П6: Програмска подршка (софтвер) рачунара опште намене – класификација, концепти развоја и особине апликативног софтвера

1. 6.8. Апликативни програми у образовању
Образовни софтвер је врста апликативног софтвера посебне
намене чија је примарна сврха подучавање или само-
образовање корисника.
Главни типови образовног софтвера су:
• Дечје учење и кућно учење
• Софвер за курсеве
• Софтвер за помоћ у учионици
• Образовно-забавни софтвер
• Софтвер референци
• Образовни софтвер на посебним корисничким платформама
• Рачунарске игре са едукативном вредношћу
• Софтвер за корпоративну обуку и терцијарно образовање
• Софтвер за специјалне образовне сврхе

2. 6.8. Апликативни програми у образовању
6.8.1. Историјат развоја апликативних програма у образовању
Још од најранијих почетака електронских рачунара појавила се потреба за
обуком у методима програмирања тих рачунара. Најпре је фокус био на обуци
математичара и инжењера, који су већ умели да користе прве електронске
калкулаторе, будући да је у то време генерална употреба рачунара била
продужетак употребе калкулатора.
Тако се рачунарска едукација усмеравала на нумеричке методе и на способност
да се решења изразе новим језиком рачунара.
Све до средине шездесетих година двадесетог века примена рачунара у
образовању није ишла даље од примене у инжењерству, математици и самој
информатичкој науци.
Неке од најранијих примена рачунара и софтвера у образовању и обуци биле су у
обуци пилота када су се на аналогним рачунарима правили симулатори лета који
су генерисали симулиране податке на инструмент табли за обуку. Све до средине
седамдесетих година, образовни софтвер је био чврсто повезан са хардвером на
коме се извршавао, будући да је то време када су доминирали велики
(маинфраме) рачунари.

3. 6.8. Апликативни програми у образовању
6.8.1. Историјат развоја апликативних програма у образовању
Пионирски едукативни рачунарски системи почели су да се развијају шездесетих
година (PLATO систем, 1960), а развијају се и први програмски језици попут
језика BASIC и LOGO, који су се сматрали језицима за обуку рачунарских
почетника.
Са појавом персоналних рачунара седамдесетих година, поље развоја софтвера
се генерално променило, а то је довело до помака и у развоју образовног
софтвера. Док су корисници раније зависили од универзитета или владиних
институција које су поседовале велике рачунаре, сада су могли да сами стварају
и користе програме у школама или домовима.
Главни помак у развоју образовног софтвера десио се средином деведестих
година и био је подстакнут развојем рачунарског хардвера уопште. Тада почиње
масовније да се користи мултимедијална графика и звук у образовним
програмима, а оптички компакт диск постаје најчешћи начин за дистрибуцију
образовног садржаја.
Са ширењем Интернета средином деведесетих година појавили су се и нови
методи за испоруку образовних садржаја крајњим корисницима. Данас се не
ретко користе и виртуелна окружења за учење, као би се слушаоцима
обезбедила већа приступност дидактичком материјалу.

4. 6.8. Апликативни програми у образовању
6.8.2. Дечје учење и кућно учење
Ова врста образовног софтвера посебно се развијала од
средине деведесетих година до данас, тако да данас
постоје хиљаде образовних програма који омогућавају
деци да код куће на својим рачунарима савладавају
одређене образовне садржаје.
На пројектовање ове категорије образовног софтвера
снажно су утицали концепти коришћени у рачунарским
играма. Другим речима, овакви програми су се у почетку
пројектовали да буду и забавни и образовни. Данас се
прави разлика између регуларних програма за учење и
рачунарских игара које имају образовну вредност.
Велики произвођачи осталих мултимедијалних садржаја
намењених деци укључили су се у издавање образовног
софтвера. Тако је огранак корпорација Дизни, Дизни
Инерактив, произвео велики број различитих едукативних
софтверских садржаја у којима ликови из цртаних филмова
презентују образовни материјал.

5. 6.8. Апликативни програми у образовању
6.8.3. Софтвер за курсеве
Софтвер за курсеве (Courseware) је појам који је
на енглеском језику настао спајањем речи „course“
и „software“. Значење је у почетку имало за циљ да
опише допунски образовни комплет материјала
намењен наставницима или студентима као
приручник обично припремљен тако да се користи
уз рачунар. Данас појам има шире значење и
односи се и на материјал који се дистрибуира
директно преко мреже или у рачунарској учионици.
Неки произвођачи софтвера користе овај назив за
софтверски производ који представља курс из неке
области или предмета који садржи још и различита
предавања, тестове и други едукативни материјал.
Материјал који се налази у овако припремљеним
курсевима може да буде у различитим форматима,
мада се најчешће среће у облику хипертекста или
пдф формату.

6. 6.8. Апликативни програми у образовању
6.8.4. Софтвер за помоћ у учионици
Како му само име каже, ради се о софтверу који је намењен за коришћење у
школској учионици.
Уобичајено је да се такав софтвер пројектује на платно испред свих у учионици,
док се истовремено извршава и на мрежи рачунара у учионици.
Овај тип софтвера се често зове и софтвер за управљање учионицом.
Наставници највише примењују ову врсту едукативног софтвера и настала је
цела категорија оваквог едукативног софтвера као одговор на повећано
интересовање наставника. Софтверска издања овог типа су често врло
специјализована.

7. 6.8. Апликативни програми у образовању
6.8.5. Образовно-забавни софтвер
Енглески назив за ову врсту софтвера, „edutainment“, настао је као опис
намерног спајања рачунарских игара и образовног софтвера у јединствени
производ („education“ + „entertainment“).
Појам описује образовни софтвер чија је примарна намена забава, али има и
образовну компоненту. Софтвер ове врсте углавном није прилагођен
образовним плановима и програмима и не фокусира се на развој основних
знања и вештина какве су развој писмености или математичких појмова.

8. 6.8. Апликативни програми у образовању
6.8.6. Референтни софтвер
Велики број издавача штампаних речника и енциклопедија покренуо
је, средином деведесетих година, издавање и електронских
софтверских издања. Поред издавача и велике софтверске компаније
су покренуле своја издања овог типа.
Први представници ове категорије су била издања на оптичким
дисковима. Савременија издања, која су потпуно истисла издања на
дисковима, направљена су тако да користе Интернет технологије.
Нов приступ овом начину дистрибуције едукативних садржаја су и
специјализовани Интернет сајтови, попут Википедије и са њом
повазаних сајтова. Одређене групе специјалиста за ту област
стварале су првобитни садржај. Википедија се, међутим, заснива на
концепту да и експерти и лаици могу да учествују у стварању њених
садржаја.

9. 6.8. Апликативни програми у образовању
6.8.7. Образовни софтвер на посебним платформама
Неки произвођачи софтвера сматрају да је стандардни кућни рачунар опште
намене непогодан као платформа за учење, поготову кад су у питању деца
млађег узраста. Уместо тога, они нуде посебне уређаје.
Хардвер и образовни софтвер су овде комбиновани у јединствен производ који
је често у облику малог, детету прилагођеног, лаптоп рачунара. Такође, постоје
и различити облици ручних конзола у које дете може да убацује касете са
различитим упрограмираним софтверским садржајима.
Овакви уређаји се најчеће користе у ограничене сврхе, углавном за развој
писмености и математичких појмова код деце.

10. 6.8. Апликативни програми у образовању
6.8.8. Рачунарске игре са едукативном вредношћу
Ова врста рачунарских игара је у почетку развијана за одрасле или
старију децу и имала је значајне образовне могућности.
У највећој мери, ове игре су засноване на симулацијама одређених
људских активности, омогућавајући играчима да истражују различите
друштвене, историјске и економске процесе.
Примери оваквих игара су SimCity (игра чији је циљ изградња града),
Civilization (развој империје), Europa Universalis (учење историје,
политике, економије и војних аспеката), Railroad Tyconn (управљање
железницом) и многе друге.
Код ових игара не постоји јасна намера произвођача да развија
образовање корисника, па постоји дилема да ли се могу или не
посматрати као образовно-забавни софтвер. С друге стране, упутства
за употребу ових игара указују кориснику на то да је образовање
значајно.

11. 6.8. Апликативни програми у образовању
6.8.9. Софтвер за корпоративну обуку и терцијарно
образовање
Ова врста софтвера се уобичајено извршава на
корпоративним серверима и омогућава обуку упошљеника
који могу да се налазе веома удаљени од места где се
информације налазе.
Софтвер са сервера дистрибуира образовни материјал
корисницима део по део, изводи тестирања и оцењивања и
анализира појединачни напредак у образовању.

12. 6.8. Апликативни програми у образовању
6.8.10. Софтвер за специјалне образовне сврхе
Овај софтвер укључује:
• Програме за учење страних језика
• Програме за учење слепог куцања на тастатури
• Програме за обуку и тестирање возача
• Софтвер за симулацију сецирања људског и животињског
тела, који се користи на часовима хумане и ветеринарске
медицине
• Медицински образовни софтвер
• Софтвер за помоћ особама са моторним и сензорним
хендикепом и многи други.