicu SFRJ, koju su nosili na Mesec i kamen~i}e sa Meseca (4 iz misije “Apola 11” i jedan iz “Apola 17”). Na Mesecu je ostavljena i Titova poruka mira. Dodu{e, kosmonauti su sa sli~nim poklonima obi{li 22 zemlje, {to ne umanjuje na{ ugled. U NASI je radilo nesrazmerno mnogo na{ih stru~njaka. Svakako da je najpoznatiji Majk (Milojko) Vu~eti}, koji je od predsednika D`onsona dobio nagradu za rad u “Apolo” misiji.
  48. 48. I tako, da nije bilo Tita, Ameri ne bi prvi stigli do Meseca i ne bi ostvarili velike uspehe u istra`ivanju Kosmosa. U filmu se otkriva i ne{to drugo: Amerikanci su utvrdili da jugoslovenski kosmi~ki program i nije neki, da su neki izve{taji bili la`irani i falsifikovani i da ih je Tito “zavrnuo” za velike pare, koje su tra`ili da im se vrate. Para, me|utim, nije bilo (pojela ih maca). I sada biser, kruna teorije zavere: po{to pare nisu vra}ene, Nikson i oni koji su do{li posle njega rasturaju Jugoslaviju, a vrhunac tog procesa je bombardovanje Srbije i njeno stravi~no ubijanje, koje su licemerno nazvali “milosrdni an|eo.”
  49. 49. Jugoslavija nije imala potencijale za realizaciju kosmi~kog programa. Pri~a u filmu je izmi{ljena. Uostalom, sam re`iser je rekao: “Lako je u~initi da ljudi veruju u ne{to… Veruju u sve {to vide. ^ak i ukoliko je ono {to im ponudite potpuna prevara.”
  50. 50. Ipak su bili. Da nisu, bilo bi sasvim glupo. Bilo kako bilo:
  51. 51. A mo`da i ne bi? Onako je bilo romanti~nije!
  52. 52. Ukoliko Vas ovo predavanje nije ubedilo da se dvanaest kosmonauta {etalo po Mesecu, ostanite u uverenju da na njemu `ivi samo jedan Mujo koji tamo potkiva konja kad mu na um padne draga.
  53. 53. HVALA NA PA@NJI! Bilo je to predavanje prof. Gajića

×